субота, 17. март 2018.
ЖИВОТ
ЈЕ
ЗЛОЧИН
КАЗНИ
Све што нам се
догађа, Казне су које нам стижу.
Казне нам
стижу и за оно што смо учинили, и за оно што нисмо учинили. За оно што ћемо
тек, или можда, учинити, или нећемо учинити.
Казне нам
стижу и за оно што су други прије нас урадили и за оно што ће неки послије нас
да ураде.
Јер, Казнодавац
нас не гледа као јединке, одговорне само за своје поступке. Нема он времена да
такву обимну евиденцију води о нама.
Казне стижу Брзом
Поштом. Најбржом Поштом.
Тако брзе
испоруке нема у Васељени и Ненасељени.
Свјетлост је,
за те испоруке, статична, парализована.
Те наносе и
сметове Казни, ми називамо Животом.
Живот је наш Редослијед
Казни.
Бивствујући дуго
под Казнама, Људи су се извјештили да неке од Казни претворе у Љепоту, у
Доброту, у Љубав. Неке да уновче, неке да украду и препродају.
Ипак. То није
Живот, штагод ми радили са Казнама и какогод их подносили и носили.
Живот не може
да буде Туђи Редослијед.
Наш Живот је
дубоко у нама.
И за њега нема
Казни.
Наш Живот се
сатоји од Три Вјере.
Вјере у Мисао,
Свијест и Дух.
Вјере у Жену.
Вјере у Хиљаду
Година.
Наше Мисли, у
нашој Свијести, а обоје у нашем Духу, огромне су и многобројне. Оне надилазе
све наслаге Казни.
Ми живимо у
нашим Мислима. Мислима о свему. Које могу бити и машта, и жеља, и чежња. И Плач.
Плач је једна
од наших видљивих Мисли.
Наш Дух и
његови станари, непознати су и несазнатљиви.
Тако смо и ми,
као Људи, као појединци, непознати другима, несазнатљиви, неразумљиви.
Та непознаност,
неразумљивост, наша је једина Слобода.
Жена је испред
нас и иза нас.
Жена је
Створитељица Свега.
Жена је све
што рађа и све што даје.
Није Мајка
Природа.
Већ, Жена
Природа.
Кад нас наша Вјера
Женама надрасте, ми, онда, Једној кажемо да је волимо. Ми се заљубимо. Сретница
која се ту нашла, мисли да је то због ње, да су то њене заслуге и моћи. А то је
само Вјера Жени нарасла да се тешко носи у Срцу.
Гдје су и све
наше Вјере.
Жене,
подсвјесно, знају да су наша Вјера, и да и оне живе на тој Вјери Жени, па се
понашају какооће. Злоупотребљавају то. А често једна другу не могу очима да
виде.
Свако од нас
мније да ће живити Хиљаду година. Или више. Чак и дандва пред Смрт, ми мислимо
тако. И тако се понашамо.
То је посебно
важна Вјера.
Да није ње, не
би било ни нашег Духа, наше Свијести, ни наших Мисли.
Поклекли би,
пали, пред црнилом Редослиједа.
петак, 16. март 2018.
КАКО
ФЛАШИРАТИ ДРЖАВУ
Какве везе
има Флаширана Вода са Државом.
Понекад, та
Вода постане тема у свијету, као руски отрови.
Понекад и
код нас, када се појаве подаци колико плаћамо за увоз ФВ.
Флаширана
Вода, пак, један је од много опаснијих тржишних инструмената у рушењу Нације
Државе Друштва, него што то ми површински схватамо.
Да би се
кренуло уназад, треба поћи од површинских података.
У Бањалуци,
хиљаду литара воде из градског водовода плаћа се 73 фенига. А пола литре Флаширане
Воде кошта 58 фенига. Једне од.
Значи, флаширани
кубик кошта 1.160 марака. Са пластичном амбалажом која се не пије и баца се.
Хиљадушестстотина
пута скупље.
То је
тржиште, приватна иницијатива. Рећи ће економист.
То је ствар
хигијене, стерилности. Рећи ће љекар.
То је ствар
уништавања Државе. Рећи ћу ја.
И Људи. Јер
на стерилној води нико не може да гради имунитет. Лабораторијска мензура нема
имунитет. Човјек постаје неспреман за околину. Његова генетика ће атрофирати.
У ЕУ се
Водоводи приватизују. Њихово стање стагнира или иде уназад. Што је апсолутно
апсурдно јер све иде напријед. Само издувни гасови из њемачких дизела мотора
иду назад.
То је
директно отварање врата Корпорацијама које флаширају воду.
Градски
Водоводи се своде на обезбјеђивање воде за водокотлиће. И ништа више. Власници водовода ће и ту наћи зараду. Али,
главна зарада, ултра профит, иде корпорацијама.
Држави се
одузима и оно што јој је природа дала на том подручју. То су земља, са
путевима, вода, са ријекама, ваздух са фреквенцијама и авиокоридорима.
Шта остаје
Држави.
Остају само
Људи о којима мора да се брине.
Али без
права на профит од било чега. Јер, све треба приватизовати, приватно је
најбоље, тржиште регулише све.
Држави,
тачно је, остаје нешто пореза.
Међутим,
порез није довољан да би подмирио потребе Људи на подручју неке Државе. Јер добар
дио иде на враћање кредита који се намећу.
Порез може
да обави функцију али у комбинацији са великим профитима.
Велики
профити, пак, не остају у Држави.
Одлазе Великим
корпорацијама које су из неколико Држава.
Из Држава,
из којих одлази Велики Профит, одлазе и Мали Људи.
Јер њихова
Држава не може да им обезбиједи основне ствари за боравак у Држави.
Тако долазимо
до празне Територије.
Која једино
треба војним и политичким корпорацијама. ЕУ и НАТО Пакт.
Профитне Корпорације
су за њих обавиле посао.
А бића ге
још. Јер има путева, руда, чуда...
четвртак, 15. март 2018.
СЕДАМ
СТРАНИХ
АМБАСАДА,
СЕДАМ
ЗАЛА
НАШИХ
ДАНА
Седам
Страних Амбасада, како их зову Сарај Медији, као да постоје домаће амбасаде,
издало је неко заједничко саопштење незадовољства зато што нису усвојене
измјене неког закона у Парламентарној Скупштини БиХ.
Знам,
отприлике, о чему се ради. Али не желим да се упућујем у детаље.
Зашто бих.
Важније од
тога што ја то не знам, јесте чињеница да то Јавност БиХ и Српске, не зна. И не
жели да зна.
Што значи
да се наставља упропаштавање ових Народа. Јер је њихов државни оквир давно упропаштен.
А овај надомјестак, БиХ, никада није ни имао шансу да буде државни оквир.
Нити то
Седам Страних Амбасада жели.
Закон о
безбједности треба да буде ствар на релацији Јавност – Политичка Артикулација –
Парламент.
А не ствар
на релацији ССА – Предсједници Клубова.
Није
проблем што ССА даје саопштење о незадовољству.
Проблем је
што нико од туземних Политичких Пичака неће рећи да је то недопустиво, непримјерено,
робовласнички, колонијално и диктаторски.
Али није ни
то проблем.
Проблем је
што ССА, Међународна Заједница, Запад, таквим поступцима производе све нижу и
нижу класу квалитета Актера Јавности.
Они су, у
Србији, дошли до производње Вучића, чији компромиси и самопонижења свијетле све
до Андромеде, до производње једне Брнабићке, до промјене Јавне Свијести.
Овдје су
стигли тек до продукције Мектића и Вукановића.
Кад постанемо
Лезбијке, биће касно.
среда, 14. март 2018.
МЕКТИЋ
ПРИХВАТИО
УЛОГУ
ГЛАВНОГ
САТАНИЗАТОРА
РЕПУБЛИКЕ
СРПСКЕ
Српска
Демократска Странка, коначно, мора да се изјасни о његовој дјелатности.
Да ли је
прећутно прихвата, да ли је подржава, да ли је то став и Српске Демократске
Странке.
Драган
Мектић је локални аналфабета који је упао у раље иностраних мрачњака над
Републиком Српском, и доспио до министарског мјеста за Безбједност у Савјету
Министара БиХ.
Он за то
нема квалификације, ни главени лонац, али, рецимо, то је Демократија. Свако има
једнаке шансе а није на њему да доказује да је неспособан.
Мектић је
врло брзо своју дјелатност проширио на Онанисање Над Јавношћу, на Правосуђе
БиХ, на Републику Српску...
Тешко је
одговорити да ли је то посљедица његове личне Главене Бољке или прецизне
инструкције.
Али, његово
велеиздајничко, сатанизаторско и противсрпско дјеловање није спорно.
Он је у
кратком времену иступио са четири опасне противсрпске тезе.
● Српска
треба да доживи катарзу и призна Геноцид у Сребреници.
● Република
Српска је дестабилизирајући фактор на Западном Балкану.
● У Српској
има једанаест Паравојних Формација.
● Млади
Срби пролазе обуку у војним камповима у Русији.
Дакле, док
ћути Охаер, док ћути Америчка Амбасада, док ћути Бакир, док ћути СДС, само
Караване Мектића лају путевима Српске.
У складу са
страним Сатанизаторима Срба и Русије.
уторак, 13. март 2018.
У
СРПСКОЈ
СЕ
НИКО
ОЗБИЉНО
НЕ ПРИПРЕМА
ЗА
ИЗБОРЕ
Додик поставио
себе за Кандидата за Члана Предсједништва и за Шефа Изборног Штаба. И јебесе
њему.
ДНС по
стоти пут игра игру Још Један Круг око кошане.
СДС пуко
нову Платформу. Виђећете ви какав ће Додик Босанац да буде.
Из чега се
може закључити да они сматрају да је Додик већ побиједио на Изборима.
Баве се
јетрвским послом, умјесто да гледају кога још могу истјерати из Странке.
Бореновић
само гледа како ће и он постати Почасни Предсједник Педепеа. Јер не зна шта ће
и са овим Почасним а и шта ће са Партијом.
Најозбиљнији
је Алаџа Крсмановић. Кадгод прориједи и штуције обрве, он извали једну
геополитичку.
Београд ће
онемогућити Додика да буде Кандидат за Члана П.
Ну.
Избори 2018е
важнији су за Републику Срску од свих досадашњих.
● Потребно
је да то буде искорак ка Самосталности. Да то буду Референдум Избори за
Самосталност. Да далеко најубједљивији број Гласова добију Странке и Опције
Самосталности. Јер се БиХ распада у њеном језгру, у Федерацији
● Потребно
је уновчити међунационални сукоб у Федерацији
● Потребно
је одскочити од лелеумуда Охаера и додатно их поништити
● Потребно
је потпуно разбити Пробосански Блок у Републици Српској
● Потребно
је, од стране Побједника, квалитетним Рационланим Националистима попунити
мјеста Члана П, Предсједвајућег Савјета Министара, Предсједника Народне
Скупштине, Предсједника Владе Српске
● Потребно
је у историју послати Младена Иванића
● Потребно је
у Прицензусовље послати Есдеес, кад већ нису успјели да се етаблирају као Српска
Национална Странка
*
Странке
Савеза За Помјене и немају шта да се спремају за Изборе.
Њима су све
спремили. И Кандидате и пупчану врпцу са Бакир Сарај Чадором.
Остали се,
мањи, више осјећају као шакаш у мјешалици за фини премаз по мрежи и стиропору.
Чекају ко
ће их помазити и канути коју пару и обећати које мјесто.
СНСД је
требао мјесец послије Локалних Избора, да наложи Локомотиву.
Јер је
могао да претпостави да ће се ово овако рзмозаичити са другима.
Али. Коњи никад
нису могли сами себе поткивати.
понедељак, 12. март 2018.
СКАПАРОТИ
НАЦИСТ,
ВЕС
МИЧЕЛ ПАКЕТАШ,
ВУЧИЋ
МАНИПУЛАТОР
Од кога су
Новости могле да добију Амерички Пакет.
Вес Мичел
назвао, питао за Ратка Дмитровића. Он не ради више овдје. Па, како. Дуга прича.
Шта сте требали. Требао сам да вам уручим један Пакет, не треба нико да потпише.
Није вјероватно.
Као што није вјероватно да је Пакет стигао од неке америчке тајне службе. Агент
који је носио пакет, био љут на шефове што не дају да се једу крафне на радном
мјесту, па га однио најближој српској Редакцији. А то, случајно, биле Новости.
Пакет је
могао да стигне само од некога из Србије.
А зна се ко
је Брза Пошта Србије. Ко све испоручује Србији.
Ко одређује
шта ће ићи у било ком медију. Ко одређује госте и поднаслове.
То сугерише
да је Амерички Пакет, већ одавно стигао у Србију а и да је прихваћен.
На шта ме
је упозорила моја Савјетница за Америчке Активности на Ниском Истоку Европе.
Амерички
Пакет је могућ, као и све што ће се даље десити, зато што нико не зна шта пише
у Бриселском Споразуму.
Из Бриселског
Споразума, Србија, као Победник, бре, причала је само о Заједници Српских Општина.
Што Шиптари
отворено негирају и не желе да проведу.
Да ли је то
зато што Србија није урадила оно што је требала, да би добила СЗО.
Да ли су
Српски Бриселски Споразумаши пристали на чланство Косова у Међународним
Организацијама и Ношу у Уједињеним Нацијама.
Па, пошто
ништа нису урадили, тојест Вучић, сада мало дижу галаму како би имали изговор. Јер
су Западери незадовољни.
У мозаик
доласка Веса Мичела, који је насљедник оне крволочне Нуландице, свакако треба
уклопити Нацистички наступ Генерала Скапаротија који је рекао да је Србија, и
сва Српска Популација, извор несталбиности на Балкану. Као и оцјене да ЕУ трпи
Вучића иако нема ни А од Европских Вриједности а само ради стабилности. Што је
Америчка Порука не Вучићу већ Меркеловој.
Иако,
могуће, ниједна од те три ставке нема никакв међусобну везу.
Србија,
пак, а кад кажем Србија, и задњи припадник племена Масаја у Африци, зна да
мислим на Вучића, има историјску прилику да, на основу Нацизма Скапаротија и
Пакета Мичела, лупи столом о под. И да каже сад је крај.
Западери би
се усрали од тога.
Не због
стола и љутитог Вучића, већ због тога што знају да Русија и Кина, чекају иза
угла.
Несрећа Србије
није само у Вучићу. Већ у томе што нема никога ко би лупио шаком о сто или
столом о под.
Вучић је
савршено генетско чедо Србије.
Србија ће
морати да почне да се порађа настомак, да се близни. Јер, ово, досад, није се
показало и води у Пропаст и нестанак Нације Срба.
Српске Популације,
како нас већ сада деградирајуће називају.