ИВАНИЋА

ГЛАНЦАЈУ

ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

А ДОДИК ХОДА

ЗА ОНИМ ЛИЊАТОРОМ

ПО БЕОГРАДУ

Педепе најављује сједницу Органа, крајем јануара, који ће промовисати Иванића за кандидата.

Иванић, али и Сарајево и Странци Усранци, довео је Савез За Промјене у ситуацију да немају кога другог да кандидују.

Неколико чињеница, само.

● Иванић, као Предсједник Републике, има задатак да умртви Републику Српску, да фолира и фингира, док се све дешава у Сарајеву. Он неће ништа радити против нити отворено и спектакуларно доприносити Сарајеву. Тако ће задржати тај ореол компромисног Србина, повремено ће пишчуцкати Колоњску Воду и тако два мандата. У најбољем случају.

● СНСД, Додик, је пропустио цијели мандат да дисквалификује Иванића. Да понаваља оно што је Иванић урадио против Српске. Додик се, за то вријеме борио против разних мрљаваца, који нису његов ниво.

● Што отвара сумњу да Додик благонаклоно гледа на Иванићеву кандидатуру.

● СНСД, Додик, није профилисао Националисту, као потенцијалног кандидата, или више њих, за Предсједника Републике. Напротив, растјерао је све.

● СНСД нема Кандидата за Предсједника Републике на којег може рачунати са сигурношћу. Прошло је вријеме када је могао, пливајући у матици СНСД, да побиједи Јелић или Кузмановић.

● СНСД није ни пипнуо Организацију да је спрема за Изборе, који су најважнији од Рата. Јер се сада ломи да ли ће се овдје инсталирати Мали Вучић или ће се наставити са политиком Дејтонске Самосталности Српске.

Напротив, јединствена технологија у Организацији СНСД више не постоји. Препуштена је локалним Шефидима, Феудалцима и Мајкунима. А, одздо је сто празних нивоа до Врха Странке које се базирало на Вакумираној Кабинетизацији у политичком, кандидатском и кадровском смису.

● Несигурност и неизвјесност СНСД-ове двоструке побједе у појединачним дисциплинама, чини га рањивим и у броју посланика за Народну Скупштину. Прошли пут је то плаћено губитком Власти на нивоу Заједничких Институција.

● Ако СНСД остане без Предсједника Републике, а Додик оде у Сарајево, Српска је предана Пробосићима. Тад ће Иванић искористити своју технологију за формирање Савјета Министара, почетком овог мандата и учинити Владу Српске без СНСД-а.

● У СНСД би требали да о свему овоме знају више од мене али примјећујем да се нико ни по гујици не чеше.

ТАЈНО У АХМИЋЕ,

ЈАВНО СА МУНИРОМ

А и да је обратно, ништа не би било друкчије.

Бесмислено је, данас, долазити у Босну и Херцеговину. Као поштовалац тог Државуљка и њених Заједничких Институција.

Кад је у њој инсталиран Валентин Инцко, који, говорећи о измјенама Изборног Закона, како муслимани не би бирали Хрватима Члана П, каже да је за то потребна политичка воља. Мисли ма муслимане, Бошњаке, на Сарајево.

А када је требало јебуцкати Хрвате, и јебавати Србе, није била потребна Политичка Воља истих. Била су довољна Бонска Овлаштења.

Кад је у њој инсталирана Мунира Субашић, искључиви власник и тумач Жртава. Којој ништа осим Сребренице не представља нешто.

У таквој ситуацији, потегла је Колинда, Краљица Балкана, у БиХ и у Предсједништво БиХ.

Беспотребно и бесмислено.

Не због тога што је Колинда само Мунира која зна енглески и облачи се умодано.

Већ због тога што је БиХ Мртвац састављен од више различиих посмртних остатака и што је бесмислено овдје вршити Обдукцију и тражити Узрок Смрти. А Лијек поготову.

БиХ данас, није земља Срба, Хрвата и Муслимана.

Она је земља Жртава. Само ако су муслимани.

Чак ни Живи Муслимани, у њој, Сарајеву, не значе ништа.

У такву земљу бесмислено је ићи. Бесмислено је и подржавати је.

Јер цијела Жртвена Фарса служи само да би постојали Мунира и Бакир.

Мунира као Страшило Сребреницом.

Бакир као Страшило Династије Изетбеговић.

Колинда Грабар Китаровић, у склопу посјете БиХ, отишла је, ненајављено и без локалног присуства, у Ахмиће, гдје су Хрвати током Рата уништили цијело село, да положи цвијеће и поклони се Жртвама.

Колинда, вјероватно не зна, да су Ахмићи и Сребреница инжењеринг истог аутора. Уприличен ради Срба и Хрвата.

Послијератних. Како би се они лакше потпчинили Мунири и Бакиру. Бакир Сарај Чадору.

Стога је бесмислено ићи и у Ахмиће и у Сребреницу.

Јер то нису Хрватски и Српски злочини.

То су Злочини против Срба и Хрвата.

Зато их БСЧ тако и држи подгријане и у јавности.

И по цијену Мунире која срамоти све, не само Сребреницу која јој је једина.

Тајни поклон Ахмићима и јавни сусрет са Муниром, то је максимум који се данас може извући из посјете БиХ.

БОРБА ПРОТИВ ИЗМЈЕНА

ИЗБОРНОГ ЗАКОНА

ЈОШ ЈЕ ЈЕДНА ОФАНЗИВА

ЗА МУСЛИМАНСКО

ПОКОРАВАЊЕ ХРВАТА

А И СРБА

Потцјењивачки звучи теза Бакира Изетбеговића, и других Чадорлија, да не могу дозволити даље етничке подјеле у БиХ, које би наступиле прихватањем Измјена Изборног Закона, како би се осигурало да Хрвати бирају Члана Предсједништва БиХ из Хрватског Народа.

Упоредо са тим иде и теза да се не може тако једноставно погазити Грађански Принцип у Федерацији.

У којој се, иначе, Хрвати и муслимани не могу очима гледат а Грађанин је једино Жељко Комшић.

Дакле, подјеле више није могуће чинити. Оне су толике да се та љествица не може подизати.

А Грађановштина је политичка фарса и фасада као и Мултиетничко Сарајево.

Супротстављање ИИЗ, које нуди ХДЗ, дугорочна је политика Сарај Чадора.

Стога сумњам да ће уродити плодом Колиндина иницијатива и посјете Ердогану и Сарајеву.

ЕУ одговара овакво стање, јер и иначе не зна шта би са БиХ.

ЕУ ни у чему не зна шта би.

Стога је Хадезеова, Човићева и Хрвата у БиХ, ономадна пристојба на сарајевску причу о Држави БиХ и Грађановштини, била катастрофална.

Она им је сервирана као баклава у виду укидања Републике Српске. Само да се ријешимо тих Четника и да будемо еуропејци и интелектуалци.

Хрвати, њихово политичко вођство, нису схватили да ће на путу укидања Републике Српске, прво укинути Хрвате.

Комшић је у тој сторији ситна риба.

Мали Монструм који служи за Таболидиотизацију Хрвата. Да се цијели Народ претвори у Идиотски Таблоид. И њихова политика.

Случај ИИЗ служиће за даље подјеле у Федерацији и на нивоу БиХ.

И зближавање Срба и Хрвата.

У томе ће јачати Република Српска.

А Хрвати ће се економски одвајати од БиХ и везати се за Хрватску.

Сарајево ће дубље залазити у свој источњачки отомански Аутизам.

ЕУ ће и даље да шаље катул бирократмане и да глуми жељу за пријемом БиХ у своје редове.

Ако Комшић буде изабран, муслиманским гласовима, дабоме, БиХ ће, највјероватније, бити блокирана. Цијели мандат.

Што ће одговарати ЕУ. Која ће тако имати још привидног посла.

Српска треба да из случаја ИИЗ извуче дугорочне поуке.

Муслимански гласови могу да утичу и на изборе за Члана П из Српског Народа као и за избор Предсједника Српске.

Мислим да би требало увести обичај да се сви кандидати јавно, у кампањи, одрекну муслиманских гласова у Српској.

Не ради тога што су муслимански гласови шкартљиви и другоразредни већ што отварају могућност да Странци Усранци или Сарајево, утичу на кандидатуре и изборе.

А два њихова играча на тим мјестима, за један мандат, могу покопати Републику Српску.

ЗАШТО

ТЈЕРАТЕ СРБЕ

НА КАЉУЖАЊЕ

Република Српска је Пресвета.

Она је Велика Држава.

Она није настала обједињавањем племена у крви. Она нема свог Бизмарка. Ни своје освајаче. Она није Француска, па да је ту од првих галских пијетлова.

Она је откуцај Срца у човјеку. И знак да оно није пристало да стане.

Њу је, неупитно, створио Народ. Упркос свим прљавштинама Караџићеваца, Милошевићеваца, Криминалаца, Странаца Усранаца. И свим српским гешкама.

А тако се ријетко, у историји, догађа, да Народ, својим рукама, створи Државу.

Зато је Српска Велика Држава. И пресвета.

Већа и од Путинове и од Трампове.

Република Српска је Пресвета Богонародица.

Стога је недопустиво да се њоме, поводом ње и у име ње, користе и наслађују Протуве у Политици, у Медијима, у Владиној Администрацији, у свечаној прослави Деветог Јануара, у инстотуцијама у Сарајеву. Срби, који је тамо представљају. Или би требало да је представљају.

Кључно питање је Зашто се поводом Деветог Јануара допушта да се ангажују они који са Опстанком Републике Српске немају никакве везе. Једнако Иванић и његов смијешни почасни вод као и нека будибогснамица као што је Сербска Част. Једнако и Аматери који то протоколишу и Јавности представљају као и Певаљке Прокурвењаче.

Исте муве се купе и око гована као и око најбољег меса. Око шупка и око очију.

Зато треба отворити очи.

Нема месине, ни животиње, коју муве нису у стању да упљују, уцрвају и да се, на крају све распадне.

Нарочито је у опасности Република Српска као мала заједница.

Вјечни наук то треба да буде.

Чувајмо се џелата али чувајмо се и својих.

Џелати ће се, кад тад, открити и представити.

Али наши неће. Они ће увијек да машу репом, да се лињају око тебе и да преду и лижу те.

Док те не упљују барем с једне стране.

Тако је Србија сама себи уцрвала Косово.

Други су давали погрешне лијекове.

Трећи јој шаренилом окупљали очи, да не види шта ради.

Четврти оштрили ножеве за ампутацију.

Крви своје се не бој. И не жали.

Упљувка се бој.

Случај Паравојна Сторија, коју је почео Журнал, једна од хиљада Сметљионица у БиХ, Упљувак, преузео Гардијан а дохватио Мектић, тај Ћоркан са ћуприје на Укрини, показује масовне размјере Инфекције.

Та Инфекција није захватила само Републику Српску. Она је захватила цијело подручје бивше СФРЈ. Све оне које треба подвести под ЕУ и Нато.

Којима, треба увијек понављати, не треба ниједна од ових земаља, због демократије, економије, људских права и културе, већ само због Територије.

Зато се тако систематски и предано убацују Упљувци. Од којих су већ сада створене Црвчине и Црвчуге.

Неки од њих су толико дебели да се једва крећу. И сада их је најбоље искористити.

То су Васковићи, Журналићи, Мектићи...

Ну. То је њихов посао.

Али им не треба омогућавати трулеж пањева у којима им је најбоље.

Ситница са Сербском Части показује, и само то је добит, колико су дубоке инфекције ткива Српске. Колико је црва и отрова овдје. Колико је њихових легаја. И у какве су опсежне мреже уплетени.

Њих се не може искоријенити. Ни физчки, ни правно.

Може им се, једино, обуставити ваздух и исхрана.

Онемогућити било какву сумњиву ситницу од које ће они да направе Паравојну Формацију. Коју подржавају Руси и обучавају у Нишу.

То, дабоме, није лако.

Том се тешко супротстављају и САД.

Случај Дубока Држава против Трампа потпуно је идентичан случају Журнал Гардијан Мектић и остали, против Српске.

И тамо, да није изабран Трамп, којег Дубока Држава, илегална, неамеричка, није планирала, никада се не би открила размјера оних који су огромна мрежа Црвице.

И овдје, да није СНСД на власти, са својом политиком Опстанка и Дејтонске Самосталности Српске, никада се не би појавиле Црвчуге, од Васксовића до Мектића.

И тамо, у САД, постоје Журнали, Журналчине, па је Трамп принуђен да себи купи Фокс Њуз.

Као овдје што је купљен АТВ.

Дугорочни лијек, као што је савјетовала моја баба Милевка, јесте Критеријум.

Нивеау. Маму Вам Јебем.

Било какво спуштање љествице у државним и националним пословима, омогућује Црвима да је прескоче и да они постављају критеријуме, правила, процедуре, нивое и педље.

Не можете имати Месија, ако ћете у тим пустити и некога са краћом ногом.

ОВЕ ЗИМЕ У МАДРИДУ

Зима је у Мадриду вријеме кише и хладног вјетра. Али живост ових људи, вреву овог мравињака, ни то не може да смири.

Дошао сам у Мадрид, два дана послије снијега. Једна несрећа никада не иде сама.

Дошао сам да одиграм утакмицу са Ветеранима Атлетико Мадрида и Милинка Пантића, да гледамо утакмицу Реала и да се прошетамо по граду, Цнетру Старог Града, којег знамо ко свој џеп. Јер, 11и пут долазимо на утакмице и дружења са Милинком Пантићем, легендарним играчем тима којег је тренирао Антић и који је први пут освојиоо Првенство Шпаније.

Зими је Мадрид град рениовирања. Фасадсе се обнављају да би биле спрермне за туристе. Зида се и копа на све стране.

Мадрид је град старе архитектуре. То је моћ колонијализма. 

Пробијају се и нови "шангајски небодери" 

али се стара арапска градња фасадном циглом не предаје.

Оне најстарије грађевине, као што је Шпански Парламент, ипак су још најупечатљивије.

Култура и украси града, на сваком су кораку. Без обзира што је Мадрид град дошљака и избјеглица, на градској кући стоји Добродошплица избјеглицама, култура се чека у редовима.

Споменик Мадридском Меди стоји на тргу Пуерта дел Сол већ пола стољећа. Споменици Краљевима, и свима њиховим, само још не и њиховим теткама, на сваком су кораку. Као и фонтане и друга скулптирологија.

Обиљежје Мадрида су још, Пиво

Шунка

Старе сластице од воћа и сјемења

Реал Мадрид

Атлетико Мадрид и његовио нови стадион Ванда Метрополитано

И на новом стадиону стара гопспођа од око осамдесет љета, на свакој утакмици код корнер заставице оставља букет свјежег цвијећа у спомен Пантићу који је изводио корнере из којих су сипали голови.

Она је сада паншпански популарна и редовно даје изјаве за све медије.

Тај букет је постао икона Атлетика. Једном је неки гостујући играч шутну ногом букет јер је сметао код корнера. Умало није избила општа туча и прекид утакмице.

Када смо били код Антића и показали му фотографије са прошле утакмице Атлетика, чудио се да букет још долази.

Полиција, полиција и полиција на коњима

Ја сам, ипак, дошао због фудбала са Ветеранима Атлетико Мадрида и Милинка Пантића. То је мој догађај у Мадриду. Све друго није битно.

И Ове године смо играли на једном од стадиона њиховог Трениг центра.

Са Милинком Пантићем

Са Луисом Переиром

 Са Паулом Аунсаоом

Наша екипа састављена од Португалаца, два ветерана Порта и један Бенфике, нас из Српске и из Србије. Изгубили смо 8:5.

Послије нас је Милинко водио на утјешни ручак у елитни ресторан гдје наврате и Реалови и Атлетикови звјездани. Ручак је трајао пет сати свега и свачега.

И, да. Мадрид је град старина, Ребахаса (Снижења) и уличних умјетника, просјака и свирача.

А има и семафор на чијем прелазу се морате држати за руке.