СТРАНЕ СЛУЖБЕ

ДИКТИРАЈУ ТЕЗЕ, ТЕМЕ

И САОПШТЕЊА

ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА

У БиХ, САВЕЗУ ЗА ПРОМЈЕНЕ,

ПРИЈЕ СВИХ

Након Есдеесове Тројке Кроз Ноћ, ПМШ, која је наступила у Сарајеву и која је у Сарај Чадор Медијима представљена тезом да Власт, Додик, у Српској спрема Хорде Смрти, наступио је Чавић, који је био Предсједник Српске и Предсједник Српске Демократске Странке, који никада није објаснио јавности како је то постао, Предсједник Есдееса, и лансирао, такође у Српском Порталу вијести.ба, тезу да Додик купује маскирне униформе за осамсто људи који су правили хаос пред његов долазак на Власт, 1998.

Деведесет осма није била јуче, а и да је била у политичком сјећању то не значи ништа.

Чавић дакле, намјерно лансира лажи, знајући да многи конзумент нема појма о томе шта се догађало тада. Јер, никакав хаос није продукован из Бањалуке већ је Паљанска Полиција кренула да досциплинује Бањалуку, и Биљану Плавшић, Предсједницу Републике, којој не могу опростити ништа, ни што је била против Краџића нити што је била против Милошевића, нити што је указала на криминал тадашњих „државних есдеесових фирми“, као што је Центрекс и Селект Импекс.

Код Прњавора су те јединице заустављене, од стране бањалучког полицијског центра а дошло је и до окршаја који се, срећом, завршио без погинулих.

Сада Чавић то преобликује у некакве Маскирне Хорде.

СТЈЖ, ако иступи Црнадак, говориће о Двопогледним Хордама.

Већ дуже вријеме је у оптицају теза да Додик и Човић проводе Руски Утицај у БиХ, да је Додик регрутовао и учланио Човића у КПССНКВД, да је Човић постао Београдски Четник и Петроградски Луди Ђак.

Руси обучавају Српску Дјецу која ће, чим постану пунољетна, доћи у БиХ и у Српску и похапсити и стријељати све који су по вољи Демократији, Слободи, Крмачи и Брутелу.

Очекујем да се каже и да Путин има Црвени Телефон са тим и тим. И чују се у два, у четири, у шест, у осам... и кад оперу зубе, пред спавање.

Јасно је, дакле, ономе ко и површно познаје технологију Пуштања Прича, како се код нас зове Специјални Рат Дезинформацијама, да све ово долази из индукатора Тајних Служби, иностраних, које овдје управљају процесима од много прије него што је она Словенка, из Цекаја, плакала у Београду.

Јер. Ови Сазаповци и Чадор Медијаши нису толико креативни.

Да јесу, Шаровић би извозио месо негдје још осим Турске. А Црнадак би знао гдје је, барем, Давос, ако не и гдје је Колинда.

Пошто је обухваћен и Четник Човић, зато су му и дали презиме Човић, мелодично је, ЧеЧе, као БеБе, својевремено, док је Брижитка била ко Станија данас, јасно је да све те службе раде за Сарајево. За Бакир Чадор Сарај.

Јер су на мети противници БЧС. Противници Унитарне Босне, противници Једног Гласа Босне.

А упрегнуте су старе Хорде Промјена, које су Службе, и Једна Амбасада, преузеле пред прошле опште изборе.

Само је изостављен Младен Иванић.

Он, по задатку ћути.

Наставља се његов имиџ стерилне епрувете.

Нит смрди нит мирише.

Младен Иванић је задњи пут прднуо кад је била Радна Акција на Козари.

Његов компромисни имиџ, који је у овом мандату досегао звјездане стазе, мора остати очуван јер се на њега рачуна још четири године.

Зато ове будале серу, по налогу, до бесвијести, и размазују репом, не могу да дочекају да падне на земљу.

У овој години се може очекивати много оваквих теза, иступа и конструкција.

А требало би очекивати и неке тектонске поремећаје на Уличној Сцени. Пошто се ово може искористити као увертира за Велико Незадовољство Народа.

Као што је јавно прижељкивао Вигемарческу.

ТАБЛОИДИЗАЦИЈА

САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ

Политика не почива на економским темама. Ни на социјалним темама. Ни на егзитенцијалним темама. Ни на међунационалним темама. Ни на националним темама. Ни на вјерским. Ни на борби против К&К. Ни на разгољењу карактера Мрског Непријатеља на Власти.

Политика почива на Политичким Темама.

Онај ко то не схвата, а не схвата скоро нико, мисли да се Политичка Борба води запишавањем нерашчишћеног снијега у Бањалуци или сликањем Фонтане на Славији.

Онај ко тако ради, од Странке у којој је, прави Невладину Организацију. У првој фази. У другој, задњој и посљедњој, од Странке у којој је и Политике коју присваја, прави Таблоид.

Српска Демократска Странка, нажалост, никад није схватила шта је Политика. И шта су Политичке Теме. Највећим дијелом због тога што је настала на Колективној Свијести Српског Народа окупљеној око Опстанка. То што јој је пало у руке, они су схватили као Политику. И нису, даље, прстом мрднули. До данас су остали такви ијош гори.

То се проширило и на Савез За Промјене.

Највећим дијелом због тога што су ту странке које су настале манипулативно а не па хумусу Политичке Артикулације

Политичке Теме су данас неопходне свим Странкама. Јер немају Идеологију.

Идеологије више нису темељи Политичких Странака. Нису то чак ни приземни Интереси.

Ну. До Политичких Тема је тешко допријети.

То захтијева Знања о Друштву.

А Друштво није Економија, Криминал, Акциза и Лопов Миле.

Политичке Теме, кад једном схватиш и дођеш о њих, морају да имају своје зачине, адитиве, катализаторе, украсе, доње и горње лаге, чист доњи веш, перје и паперје, перлице и препелице.

Али о томе не бих без значајне Лове.

За то нема Факултета ни Универзитета.

Потпуна деструкција Нације, Државе, Породице и Друштва, данас се догађа, и  могућа је, јер смо изгубили Знања о Друштву.

Савез За Помјене је јуче одржао неки састанак и иступио у Јавности. Против Додика.

Мене, који сам одстудирао Политичке Науке, петнаест година био у дневном политичком програму велике телевизије, био министар у Влади Српске и десет година у дневним организационим страначким пословима, и у Јавности, било је неподношљиво срамота.

Наводим то све као референце. Јер да их нмам, и ја бих био одушевљен иступом МШП Трија.

Та бесловесна тројка, или колико их је, већ, било на КЗМ, не одустаје од тога да мисли и да нас убјеђује да је Додик Политичка Тема.

И мисли да ће то што ће једна група аутиста, болесника и скрајнутљиваца, да се наслађују њиховима тезама о Додику, њима донијети гласове, које ће они, онда дати Бакиру и Пишуљи из Амамб, и омогућити побједу на Изборима.

Они не схватају да Бирачи који гласају за њих, за Есдеес и Педепе, са процентом од пет деветки прије зареза, не гласају зато што су они против Додика, већ што очекују неку другу Политику, различиту од Есенесдеове и Додикове.

А они, Кретеноиди, непрестано им пред очи истурају Додика.

Није то, Шпанска Села Политичких Тема, само особина Савеза За Промјене. То је пансрпска особина.

Милошевић је у политичкој свијести појединаца начинио најавећи пробој реченицом Нико не сме да вас бије.

А Политичка Тема је била Останак Косова у Србији и Опстанак Срба на Косову.

Савез За Промјене, ударничким радом у овом мандату, у коме су имали поклоне од Иванића, Сараја и Амамб, које више никад неће имати, успио је да се поптуно одаљи од Политике и да се спусти на ниво Фекали Њузера, Таблоидних Медија и Жутоида.

Овогодишња Кампања за Опште Изборе, биће дуга и жута. И дехидрирајуће ријетка.

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ,

ДОБРОВОЉНИ

СУЖЊИ САРАЈЕВА

Додик и ове Сазапаше, понашају се као незрела дјеца.

Додик оде у Београд, па ко дијете, исприча све што му падне напамет, разумијући да они не разумију али не разумијевајући да ће се тога дочепати Сазапаше које немају политичких идеја ни колико балега калцијума, па од тога начинити хаос у Јавности.

Тако је, данас, у Сарајеву, и у Сарај Медијима, група Сазапаша одржала састанак у Источном Сарајеву и изашла са тезом да се у Српској формирају Хорде Смрти.

Чиме су се легиимисали вишеструко луђим и неодговорнијим од Додика.

Робин Худ Мектић је још изјавио да он неће сјашити Додику с грбаче док он не сјаше са грбаче народа.

У чему је Додик јебана страна. Јер, Народ коме је Додик на грбачи, гласао је за њега а Додик, коме је Мектић на грбачи, није гласао за истог.

Ну.

Све је много озбиљније.

● Савез За Промјене, у немогућности да предочи Српски Политички Програм, Политички Програм за Српску, лансира Додика у први план.

● Додик, знајући да је премоћан и у Есенесдеу, и на политичкој сцени Српске, види себе као Дару Буба Мару, Карлеушу и Секу Алексић истовремено. Тржиште Српске му је постало мало, тржиште Сарајева је одавно запишао, па се шепури по Србији. Истурајући себе у први план, запостављајући Странку.

● Сазап фокисурањем Додика не постиже ништа. Бирачима у Српској поручује, и то у години избора као и у претходних једанаест, Не може му нико ништа.

● Али, Сазап Постиже наслађивање Сарај Чадор Чаршије.

● И постиже продужавање улазнице код Америчке Амбасаде.

● Светри те инвестиције су дугорочни дефицити Српске Демократске Странке, прије свега. Која се профилисала као појас за спасавање Младена Иванића.

● Свођењем свог политички егзистенцијалног проблема на Додика, заклањањем иза Додика те прекривањем цијеле Српске и Јавности, Додиком, Сазап ради против Републике Српске а за Сарајево. Тако растерећује борбу Сарајева против Хрватског Народног Сабора.

● Синтагмом да се у Српској формирају Хорде Смрти, Сазап почиње кампању оцрњивања Републике Српске у мјеру у којој то Сарај и Америчка Амбасада нису могли ни замислити.

● Ако овако наставе Сазапашама ће Потурица бити Плакета.

ДОДИК – ВУЧИЋ,

ФАЗА ТЕАТРАЛНОГ

УМОЉАВАЊА

Ако су већ тражили да га приведу, Додик би морао да се уозбиљи.

Он је Пријеседник Српске. Није Пријеседник Ћирилице. Нити је Пријеседник на привременом раду код Вучића.

И могао би да се мало мање дружи са Вучићем. Да га не имитира. Замолићу господина Додика. Замолићу Вучића.

Српска је у много озбиљнијој ситуацији него Србија.

И око Вучића се губи вријеме.

Разумијем да Додик мора да држи Вучића на оку јер ће отићи или у Сарајево ил Савезу За Промјене. Или, иако није разрок, и једнима и другима.

Што се мене тиче, у тешкој сам дилеми. Поклонио бих им га. Али не знам коме прије.

Додик је у Ћирилици, политичкој верзији Парова, изјавио да ће замолити Вучића да од Косова не одваја питање Републике Српске.

Замолићу Вучића да не одваја питање расправе о Косову од питања статуса Републике Српске.

Цитат према Спутњику Србија.

Не знам шта је писац хтио да каже али знам да то није требао да каже.

Вучић нема никакву улогу у питању Косова, осим да га дадне.

Он не може да се избори ни за једну кукавну Заједницу Српских Општина. Како ће да се избори за Косово.

А његова улога у статусу Републике Српске, може бити само сарајевска.

Вучић није политички калибар за рјешаање било каквог Статуса и било чијег Статуса.

Вучић уопште није Политичка Личност.

С њим треба имати релацију само зато што се мора. Јер се ради о Србији.

Косово је отета Српска Земља, у току више од сто година. За то је и Србија крива. И краљеви и Тите. И Шумадинци и Срби са Косова.

Република Срска је одбрањена Српска Земља.

Ни по каквом критеријуму, Косово и Српска не спадају у исту политичку и статусну раван.

Вучић не може одбранити Косово. Нити он то жели.

Српска се одбранила у Рату Хрватске, Америке, Нато Пакта, Муџахедина и Сарајева, против ње.

Одбраниће се и у Миру.

Косову, Србима на Косову, више ни један Вођа Србије не може помоћи. Може га само заледити и блокирати. А тога који то хоће и жели да учини, нема.

Србијанце више занимају Парови и Пинкови него Косово.

Српска треба лидера као што је Додик.

Треба много бољег. Али га више не можемо преправити.

Ну. Можемо радити да се ствара онај, или, боље, више њих, какав нам треба, да му путеве рашчистимо, да га зла и порока растеретимо.

Вучић, као представник Србије у много лошијој варијанти од Милошевићеве, може само театрално да тргује Српском. Као што театрално тргује судбинама Срба, боравком доле, поводом убиства Оливера Ивановића.

Сваки ангажман Вучића око Српске, или Србије разјапљује Раље Сарајева. Повећава његове погромашке и унишатавјуће апетите.

Сваки ангажман Вучића, и Србије, око Републике Српске и у БиХ, Републику Српску чини мање битном, мање уваженом и мање питаном.

Није свака Ћирилица, Ћирилица.

СТОЛИЦА У СКЛАДУ СА ВИЈЕКОМ

ЦИЉ

ЕВРОПСКОГ

ПУТА ЈЕСТЕ

АНАРХИЈА,

КРИМИНАЛ,

ХАОС И ПУСТОШ

То се односи на Српско Зијемље. Србију и Српску.

Остале протуве се примају без препрека, критеријума и потребних услова.

Нико се, до сад није запитао, како смо, од рата, практично, на том Европском Путу, Путу Нато, Путу Евроатлантских Интеграција, Путу Поглавља и Главића, а да је стање све горе и горе.

И у Србији и у Српској.

● Устав БиХ је у потпуном хаосу.

● Устав Србије је ни на небу ни на земљи.

● Уставни Суд БиХ је унитаристички, подјармљивачки, противсрпски и антихрватски Институт.

● Парламент Федерације, у оба његова састава, не би прихватио ни Сулејман Величанствени. Евентуално би Хурем.

● Савјет Министара је Раја за играт поклапе.

● Српској се стално узимају паре, ПДВ, и не дају јој се паре, аранжмани и кредити.

● Вучић је, у Србији, замијенио све. Он је и Косово, и Приватна Телевизија. И Синод. И Исус са седам риба.

● Србија се распродаје, распарчава, поклања, од земље до вода.

*

Шта је, дакле, циљ таквог стања које генерише Брисел, Запад и Пичке Двије Амбасаде Америчке.

То никако не може бити

● Пријем у ЕУ.

● Успостављање Европских стандарда.

Јер. Шта ће оваква српска подручја у ЕУ. Подручја потпуног уништења и самоуништења. То не треба ни једној асоцијацији, ни оној љубитеља поштанских марака.

А од Европских стандарда, о којима се толико лита, и од наших и од иностраних идиотида, овдје нема ни заметка.

Нема области у којима се кренуло у успостављање Европских Стандарда.

Мада то не постоји, постоји само синтагма о томе.

А и да постоје ЕС, нема области у којој је могуће да их се успостави. Или барем крене са неколико корака.

*

Срби, Србија и Српска, из тога морају извући једино могућ закључак.

Ради се о Уништењу Срба.

Истребљењу.

Уништењу њиховог Зијемља.

Њихове способности да живе и дјелују као Колективитет.

Њихове економске подлоге и могућности.

У Србији нема ко томе да се одупре и заустави тај процес.

У Српској не могу сами јер су под мрким мемљивим звоном октроисане БиХ.

УНИТАРИЗАМ У БиХ

ИНДУКУЈУ СТРАНЦИ,

БОШЊАЧКИ

ПОЛИТИЧКИ КРУГ

ГЛУП ЈЕ ЗА ТО

Крајњи политички домет Бошњачког Политичког Круга је Чадор Управа. Нека савремена носталгична отоманска верзија, са разблаженом Хурем и са новом технологијом по којој Босић неће бити допремљен у сепету у Сарајево већ ће доћи сам.

Остало је исто. И према другим вјерама и према Муслиманској Сиротињи Раји. БПК се према свима понаша аутистично чадорски, једнако према Бихаћу и Тузли као и према Ливну и Невесињу.

Унитаризам је само средство одржавања Чадора, сећије и филџан династије.

Унитаризам је Политичка Филозофија која захтијева систем, спсобоност, јаку државу, силу и механизам.

Ни за једно од тога БПК није спреман и нема воље да научи и проведе.

Маринко Чавара, Предсједник Федерације БиХ, у интрвјуу Вечерњаку, рекао је да Унитаризам тјера Србе на отцјепљење а Хрвате према Трећем Ентитету.

Што је тачно.

Али, ако БПК не тежи Унитаризму, ко га продукује и намеће.

Странци Усранци.

Кад већ постоје Срби и Хрвати у БиХ, кад их се није успјело протјерати и муслиманима преконституизовати, најбољи начин да се одржи висок ниво тензија, мржње, сукоба и неповјерења, јесте продуковање Унитаризма.

На таквом Унитаризму инсисистира Брисел, ПИК, осим Русије, Америчка Амбасада и Нато Пакт.

То је широка лепеза, често засвјетлуцана и умотана, од флоскула Један Глас према ЕУ до конститутивности свих свуда а и шире.

Бошњачки Политички Круг није дорасто свему томе али види шансу, ко стари во кад крене за јунцима који проваљују плетере, ради јуница, надајући се да ће налетити на неки млади купус, да се заложе.

Зато изванредно глупи Инцко, мало мало, подгријава сименс мартинову унитаристичку пећ у БиХ.

Те Српска је као и НДХ, те назив Република Српска није прихватљив.

То одржавање сукоба и мржње у БиХ је најбољи начин њеног протекторисања и њеног држања у рупи за ђубар иза штале.

На тај начин она не може никуда испод аустроугарске шапе.

Разлка између ондашњег аустроугарског преузимања БиХ од Османлија, само је у томе што Аустроугарска, сада као међународна а не аустријска и мађарска управа, форсира аутопутеве умјесто пруга.

Све остало држе на нивоу од прије дванаест деценија. Нарочито Сарајску Чадор Свијест и Српско Бунтовништво.

Једини начин изласка из свега тога јесте управо Самосталност Републике Српске. И Трећи Ентитет за Хрвате. Што би, можда, ослабило разлоге за излазак Републике Српске из БиХ.

СВА

МОНСТРУОЗНОСТ

ВУЧИЋА

Свако нормалан у Србији треба да се плаши Вучића.

Јер је Србију довео у стање да он може све да искористи за себе а све што он учини лоше, Цела Србија искористи против себе.

Морам признати да је довођење једног старог Народа и једне нормалне Земље, данас, у Европи, у 21ом вијеку, у такво стање, изузетна спсобност. И њега и Србије.

Одлазак на Косово и цмиздричка, плачкопичкерска и српскопонижавајућа прича, Вучићева, тамо, коначан је клин у ковчег Србије.

Она се сама више не може извући из тог ковчега.

То је била граница која могућност демократског, изборног, политички артикулисаног, националног преокрета, оставља иза себе.

Након тога, могуће је само његово насилно рушење, улично или изборно, уз иностране, западне, аранжмане.

То ће Србији донијети нове канцере, гангрене и некрозе здравог националног ткива.

Зато Запад и држи Вучића. Да га измузе што је могуће више, да се земља још више криминализује, да се политичка артикулација уништи. Па, када га сруше, да имамју чистију ситуацију, од оне која је била када је Никиолић побиједио Тадића. А Тадић није изгубио од Никоолића већ од самог себе.

Русија, пак, не може да учини за Србију више од Србије саме.

Њојзи Вучић одговара јер зна да послије њега слиједи још гори.

У чему је преломност Вучићевог одласка на Косово.

Његово театрално цмиздропижђење за Ивановићем, жалосно је и јадно.

Јер, Оливер Ивановић је био Службена Политичка Мета.

Њега нису убили Албанци.

Њега је убила Вучићева Србија.

Без обзира што је сасређеном ватром, могуће, руковао припадник неке стране тајне службе.

Вучић је дошао доље да код својих бирача, у Србији, који га искрено подржавају, а то су они аутистички, статични, унутарсрбијанци, Срби, који гутају Пинк јер своју жену никад нисду видјели голу, учврсти представу о себи, као најљудскијем српском вођи. И да их прошири. Јер он зна да му је искрена подршка све мања.

Неће бити чудо ако се појави у неком видеоклипу како спашава гушчиће из неког блата а гуска раздрагано маше крилима.

Ну. То је позориште.

Сторијом о томе како су Срби од њега тражили Оружје а он рекао Само Разговори, Вучић је понизио Србе и свео их на Руљу, Дивљаке и Будале.

Срби који су преостали на Косову, не укључујем криминалне хорде, знају да им оружје не може помоћи, да им опстанка нема. Стога нису ни помишљали на оружје.

Вучић лаже.

Он их и даље, тиме, држи у гету. Њихову судбину је превео у своје разговоре са српским истребљивачима и са упишаном Могеринком.

А Мојим Пријатељима се представља као врхунаравни представник тог јадног изгубљеног Србља. И врховни одлучитељ судбине Косова, што се тиче Србије.

Зато је та монструозност Вучића била Киески Зид.

Опозиција, шарена као и Криминалне Хорде, пропустила је прилику да поводом убиства Оливера, коликогод и то мртвозорно било, али је била посљедња прилика, истакне своју Платформу о Косову и Србији.

А не о Вучићу и курчићу.