МЕКТИЋ

ЈЕ, САМО,

АНАРХИСТИЧКИ

БЛОГЕР КОЈИ

НЕ ЗНА ДА ПИШЕ

Драган Мектић, Српски Мигрант у Сарајеву, коме су Пробосанци дали намјештење у Савјету Министара, у Министарству којег нема у Дејтонском Споразуму и Уставу БиХ, оптужио је Врх МУП-а Српске да дила дрогу.

Рекао је да има пуно аргумената, па, ако буде прилике изнијеће их.

То је рекао на БН Телевизији.

Дабоме да је Драган Мектић Будалаш.

Али је саврешен производ система којег се овдје настоји инсталирати.

Да од Срба узимаш најгоре.

Да Медијима даш Слободу Лудака.

Да Слободу Говора претвориш у Слободу Оптужби.

То данас ради Српски Црни Трио.

Блогер Васковић.

Драган Мектић.

БН Телевизија.

Сви они смрде на Америчку Амбасаду.

Свима је циљ уништење МУП-а Српске.

Јасно је да је Драган Мектић починио дјело за казну затвора.

Чак и ако има доказе о томе, кажњиво је то на тај начин износити.

Мада су Аргументи и Докази двије различите ствари.

Јасно је да је БНТВ починила дјело за забрану и одузимање фреквенције.

Као што за затвор одавно пише Васковић.

Оно што је јасно јесте да инструкције добијају из истог мјеста. Из ког добија и Отац Анархист.

То зло се не може ријешити демократском технологијом.

Институције морају да нађу процедурални начин да се Црни Трио елиминише из Јавности.

Не због Власти или Гласова.

Већ због трајног загађења Републике Српске и њеног уништења.

Јер. Сутра, и кад се уништи МУП, нико на томе неће стати.

БАУК

МУЛТИЕТНИЧНОСТИ

КРУЖИ БОСНОМ

И ХЕРЦЕГОВИНОМ

Никада у Босни и Херцеговини, нити простору који се раније друкчије звао, није било Мултиетничности.

У најновијем времену, Мултиетничност је, из Сарајева, лансирана као оправдање за Покоравање Срба и Хрвата.

Стварне Мултиетничности има више у Алијиној Исламској Декларацији него у Стварности БиХ.

Срби и Католици, нису овдје имали појма о Мултиетничности, док је нису донијеои Турци Османлије.

Отад се она почела нагло развијати.

Па су је захватиле и генетске модификације. Логори, Јаме, Дрине. Све за Србе, ништа за Врбе.

Потом су дошли Америчани.

Па одлучили да од БиХ склепају Државу.

Они не знају да направе Државу ни за своје Црнце.

Како би знали за Србе и Хрвате.

Можда су и имали добре намјере. Али су, послије, Амбасадне Ћенифлије, њихове, допустиле да се Сарај Чадор заљуби у Мултиетничност. До те мјере да више воле Жељка Комшића него Синба Кира.

Најновији изливи Мултиетничности Сарај Чадора одиграли су се, јуче, у Дому Народа Федерације.

Настрану то што нема ни Народа ни Федерације.

Јер, Хрватима се не да Једнакоправност, чиме су из Народа пребачени у Скупину Ф. А без другог Народа нема ни Федерације. То је Мераја. Још кад знамо да су Бошњаци више Вјера него Народ, онда...

Али, све то је битно за будућност и отварање очију.

Нема Мултиетничности у Земљи у којој су у било чему све муслиманске странке на једној страни.

Драго Пузигаћа, из Клуба Срба, одбио је да прихвати да се расправља о изборној територијализацији којом би Бошњаци владали Хрватима.

Онда су остали Срби у Клубу, Предраг Којовић, Славиша Шућур, Весна Сараџић и Драженка Субашић, покренули смјену Пузигаће.

Зашто.

Зато што једини долази из Хрватске Жупаније, једини живи међу Хватима, колико толико. А они живе, потпуно, међу Бошњацима.

Што није битно. Битно је да су их Бошњаци и изабрали за то. И тутнули им Ахднаме у шаке. И Главуше.

Све је то, дабоме, посљедица вјештачке Мултиетничности. Наметнуте Конститутивности свих на цијелом подручју БиХ.

Коју Америчани нису уградили у Дејтон, ни у његов Устав – Анекс.

Бошњаци су се дочепали тога и сада имамо проблеме.

На исти начин како Хрватима бирају делегате, представнике, бирају и Србима. И желе то да задрже.

Јер је то начин да владају Федерацијом и Хрватима, чекајући прилику да униште Републику Српску.

Ово је још један доказ да БиХ не постоји, да није могућа.

Остао је трачак да је могућа само као Хладна Конфедерација.

А то ћемо видјети послије Октобра.

Кад све стане.

Само што за блокаду неће бити одговорни Додик и Човић.

Већ Сарај Чадор.

ДЕМИСТИФИКОВАТИ

СРЕБРЕНИЦУ,

СТАЛНО И

КОЛИКОГОД

ЈЕ МОГУЋЕ

Један од бољих политичких потеза у Пројекту Самосталност Српске, јесте иницијатива да се у Народној Скупштини Републике Српске, поништи Чавићев Сребренички Извјештај.

О том Ивјештају, и о том Бранковићу, све је познато.

Историографији Српске остаје да евидентира како је до тога дошло и шта имају да кажу они који су пристали да буду у Чавићевој Комисији и пристали да им се срочи такав Извјештај.

Српској Историографији преостаје и да Предсједника Републике, тадашњег, Драгана Чавића, као и остале, смјести на њихово реално српско мјесто.

Стријељање Ратних Заробљеника у Сребреници је феноменално изведен пројект Тајних Служби.

А доброћудни и наивни Ратко Младић је пристао да тамо буде Дјед Мраз и дијеи чоколаде. Било је битно само да се појави тамо.

Кључна ствар је истражити ко га је тамо довео, ко му је предложио, ко је организовао то.

То је најбољи траг.

Појављују се, и појављивали су се, свакојаки гласови о учешћу ових и оних Служби. Али без три, четири, то није могло да прође. Америчких, инглеских, француских па и српских.

Управо због њиховог учешћа, чињенице се неће никада сазнати.

Форисраће се Муслиманска Истина и Српска Дефанзива.

Срби су већ сада у страху да помену Сребреницу.

Ако би се тако наставило, у некој години би и Срби довезли муслиманске жртве Спремне За Укоп у меморијалном центру у Поточарима.

Зато се мора поништити сваки српски корак у терету Сребренице.

Многе чињенице су установљене. И то од страних аутора.

Многе констатације Хашког Трибунала, на кога се тако предано позива Муслимански Сарајски Унтаристоријум.

Њих се мало афирмише.

Срби се више баве тиме како Шешељ гузи Трибунал, него сегментима Противсрпског Трибунала који Србима иду у корист.

Стога је капитално да се Чавићев Сребренички Извјештај врати у Народну Скупштину.

И да се поништи.

Геноцид у Сребреници, иако је изведен као Стријељање, а касније преименован, имао је за циљ Завади па владај даље. Јер имаш одличан генератор сљедећег рата и крви.

Али је постао инструмент Унитаризације и брисања Срба и Српске.

То Српска не смије мирно да гледа.

Нарочито зато што више никад нико из Србије неће ни прднути о Сребреници. Против Геноцида Сребреница.

Само се бојим да некоме тамо, Српском Пичковићу, не падне напамет да крене у правно обавезујући компромис око Сребренице.

ВЕЛИКА ПОЛИТИЧКА

СТРАНКА БЕЗ

ОРГАНИЗАЦИЈЕ,

ОПАСНОСТ ЈЕ

ЗА ЛИДЕРА,

ЗА СЕБЕ,

ЗА ДРЖАВУ

Револуцију, као артефакт Двадесетог Вијека, могуће је извести без Страначке Организације. Али је немогуће одржати је.

Данас би се то рекло за Политичку Побједу.

Примјера за то има, од Лењина, наовамо, за цијелу једну Историју.

Југославија јесте пропала пропашаћу Хладног Рата. Јест Запад настојао да је сруши како би сузбио и уништио Србе.

Али. У почетку бјеше Сушица Савеза Комуниста Југославије, за којег се показало, смрћу Тита, да нема Страначку Организацију за југословенску егзистеницију.

Борис Тадић је пропао јер Демократска Странка није никад имала Организацију. Шепурила се као и он.

Да је Шешељ имао Страначку Организацију, као што је умео да сере о Јадикалима, његова жена би била Председник Србије.

И не би се преко ноћи преименовала у СНС.

Да СНС има Организацију, не би Вучићу дозволила да на државне и свакојаке функције поставља Лезбаче, Пребјеге, Сецикесе и Аналфабете.

Организацији треба Лидер.

Али. Кад постане Лидер, најбоље је да се мало издигне или искучи. Да Организација може да функционише као независна и заокружена технолошка цјелина.

Нема Лидера који воли Организацију.

Нити којег можеш да убиједиш му то треба.

Он је све то већ одавно замијенио мрежом својих Локалних Моћника, Феудалаца, Мајкуна и Шефида.

И гледа те као Малог Ђокицу, који хоће да лопту протури кроз ноге Гатузу.

А ЛМФМШ, Локални Моћници, Феудалци, Мајкуни и Шефиди, имају своје играче по терену.

Све то, заједно, глуми Организацију Странке.

И. Све то заједно, може добро да функционише.

У чему је, онда опасност.

Па. У Вучићу.

Опијајућа Лакоћа доласка једног Вучића на чело Земље Србије.

Умањујућа слика тога за Републику Српску, увећавајућа је могућност пропасти.

ЛМФМШ можеш да држиш само силом, ловом, страхом и уцјенама. Не можеш Статутом, Идеологијом, Политиком.

И увијек мораш да имаш резерву да ли ће они умјети и хтјети, да упрегну своје, као што си ти упрегао њих.

У било каквом потресу, остајеш без свега.

Без Страначке Организације, онога ко је иоле има и ко влада, никада не можеш побиједити на Изборима.

Што не значи да Побједник треба да живи лагодно и одрекне се Организације.

Ако СНСД изгуби Организацију, биће то завршна фаза. И никада се више, у Српској Политичкој Артикулацији, неће појавити Организација.

Ако ни побједник ни губитник нема Организацију, вирусно се умножавају услови за ААП.

Аморне Анархистичке Покрете.

Који су смрт за НДД СФеру.

А Лидера, након тога, ако се ко сјети, сјети.

КАКО ЈЕ

АМЕРИЧКА АМБАСАДА

УЈАЛОВИЛА ОПОЗИЦИЈУ

У СРПСКОЈ

А БАКИР ИМ

СТАВИО БРЊИЦУ

Осамдесетак дана до Избора у Републици Српској а Опозиција, Савез За Промјене, Српска Демократска Странка нема ни једну Политичку Тему која би заинтересовала Бираче.

Вукоти дугачки називи Закона а Иванић копира СНСД око Нато Пакта.

А што пропушћа дели Младен то дочекује млади Игоре.

Па Црнадак се буса да Србија и Српска неће бити са различитигх страна Нато забрана.

Неко је, на Твитеру, питао, Има ли Опозиција спремљен и један Закон, барем кратког назива, за неку област, који ће одмах усвојити кад побиједи и тако промијенити стање набоље.

Дабоме да нема.

Осим дванаестогодишње галаме да је све пропало, Опозиција нема ништа.

Ну.

То је потпуно законита посљедица њихове кобне антисрпске политичке погрешке.

У којој су пристали, да у аранжману Странаца Усранаца и Младена Иванића, буду прирепак Бакиру Изетбеговићу, промовишући се у Српске Пробосанце.

Потурице без Феса.

Тиме су себи везали ноге и руке а одсјекли језике.

Онемогућили су сами себе, да помену било коју Политичку Тему која је суштинска за Опстанак и Самосталност Српске.

Кад неки мали манипулант и покуша, на служни у Сарају, нешто да уради, и буде потучен, са неколико стотина пријетњи смрћу, они то не смију искористити да пљуну на Сарајево.

Да га одбаце. Да кажу, Враћамо се у Бањалуку, ми имамо Изборе. А вама ето тај БХТ, па радите с њим шта хоћете.

Није проблем што је Опозиција и политички и тестишки, јалова.

Проблем је што је то јаловост и Политичке Сцене Српске.

И Националне Политике Републике Српске.

Што се на тај начин регрутују они који ће сутра, ако се укаже прилика, дати и Косово и Милоша.

РАЦИОНАЛНИ

НАЦИОНАЛИЗАМ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,

ПРЕЦИЗНО ЈЕ

МЈЕРЉИВ ТОК

Систематски се, у новијој српској историји, пласирају лажни токови и трендови.

◘ Велика Србија, Начертаније, Меморандум... сада, Геноцид.

◘ Гаврила Принципа је Тајна Србија послала да убије Фердинанда.

◘ Вучић мора да ријеши Републику Српску.

Циљ свих тих токова, који су масовно потпаљивали Србе, иначе, најпотпаљивије Испарење које постоји у Хемији и Природи, које се, срећом, смањује, како се смањује и обим Срба, јесте уништење српског елемента око Србије. Како би се припремило бојиште за коначно дробљење Србија.

Српске Елемент око Србије, како га насловљавају Велики Кројачи, сазнао је то на својој кожи.

Србија још није.

А нема ни изгледа да ће.

Република Српска, као друга Српска Држава, треба да се помири са тим свим чињеницама.

И да се узда усе и у своју Самосталност.

Србија никад неће разумјети Јасеновац, Јадовно, Пребиловце, Сарајевски Воз за Јасеновац, изгон Срба из Сарајева, учешће муслимана у Ендеха Постројбама и покоље на Дрини.

Зато неће никад ни разумјети Хрвате, Хрватску, муслимане и Сарај Чадор.

Српска мора оформити Рационални Национализам.

Као што је Мао предузео Велики Марш.

Или Кина, Велики Стогодишњи Маратон.

У коме треба да претекне Хегемона, Ба, Сједињене Америчке Државе.

Република Српска, у Великом Маршу, у свом Маратону, мирно, рационално и тактички, треба да претекне Сарајево и надживи БиХ.

Треба да престане да сања о уједињењу са Србијом.

Когод је буде гурао у тај процес, Јуда је.

Јер је то најбољи начин, гледајући три претходне тачке, да се уништи и Српска и Србија.

Системом Спојених Кривица. И Казни.

Рацинални Национализам мора да буде црвена линија преко које се не прелази. Које се држи. Која се након сваких четири године мора прецизно мјерити у својој успјешности.

Елементи тог мјерног система су

◘ Кориштење Изворних Дејтонских Надлежости

◘ Корист од Заједничких Институција, дејтонских, у БиХ

◘ Штета од ЗИ

◘ Штета, по Српску, од наметнутих и неуставних Заједничких Институција

◘ Допринос Самосталности сваког актера, изабраног и постављеног у име Српске, у Заједничким Институцијама, од појединачних функција до чланова Парламентарних Комисија

◘ Ефекти Владе Републике Српске

◘ Стање кључних Министарстава

◘ Стање Економије Села и Пољопривреде

◘ Ниво приватног прозвођачког и запошљавајућег сектора

◘ Обим Страних Инвестиција директно адресираних на Републику Српску

◘ ...

За ово се мора створити неформално национално тијело, састављено од најјачих актера Политичке Артикулације, Српске Православне Цркве, Бораца, Економиста, Интелектуалаца...

Чије корекције и оцјене мора да уважава свако ко побиједи или изгуби на Изборима.