ГЛУВО ГАТАЧКО

У КАНДИДАТУРАМА

ЗА ПОЈЕДИНАЧНЕ

ФУНКЦИЈЕ

ИЗ САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ

Морам одмах да кажем.

Да ме питају, шта бих ја урадио. Не знам.

Али, ротација Иванића и Есдееса, у првој фази, и кандидатура Говедарице, у другој, јесте Политичко Самоубиство с предумишљајем.

Дабоме. Да није јасно шта је до тога довело и како се то догодило.

У ситуацији када СНСД нема кандидата који може, на основу Самопрофилисаног Српства, побиједити за Предсједника Републике, и када Додик мора да га вуче, као што је вукао и сваки пут, ићи на Додика за Члана Предсједништва а не за Предсједника Републике, не личи на Мадена Иванића. Та стара Лијена Лија, није никад повукла такав Политички Потез.

С друге стране, кандидовати Говедарицу, за Предсједника Републике, умјесто барем Шаровића, тешко се може објаснити нарцисоидношћу, воајеризмом и незрелошћу.

Говедарица не може побиједити онога кога Додик вуче за собом.

Треће. Ротирати кандидатуре, на тај начин, уперено је против Есдееса. А Есдеес је могао да одлучи како жели. Што је Иванић рекао неколико пута, откако је почела да се припрема операција која је данас добила финале.

Ово је могуће објаснити на два начина.

Или су Странци Усранци ушли са тим аранжманима и имају неког кеца код Дока Холидеја. За шта нема ни једне могуће назнаке. Осим да Охаер, прије избора, ухапси 340 хиљада гласача Есенесдеа. Пошто, кад би ухапсили Додика, он би добио 600 хиљада.

Или је прсте умијешао неки туземни актер, имајући на уму Вучића.

Јер, обједињујући СНС, за којег његови кажу да прати СНС Србије и кандидујући Поплашена, нико не мисли узети Додикове Гласове. Веће Есдеесове.

Зашто су то ћутке прихватили у Есдеесу.

Неки, вјероватно, знају шта ће бити и чекају своју шансу. Што у Руководству Есдееса, што у будућим Кандидатурама.

Вукота Говедарица.

Не приличи му женско презиме.

Жена тако нешто никада не би урадила.

Он нем подршку Бањалучког Краја. А дијелом и Шаровићеве области. Он има једину предност што је Предсједник Есдееса. Али нема Организаицју да би ту предност угласовчио.

Он није умрљан Пробосанство, као Шаровић, али то Есенесде није довољно добро предочио Бирачима.

И одмах послије кандидатуре, прави двије кардиналне грешке. Јер је струњача.

Помиње да му је циљ побиједити СНСД и ослободити Српску га. Као и борба против Криминала и Корупције.

Умјесто да је рекао да му је циљ кандидатуре и борбе, Република Српска.

То, Побиједити СНСД, то је слоган Америчке Амбасаде Зашто би Србин побјеђивао највећу Српску Странку. Једино због Републике Српске. Уз једну потребну ситницу. Да имаш бољи пут за Српску.

Шаровић је имао минули рад као предност. Уз услов да бирачи не гледају пуно његов извоз меса у Турску. Имао би у Мићинском Крају, ако овај мигне. И имао би у своме.

Мада то не значи да би побиједио.

СНСД.

Есдеес је значајно умањио своје шансе. Али то не значи да је Кандидат Есенесдеа, когод то био, увећао своје шансе.

Додик мора муда да отегне и да направи разрез за своје Мајкуне, Феудалце и Моћнике Организације.

Он то зна. Зна да не зна да буде Шеф Избрног Штаба али зна како се једино може побиједити.

БиХ НЕ МОЖЕ

ОПСТАТИ ЈЕР СЕ

НЕПРЕСТАНО ТРАЖИ

КОМПРОМИС ОД ОНИХ

КОЈИМА НЕШТО

ПОТПУНО ПРИПАДА

Опомена Иванићу да је, прије четири године, добио најмање 36.000 бошњачких гласова, и да је то била посљедица организоване агитације, туземно и у дијаспори, боље од Комшићевог двоепизодног избора, говори о самој суштини Манипулативне БиХ, и манипулативног бића Бошњачке Политичке Артикулације. Бакир Чадор Сараја.

Комшићу се могло опростити дио бошњачких гласова који су уложени искрено у једног епруветизираног Босанца, ненационалног саморазмножавајућег чланконошца. Мада је највећи дио био диригован у сврху потпуног политичког унижења и потирања Хрвата као сувласника тог накривог федералног кондома и кондоминијума.

36.000 Иванићевих гласова су сраунати јер се знало да ће то бити превага. Лако се могло, тада, предвидити колики је гласовни домет Додика и сувозача.

Бошњачка рачуница, као и Странаца Усранаца, Шаптача Муслиманима, није била добра.

Није то зато што је Иванић почео да глуми Додика, како га оптужује Чавка, већ зато што Власт и Национална Права не живе у Заједничким Инстотуицама, тамо се само представљају, и у Сарајеву, већ у оним цјелинама од којих је БиХ састављена.

Иванић је мислио да живе тамо гдје је он.

Па је просро чувену ставку да он не да СНСД-у да уђе у Савјет Министара.

Није ту битан СНСД. Већ то што је СНСД, и коалиција, побиједио у Српској.

То, политички и практично, значи, да Младен Иванић брани Реублици Српској право на своја дејтонска права и на свој дио колача, или балеге, на нивоу Заједничких Институција.

Дајући, лажно и невалидно, та права Групи Грађана која је изгубила изборе у Српској.

Посве друга слика је када Бошњаци, на локалним изборима, гласају за неког општинског или градског Иванића. Ту се ради о практичним нагодбама. Пут, вода, струја.

Са нивоа БиХ, ни један Иванић то не може обећати.

На Локалним Изборима Глас је Глас. На Општим, Глас је Србин, Хрват или Бошњак.

Сада се од Хрвата, ХДЗ-а, Човића, тражи да одустане од тог приниципа у Федерацији. Да пристану на то да је Глас Глас. А да Хрват није Глас.

Како би Бошњаци опет бирали свог Хрвата у Предсједништво БиХ. Или, како би могли да бирају.

ХДЗ је оптужен да има забетониране ставове и да је брана договору. Код Вигемарка.

Дакле. Срби имају право, и обавезу, да Србина бирају за Члана П. Бошњаци имају то право. А од Хрвата се тражи компромис. Да одустану од свог права.

То што се тражи од Хрвата, и божепомози. Највише су се сами довели у ту ситуацију.

Али, то се тражи од њих а мисли се на Србе.

Ако Хрвати данас пристану, сутра ће се то тражити од Срба.

Стога БиХ не може опстати.

Јер, БЧС покушава да је одржи на одузимању права Срба и Хрвата. На технологији да се од њих тражи компромис од онога што је њихово а да Бошњаци, као Политички Фактор, не учествују у том компромису.

Већ, све нама.

САД БАКИР

ЗАТЕЖЕ КОНОПАЦ

НА БАЛКАНУ

Бакир Изетбеговић. Ко да га је Бабо Алија правио.

Ријетко поткапацитиран Политичар.

Ни Босић, ни Говедарица нису такви.

Код Срба је то или урођена мана или способност изнад које је дебео слој покривке лудости, курчења и нарцисоидности.

Код муслимана, сада Бошњака, то је историјски условљено.

Стално слуганство, окретање јачем, потреба за султанством, гдје је његов чадор паметнији од свег дуњалука, онемогућава развој Нације, генерисање Политике, профилисање сваке Културе осим вјерске.

Код Босанских Муслимана тешко је доћи до Политичара који би могао да игра улогу у 21. вијеку.

Бакир је слика и прилика свега тога.

Његова једина референца је то што је Бабин Син.

А његова једина подлога је чадорски подменталитет.

Стога он није у опасности.

На бошњачкој политичкој сцени је још само Термин Никшић, који копни као фојничка, одкле ли је, верзија Шулца, симболишући искориштену Социјалдемократију, и Аваз Фахро који је достигао, и прешао, свој зенит.

Стога Бакиров синхронизовани напад на Хрватску и на Србију, које оптужују његову Босну, мисли се на Босну и Херцеговину, оп.а., за муслимански тероризам, радикализам и агресивни фундаментализам, ширећи приче о Аскерима а сакривајући своје наоружавање, нема за циљ поправљање његовог положаја у СДА или код Бошњака, а у предвечерје Избора ове године.

Какогод се расплету чистке у СДА, и разне кандидатуре, укључујући и Комшића, Бакир Изетбеговић ће остати најјачи код Бошњака. Јер је највише пута видио Ердогана.

Циљ његовог напада на Хрватску и Србију може само у микронској мјери да буде покушај да се Хрватска одврати од толике, прећутне и еуропске, подршке Човићу и захтјевима за измјенама Изборног Закона БиХ.

Али би, ваљада, морао толико да зна да се Хрватска неће због тога много чешати.

Бакиров напад, који је изведен а и дуље вријеме се изводи, уиме Босне и Херцеговине, у свјетлу је „отопљавања“ релација Загреб – Београд и нових еурпских инцијатива око окупљања Балканске Шесторке.

Бакир има задатак да затеже Балкан.

Затегнут Балкан, чак и на оној европској страни, Љубљана – Загреб, погодује прије свега Европској Унији, Сједињеним Држава, јер их враћа и држи присутне, погодује Турској јер то јој обезбјеђје бесплатан смјештај у Сарајеву и утицај на Србију.

Погодује и Русији, што не значи да је она сугенератор Бакирове офанзиве. Јер омогућује стално подсјећање да на Балкану нема Рата без Турске и Инглеза, у задње вријеме без Амера, а Мира без Русије.

Зато је Лавров јуче рекао да, ако долазе Амери у дијелог Вучића и Тачића, ту ће бити и Русија.

Бакир покушава да у сјену баци Колиндино и Вучићево сусретање, коликогод оно било празњикаво.

Тиме у други план гура и Српску и Човићеве Хрватске Захтјеве.

Што је, за почетак, пуна шака браде.

По чијем директном налогу то чини, тешко је рећи.

Јер, овдје је, на Балкану, мало директних играча. А на сваког једног таквог долази стотине индиректних.

ЧОВИЋЕВА

ПОЛИТИКА

УСЛОВЉАВАЊА

Сарај Медији оптужују Човића за свеисвја.

Данас је актуелна оптужба за непристанак да тзв Држава БиХ потпише споразум са Исламском Заједницом.

Не знам детаље свега тога, али чим га оптужују из Врха ИЗ и Муслимански Фратри, истовремено, и тачно је и у праву је.

Оставићу по страни чињенице

● Држава БиХ не постоји

● Предсједништво БиХ није Држава. То је Конфедерално Тронационално Тијело

● Односи са Вјерским Заједницама и све око вјере, није у надлежности Заједничких Институција БиХ. Међу оних десет дејтонских

Јер иза свега стоји један озбиљнији процес.

Човић условљава потписивање Уговора усвајањем измјена Изборног Закона БиХ, како би се избјегла провјерена пракса да муслимански бирачи бирају Хрвата за Члана Предсједништва и како би се Дом Народа Федерације БиХ састојао од валидних представника Хрвата.

Човић, уствари, ради за БиХ.

Ако би Комшић био изабран у Предсједништво, то би значило такву блокаду БиХ да не знам како би преживила.

То је, у овој констелацији у БиХ, када Сарај Бакир Чадор има апсолутну заштиту Америчке Амбасаде, и када је та политика, политика СБЧ, запала у најцрње конзервативно неуважавајуће отоманско блато, једини могући начин међусобног уважавања.

Република Српска треба откупити тај патент од Човића.

Он може користити и у враћању некин отетих надлежности Републике Српске.

Може бити дјелотворан и против нових покушаја.

Али најефикаснији може да буде у процесу Корист за Корист.

Једна Корист за БиХ, читај Сарајево, - Једна Корист за Републику Српску.

Очито је да се политика компромиса, реформи, европског пута... претвара само у Корист Сарајева.

Свака Корист Сарајеву, аутматска је штета Републици Српској.

НИЈЕ ДОБРА

ИЗБОРНА И САМОСТАЛНА

СТРАТЕГИЈА ЕСЕНЕСДЕА

Миле Импровизатор наставља да игра за Рају а запоставља Тактику и Стратегију.

Увијек је добра приручна идеја о Патриотском Блоку. Окупљању широког спектра снага. Мада је највећи дио њих итакоитако у том Блоку, незванично и неевидентирано.

Ну.

Земљу и Нацију, НДД Сферу, може да води само Монолитна Политичка Снага.

Док је СКЈ био монолитан, Југославија је и постојала.

Док је КПСС био монлитан СССР је постојао.

Док је Амерички Капитал, који је тамо Политичка Снага, био монолитан, није се могао појавити Трамп.

На овом простору, нарочито Српском, сви хоће да буду Чланови Странке. По могућности владајуће. Може и да буде превјерничка и неодређена, као СНС, али је битно да будеш Члан.

Неки хоће да буду чланови и више странака.

У Патриотизам није таква навала.

Хиљаду Чланова Странке добијеш док извучеш једну Патриотску Изјаву.

Додик је одавно почео овако да се понаша.

Када је схватио да га је СНСД надрастао и да не може да влада том структуром.

Након тога је, паралелно, почео да јалови СНСД. Као Организацију.

Да упушта друге снаге и странке, на игралиште.

То је све добро, док је Додик јак.

Мада није добро питање Колико СНСД Организација може то да издржи и докле може и хоће да ради за друге.

СНСД је требао, још прије четири године, а и издаље, све снаге бацити на број посланка у Народној Скупштини.

У том склопу би стигао и успјех у броју посланика у ПД ПС БиХ. Мада то није битно.

Зашто. Зато што Потурице, као Иванић, подржан од Бакира Сарај Чадора и Ам Амб, могу да кажу Не може СНСД у Савјет Министара.

Да је СНСД одлучио да четири године ради на броју посланика у Народној Скупштини, резултати би били огромни. Дабоме, да је Организацију требало технлошки спремати за такву Стратегију.

Овако, СНСД окупља широк фронт који неће донијети такву гласовну ширину за број посланика. Али ће морати сваком, парламентарном, нешто да да. Што се своди, на крају, на сопствено слабљење.

Када би СНСД имао 40 Народних Посланика, тада би ладно могао Јевтиним Потурицама да препусти Власт у Сарајеву.

Тако би они још четири године били Потурице.

И то би био крај Есдееса и Педепеа.

А СНСД би овдје могао да гради Институције, брани Надлежности, учвршћује Демократске Процедуре, развија амбијент Здраве Приватне Привреде, иде на Бијељину, Добој и Приједор, по рецепту Игора и Бањалуке, и тако стабилизује и одваја Српску од Сарајског Буњишта.

Водећа Политичка Снага Српске треба да буде СНСД а не Додик.

Увијек се мора опредјељивати за дугорочно рјешење.

СВЕ ЈЕ СТАЛО,

САМО ЛОКОМОБИЛ 

ИДЕ ДАЉЕ

Локомобил је била једночасовна емисија Телевизије Сарајево, коју сам, као самостални уредник, емитовао једном недјељно, из Бањалучког Студија. Али за цијело подручје БиХ. 

Локомобил је значило Локално, Мобилно, Бањалучки, али је емисија била пуна занимљивог нелокалног садржаја, од Стефана Миленковића до научних радника, од Пиксија до Моире Орфеји, од Тајчи и Ане Сасо до Лепе Брене... и била веома гледана.

Њена и моја несрећа била је што сам је покренуо у години пред Ратове у Југославији.

Кад више нисам могао издржати притисак побједничких националних странака, да будем у њиховој служби, самостално сам, не обавијестивши Редакцију у Сарајеву, једне вечери, на крају емисије, рекао да се више неће емитовати.

Емисија је била забавна и маркетиншка. Имали смо рекламе из скоро цијелу Југославије. Па сам преко тога опремио студио у Бањалуци, у данашњем Банском Двору, као космички, за то вријеме. Са компјуетерским системом и архивама, непојмљивим у новинарском раду.

Могао сам и да плаћам рекламе у другим медијима.

Једна од тих је и ова коју сам, данас, случајно, пронашао у својој Архиви.

Слоган је схватљив кад се зна какво је тада вријеме било.

О томе говоре и наслови из Гласа, тог дана. Генерални директор Гласа, тада је била Јелена Афган а директор и главни уредник Антон Касиповић.

КАД ДОДИК

ИЗГУБИ ИЗБОРЕ,

ОПОЗИЦИЈА ЋЕ

БИТИ КРИВА ЗА

СИЛАЗНУ ПУТАЊУ

Не можете се залагати за Промјене а ви код себе деценију и по не мијењате ништа.

Није Промјена стално држати Иванића и чекати да ли ће једном, у Политици, да се озноји.

Није Промјена умјесто Чавића довести Босића а умјесто Босића, Говедарицу. Та Промјена се зове Сазланагоре.

Ако мислите да је Мектић Промјена, могу да се сложим.

Али, не могу да се заложим.

Видим. На сцени је, у медијима, вртешка Сазапових Појединачних Кандидата. Мозаик се разликује, у спектру од Еуорблица до Независних Новина.

Којугод двојицу Сазап кандидује, у Есенесдеу су у ситуацији Њих двојица а ја и бабо сами.

Преведено са Босанског Језика, Есенесде има само Додика а Сазап нема никога.

На Сазаповој страни котирају Иванић, Шаровић, Говедарица. Било је још имена али то није озбиљна пијаца.

Морају признати да то није ништа.

То је све неколико пута рециклирано.

А за репарацију Кандидата, више нема времена.

Нема те Српске Шљииве коју би Говедарица, или Шаровић, попио и одмах раздрљених прса изашао на снијег, и у стилу миша из вица, повикао Ђе та амбасада да је јебемо на најперверзнији начин.

Ако Додик може да се борбом за позицију над Есенесдеом, правда што је остао сам, Сазап, Есдеес, не може ничим да се опере што није створио лепезу Српских Кандидата, уназада мандат или два.

А имао је све предуслове.

Да су ми, прије пет година дали Есдеес, данас бих побиједио СНСД.

Да ми га данас дају, не би могло ни за десет.

Иако Есенесде није оно што је био прије пет.

Говорим о Организацији, Технологији и Механизму.

Ако би сутра Додик изгубио, Република Српска би се нашла на силазној путањи.

Као и Србија која је на таквој путањи одавно.

При томе ће, Будале, прво помислити, након ове реченице, да је то похвала Додику.

Није. Додик је далеко од потребног а још даље од најбољег.

Ну.

Он није одговоран за то. Доклегод је испред Опозиције.

Опозиција је, на првом мјесту, одговорна што нема неког упареног Додику или бољег и успјешнијег.

Посао Опозиције није само да зајебаваш Власт и глумиш Политичко Страшило.

Посао Опозиције је обиљнији Национални Посао од Власти.

ВУЧИЋ

ПОНИЖАВА

СЕБЕ, СРБИЈУ, СРПСКУ И

ПРЕДСЈЕДНИКА СРПСКЕ

Декларација о Српском Језику и Опстанку Срба, или како ће већ, на крају, ако је и буде, бити насловљен тај текст који су сачињавали експерти Србије и Српске, мада експерти никад никога нису очували, од почетка је неозбиљан пројект. Нус производ Додикове претјеране сарадње са Вучићем.

► Ићи са Вучићем у такву једну Декларацију, након његове молбе Додику да не одржи Референдум у Српској, потпуно је сљепило.

► Вучић нема никакав Национални Кредибилитет за такву националну политичку активност. То што је, током Ратова галаматао по Глини, то није Национална Политика. То су Радикалске Перверзије.

► Ни у Српској ни у Србији нема дефинисане Националне Стратегије. На основу којих се, једино, може сублимисати таква Декларације, ако је уопште потребна.

►Дебаланс, некомпатибилност, неупоредивост, Српске и Србије у таквом су стању да Србија за Српску, не може учинити ништа више од неких пара за Мост или за Цркву. А да Српска не може помоћи Србији јер је Србија заборавила језик Самосталности и Опстанка.

► Српска има Опозицију генерисану од Запада а Србија има Власт генерисану од Запада. Позиције су удаљене свјетлосним годинама и ту се не може удјенути никаква заједничка Декларација.

► Да би се било шта крупно, национално и политички, могло подузимати у дуету Србије и Српске, потребно је да Србија вреднује Републику Српску као Другу Српску Државу. А не да Дачић извикује да је СПС створио Српску. Или да Вучић гради аутопутеве према Сарајеву.

► Србија је Политиком Косова и Политиком Книна, а ради се о раздобљу од најмање једног вијека, изгубила кредибилитет Матице Српског Народа. Наше Матице. Њој се не може давати у руке нешто такво као што је Опстанак Српског Народа у Српској. Највећи дио Срба у Србији, равнодушан је према Косову. Из тога Вучић црпи своју снагу. Из тога је и политика у Србији, деценијама, мирно предавала Косово Племенима.

Нема ни једне назнаке да ће та Србија, Србија Највећег Броја Срба, бити имало узбуђенија кад је у питању Република Српска.

*

Слање текста Амбасадама и ЕУ, да дају критике и примједбе, нечувено је понижење Свег Српства.

Урадити тако нешто, може само Западни Најамник или Домаћи Малоумник.

Додиков страх да се Опозиција не приближи Вучићу, довео је до ових и других грешака.

Додик и иначе има страх од губитка Избора и Власти.

Али, он је, као и сваки страх, нереалан.

Савез За Промјене може Папу да ухвати за јајца, Бога За Муда, ништа им неће помоћи.

Они су се ухватили кога треба. Бакира и Ам Амб, и њихове руке, умови и политике, заувијек су се сасушиле.

Много је боље да се Додик, док је на власти, окрене стварањау, на широком фронту, Националног Интереса Српске.

Него да стално трчи за Вучићем.

Вучић није дугорочна Западна Марка.

А и да јест, Зара је то.

https://www.danas.rs/politika/prvi-draft-poslat-stranim-ambasadama-i-eu/