"Draga braćo i sestre,

Požurio sam iz Beograda kako bih stigao u svoje milo Trebinje i bio danas ovdje, sa vama, u Mrkonjićima. Pomislio sam da je to najbolje i najprikladnije mjesto da zahvalim Svetom Vasiliju, ocu i vladici hercegovačkom! Molim i vas, dobri Hercegovci, duhovni potomci Svetog Vasilija, da u ovom času zajedno sa mnom zahvalite Svetom Vasiliju!

Sveti oče Vasilije, blagodarim za ovih 25 godina sveštenstva u tvojoj svetoj Hercegovini! Hvala jer me nijednog časa nisi ostavio samog! Pomogao si mi da s tobom pogled usmjeravam ka Hristu a svojim životom si me učio da jednovremeno primam udarce i blagosiljam. Svojim blagoslovom si me pokretao i podsticao da volim susjede, ljude druge vjere i nacije, jer si i ti tako činio i činiš! Uputio si me da budem pastir pastirima, da ljubim i poštujem svoje sveštenike i satrudnike. Ti si mi pokazivao da treba da se radujem tuđoj sreći i napretku, i još više si me upućivao da, koliko god i kad god mogu, blago spustim ruku na rame bolnih i nemoćnih. Tvoj pogled i oči su me pokrenuli da s radošću gledam ova polja, rijeke, jezera i gore, i da ih doživim kao svoje, kao tvoje, kao Božje te da ih osjetim i vidim kao dar, kao sliku, kao pjesmu! Od tebe sam naučio da mi srce zaigra kad ugledam dijete i da mi utroba zatreperi kad vidim vitke i prelijepe mladiće i djevojke, s divnim umnim i blistavim očima! Da se radujem svakom čovjeku; da se topim od miline u razgovoru s našim plemenitim staricama i starcima. Da uživam i blagodarim na čudesnim plodovima ove zemlje, na vinu, voću, povrću; da gledam i mirišem naše trave!

Naučio si me, sveti oče, da se ne plašim zmija i škorpija; da volim sunce i tugujem tiho kada pada kiša. Naučio si me da se ispovijedam Trebišnjici, Neretvi, Bregavi, Zalomki; da cijenim i volim Orjen i Prenj, Zelengoru, Morine i Lebršnik! Ohrabrio si me da pjevam na Čemernu i Pridvorici; da tiho plačem u Žitomisliću i Prebilovcima! Da Mostarom šetam otmeno kao Šantić, da volim Trebinje slično Dučiću! Da nikad ne zaboravim, kada sam u Dubrovniku, Vladislaviće i Boškoviće; da podjednako poštujem gorštake i poljake! Ti si me učio da su svi ljudi braća, da je Crkva majka, da je Bog prijatelj i Otac i Svedržitelj!

Episkop se s vernicima oprostio na dan Svetog Vasilija Ostroškog

Danas sam došao u ovo tvoje i naše selo, u tvoj i naš dom, u ovu crkvu, da sa ovim narodom podijelim blagodarnost i da izrazim neizmjernu zahvalnost zbog svih blagodati kojim si me darovao, sveti! Ako si ti, pastiru i učitelju, imao potrebu i volju, iz bilo kojih razloga, da napustiš ovu zemlju i da radi žrtve i molitve odeš u hladnu pećinu, shvati i mene, sveti prethodniče, što sad idem u hladnu tuđinu, jer vjerujem da, s tvojim blagoslovom, mogu pomoći našem rasijanom narodu! Da im mogu pokazati da je naš Bog Hristos svuda, i da si ti sa nama, ma gdje mi bili!

Sveta crkva, ti i ovaj narod na tvoj tron uskoro postavljate našeg divnog oca Dimitrija iz tvog i našeg Tvrdoša! A vi se, draga braćo i sestre, pomolite da novu službu i žrtvu otac Dimitrije ponese i iznese uz pomoć Svetog Vasilija jer drugačije u Hercegovini i ne može da bude! Budite mu, vi hrišćani, prijatelji, saputnici i satrudnici! Budite mu ono na šta ste pozvani, narod Svetog Save i Svetog Vasilija, narod Božji! Molim vas najponiznije i svim srcem da se molite i za mene Svetom Vasiliju, da ostane uz mene i na mom novom putu i u mojoj novoj službi i žrtvi.

Vrlo je moguće da je ovo drvo, braćo i sestre, zasadio Sveti Vasilije, ali se nije pod njim odmarao. Otuda i mi treba da razumijemo da se čovjek rijetko kad odmara i hladuje pod drvetom koje je sam zasadio. Takva je, valjda, pravda! Ne treba da vam kazujem da sam pola života proveo s vama. Možda je i suvišno napominjati da mi pola srca ostaje ovdje i da ću se vratiti jednog dana da ovdje umrem jer se ne mogu sahraniti u bijelom svijetu samo s onom drugom polovinom!"

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА

ЦРКВА И ВЛАСТ,

АПЕЛИ И ЛАЖИ

Ми, Епископи Српске Православне Цркве, древне и славне Пећке Патријаршије, сабрани на редовно заседање Светог Архијерерјског Сабора... упућујемо... ову поруку...

Порука се односи на Косово и Метохију.

Дакле. Поруку.

Порука је јасно изречена, обухватила је и 1244 и помињану подјелу Косова и Оружану Побуну. Окупацију.

Порука је, међутим, блага, као и сама ријеч Порука.

Не разумијем се у Организацију Цркве, њене Процедуралије и арсенал расположивог начина изрицања Ставова Опстанка.

Па не знам да ли су нешто пропустили, заобишли, па се задржали на Поруци.

Косово, одавно, није питање Црквених објеката, порушених и оних 1.500 укупних, нити је питање Вјере, нити је питање Нације.

Косово је питање Државе.

Косово је отето. Оно није ни Српска, ни Каталонија, ни Крим.

Распад Југославије, није било питање бујања Национализма, он је већ постојао. Било је питање уништења Државе, којој су Срби давали моћ.

Косово је наставак Распада СФРЈ, ударом на Државу Србију.

Јер је сам Распад имао за суштину, срж и циљ, удар на Државност Срба.

Окупацијом и отимањем Косова, Српске Државне Љестве не стоје више на земљи, пола их нестаје а пола виси у ваздуху.

Стога је то Питање Опстанка.

А Опстанак се не рјешава Порукама.

Ми, Епископи, цитирају Патријарха.

То ћу, прије, да протумачим као стање унутрашњих односа и снага. Јер, слаб је цитат Патријарха у односу не Ријеч Цркве.

Иринеј је већ рекао: Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије...

Тај Апел, као окосница Поруке, споран је, језички и значењски, из више углова.

То није Политички Став.

То је бојажљиво изриченије.

Јасно је да Вучић, кад кажем Вучић, мислим на укупан равој политичких снага и узурпаторских односа у Србији, води борбу да овлада Српском Православном Црквом.

То су радили сви Владари.

А СПЦ се није, баш, отимала.

Овом Поруком, Вучић је нешто у губитку, након почетне офанзиве.

Просјечан посматрач ће и то тешко уочити, као и даљи развој односа снага.

Засад је видљиво само ово.

◘ Порука је блага, савјетодавна, апелативна.

◘ Да не дају сагласност. Свијет се, међутим, данас, прекраја без Сагласности. Нешто више треба учинити.

◘ Кориштење јевтиних досјетки, типа Отето се може вратити а дато не може. Може. Крим је дат и поклоњен, па враћен. Не бих желио да успоређујем Квалитет Националног Материјала, на једном и на другом мјесту.

◘ Владике, које су ортодоксно Косовске, изложене су највећем нападу и притиску, у Политици и у Јавности. А мислим да је то и у СПЦ. То се коси са Поруком.

◘ У ситуацији када Власт користи Лажи, као врхунксу технологију, не само по питању Косова и Брисела, Порука и Апел Српске Православне Цркве, нису добар и пожељан лијек.

◘ Одлазак Владике Григорија, слаби Косовски Фронт. Поред тога што слаби позицију Републике Српске, у садејству са неким ранијим постављањима у која не бих сада дирао.

◘ Ми, Епископи, пропустили су добру прилику да окосницу Става Цркве, граде око Издаје и Државе.

Јер је то суштина Косова.

ПРОШЛО ЈЕ ВРИЈЕМЕ

ОБЈЕКТИВНОСТИ,

ЧИЊЕНИЦА, НОВИНАРСКИХ ПЕТ

А ДОШЛО ЈЕ ВРИЈЕМЕ

ДА СЕ ЈАВНОСТ МОРА

СВАКИ ДАН ВОДИТИ НА КАВУ

Број играча на терену расте оном прогресијом зрна на шаховским пољима. А Судија остао један са два кукавва Аутотриктера.

Вријеме се згушњава. Дан траје двије године. Још ове године. Сљедеће ће, већ, трајати четири.

Количина Информација је већ сада толика, да она једна или хиљаду њих, које садрже неку чињеницу или све, не може да се нађе никаквим микроскопима ни телескопима.

Чињеница никоме није циљ. Чак ни оном ко је њоме оштећен.

Некад су за чињенице, били задужени Органи и Новинари. А Широке Народне Масе су вјеровале.

Можемо за то окривити било којег од та три фактора, или све, али, Вријеме је било такво.

Данас, Вријеме, није добро и погодно ни заједан од тих фактора.

Данас Плесни Пар Васковић – Кормак, замјењују сва та три фактора. И све Новинаре.

Ко Шта Кад Гдје Зашто, више не постоји.

Све је постало То.

То ти дајем на тацни, у очи, у свијест, у политику, на улицу, по мрежама.

То.

И не имај друго То, осим Тога.

И свих десет заповијести су једнаке.

Не сумњај у То.

То је љигав, аморфан и пластелински флексибилан Облик, само Облик без садржаја, попуне и суштине, иза којег стоји чврст, прецизан и кибернетски испланиран механизам.

Шта у таквој ситуацији да раде Новинари. И Власт.

Да сједну на њиву и Богу кукају.

Јер, за њих, овдје нема посла.

Они, Новинари и Политичари, више нису школовани за то. А и да су школовани, они никог не занимају.

Јер сви све знају.

Од таквог конгломераторијума не можеш начинити Државу.

То су овце, од којих свака жели да буде и чобан, и врљика, и керче, и вратница.

Власт и Политичке Странке, мораће да промијене тактику према Јавности.

Не због Јавности, већ да би се коликотолико, супротставили најезди крадљиваца.

Стање је као и у односу Лопови и Полиција, у крађи кола ислично. Увијек су два корака, организационо и технолошки, испред.

Али боље и каснити два корака, него Јавност потпуно препустити крадљивцима.

С тим што је крадљиваца аута, мало а Крадљиваца Јавности много.

Пошто Министри, Страначки Лидери итд, не могу да сваки дан дају три изјаве, двије КЗМ и четири интервјуа, морају створити свако свој ТБС, Таблоидно-Ботовски Систем, којем ће бити циљ да барем пласира њихово виђење, ако је, већ немогуће доћи до чињенице или је одбранити.

Нека корист се неће постићи али ће се ублажити, успорити или зауставити ерозија Јавности.

Јавност је Национално Добро, као Небо, Земља, Вода, каква ријетка руда.

Али је свима стало да од тога направе Сеоску Курву.

Којој сви, ноћу, приређују Сношај а ујутро, себи дају Значај.

ОД СЛОБОДЕ,

ЧЕТРДЕСЕТПЕТЕ,

ДО НАДНАЦИОНАЛНОГ

И НАДДРАЖВНОГ

ТОТАЛИТАРИЗМА, ДАНАС

Европа је, након Побједе на Нацизмом и Фашизмом, над Њемачком, била Континент невјероватне Слободе, Заноса и Полета.

Данас је Европа Мјесто Безвоље. Уклето Буњиште Нација. Тамница Рђалих Држава.

Сви који су били Фашисти и Нацисти, њихови колаборанти, јатаци и помагачи, на једној су страни.

А све Жртве Нацизма, Њемачке, на другој су, проскрибованој и окаљаној страни.

У Москви, данас, само су Русија, Србија и Јевреји.

Темељно питање је како се Слобода претворила у Таму.

Да би то схватили, прво треба да схватимо да је Хитлерова Њемачка, Њемачки Нацизам, Пројект Запада. Није то Нацизам ради Нацизма. То је Идеологија Запада да се искоријени Русија и завлада огромним пространством и богатством.

Запад би мирно гледао да је пао Стаљинград и, потом, цијела Русија, СССР.

Укључили су се кад су Руси кренули од Стаљинграда, на Запад.
Да су калклулисали, види се по томе што су закаснили у Берлин.

Стаљин није имао снаге да наметне раскомадавање Њемачке.

Данас би Свијет био поптуно другачији.

Нато Пакт се, вјероватно, никад не би формирао.

Дакле. Није Хитлер. Нацизам је продукт Запада.

Пад Берлинског Зида посљедица је Феранцуске грешке. Француске Упишуље ушле су наивно у Заједницу за угаљ и челик. И тако омогућили, касније, Њемачкој да завлада Европском Унијом и Европом.

И да дави све оне државице и нације које је сатирао и Хитлер својом ратномм машинеријом.

Њемачка је, данас, генератор Избјегличког Деструктивизма над Хришћанством Европе. Она је, данас, Главни Фронт против Русије. Она је, данас, главна испостава Глобалног Америчког Фашизма.

Никога не треда заварају нијансе.

А, због чега и како је дошло до Таме на мјесту Слободе.

Два су процеса битна.

◙ Западна тоталитарна девастација Држава. Тај вал међународних корпорација, интернационализма трговине, наметање западне културе која је безвриједна и тривијална... па све до НАТО Пакта, ММФ, Свјетске Банке.

Многе државе су више добровољно пристајале на те процесе него што су пристајале изнуђено.

Сва достигнућа Марксизма, Класичне Њемачке Филозофије и Економске Мисли, одбачена су и заборављена. Тиме је заборављена и Држава и Нација.

◙ Интеграције. Сваке врсте. Од Интеграције у НАТО Пакт до Европских Интеграција. А није случајно стално оживљавање синтагме Евроатлантске Интеграције.

Европске Интеграције, данас, уништавају све пред собом.

Бриселска бирократија је неумољива. Не можеш ући док се не одрекнеш свега што имаш. Од Надлежности Државе до Породице.

*

Излаз и спас је у Јакој Националној Држави.

Ако буде Трећег Рата у Европи, он ће се, опет, водити против Њемачке, за спас Националних Држава и Нација.

ТОКОВИ НОВЦА,

ТОКОВИ ПЛАЋЕНИКА

И ТОКОВИ СВИЈЕСТИ

У ПРОЈЕКТИМА

КАО ШТО ЈЕ

ПРАВДА ЗА ДАВИДА

Додик је лансирао суму од дванаест милиона долара Америчке Амбасаде, за подршку медијима и невладином сектору у БиХ, и шест милиона долара за спречавање утицаја Русије.

Мислим да Амамба не даје директно те паре, већ иду преко разних агенција. Као што је УСАИД.

Све земље имају те Development агенције. Неке искрено помажу развој, као што је Јапанска. Већина их утиче на политичку сцену и онда то није Development већ Divilopine Агенције.

Они дају средства онима који ће да раде у њиховом интересу. То је, у правилу, еродирање постојећег система и покушај размјештаја за нови Политички Мозаик.

Често та средства дијеле домаће Лопине и Страни Фактор.

Много Лове долази у Кешу, од оног што је објављено као грантови, а поготову од оног што није објављено, долари су увијек као испод наковња, ти их први узимаш у руке, и немогуће је открити токове. То иде на много меандара. Плаћају се полазници разних семинара, кроз дневнице и фол трошкове. Дабоме, плаћају се и организатори свега тога. Плаћају се чак и гости у неким Политичким Емисијама. Па се морају потписати да су учествовали.

Најавећи дио Пројеката је дугорочнијег карактера.

Циљ је везивање људи за те стране ганглије, заокупљање младих, утицај на свијест и опредјељење. Из цијелог тог спектра, надају се, регрутоваће се многи који ће послије послужити, или добровољно служити. Постати министри, спавачи, лобисти...

Када се појави Случај, као што је несрећни Давид, систем реагује перфектно уиграно и веома брзо.

Трома Власт и Институције, које су још увијек на нивоу Општинског Комитета Савеза Комуниста Југославије, из шездесет треће, у свим државама бивше СФРЈ, не може да стигне развој догађаја.

Тако брз развој догађаја не одвија се сам од себе.

Фејсбук Група се не формира сама од себе.

У Случају несрећног Давида, све изгледа као да су га они убили и одмах лансирали догађај као удар на Јавност. А, у ствари, удар на Институције.

Америчке Паре никад неће опростити Српској одбијање Реформе Полиције Српске и одбијање њене предаје Сарајеву.

Зато је Мектић полетио у Правду За Давида.

Јер има налог да се полиција централизује. Да ради на томе. Зато Будалаш каже да они неће дозволити да се туче Народ.

Нема везе што нико није рекао да ће га тући.

Политизација и Лешинарење у Случају Давид, наставак је Реформе Полиције. Уличним и анархистичким средствима.

Они који то гледају људски, добро обманути да је у питању завјера, убиство, комплот, што сад није битно, наивно су искориштени као топовско месо у тим играма Пара и Анархије. Лоповско Месо.

Сада је и Отац један од оних који их користи.

Како функционише Систем који је покренуо Пројект рушења Полиције Српске а назвао га Правда За Давида.

◘ На врху је неки Енглез из турске серије Џевдет у грчкој војсци.

◘ Испод њега су, на вези, многи организатори и активисти, корисници Пројеката за ово и оно. И лове. Енглез из турске Серије Џевдет, сугерише им, благо, пријатељски, да покрену механизам протеста, окупљања, да дигну глас, демократија је, слобода, правда, то ће им подићи углед код младих. Требате то на Друштвене Мреже. Интерес је велики, све пријатеље окупите у Групу. Нека и они окупе своје пријатеље и познанике. Ако треба за трошкове, можемо нешто издвојити.

◘ Кад је све кренуло, пробранима, провјеренима, пласира се Лова за Трошкове.

◘ Они средства користе невидљиво и пажљиво. Често плаћају нешто што ће се појавити као донација, да изгледа као помоћ.

◘ Енглез из Серије Џевдет даје прецизну стратегију, двојици, тројици играча. Као и у Барси или Реалу. Зидан никад о тактици није причао се глупим Пепеом, већ са Роналдом, Кросом... онима који разумију, који су школовани за то.

◘ Резултат је да Васковић уџбенички прецизно лансира сторију по сторију, да би Јавност била слуђена а искрени убијеђени да је у питању Убиство, Завјера, Саучесништво...

◘ У све се укључују Новинари са терена. Њима се ништа не саопштава, нити тражи од њих, осим да извијесте, снимају, да то представе у правом свјетлу. Њима је раније речено да је бити против Власти, Независно Новинарство. И та дрога је довољна. Један или два, у њиховм медијима, знају шта је циљ. Они ће учинити да се то прошири по Балкану. По мрежи Медија који то лансирају, видљиве су многе ствари.

◘ Кад некоме од тих изнесеш став да нема доказа да је у питању Убиство, они се увриједе, схватају то лично, дискредитују свакога ко тако или друкчије мисли.

То је знак да нису примили Лову.

◘ Циљ није никаква Правда за несрећнпг Давида. Намјерно није речено Истина. Или Чињенице. Правда је растегљив појам, коубио се да свака свијест то гледа у свом калеидоскопу.

Циљ је девастација Институција, Система и Републике Српске.

Не треба да буде неког опипљивог резултата. Али. Сви ће изаћи оштећени.

А цијели Пројект може да се користи пет или десет година у будућности.

Јер, никоме није ни циљ да се оконча, ријеши, разријеши, открије, побије, потврди, разјасни.

Циље је да траје. Да Давида убијају, убијају, убијају...

АНАРХИСТА

МЕКТИЋ

Свака Политичка Посјета Правди За Давида, на бањалучком Тргу, подршка је Анархији у Републици Српској.

И идеологији Анархије којом Муслимански Анархист Васковић, јер га претежно читају муслимани у Федерацији, иначе, недавни Амерички Угошћеник, збуњује Јавност. Досад је промијенио многе тезе о несрећном Давиду. Од Масовне Туче, Отмице, присиљавања да дила дрогу, питања да ли Они желе да убију његовог оца, тврдњи да је циљ уништење цијеле Породице Драгичевић... до константних оптужни према неколицини служебених лица, да су саучесници у Убиству.

Ту Анархију, која је Политички Пројект, подржавају и протежирају, адирају, чак, и Сазаповци.

Посљедњи су то учинили Бореновић и Мектић.

Пред сједницу Народне Скупштине о безбједности у Бањалуци.

И само то Засједање, дио је Анархистичког Пројекта који лебди над Српском.

Бореновић је небитни Бутикаша у цијелој тој сторији.

То је једини начин да покаже Лидерство над Педепеом. Бореновић је Голф Дојка у односу на Дроњка. Уличар.

Али, Мектић је типични Анархист.

Са провинцијалним ратовско-есдеесовским коријенима.

Он је овај Театар Правде искористио да захтијева да се изнесе Истина. И да каже да неће дозволити да неко туче Народ.

Ако запоставим чињеницу да је Мектић Политичка Будала, морам да закључим да је ово класично сарајевско надсрпско понашање.

Каква је надлежност неког министра у Савјету министара, који је, укупно, дејтонски нелегалан и неуставан, па и конкретно, Мектићево, министарство, над институцијама Републике Српске и у Заштити Народа.

Никакво.

Ну.

Важно је да Мектић поручи да ће Власт да туче Народ на Тргу. И да Он, а мисли на Њих, неће дати.

Та морбидна инсинуација, срачуната је да даље анархизује Јавност Републике Српске. Да долијева нови страх. Јер, страх је већ постигнут тиме што сви сматрају да је Давид убијен. И да је у то укључено најмање сто актера, што уличних, што криминалних, што оних из МУП-а и Власти.

Мектић се, овим, и ранијим акцијама, успоставио као стварни Предсједник Српске Демократске Странке.

Његови политички домети су много мањи него Говедаричини.

Али су домети Неартикулисаних Лудости, много већи.

И оне, Лудости, иду према почетном Циљу Мектића, и налогодаваца му. Хапшењу Руковоства Републике Српске и Обојеној Анархији.

Стога, на Сједници Народне Скупштине треба очекивати све.

До захтјева да се формира Влада Трга, назваће је Концентрациона, Националног Спаса, Прелазна... и да до избора многе Институције буду девастиране па да, когод побиједи на Изборима, сљедеће године само дијели штаке државним богаљима од Политичког и Административног Система.

Можда ће, чак, захтијевати да се Народна Скупштина пресели у Сарајево. Јер је Безбједност у Бањалуци непостојећа.

ИЛУЗИЈЕ О ИЗБОРИМА.

ПРАВДА ЗА ИЗБОРЕ.

Побједници, често, имају мање заслуга за Побједу на Изборима, од Губитника.

Само што ни једни ни други, у свом сљепилу и заносу, то никад неће сазнати.

Резултати Избора су посљедица дугих и невидљивих трендова.

Стога је потпуно бесмислено, једнократне и краткорочне догађаје користити као залихе за изборне успјехе,

Власт их користи, скривајући се, или рјешавајући површно, нестручно и на брзину, из страха да утичу на Изборе и да ће само због тога изгубити.

Опозиција их користи као богомдани знак да су на правом путу и да само треба да потпале већу ватру па ће зрели гласови да падају у прегрштима а не један по један.

Пошто се у Странкама, нико дугорочно и у континуитету озбиљно не бави тим процесима, и ефектима, мјерећи ангажмане Страначког Механизма и Резултате, све остаје потпуно нејасно. Недоказиво и несхватљиво.

Имао сам срећу, што се послије показало као велика несрећа, да се више од деценије бавим послом припреме странке, Организације, за Изборе. Из тога сам изградио читаву једну филозофију и праксу. Читав концепт функционисања Странке.

Најчешће нисам о томе никога обавјештавао. Јер сам знао да неће пити воде или да могу само добити неког непријатеља и протвиника, који ће то из њему неразумљивог разлога, спријечити.

Упозоравао сам на Трендове. Али, ни то није помогло.

Упозорио сам на губитак локалних Избора 2012е. Неколико година прије тога.

Али. И данас, Опозиција, СДС, мисле да су побиједили њиховом заслугом, реформама, поштењем и свјетлошћу локалних лидера.

А СНСД мисли да су сви били против њих.

Ни једно ни друго нема никакве везе са животом.

Након тога дошла је Четрнаеста. Четрнаесте само Додик побиједио. Био је то наставак Тренда који је почео прије 2010е.

Онда је Скупштинска већина у Српској формирана преласком два посланика. Што је окарактерисано Куповином Папака.

Опозиција је од тога направила Политичку Хистерију, познату под именом Неправда За Папке.

Игноришући чињеницу да је то једнократан политички догађај и да није никакав Тренд. И да због тога не може да утиче на Политичку Сцену и на Изборе. У њихову корист.

Папкарење је уобичајен посланички живот. И код кандидовања и код понашања послије Избора. Нарочито у миљеу малих странака, изборног прага и аматерског бављења политиком.

Послије Политичке Хистерије Два Папка, Опозиција је изгубила 20 општина.

Сазап је остао у чуду. Једна Амбасада, такође. Остао је у чуду и СНСД.

Пандица, данас, то објашњава чињеницом да су то сиромашне општине и да сваке четири године мијењеају гаће.

Ја, пак, то објашњавам страначким нерадом.

При чему не значи да је СНСД више радио од СДС-а.

У Градишци, нпр, СНСД никад не мора да ради за побједу колико и СДС.

Али мора мање дугорочно да гријеши него СДС.

Сада Опозиција настоји да од Случаја Давид начини Политичку Хистерију. Надајући се, пошто је Октобар пред вратима, изборном резултату.

Успјели су то да убаце у Народну Скупштину Републике Српске. Што је насиље над Парламентаризмом.

Тек у Скупштини ће Есдеес и пртљаг, да изгубе у Јавности.

Тога је свјестан и Вукота па позива на достојанство, коректност, озбиљност, без пиштаљки и слично.

Чињенице су, пак, неумољиве.

◙ Правда За Давида је исфорсиран случај од Плаћеника. Они су у све увукли и Давидовог Оца. Плашећи га, чак, јавно, да му се, да ли, спрема ликвидација.

◙ Они који искрено подржавају Правду За Давида, који, дакле, долазе на Трг, а не сви чланови Фејсгрупе, никад нису гласали за Власт и неће никада гласати. Многи немају ни Право Гласа. Они који подржавају цијелу акцију, али се не експонирају, нису, такође никада гласали за Власт. И неће.

А питање је колико су гласачи Опозиције а колико апстиненти.

◙ Гласачко опредјељење је стабилније и дугорочније него што се то мисли. То да се Глас може добити циркусом, парама, подмитом, асфалтом, исто је као и мислити да сви у селу добијају Пичке на тај начин. Да не постоји нека тајна веза.

*

Дакле.

▬ Опозиција, Правдом За Давида неће добити ништа. Нешто може изгубити.

▬ Владајућа Странка неће ништа изгубити што није већ изгубила.

▬ Штетоваће Институције Српске, од Народне Скупштине па надоле. И цијели Систем. Јер је ово извјесна ерозија повјерења и кредибилитета.

То је и циљ пројектаната Правде За Давида. Само СДС и пришипетље, мисле да је циљ њихова побједа.