ВУЧИЋ У МРЕЖИ,

СРБИЈА У ГВОЖЂИМА

Нећу сада да бацам грах како је Граничар са Карловца и Карлобага, Аритметичар за Сто Муслимана, постао љубитељ и цјенитељ Лезбача. Па је једну такву одмах поставио за премијерку. Код наке Зоране.ах. Па су њу, кад су видјели како паметно прича у Давосу, одмах позвали на састанак код Три Билдерберга. Да се Срби не досјете.

Анализираћу само тривијалије.

Вучићеве Државничке Посјете.

Одлазак у Турску. У Беч. У Загреб. Најављени одлазак код Макрона. Облијетање по Маргинама. И одлазак код Путина.

Јасно је да је Вучић звечка ухваћена у Мрежу и да из ње не може изаћи. Та мрежа за Србију значи да су активирана Гвожђа за најљућу дивљач.

Србија је ухваћена и тешко може да се извуче.

Вучић то зна и покушава да плачкопиздуљски оправда те своје активности. Те, ово радим ради Наше Деце. Те, ово је да се будуће генерације не муче и не троше своје време. Те, ово је због компромиса. Те, ово, те, оно.

Могуће је, заслијепљен својом болешћу да буде неко и нешто у Политици, да изађе из тог вјечног другоразредног траншеја, да није ни примијетио ни схватио ушта су га увукли када су му обећали да ће добити Странку, да ће Николића одјебати, да ће му уштројити и устројити Опозицију.

Јер они тако раде.

Кад су ме, као министра, Жак Пол Клајн и остале Охаеруше, питали да ли сам за Јавни Телевизијски Сервис, као концепт, рекао сам Јесам. Значи и на нивоу БиХ. Нисам.

Њима је потребна једна ријеч.

Бил волио бити Навласти. Бих.

И готов си.

Макрон је типичан продукт и представник Мреже. Зато ће и примити Вучића.

Ердоган је типични сулуди Геостратешки Отоманац. Зато га је намамио, са Бакиром, у Истамбул, да би га одвајао од ССС, Србије, Срба и Српске. И везао за Анкару и за Сарај.

Ни Турска, ни Француска, ни Беч, немају никакав интерес да уважавју ни помажу Србији. Имају само територијалне интересе, или глобалне, или своје болесне.

А Путин.

Путин то све зна. И зна да овај не може да се ишчупа. Да нема начина да га се сруши. Стога настоји да га веже за себе. Колико је то могуће. Одликовања Николићу и Вучићу то јасно потврђују.

Ми с маљчиком причамо само зато што морамо.

Русија ће чекати да ЕУ, преко Охаера и ПИК-а, овдје потпуно протруне, да Косово онемоћа на путу признања, да се Амери забаве другим подручјима, па да се још учврсти у Србији.

Зато трпе Вучића. Јер знају да послије њега не може доћи бољи. Само гори.

Ну.

Квалитет Вучићевог Политичког Карактера је никакав. И то је додатни проблем Србије. И њеног Политичког и Географског Достојанства.

Ситуација у коју је увучен, да га Колинда зове у Загреб а сви остали у Хрватској га касапе и досољавају, није прихватљива за нормалног политичара.

Ја бих истог часа одустао од посјете.

И позвао Колинду у Београд. А онда јој организовао велике протесте.

И, у погодном часу, рекао Плачи мало, чики на рамену. Слободно се исплачи, усташкињо моја мала.

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

МЈЕСЕЦИМА ЈЕ

ЖИВИО ОД АКЦИЗА.

ШТА ЋЕМО САД.

Од поскупљења бензина, правити политичку тему, у години избора, може само полазник послијератног партизанског аналфабетског курса у Доњој Подпиздражијевици.

Чак и ако узмемо у обзир да је број регистрованих возила, не само аутомобила, у Српској чудно несразмјеран броју становника, да су то кредити на четири точка, да се вози угланцан ауто а носи упишане гаће, опет је неоспорна чињеница да се саобраћај одвија без утицаја цијена бензина и да оне нису опасност на путевима.

А ако би размотрили чињеницу да они који причају о поскупљењу бензина, по основу Акциза, имају возаче и примања од пет, шест, Иљада Каемова, онда би дошли до закључка да они Људе зајебавају. Као онај Станивуковић, Незапослене Мајке.

Очекујем да организују протесте Сипача до педест марки.

Суштина Бензина је да поскупљује.

И то не може бити озбиљна Политичка Тема.

Овдје, у Српској то јесте само зато што је Опозиција, Савез За Промјене, скинуо гаће са гујице и натуко их на главушу. Да би се додворили Бакиру и Странцима Усранцима.

Јер, не смију ни пробијелит о Републици Српској.

Четири године тема њихове изјаве, емисије, сукоба, обраћања Јавности, борбе против Режима, није Република Српска.

Четири године, а прије тога, такође, четири, па тако још уназад, они Политичку Борбу таболидизују.

Претварају је, и цјепкају, у таблоидне теме.

Они су дефинитивно заражени Васковићем.

Они не разумију да ништа од тога не долази до Јавности. До конкретног Бирача. У смислу одлуке, или барем, сумње о његовом гласачком опредјељењу. А и ако долази, то је занемарљив постотак.

Инсистирати на Таболидним Политичким Темама, значи унапријед себе ставити у пасивну позицију. У некога ко има временски помак уназад. Ко стално касни за Влашћу.

Нико не може да се такмичи, и успије, у производњи Тема, са Властима. Чак ни таблоидних.

Власт има пункотове, интитуције и појединце који ће да лансирај, данас, хиљаду тема. Од тога стотину може бити таблоидних, оних са варалицама.

Опозиција, која нема Програм, Координате и Главне Политичке Теме, упашће у грешку авлијанера, сеоског џукеле, који трчи и шкевће, са оне стране тарабе, за сваким волујским колима која прођу путем.

И шта, на крају дана.

СНСД је 2006е, а и прије, изборе добио на теми Републике Српске. А не на теми Есдеесовог Криминала.

Имао је слоган Моја Кућа, Српска.

И друге.

Није имао слоган Ваша Марка, Опљачкана.

ЗМИЈА У ЖИЛАМА

РАДИ СЕ

РЕЗУЛТАТИ

ВУЧИЋЕВЕ

ПОСЈЕТЕ ХРВАТСКОЈ

Србија нема снагу, достојанство и кредибилитет, да се утјешим, још нема, да би ладно и беспоговорно ишла у посјете својим непријатељима и придруженим укопницима.

Јасно је да Хрватска, Држава Хрватска, Званична Политика, иде против Србије и Срба. Не само оних који су преостали као нуспродукт Редарствености.

То је потпуно наравно. Хрватска је, негдје у својој језгри, а све више и на површи, фашистичка настамба.

Она има подршку Европске Уније. Европа јој је претходно опростила Јасеновце и Јадовна и прихватила да Хрватска буде Побједник против Фашизма. У Распаду СФРЈ, Противсрпском Европском Пројекту, Хрватска је добила кључну улогу. Зато није ни регистровано да је нестало пола милиона Срба из те Земље.

Ако се буде нормално одвијао пут приступа Србије ЕУ, и ако ЕУ још буде, могу замислити шта ће Хрватска да чини Србији на том путу.

Препородом Александра Вучића, Србија је принуђена да свакодневно проводи самопонижења.

Србија је прихватила хрватску сторију о томе да је била Агресор на Хрватску. Само још није признала да је Србија, као Агресор, истјерала пола милиона Срба одатле. Укључујући у тих пола милиона и оне који су остали а који вегетирају. И егзистенцијално и национално.

Србијанска Политика Самопонижења према Загребу, Сарајеву, Приштини, Анкари и Тирани, не може Србији донијети користи. Може само допринијети новима наметима самопонижења.

Вучић није требао да прихвати позив КГК.

Србија је требала, одавно, да формира Политику Хладне Коегзистенције на Балкану. Према својим Непријатељима.

Али кад, већ нема Људа и Муда за то, није требало да се прихвати позив и иде Загребу наноге.

Србија на тај начин амнестира Хрватску пред ЕУ.

Шаље поруку Бриселу да Хрватска нема проблема са највећим сусједима.

Даје јој аусвајс за нова Противсрпска Просеранија.

Умјесто да је одбијен позив или да је одговорено контрапозивом. Дођите ви нама.

И да је се пустило да се мало крчка у Пиранском Заливу. Па мало са Бамијама.

Без обзира што је прва чињеница да Вучићев Лонац На Рамену, нема ту литражу, да буде Вођа Србије, ни обични Предсидетељ, тако се не води национална и државна Политика.

То је Рабош на дугорочну шкоду Србије.

За сваки урез на хрватском штапу, на српском се оставе два.

МЕКТИЋ,

ШЕФ

ИЗБОРНОГ ШТАБА

ЕСДЕЕСА.

СУМРАК СТРАНАЧКИХ

ПОСЛОВА.

Пошто Мектић ни о чему не зна ништа, немогуће је да о изборним пословима зна нешто. И о страначкој организацији.

Ако не знаш како ће нека странка проћи на изборима, види ко јој је Шеф Изборног Штаба.

Мада треба у обзир узети и чињеницу да је Страначка Организација Есдееса више параџематског типа. Случајеви Добоја и Бијељине говоре о томе.

А случај Бањалуке, гдје Есдеес никада није успио да успостави какву такву организацију, потврђује да је то његова генетска особина.

Главни Изборни Штаб, како странке често зову своју Изборну Владу, не може да елиминише слабости страначке организације, да замијени њено непостојање и да постигне оно што она не може.

У највећем броју случајева, ГИШ се бави нелегалним парама. Код оних странака код којих је веома мала потрошња преко жиро рачуна.

Своје најбоље изборне резултате, као Извршни Секретар СНСД, постигао сам без формирања Главног Избрног Штаба.

Имао сам три разлога за то.

● Страначка тијела, и Предсједник Странке, најчешће, склопе и наметну такву структуру ГИШ-а да мораш да све радиш сам, они те зајебавају, касне, производе хаос на терену и огрмону количину попизденија.

Састанци тог Ријалитија се претворе у курчеве даворије и пласман досјетки. Е, нешто сам размишљо, могли био ово.

● Годину дана прије избора имао сам урађен Елаборат Избора. У веома смањеном дијелу, то је подијељено и Општинским Одборима. Ту су били сви рокови, све процедуре, сва правила, структура изборне организације, до најситнијих детаља, као што је прва реченица водитеља главног скупа у некој Општини.

То је омогућавало да све послове урадимо на вријеме, да радимо без икакве нервозе и сукоба.

● Боље је нагласак дати Изборним Штабовима у општинама и Мјесним Одборима него формирати Штаб Шепурана који ће да сметају.

Уз то је ишло и специфично ангажовање Агенције.

Коју сам користио само за мануелне послове као што је уређење дворане за завршни скуп или продукцију Почетног Скупа Кампање. И за контакте са Медијима, око оглашавања. Јер је добра Агенција у томе ненадмашна и постиже ниже цијене.

Страначка Организација, као и њено функционисање, посебна је наука. Скуп Наука.

Предсједник Странке, и Страначка Тијела на врху, надриљекари су у том послу, Циганке које бацају гра и гледају у карте.

Шеф Штаба Меткић посљедица је тог Надриљекарства.

Моје искрено Саучешће Есдеесу.

ДИРЕКТОР ЦИА

ЧИТА МОЈЕ

БЛОГОВЕ.

И БОЈИ СЕ КИНЕ.

Чим сам, некидан написао да Тројка ССС, Српска, Србија и Срби, треба да се окрену Русији и Кини, јер ће једна од њих, у током овог вијека, завладати Свијетом, не војно и не силом, одмах је скочио извјесни Ђуро Помпео и изјавио да је Отисак Кинеске чизме већи у Европи од руског.

Указао сам на посјете Кинеског Предсједника, и Путина, Србији, након чега је, одмах, дотрчао и Јапанац. И рекао да је осим тога све гољо голи. И да се таквима и иде.

Вођство Србије није схватило те посјете.

Вучић се и даље фићука по Турској.

И соколи се како ће ићи код Малог Бржитиног.

Кина је опасност ЕУ и НАТО Пакту, и САД, не због тога што има унутрашњи раст, или због тога што жели да поклапа Земље, већ због тога што дјелује озбиљно, ради на дуги рок и уважава свакога као партнера.

НАТО, ЕУ и САД само покоравају и територијализују. Они не знају шта је Држава, Народ, Вјера, Култура, Традиција, Цивилизација.

Русија и Кина то знају.

Дакле, ако баш ништа не знаш шта је добро за твоју НДД, која те је без заслуге и референци, изабрала за Вођу, гледај против чега су Амери. И тога се држи.

То важи и за Србију и за Српску.

БАЛКАН ЈЕ БУРЕ БАРУТА,

САМО КАД ЗАТРЕБА,

ИНАЧЕ ЈЕ

РУКОВЕТ ФИТИЉА

Велики Националист Србије, ППВ, Дачић, организовао и отворио изложбу Јасеновац. У Уједињеним Нацијама, у Њујорку.

Хрватска упала у Пизденије. Као да је сазнала да је Фрањо Туђман сахрањен са Православним Крстом.

Откуд Србији право да изложбује о Нашем Јасеновцу. И да помиње Србе. Кад ми, као Независна Држава, полажемо право и насљедник смо свих Бивших Срба наше Тисућљетнице.

Дачић се мало правдао. Све је то познато.

Јесте познато али није признато и неће никада ни бити.

Ова реакција Хрватске је очекивана. Али би нормалним Србима требала бити сигнал, пошто Вучић није укључен, да је бесмислено водити Политику Имам Пријатеља, на Балкану. Политику Цвјетних Мостова. Политику Братских Аутопутева. Политику Националног Понижења.

Коју обилато практикује Вучић.

Која је, у седам осмина, нерационална.

Србија је након распада СФРЈ остала сама.

И у СФРЈ је била сама.

Као што су Срби били грађани другог реда. У тој СФРЈ. А они су то вјешто прикривали братством и јединством са свима. Радећи све на своју штету.

Тако и ја могу бити добар са сваким, са удавом, звечарком и гладном мечком са Гренланда.

И сада је Србија сама на Балкану.

То како се Вучићу подмукло смијуљи Онај Рама, најпријатељскији је гест. И сви остали би га појели. Само да га Скот, мало препржи на масти.

Суштина Балкана је непрестана производња конфликата са Србима и Србијом.

Јер је то дугорочна технологија уништења и једног и другог.

Нико не може да нађе ни једно претходно раздобље које је било у корист Срба и Србије.

Чак ни оно када су Срби ишли у борбе против Хитлерове Њемачке.

И то им је узето за зло. И коштало их је.

Чему данас Мостови Цвијећа.

Штагод Србија учинила биће кажњена Конфликтом.

Данас је то конфликт са Хрватском.

Сутра ће бити конфликт са Сарајевом.

Чека је конфликт са Албанијом.

Зато ће бити искориштен Интерфејс Косово.

То исто чека и Српску.

Зато је толико на удару Човић који се дрзнуо да у нечему стане уз Српску или да прихвати њену подршку.

Зато разапињу Штрахеа.

Србија се мора окренути Кини и Русији.

Ако је Председник Велике Кине дошао у Београд, то има епохални значај. Или Путин.

Иначе, долази само Шљам. И Шљаму се иде.

Сарађујући са те двије добронамјерне Земље, а барем једна ће у овом вијеку завладати Свијетом, не војно и силом, једини је траг свјетлости за Србију.

А онда и за Српску. Другу Српску Државу.

ЕУНАТО гробље је за Србе.

ШТА ЋЕ

ДВА БАЛКАНСКА

КУКАВЦА

КОД ЕРДОГАНА

Балкан је, увијек, празан Политике и пун Крви.

Плачипиздно глуматање Политике у Србији, и углађено политиковање под наспрејаним стезником за дупе, које практикује Чоки Коли у Хрватској, само су најновији докази овој константи.

Не постоји Национална Државна Политика на Балкану.

А, онда, не постоји никаква Политика на Балкану. И са Балкана.

То што су неке нације и паранације, искамчиле државе у процесу Распада СФРЈ, никако није њихова заслуга, нити могућност.

Послије уозбиљушеног посјета Чоки Коли Ердогану, тамо ће се запутити два актера Каменолома у Сребреници. Бакир и Вучић.

Полуслужбено је саопштено да ће се разговарати о брзој цести Београд Сарајево.

Могли су саопштити и да ће Београд и Сарајево градити заједнички Аеродром. Јер стварне теме у том тројцу нема.

Чему онда представа и ко ће у гардеробу Балкана отићи без гаћа.

► На релацији Београд Сарајево, српско – муслимански односи нису тема нити су проблем. Чак и да Бакир и Ердоган проблематизују односе Срби – Бошњаци у БиХ, ништа се на том скупу не може ријешити, осим да се заоштре односи Београда и Сарајева и Сарајева и Бањалуке. А да Вучић добије још једну цртицу издајства.

► Бакир у свим варијантама губи. Јер ће његови, код куће, проблематизовати сумњу о чему се он договаро са Вучићем, иза леђа јавности. Бакир, дабоме, мисли да је то велики државнички потез. Као што то мисли и Вучић. Ако би Бакир то тако окаракатерисао, Вучић би одржао и заједничку сједницу Владе Србије и скупштине општине Калесија. Само да би био државник и фактор мира.

► Ердоган добија највише. Након доласка Хрватске на ноге, долазе  му ова двојица. БиХ и Србија. Турска учвршћује своју сјенку на Балкану.

При чему и овдје Бакир може помислити да ће Турска стајати иза Сарајева. Што није реално. Јер Турску не занима да се закопа у аутистично и усамљено Сарајево и тако против себе има све остале. Турску занимају балканске координате.

► Вучић, пак, овим даље распродаје значај Србије. Јер га у свој круг увлаче један диктатор и један непотист из Чадора. Чиме је Вучић, а и Србија, опет доспио на маргине. Маргине Балкана. Након Кинеза и Јпанаца, који су дошли у Београд, Србија би требала коначно да схвати да не треба да се зајебава са Лепу у фризерском салону и да је пусти нека се фићука својим ситњаријама.

► Република Српска не може бити равнодушна ако Београд и Сарајево било шта раде заједно. Она из тога никада неће имати користи. Вучићева Србија може, у одређеним околностима, да буде опаснија по Републику Српску, од Сарајева.