Апел за одбрану Косова и Мeтохије

Први пут у српској историји, надвила се опасност да српска рука потпише предају Косова и Метохије у туђе руке. У овом одсудном часу, ми долепотписани обраћамо се јавности и српским властима следећим захтевима:

– неодговорном политиком, одобравањем Еулекса, измештањем дијалога о Косову и Метохији под окриље Европске уније, отпочињањем „техничког дијалога” и закључивањем и спровођењем неуставног Бриселског споразума, процес сецесије Косова и Метохије је добио забрињавајући замах. Тај процес се може и мора зауставити.

– захтеви САД и најмоћнијих земаља ЕУ да Србија и Косово потпишу „правно обавезујући споразум“ и да се Србија сагласи да „Косово“ буде примљено у међународне организације, укључујући Уједињене нације, као и свака подела Косова и Метохије – неприхватљиви су и морају бити одбијени, једном за свагда.

– Садашње међународне околности су такве да до праведног решења није могуће доћи. Замрзнути конфликт (попут конфликта на Кипру и другде) је једина разумна одлука. Будући нараштаји неће бити најсрећнији ако им у наслеђе ово питање оставимо нерешено, али ће бити најнесрећнији ако и себе и њих заувек осрамотимо, одричући се Косова и Метохије, своје части и свог Јерусалима.То никад није учинио ни један народ. Пристајући на такав преседан Србија би смртно ранила себе и ударила срамни жиг на лице Срба, свих и свуда.

– Разговоре са представницима Албанаца са Косова и Метохије ваља наставити, неорочено и неусловљено, под окриљем Савета безбедности УН, до коначног решења у складу са Уставом Републике Србије, Резолуцијом СБ УН 1244 и међународним правом. Питање Косова и Метохије се не може решити без пристанка Србије нити је ико може понизити, ако не понизи себе сама. Заклетва дата на Јеванђељу приликом преузимања дужности, обавезује да се државни и национални интереси штите без обзира на опасности и уцене. Без Косова и Метохије или било којег дела своје територије, Србија не би била само осакаћена, већ и трајно поражена, као земља која је своју скупу судбину продала и поништила свој идентитет. Зна се да оно што се силом узме, може да се врати, али да оно што се поклони остаје изгубљено. Саглашавањем са отимањем и добровољним одрицањем од себе и своје основне земље, са највећим бројем својих Црквено-народних средњовековних Светих Споменика – Владарских, Патријарашких и Свенародних Задужбина – као и од дела сопственог народа, отпочело би незаустављиво пропадање и нестајање Србије, до коначног исписивања из историје.

ВУЧИЋ

ПОКЛОПИО ЦРКВУ,

ОСТАЛО ЈОШ НЕШТО

ПРЕЧАНСКИХ ВЛАДИКА

Јуче је у Санџачком Дневном Листу Данас, који излази у Београду, објављем коментар извјесног Вјерског Аналитичара који открива вишеслојно заједничко пресвлачење и облачење Вучићеве Власти у Србији и Српске Православне Цркве.

Главна мета коментара, понижења и напада су Владика Атанасије и Владика Амфилохије. Два неукротива црквена типа огромног образовања, дрчности, храбрости и задртости.

А, повод је Писмо Патријарху и захтјев за ванредним Сабором поводом Косова.

Дабоме, све је умотано у кобива озбиљну анализу.

У омоту, пак, су дисквалификације и понижења.

► Амфилохије не може да се помири са чињеницом да није изабран за Патријарха и сада користи медијску кампању.

► Свему, па и Преузвишеном Унутрашњем Дијалогу Господара Вучића, супротставља се нешто пречанских владика и они који су везани за Пећко Црквениште.

► Дио Црквеништва који је ван Србије и нема блиске односе са Властима Србије, УД користи за поправљање свог положаја.

Дабоме да Данасу, као непријатељском листу годи да на овај начин перјем катранише Пречане и Пећане. Да му годи кад треба одбранити Вучића и његов УД. Којег су му смислили странци а он то представио као своје Свесрпство поводом Косова.

Нарочито је монструозна конструкција да они који нису блиски са Властима Србије, имају своје мишљење о Српству, Косову... које је засновано само на личним позицијама у Цркви.

Ну. То говори и о другим односима. Много озбиљнијим и по Српску Нацију погубнијим.

Та објава Јебло вас весло које вас пренесло, балашевићевска копија црквеног аналитичара, индикатор је дубљег и дуготрајнијег односа међу Србљем. У коме Србија сама рјешава сва национална питања а у свима губи. Као што је изгубила, дала, одгледала, Косово.

Сада ће таква Србија да подцјењивачки титулише Пречанске и Пећке.

Кад се Србија, уназад више од сто година, тако односила према Косову, према СРбима Косова, чему Република Српска треба да се нада.

Само они, Пречани и Пећани, сметају јој у великом златном узлету, Србије, у Европске Интеграције, Арапске Интеграције, Америчке Интеграције, Шиптарске Интеграције, Турске Интеграције, Албанске Интеграције, Сарајевске Интеграције.

Владика Григорије је у Интервјуу НИН-у, у коме Оља није била дорасла једном Филозофу, те, како да почнемо интервју, те, како да га завршимо, рекао Косово је грдно Судилиште.

Вучић, пак, његова Власт и Патријарх, не схватају то тако.

Вучић је изградио око себе Седам Кинеских Зидова Одбране. И њега не треба бранити. Али се још СПЦ, коју је потчинио, треба бранити од Пречана и Пећана.

Ово је знак свим умним људима, Пречанима, да се окрену одбрани Републике Српске. Њеном Опстанку и Самосталности. Бојим се да је Духовна Србија, Национална Србија и Културна Србија, за дуже вријеме неупотребљива.

ИЗДАЈА,

КОЛАБОРАЦИЈА,

УГУЗИЧЕЊЕ,

САМО СУ

РИЈАЛИТУШЕ

Ријечи једног тужног Ријалитија, Српске Дневне Несреће, протегнуте на деценије и вијекове.

Темељна Српска Несрећа је праваљење Државе за друге а никада за себе.

На погрешном мјесту, са погрешним Народима.

Двапут у Београду, умјесто у Србији, трећу пут у Сарајеву, умјесто у Бањалуци.

Па, у те Ријалитуше спада и Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, Братство и Јединство, Сви Срби у једној Држави...

Та подсвјесна национална потреба објашњива је чињеницом да су из Срба и Православља, одлазили у генерацијама, и правили друге нације и вјере, па многи насједну на ту крв и заједничко поријекло.

Али је свјесно, рационално, необјашњива.

Срби, Србија, то и данас раде.

Праве Државу Шиптарима.

Јер, сваки дијалог о том државуљку, и са њим, који је уз помоћ Америчана, Нато Пакта и Финансијерског Територијализма, отео Српску Земљу, прављење је њихове Државе.

Република Српска је прилика да се та историја прекине.

Али ће сви непријатељи Срба, и ови исти који су исколчили Косово, све учинити да је онемогуће.

Један од тих корака је формирање Савеза За Промјене.

Који понавља Српску Несрећу.

Иде да прави Државу, за Србе, у Сарајеву.

То се мора завршити као и прве двије грешке.

Пропашћу, распадом и крвљу.

За шта ће бити окривљени Срби.

По рецепту.

Стога је Сазапу мало рећи да је то Издаја. Потуриштво. Колаборација.

То је Историјска Грешка која Србима и Српској ради о опстанку. О Глави.

Сазапу остаје да, одмах послије Божића, објави престанак тог Савеза. Да се руководитељи, Есдееса, прије свега, повуку и изаберу нове Вође. Да објаве Програм за Српску.

И тако натјерају СНСД и Власт на озбиљну политичку борбу.

А не да се против њих, Опозиције, бори Цецом, злоупотребама и јевтиним шаторисањем.

Дабоме, да се то неће догодити.

Да таква свијест постоји, у Сазапу и Есдеесу, не би до Сазапашења ни дошло. 

СРПСКА СЕ МОРА

СПРЕМИТИ НА

НЕЛЕГИТИМНОСТ

ОНИХ КОЈИ СУ ИЗАБРАНИ

МУСЛИМАНСКИМ ГЛАСОВИМА

Мирко Абдурахман Шаровић дао је интервју некој сарај телевизији и рекао да нема сремности за Компромис и да ће ове године у прве редове избити они који буду галамили.

Компромис у Сарајеву, и у одговарајућим амбасадама се схвата само као Српско Штетовање. Тим Компромисима је укинута Војска Републике Српске (гласали Есдеесовци) дати порези на ниво БиХ (дао Иванић), настала муслиманска конститутивност по цијелој БиХ, формиран Суд и Тужилаштво БиХ којих нема у Уставу...

Може ли Абдурахман да наведе и један Муслимански Компромис. Који је ваљао Србима.

Дабоме да не може.

Компромис је чаробна ријеч Нових Српских Потурица. Као што су Иванић. А сада и Шаровић. И сво то Руководитељство Савеза За Промјене.

Компромис иде на руку Бакир Сарај Чадору у настојању да се муслиманским гласовима изаберу светри члана Предсједништва БиХ.

Ријечју Компромис, Шаровић себе предлаже Сарајеву.

Прије четири године Иванић је изабран муслиманским гласовима.

Данас Алаџа Крсмановић пријети Додику и његовој кандидатури за Члана П. То би била провокација за БиХ и ЕУ. ЕУ би увела санкције, каже експерт за Брисел из Фоче.

Из Републике Српске једино Додик Српским Гласовима може да прође у Предсједништво.

Назире се циљ да се Додика онемогући у кандидатури.

На тај начин би Шаровићу био отворен пут.

Планери, вјероватно, рачунају да може да се приближи Тадићевом резултату од прије четири године, на таласу оних који су против и да добије много муслиманских гласова од 148.000 Бошњака, колико их има у Српској, по Попису из 2013е.

Шаровић је, неспорно, придобио муслиманску наклоност. Много више него је Иванић изгубио.

За Иванића није сигурно колико ће је имати ако би се кандидовао за Предсједника Српске.

Иванић може рачунати на побједу само ако екстерни фактор утори муслиманске гласове. И због тога што СНСД нема сигурног кандидата који се профилисао као Рационални Националист, па да поред коалицијских, добије и дио Есдеесових гласова који ће се осути другим посланицима, изван Есдееса, али ће у појединачним кандидатурама да гласају искључиво српски.

У најнеповољнијој варијанти, може се догодити да и Члан Предсједништва и Предсједник Републике Српске буду изабрани превагом муслиманских гласова.

Они би били легални али не би били легитимни.

То би значило четири године унутрашњих сукоба и штета по Републику Српску.

Варијанта са Додиком који ће побиједити за Члана П, а онда мјесто препустити неком јастребу који је прошао у ПД ПС БиХ, а он преузети Владу Српске, могла би да компензује ситуацију да Иванић прође за Предсједника Републике.

У Српској треба урадити неколико истраживања Јавног Мнијења, а не објављивати, како би се могла процијенити ситуација. Па онда доносити одлуке.

Кабинетизација и својевоља неће бити од користи.

Јер су имали већ много промашаја.

КЛАСИЧНА МЕДИЦИНА

ПОБИЈЕДИЛА

АЛТЕРНАТИВНУ

ТЕЛЕВИЗИЈУ

Да ли је Алтернативна Телевизија била невина прије продаје. Неки веле да јест, неки веле да није.

Дабоме да није. И то је важнија чињеница од тога да ли је тачно да је продана или је нетачно.

Она је продана од само почетка.

Њу су формирали Странци Усранци, кобива неким скандинавским донацијама и читаво вријеме је таквим немедијским парама одржавана.

Успут се радило и на домаћем рекету, на скривеном финансирању, на сумњивој градњи зграде у Центру Бањалауке, на никаквом третману запослених, на учешћу у сумњивим процесима са другим криминалцима у БиХ...

Оно што је остало од тих оглабина, може се свести у неколикло тачака.

► АТВ је највеће успјехе постигла у непрестаном призивању уличних протеста и штрајкова у Републици Српској.

► То је био полигон лажног новинарства Латиничног типа. Нема ко све, на тој Кућици, није покренуо емисију типа Латинице. Мислећи да се тако постаје Новинарчина.

► АТВ за цијело вријеме свог постојања није лансирао ни једног Новинара. Професионалца на којег утичу само чињенице.

► АТВ је био пункт ширења лажне тезе да је Независно Новинарство, заиста независно, објективно и алтернативно, само оно које је против Власти.

► АТВ је био пројект стварања Перманентног Конфликтног Друштва у Републици Српској. То је циљ оснивања цијелих лепеза Медија у БиХ.

Јер је, упоредо са растакањем Нације и Државе, потребно конфликт држати у довољно подгријаној тави и тако Власт и све друге системе чинити стално нестабилним и лако управљивим.

У задњим годинама, АТВ је постала Овца Јаловица. Јер је тај вид Параопозиционарства и овдје изгубио сваки ефект и смисао.

Сада тај посао обавља БНТВ.

На успјешнији начин него АТВ. То је почело са посјетом Америчког Амбасадора тој кући.

БНТВ се инсталира и као Анархоид и као Опозиционид.

Атевеу то није успијевало јер су упали у грешку да желе да изгледају паметно и интелигентно. И програм и појединци.

БНТВ, пак, нема такве болести. Они, по потреби, руше, лажу, манипулишу, противе се власти, узимају паре, рекетирају општине... Јебе им се за Памет и Интелигенцију.

И сопствену и публике им.

► АТВ, као и БНТВ, је пропустила историјску шансу да створи кредибилну медијску и информативну кућу.

Јер, поред РТРС, који, такође, није створио ни једно угаоно име у Новинарству, и од њега је останула Биљана Врућина, као и од Атевеа Милијана Гримаса, а од БНТВ Сузана, која је, дакле, државна телевизија и која по том основу има обавезе и ограничења, под влашћу је, богомдана је прилика да радиш Новинарство без гледања у Власт и Опозицију, у Странке и Институције.

Али, не може то тако.

Данашњи Медији, Власници и Новинари, воле некоме да се приклоне.

Па, ако не може Властима, може Опозицији, ако не може Опозицији, може Странцима.

*

Углавном, то што је Атеве продана, то је само нако.

Нек комшији цркне крава.

Као што је црко све и један пројект Странаца Усранаца.

У СРБИЈИ,

АКО ДАРАБУБАМАРА

МОЖЕ ДА БУДЕ ЗВЕЗДА,

МОЖЕ СВЕ

Читам, јуче, Пет Дачићевих Принципа спољне политике Србије.

Дачић је, иначе, Вучићев министар који сад може да буде Министар унутрашњих, сад иностраних дела. Садпасад.

Иначе један од двојице највећих носилаца Велике Награде Хага.

Само је мало мање, него Вучић Шешељев боравак у Хагу, Дачић искористио Милошевићев.

Дачић је конструкт поставио овако.

А – Одбрана Косова и Метохије

Б – Односи са Руском Федерацијом

В – Пут ка ЕУ

Г – Партнерство са Америком

Д - Политика Војне Неутралности.

Заобићи ћу синтагме и формулације и њихово значење, односно могуће варијације значења. Као што је релација Односи и Партнерство. Ограничићу се само на кратку анализу међусобних односа ових пет делова мозаика.

► Б и Г искључују А.

► А подразумева много више од Б.

► Г је неспојиво са А и Б.

► Г не познаје и не признаје Д.

► В није могуће са А.

► АБВГД су маска за Признање Косова и Чланство у Нато Пакту.

Пошто Дачић говори Вучићевим језиком, Вучић још нема времена да пише песме за Дару, јасно је да је ово наставак досадашње праксе и политике у којој Косово неумитно иде ка својој столицу у УН, својој Војсци и Признању од стране Београда. Ако нешто од тога не иде, онда се истиче претња припајањем Албанији.

Јасно је да Вучић озбиљно говори када каже да ће све завршити у овом мандату и да се више неће кандидовати.

Против оваквог спољнополитичког Мозаика Србије нема ко да уставе.

Отпор постоји само у дијелу Српске Православне Цркве, углавном, ван Србије, и у виртуелној јавности немоћног Србског Национализма.

Сви други, од Медија, Опозиције, Интелигенције и Проституције, редом подржавају Вучића.

А ако га не подржавају и не воле, волели би да он то уради, да њима та ужарена лопта не падне у шаке.

Сто Долара за Певаљку. И две Рубље нако.