ДА ЛИ ЈЕ

БИЛО БОЉЕ

У ЈУГОСЛАВИЈИ

ИЛИ ДАНАС

Доклегод се буде постављало то питање, наша Подсвијест ће знати да лутамо. И да ни у тој Југославији, нисмо, баш, видјели неке путе и нисмо знали шта радимо.

Има подручја, по Свијету, гдје се увијек иде напријед. А има и оних гдје се увијек иде назад. Гдје је послије сваке пропасти све горе и горе, гдје је послије сваког рата, све теже и теже.

Једно од таквих подручја је и Српско Подручје на Балкану.

То би могао бити универзални одговор на питање из Наслова.

Детаљи, међутим, захтијевају упирање прстом и одговорност.

◘ Срби, путем Краља јесу створили прву Југославију, Краљевину Срба Хрвата Словенаца. За другу, Титину, већ их нико није много питао. Али. Ни у једној ни у другој, нису умјели да искористе свој доминантан пложај. И бројчано, и економски и географски.

Стога је, данас, депласирано да Срби постављају питање и да одговарају са Да.

◘ Југославија је била сигуран простор, заштићена и од Варшавског и од Нато Пакта.

Данас, на овај простор Курац диже и Национална Гарда Мериленда.

Неко ће рећи да је то напредак, демократија, глобализација. Запад, СТЈЖ.

◘ Југославија је била Земља наглог и вертикалног индустријског и економског скока, какав у овим Земљурцима, послије ње, неће бити ни пад.

◘ СФРЈ је била Земља широке социјалне заштите и сигурности. Данас је на сцени видљив социјални напредак и стандард, али је сигурност сведена на дневну.

◘ СФРЈ је била земља задуживања. Данас су то и Земље и Појединци.

◘ СФРЈ је била земља из које су људи одазили у Гастарбајтерство а породицама и имањима враћали паре.

Данас одлазе Породице, да се никад не врате.

◘ СФРЈ је била Земља Слободе, можда привидне, можда присилне. Данас је, Слобода, свеопшта, слободна, неспутана.

Неки то зову Егзистенцијалном Анархијом.

◘ Југославија је имала Вођу и Вође. Читаву братску и међунационалну лепезу.

Неки ће рећи да су то били Диктатори.

Данашње Вође, међутим, у Југославији, не би могли, објективно, да буду ни помоћни радници.

◘ Вођи у Југославији се носила Штафета.

Данашњим Вођама могу сви, само, да се увате за Штафету.

ДНЕВНА

ПОЛИТИЧКА

ИЗЈАВА

СИКИРА ЈЕ СА ЦЈЕПАЛА

КОЈУ ДРЖИШ

У СВОЈИМ РУКАМА

И од тебе зависи да ли ћеш, сваког дана, свој врат носити на Пањ.

Када су, овдје, дошле Слобода и Демократија, те двије Јетрве, које уништавају све пред собом, од Државе до Нације, а промовишу Будале без икаквих унапријед прописаних критеријума и правила, свако жив и нежив је скочио у Јавност, ко муве на топлу балегу.

Руководни Есдеесов Булументаријум, по Српској, по тадашњој БиХ, по општинама, такмичио се у изљеву дворске лудости, лудости на Двору, на Дворишту, као непрегледном интелектуалном, националном и политичком полигону. То су преузели и Медији, Ђогерија и Подреперија разне врсте.

То је Есдеесу, његовом Руководитељству, остануло до данданас.

А у Јавности је Политика остала дневна курвањска манифестација у којој дјелују воајери, љубавници, прељубници, пичке, куроње, мудоње и ујаловљеници.

У Дневној Политици нико се не курва тајно.

Њена суштина је у Јавности.

Растом Медија, Мрежа и Интернета, то је постало неизбјежно у незаобилазно.

Дневна Политичка Изјава је постала сама суштина постојања неког Политичара, неке Институције, неке Странке.

Због учесталости, ДПИ је добила важност коју, иначе, не би имала.

Она је попримила особине таблоидности, јетрвашења, завидности, понжења и подсмијеха, слике људске глупсти и интелектуалне мањкавости.

Каквагод је, ДПИ има велику важност у Јавности.

Не у у дневном, већ у подсвјесном смислу.

У смислу паковања и испоруке Става и његовог дјеловања на ирационану сферу одлучивања о Изборма и Гласању.

Ну.

◘ Изјава би требала бити носач Политичког Става.

Све друго, противник, дисквалификација, подцјењивање, демантовање... требало би да буде у другом плану.

◘ Политички Став је озбиљна ствар. Он се мора саопштавати веома често. Зато је добро то што постоји дневна фреквенција Јавности.

Бирачи не желе да памте.

Политички Став је као и Шаторуша Пјеваљка. Сви знају да није нешто, али стално изнова воле да је чују. И, по могућству, виде.

◘ Политички Став, у себи, мора да садржи више примјеса и додатака него Вегета. Онај ко мисли да је довољно само посолити. Он ради против себе.

◘ Политички Став је врачарска комбинација Чињеница, Синтагми и Порука.

Чињенице служе да се некога схвати обиљно. Синтагма служи да се све то упамти што дуже. Порука служи да представиш своју Политику, План и Опредјељење.

Све то мора да буде у темељу Дневне Политичке Изјаве.

И да буде кратко а да не буде глупо.

◘ ДПИ којом се само напада противник, Власт или Опозиција, не служи ничему. Осим што те ставља у позицију да трчиш за неким и заскакујеш се, у покушају да га уједеш за гујицу.

Само скрећеш пажњу на њега.

За добрим коњем се прашина диже.

А сеоске џукеле лају и кад путем прође поштен и непоштен чојек.

◘ Постоји прецизна скала ко којег нивоа у Политичкој Странци и рејтинга у Јавности које ДПИ даје.

На коју Балегу иде.

Највећа грешка је мијешати те нивое. Играти Лигу Првака и Сеоски Турнир.

◘ Бирачи веома добро разликују кад, у Дневној Политичкој Изјави, представљаш себе а кад пањкаш другога.

Али вам то неће никада показати.

◘ ДПИ је Гоблен који читав мандат неко везе. И ту слику Бирач носи са собом, у подсвијести, на Изборе.

Ако лажете у ДПИ, заскакујете се за нечијом гујицом и никад не кажете свој Став, Бирач ће вас, од Куће до Кутије, заборавити.

*

Језичком и суштинском, синтагмичном и опредјељенском анализом, пет стотина изјава двије Политичке Странке, током мандата, могуће је, прецизно, открити процентуалну гласовну разлику међу њима.

ДИНАСТИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ

СМАК ЈЕ ПОЛИТИЧКЕ

АРТИКУЛАЦИЈЕ И ДОКАЗ

 ПОЛИТИЧКЕ

НЕСПОСОБНОСТИ

МУСЛИМАНА

Да није Фахре Радончића, и његове Лове, Сарајевском Политичком Сценом би, поред Есдеа, дрмали Мирнеси, Никшићи и то.

СББ, у Сарају, слови још као једина, коликотолико, озбиљна Политичка Странка.

Стварање Династије Изетбеговић, са кратким прекидом у вријеме Тихића, Алија је знао с ким ће муслимани имати посла, биљег је тежих процеса од зајебанције са Себијом.

◘ Политичка Артикулација, Мозаик Странковља, која се сва темељила на Муслиманском Унитаризму, доживила је апсолутни слом а сада и смак.

Све Странке Сарајева биле су унитаристичке. СДА, Харисова, Лагумџијина. И Радончићева је, само још није дошла на Власт.

Унитаризам је сладак. Али, није идеологија за Политичке Странке. То је везивно ткиво пороба, пљачке, мача и крви а не политичких интереса.

Ако нема Рата и Силе, та се идеологија никад не може опредметити.

Унитаризам залуд троши људе и њихову политичку памет.

◘ Крах Политичких Странака Унитаризма, крах је и самог Унитаризма.

Не можете поништити Друга Два Народа. Макар били и народчићи. Нарочито ако у сусједству имате Србију и Хрватску а изнад себе Дејтонски Споразум.

◘ Крах Унитаризма, крах је и СДА, као Политичке Странке.

Да није, Бакир никада не би за СДА жртвовао Себију.

Бакир је искористио невјероватан склоп односа. Сумрак других политичких странака и владавину Аманетлије у Турској. И потопио СДА. Својим примитивним инстинктом, схватио је да му Странка не треба. Довољно је четири прста, невидљиво муслиманско братство и хоџство у БиХ, и нешто фамилије.

◘ Курбан Себија је једини начин да Бакир влада Странком Демократске Акције.

Странком. То се само тако каже.

Да влада муслиманским ортодоксним, увезеним, мрачњаштвом, хоџилуком и Сарај Чадором.

Њега друго и не занима. А поготову Босна и Херцеговина, ЕУ, Демократија, Економија.

Да је кандидовао Звиздића, или било кога, чак и оног ко би изгубио, Бакир више у СДА не би био ништа.

Овако, не мора ни да буде Предсједник Странке, биће све.

*

Тај Крах Унитаризма Сараја, који се није показао као нутрибулет, према свима у БиХ, осим према муслиманском политичком мајдану, Република Српска треба да искористи.

И да поставља ТТГ. Темеље Трасе Границе.

РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

СТАЛНО СЕ УКАЗУЈУ

БОЖИЈИ ЗНАКОВИ

Сам Бог је Ердогана послао у Сарајево.

И тако јасно одијелио Републику Српску од Сарајева.

Сарајево ће још покушавати да Усране Србчиће, у сепетима води у Сарај, али БиХ, као њихов највећи аргумент, више не постоји.

Путин, сада, и не мора да долази у Бањалуку.

Вучића не треба ни пустити.

Република Српска треба, у наредном мандату, да обиљежи Дејтонску Границу. Коју је СФОР обиљежио одмах послије Дејтона.

А Непријатељи покрали ради металнх цијеви.

Који Знакови.

◘ Долазак Ердогана у Сарајево.

Знак је да се више ни лагати не може о вишеетничкој, вишевјерској и европској БиХ.

Сарајево је дефинитивно, не само исламско, већ турско. Што не укључује Бихаћ и Тузлу.

◘ Дејтонска БиХ је постала упитна више него под најездом Ешдауна и других Високих Будала. Више него под сецесионистичким пријетњама Републике Српске и Трећеентитетским пријетњама Хрватског Народног Сабора.

◘ Европски Пут БиХ, такозване Еуинтеграције, потпуно су обустављене. Сарајево је јасно окренуло Путоказе Интеграција.

◘ Равнодушност Брисела на размјену Четири Прста у Сарајеву, Знакови су да Бриселу није уопште циљ да БиХ уђе у састав ЕУ. Већ само под гусјеницу НАТО Пакта.

◘ Бриселско условљавање Србије Косовом, Знакови су да ЕУ не занима Србија нити Срби, већ њихово уништење, цијепање, понижавање, раздржављење.

Јер, ништа друго се не помиње на путу Србије ка ЕУ, осим Косова.

◘ Као што је погрешан Пут Еуинтеграција Србије, тако је погрешна њена Војна Неутралност у којој Нато Пакт има Бонд Стил и сва права по Србији, а Руси четири човјека у Нишу и једног Пса.

Српској су то Знакови да своју Војну Неутралност гради друкчије, темељније и без везе са технологијом Србије.

◘ Знакови су јасно рекли да Српска треба да обустави своје учешће у Еуинтеграцијама. Или да повуче ручну, провјерену на техничком прегледу.

И да захтијева економску помоћ од Брисела. У грантовима и у отвореном тржишту за производе из Српске.

Јасно је да од европског пута Сарајева нема ништа и да је Брисел равнодушан.

Ако Брисел жели да има Пут Српске, треба да плати.
◘ Хрватска је у ЕУ. Па, шта јој се догађа. Пропаст Агрокора, Људи одлазе, Политичка нестабилност...

◘ Знакови су рекли да Српска мора изнутра да политички да јача. Да се рјешава политичке гамади, воајера, потурица, страних плаћеника и јевтинх издајника.

◘ Знакови су рекли да Српска мора економски да се веже са Русијом и Кином.

То треба почети одмах са почетком Мандата.

ЧЕТИРИ ПРСТА У САРАЈЕВУ,

ДВА ПРСТА У ГРЛО,

ДВА У ОКО

Четири Прста Ердогана, огавна је параотоманска мрачна знакобоља која значи Јединство Држава Застава Народ.

То је, угрубо преведено, Сви Срби у Једној Држави и Гдје је Турска Застава ту је Турска Држава.

Цијели тај перформанс у Зетри, Зеленој Трансверзали, сваког ко Политику посматра као дјелатност Трећег Миленијума, тјера на повраћање.

То је такав повратак у Мрак Средњег Вијека, да чак и у данашњем Сарајеву, боде очи.

Али, то је прст у око, не само два, Србима и Хрватима у БиХ, Србији и Хрватској, мада се оне, обје, праве Вучић, већ је Прстуоко и ЕУ, и њеној лажној политици Интеграције Западног Балкана и пријема у ЕУ, Прстуоко Глупој Вучићевој Политици, Прстуоко САД и Америчкој Амбасади, којој је БиХ, како серу плаћени Аналнитичари, поново у фокусу. УМК.

Републици Српској та посјета иде на руку.

То је добар корак у подјели БиХ.

Хрвати су, опет, у најтежем положају.

Ријешили су се Срба, у Хрватској, али ће их, овдашње Хрвате, јебати Шаховница на Дрини.

Када Путин и Ердоган подијеле БиХ, као некад СРЧ, Стаљин Рузвелт Черчил, ФНРЈ, Хрвати Херцег Босне ће да плате и за Шаховницу На Дрини, и за Вашингтонски Споразум, и за Државствовање са Сарајевом.

Ердоган је умјерено и промишљено, али отомански јасно, говорио у Сарајеву.

Тешко му је истргнути реченицу којом би га черечили.

Али то и јесте најопасније. То разликује Ердогана и Мектића.

Бакир је, Међутим, Будалаш из класе Мектић.

Својим узјапуреним узвиком да је сам Бог послао Ердогана, он је показао свој политички примитивизам и санџакализам.

У комбинацији Ердоганова Четири Прста, Бакировог проглашења Ердогана Божијим Послаником, узвика Алах Уекбер и једновјерске манифестације балканских и европских приступних тачака, Ердомитинг у Сарају веома је опасна геостратешка активност.

Ћутња ЕУ, која усере пун лавор за сваку балканску ситницу, Америчке Амбасаде у БиХ, Вучића, па и његовог Додика, Високог Представника, ПИК-а...

може да значи да је ЕУ прећутно одустала од Западног Балкана и да га радо препушта Турској.

Успут ће, само, мало лагати Педере и давати кредите.

Нек су дужни, па нек су и под Турском.

Помирљивост Додика је директна посљедица његових штетних контаката са Вучићем.

Вучић је поптуни Српски Промашај.

Његове карактерне особине нису тако катастрофалне колико његова ограниченост да сагледа трендове и посљедице. Зато се упушта у свакојаке будалаштине, само да би га неко од Европљана, негдје, поменуо. А сваки од тих потеза води Србију у провалију.

Уосталом, немогуће је да поријеклом из Бугојна буде Бранко Микулић Олимпијада, и још један успјешан Политичар.

Додик и СНСД, и остала Национална Номенклатура у Српској, ако је има, требала је самљети Бакира и Сарајево, поводом овог Ердомитинга.

То је била прилика за добрих двије недјеље Часа Анатомије над БиХ која је немогућа, која не може опстати и којој је Сарајево и Бакирова Тма, главни нуклеус тих немогућности и аутизма.

Ситни Шићар је увијек ситан, ако је у ћутњи.