КАМПАЊА ЋЕ

ДА БУДЕ ДУГА И ТЕШКА,

ЕНО, ЕСДЕЕСОВЦИ,

У КОЛОНАМА, НОСЕ

ЛАЖИ У НАРАМЦИМА

Учествујући у Кампањама Есенесдеа, у свим, након оног Савеза са Иванићем, послије рата, За мири и прогрес, чини ми се, још у Предшколском сам схватио да Негативна Кампања не доноси ништа против противника а теби само снижава углед.

Боље је водити кампању синтагмама и категоријама, које најшири круг Бирача не разумије, него је водити приземним лажим и измишљотинама, црнилом, злом и јетрвашењем, које сви веома добро разумију.

Јер, како разумију моје лажи, још боље разумију мене који сам у стању да их стварам.

И једнако нас категоризују.

То је недопуствио потцјењивање Бирача.

Политичари и Странке које Бирачима лансирају лажи, умислили су да су, окружени мандатом, уватили Бога За Јаја. И да је сва памет у тим јајима.

Изборна Кампања је, у ствари, цјеломандатна Политичка Кампања.

Мјесец званичне Кампање је приземни облик. Као и Кампања вађења шећерне репе.

Велика Политичка Странка непрестано, током мандата, води Предизборну Кампању.

То је само синтагма за Комуникацију са Бирачима. Свим, не само својим.

То не може да ради било која Странка.

Мора да буде Велика, организована, обучена и високотехнолошка.

За обичног Странкера, Кампања је Билборд. За најобичнијег је Кампања је Лаж о противнику.

Политичка Кампања је, међутим, вишеслојан, мултидисциплинарни и комплексно психолошки пројект.

Он се састоји, угрубо и поједностављено, од сљедећих токова.

► Организациони механизам

► Активност Лидера и групе лидера

► Мозаик Кандидата

► Обука активиста

► Лепеза Синтагми

► Манифестације и симболика

► Оптимизам и атмосфера

► Пропагандна комуникација

► Лични долазак до сваког члана, гласача, симпатизера и неопредијељеног Бирача.

Дабоме да постоји још читав низ слојева. Јер се цијели процес одвија четири године. Неке активности трају толико, неке годину, неке шездесет дана.

То не може да води никакав Изборни Штаб или један човјек. То може само да води Организација која је јединствено спремљена, обучена и која је перманентно активна.

Онда, то иде само од себе.

Тако изгледа, са стране.

Негативна Кампања, Лажи, Црнило, Песимизам, Пропаст, Криминал... таблоидизација је Политичке Сцене, Политичке Артикулације, Јавности и Колективне Свијести уопште.

То није само знак о неспособности неке Странке, њеном аналфабетизму, њеном аутизму.

То је удар на Нацију Државу Друштво.

Снижавање њихових перформанси, одузимање будућности, бацање блатом на способност и креативност.

Са Бара се неко и враћа али из Таблоидиотизма никад.

СУВЕРЕНИТЕТ БиХ

И ЕНТИТЕТА

И ЛЕГИТИМИТЕТ

ПОЛИТИЧКЕ АРТИКУЛАЦИЈЕ

И ИНСТИТУЦИЈА

КОЈИ ИЗ ТОГ НИВОА

ПРОИСТИЧУ

Грађани БиХ, мада Грађани БиХ не постоје, не заслужују да имају Државу. БиХ.

Поред тога што та, ова, Држава БиХ није настала њиховом вољом, чак ни вољом муслимана, и што, оваква, лего држава, нема ничију подршку, то је друга важна чињеница која ће одредити Пропаст Босне и Херцеговине.

Не заслужују БиХ, зато што је јуче главна вијест било препуцавање Николе Шпирића и Драгана Мектића.

А уопште није била вијест да су Изетбеговић, Никшић и Комшић, имали састанак, у Америчкој Амбасади, са Амбицом Кормак. На тему Изборног Закона.

Чак и када се правим будала, па не мислим да је скандалозно и понижавајуће, да Лидери Политичких Странака иду једној дипломатској сукњари на разговор, остаје упитна било каква њена надлежност, чак и у својству посматрача, над Изборним Законом и његовим измјенама.

Али. Главни и почетни проблем и јесте у том одласку у просторије Америчке Амбасаде.

У нормалном свијету, који је такође поткупљен, диригован и манипулативан, као и босанскохерцеговачки свијет, само је то мање видљиво јер тамо још нсу успјели пронаћи провидно стакло и целофан, као што је то код нас, Амбасадор живи у некој врсти Кућног Притвора.

Он излази само када га позову неком пригодом. Или када се, између држава, догоди неко Тешкое Сраније. Па то дође као прилика да се његовој Држави уручи демарш. Или тај позив њему бива сигнал Његовој Држави да понашање и акти нису у складу са међународним нормама и достигнутим степеном развоја билатералних односа.

Она тројица су, међутим, без икакве бриге, и памети, отишли код Амбице Кормак.

А Сарајска Јавност, која претендује да буде Државна Јавност, то сматра посве уобичајеним.

Чиме је свака њихова позиција у тој међунационалној и политичкој сторији око Изборног Закона, од којег је Сарајево, уз помоћ Најнижих Представника, начинило јавну кућу за бесплатно сексуално искориштавање Хрвата, изгубила валидност и легитимитет.

Без обзира колико гласова они и њихова Странка имали иза себе.

То је знак потпуно уништеног суверенитета БиХ. Као и дијелова БиХ, које они представљају.

Једини суверенитет који је, данас, остао БиХ је суверенитет Републике Српске.

Опозиција у Српској, са боравком у Сарајеву, и они који мисле да невјерско клањање најбоље резултате постиже када је без гаћа, рећи ће да је то Изолација Републике Српске.

То се, пак, данас, показује као Аутономија. Као Самосталност.

Да је Република Српска ишла у Америчку Амбасаду, и њени Лидери, данас би била под Сарајевом.

Сувереност, као и Самосталност једне Нације Државе Друштва, па и сваког појединца, не постиже се данас. Она се постиже јуче, прекјуче...

Данас се само наставља.

Зато је јадна БиХ, која сва стане у једну Америчку Амбасаду.

МАЛА РЕТРОСПЕКТИВА - 

СЛУЧАЈНИ ИЗБОР

ИСПОСНИК

ФЕНОМЕН

ДОДИКОВИХ

ИЗЈАВА

ИЗ МИТРАЉЕЗА

И БЕЗ ОПТИКЕ

Додик разумије Јавност много више него што Јавност разумије Додика. Додик Јавност сматра својим Позориштем али себе не сматра глумцем. Јавност, добар њен дио, Додика не сматра ни глумцем ни редитељем, већ Лажовом.

Тај пејсаж му досад није наудио. И неће.

Јер, овдашња, Српска Јавност, воли лажове, у распону од Вучића до Додика.

У тај распон се, никако, не уклапа Мектић, напримјер, или Изетбеговић.

Они лажу ко будале.

А ова двојица оду у цвјећару, па умотају у свјетлуцави папир, па шприцну експандирајући златни спреј, па машницу претворе у увојке.

С тим што Вучић Лажи користи као Истине, које нису жива бића и не могу да поцрвене од срамоте. А Додик Лажи користи као Димне Бомбе.

Референдум је једна о њих.

Сви су мислили да је то ради одржавања Референдума о отцјепљењу. Нико није схватио да је то ради права на помињање, посједовање и ношење Референдума.

Слабост Додика је у томе што све више изјава лансира што је на већој и важнијој функцији.

Он не зна за ону границу до које изјаве дајеш кад је то новинама и новинарима у интересу а након ње, изјаве и интервјуе дајеш кад је теби у интересу.

Кад би се Додикова Партија састојала од 190.000 портпарола, они не би могли доћи до ријечи. А ускоро ће паметније телевизије унапријед снимити питања новинара, па у току интервју уживо, са скопа их пуштати, јер је то једини начин да Додик дође до питања.

Данас су Новости, на Насловници, преко цијеле стране, пукле Додика како љуби заставу, уз Велики Бели Наслов, Додик прави Војску Српске?.

Са том изјавом није ништа проблематично, јер није реална.

Али ће је Опозиција, и дио Јавности овдје, понекад узети као још једну Додикову Лаж.

Проблематично је што је Додик то повезао са Војском Косова и што су Новости налијепиле црвени наднаслов Одговор Америци.

Вучићеви Спинери користе Додика да би замаглили активности око Приштинске Столице у УН.

А можда се и сложио и са Војском.

Користе је да би се у колективној свијести Србије створила равнотежа.

И они Срби, бре, добијају Војску.

Коликогод Србе у Србији сврби гујица за овдашње Србе и њихову Војску. Све су то, бре, Босанци.

Други проблем је што је то уље на ватру оних 2.500 пушака за Полицију Српске, које су, као легалне и нормалне, у муслиманској, амбасадној и европској јавности представљене као наоружање цијелог једног Корпуса.

И што је то само један од мозаика сатанизације по принципу Садама и оружја за масовно уништење.

Коликогод Додикове изјаве из старог Мексичког Митраљеза, у Српској, и у БиХ, имале ефекта и по њега, и по СНСД и по Српску, толико су, дате у Србији, и повезане са Србијом и Косовом, погубне и разарајуће.

Јер, тамо, у Србији, није Додик. Тамо је Вучић.

Али, кад ти тако све знаш, оснуј себи Странку и побиједи на Изборима.

БИТКА КОД САНСКОПОЉА

И ПРОМЈЕНА СВИЈЕСТИ

МУСЛИМАНА БиХ У ТУРСКУ

Дабоме да се неће огласити Америчка Амбасада Сарајева о прослави побједе Турске над Француском и Енглеском, код Галипоља. Која је одржана у Санском Мосту. А није то прва прослава.

Неће се огласити ни Амбасада Француске ни Велике Британије.

За Мектићеве измишљотине о Паравојскама у Републици Српској, међутим, залећи ће у ровове.

Јер, Џевад Галијашевић има моћ да уништи више Француза и Инглеза него што их је Турска побила код Галипоља.

Прослава Галипоља код Санскопоља, смијешна је историјска гледаоница. То је прелски догађај групе онаниста који народу бацају нешто што он данас нема.

Али је, као манифестација Колективне Свијести муслимана БиХ, посве другачија. Најмање смијешна.

То је један од колосијека промјене Свијести овдашњих муслимана, сваког појединца, дакле, од цивилизованог Европљанина Ислама, да не идем до славенског пријекла, толерантног и приклоњивог јачем, у освајачку, надјачивачку, походну Свијест некадашњих Турака.

Не треба сумњати да ће се успјети у тој промјени Свијести.

Зато је задњи час да Срби и Српска, своју Политичку Артикулацију пропусте кроз сито Рационалног Национализма и одустану од опција које гарантују изумирање и које пред Војском Санскопоља не могу опстати ни два дана.

Компромисери, Британски Просери, Лажни Љевичари, Грађани, Либерали, сада Народњачке Партије, СТЈЖ, само су измишљотине које заокупљају пажњу и одводе Националну Свијест по старачама, јазбинама и шикарама.

Док Свијест Галипоља буја и заузима Муслиманску Босну, која, кобива, има проевропску интегративну намјеру.

Прослава код Санскопоља, посљедњи је доказ да ни чиста Дејтонска БиХ не може опстати.

А поготову ова наказна, преотета, фалсификована, противдејтонска, неуставна.

МЕКТИЋ НИЈЕ НИШТА,

ОН ЈЕ САМО

САВРШЕН АНАЛФАБЕТА,

УГРАЂЕН НА

ПОГРЕШНО МЈЕСТО

Свака Странка има такве.

Само их већина држи у квалитетном паковању и политичкој климатизацији.

Странке које то нису, допуштају себи луксуз једног, или више Мектића.

Они који не желе да се понашају као Мектић, јер су главено опскрбљенији, одлазе или се пасивизују.

Мектићи изничу, нарочито, код оних Странака које су пристале на Колаборацију, Издају и Проституцију.

То се догодило и Есдеесу.

Па су, два *најважнија* министра постављена мимо његове, страначке, воље. Црнадак и Мектић.

Српски специјалитет је Проституција без накнаде.

Мектић је дио ширег пројекта Западног Расизма и Нацизма.

То је девастација Државе Нације Дрштва Вјере Културе Прошлости Људи.

Пројект је Расистички јер Словенска Раса треба да буде елиминисана. Ради огромног пространства од Берлина до Јапана.

На Балкану су то Србија и Срби.

И Српска, која се непланирано појавила. Није хтјела да побјегне, борила се, а Клинтон, ради избора, морао да заврши Рат.

Неке друге словенске земље, које су пристале на колаборацију, подчизму и сарадњу, у јадном су стању и иду ка уништењу.

Срби из тога треба да извуку поуку.

Али. Срби из пуне вреће Поука, увијек извуку Го Курац.

Мектић обавља посао Сатанизације Срба.

Он је предигра, предвечерје, западне наде да ће овдје моћи да инсталирају неког Вучића па да више немају потребу за Мектићима. Који ће, онда, бити ангажовани за њега или га.

Мектић је дио инглеско-америчке Нацистичке Хорде против Русије и Руса.

То што он ради за рачун Бакира и Аидлука, разних, то је само зато што Бакир не воли Русе. А ни Себија.

Мектић је потпуно синхорнизован са јавном инглеском пропагандом и тајним америчким гаражним плановима новог амбасадног здања у Сарајеву.

Његов задатак је да свој Аналфабетизам искористи до краја, да своју поштену глупост предочи као идеологију, да своју дезоријентацју у простору усмјери на Србе, да од Срба и Српске чини Гета и да разноси Жуте Траке.

Он Српској и Србима сваки дан подмеће Маркале и Рачак.

Јер је квалитетније кад то ради Србим Мектић него Србин Бакир.

Мектићи ће, овдје, трајати, док је борбе против Русије. А та борба неће стати.

Трајаће док се у Српској не инсталира неки Вучић, или, барем, неки Иванић.ба.

Трајаће док је ЕУ и Инглеске.

Трајаће док у Српској једна Политичка Странка не ојача на Програму Рационалног Национализма и Широког Социјалног Савеза.

Јер. Нама је, овдје важнија једна доминантна Плитичка Национална Странка, него јак Лидер.

Јак Лидер је друга фаза.

Ако га стварамо у првој фази, рањиви смо. А Велику Националну Странку никад нећемо створити.

Караџић и Есдес су примјер.

А и Додик и Есенесде, постају то.