НАША ПРЕСВИЈЕТЛА

КОНВЕРТИБИЛНА МАРКА,

ДА СЕ СКИНЕ СА ЕУРА

И ВЕЖЕ ЗА ВИГЕМАРКА

У БиХ познатија као Каемовка или Ковертабилна.

Једна Марка, 7,3 Вигемарка.

Пошто је Вигемарческу Букурештуану, издјествовао Акцизе у Парламентарној Скупштини БиХ, за релативно малу количину каве и колача, очекује се даљи пад Марке.

Озбиљно питање је Зашто су се Вигемарк, и други Странци Усранци, толико упињали да прогурају те Акцизе.

Зато што су они у БиХ, само Мала Група Педера. Велика неформална Клика Лобиста.

Зашто је Инцко остао по страни. А Вигемарческу преузео све.

Зато што је Инцко ту доведен да будалаше. А ови други, укључујући и Мамбу Сморин, да управљају.

Како то да нико, поводом Акциза, од тих Странаца Усранаца, није поменуо Интерес Грађана БиХ, које занима свијетла Будућност а не Национализам који им нуде Лидери.

Зато што они о Интересу Грађана само серу а раде за Интересе европских гуликожних банака и финасијерских територијалиста.

Зашто је толико битно да се издејствују Акцизе у БиХ.

Зато што је то Полог за нове кредите. За путну инфраструктуру. Која мање треба нама а више њима.

При томе није битно колико ће тих Акциза отући у Буџете и Потрошњу а колико доиста у километре путева.

Зашто су се опредијелили за немете на појединца.

Зато што овдје, у БиХ, сви возе ко луди, троше бензин без задршке. И што није тачно да је све пропало, да су људи на ивици или у сиромаштву, као што сере Опозиција.

Зашто се око Акциза формирала Ад Хок Већина.

Зато што су они који су у тој већини, паметнији, мудрији и трговачкији од осталих аналфабета и аматера на Политичкој Сцени.

Нешто су истрговали.

Зашто ја ово пишем.

Зато што не могу да дочекам предвече, да играм фудбал. 

ПОЛИТИЧКИ ИСЛАМ

МОРА ОД СЕБЕ

ОДБАЦИТИ

ОСВАЈАЊЕ ТУЂЕГ

Иначе ће доћи у сукоб са цијелим свијетом. У којем има много јачих, много способнијих и много крволчнијих од њих.

Оваквом праксом, која је веома стара, Политички Ислам, данас, проводи Колонијализам, у закашњењу, опонаша Нато Агресоре и даје им храну за њихово дивљање по свијету.

А милионе муслимана чини несрећницима.

Јер, они који су растјерани или добровољно отишли у Европу, од Италије до слободарске Шведске, несрећни су људи.

Свако ко је испао из изврнуте колијевке и коме је огњиште угашено ногом, Несрећа је.

Деценије и деценије пролазе а Палестинци су жртве такве једне политике Политичког Ислама.

Читава историја Израела, дан након проглашења, историја је Пропасти Палестине.

И данас их, опет, тај Политички Ислам чини Курбаном. Гура их у сукоб у коме немају никакву шансу осим своје крви.

Апстрахујем Тајне Службе и Скривене Интересе. Јер њих има на свим странама.

Палестинци, да нису у канџама тог Политичког Ислама, морали би да се договоре са Јеврејима, Израелом, знајући унапријед да Јерусалем не могу добити ни Трећим Свјетским Ратом.

Овако, они су, служећи Политичком Исламу, доспјели у Гето, окружени Зидовима и Јеврејским Насељима. Они су Живи Зазидани.

Кад Политички Ислам то ради Палестинцима, може се мислити шта ради другима.

Политичком Исламу је једнак Јерусалем, Аја Софија, Смедерево, Беч, Сигет, Кипар, Мостар, Република Српска... све је то за освајање.

Гдјегод је Политички Ислам употријебио Људе, дошло је до сукоба, подјела, злочина, масовних страдања или окупације и истребљења.

Политички Ислам има тако велике успјехе захваљујући двјема иновацијама.

Он користи Вјеру као Политички Механизам.

Не користи класичну Политику, Државу, Странку, Идеологију... тако избјегава унутрашњу опозицију свом походу на свијет.

Друга важна иновација Политичког Ислама јесте претварање  властите Жртве, Курбана у Жртву Туђина.

Алија Изетбеговић је Жртвовао Мир за БиХ.

Није. Јер Мир није његов. Он је жртовао муслимане.

Заклао их, као жртву, кад се излијева горњи бетонски вијенац на кући. А онда их претворио у Туђу Жртву. Жртву Срба Агресора. Чиме се прикрива циљ Политичког Ислама овдје. Муслиманска Босна, чиста, пречиста.

Муслимани, од Индонезије, до Травника, односно Људи, имају право да примају сваку вјеру. И Ислам.

Али би морали да пазе да их тиме не оставе затуцане за сва друга примања.

Јер. Цивилизација, како одмиче, ка свом напретку или нестанку, све мање користи Вјеру као пут и алат.

Муслимани су већ стољећима сатјерани у Тор Вјере. И само им је она дана на располагање. Њима је Држава, као и Нација, недозвољена Играчка.

Док Катарџије и Емирџије, и Америџани и Инглиџани, држе Нафту, њима је остављена Крв у борби са другим вјерама и народима.

Неко ће се, ваљда, да замисли.

Иншалах.

ОПОЗИЦИОНИ

СНОВИ И НЕЗНАЊА

О ПАРЛАМЕНТАРИЗМУ.

РЕПУБЛИКА СРПСКА.

Парламент је увиђај о Изборима.

Мада се титулише као Народно Представништво, Законодавна Власт, Народна Скупштина, то је, у својој суштини, Причаоница. Као што и потиче од ријечи Parlare.

Парламнт је завшни чин Изборног Поцеса.

Али није почетак сљедећег.

Тачно је да се у Парламенту доносе Закони.

Али. То је врх леденог бријега. Парламент, и тамошње надметање Мањине са Већином, као и гласање, само је завршни чин једног дугог законодавног процеса.

И не треба незаслужености приписивати Парламенту.

У оскрнављеним демократијама, маниплативним демократијама, индукованим демократијама, каква је међедско-буквашка у БиХ, а и шире, Парламент је једино мјесто евиденције и потврде политичког мозаика састављеног од маргиналаца, небитних странака, гребатора изборног процеса, корисника компензационих листа, отворених листа и пропорционалног система уопште.

Такви Представници Ничега, Политичке Странке Ниизчега, сав свој политички и страначки живот исцрпљују и живе у Парламенту. Јер, тамо је свјетло камера и новинара. Тамо су им направили говорнице за изјаве и пледоајее, тамо имају Играоницу За Одрасле. За Недорасле.

Половина њих не разумије ништа о Парламентаризму. А највећи дио њих није дорастао улози Народног Представника.

Драган Чавић, један од израслијих и перспективнијих парламнтараца у Српској, јуче је изјавио да је, зачињавам, Већина у Народној Скупштини Српске, тако опасна да својим гласовима ноћашњи олујни вјетар може прогласити за повјетарац. Срам да их буде што киристе руке. Већина тако безочно користи Већину.

Онда су напустили сједницу Народне Скупштине. Јер мисле да би Буџет и то, требало да иде по редовној процедури.

У Народној Скупштини, коју су они претворили у Ванредну Ситуацију.

Понашање Опозиције у Српској, у Народној Скупштини, има неколико аспеката.

● Блокада и девастирање Народне Скупштине. Деинституционализација Републике Српске. По налогу Мамбе, Америчке Амбе, Сарајева и Шаптача Унитаристима. О томе сам већ писао.

● Опозиција нема никакве друге способности ни умијећа, којима би комуницирала са Јавношћу или са Бирачима, осим Народне Скупштине.

То је њима и Црква и Позориште.

● Опозиција живи у илузији да се у Народној Скупштини, у Парламенту уопште, добијају нови гласови а Властима, Већини, одузимају њихови.

Истина је пак, да у Парламенту може само да се изгуби глас. А ако је то масовнија појава, то ће се евидентирати у облику нове парламентарне Странке.

Никада нико није Власт побиједио, нити Изборе добио, у Парламенту.

Па неће ни Савез За Промјене.

● Потуричка Опозиција у Националном Парламенту, политичко је самоубиство.

● Напуштање Парламента може да буде продуктивно само код преломних, анархичних, стања. А стање у Републици Српској није, ни по најцрњима жељама Мамбе и Сараја, ни близу томе.

● Бојкотовањем и напуштањем Народне Скупштине Савез За Промјене, Опозиција, јача Власт. Шаље поруке о њеној снази. Поручује Бирачима Не може им нико ништа, јачи су од Мањине.

ФОНД СОЛИДАРНОСТИ

У СРПСКОЈ

-      БЈЕЖИМО ДО СИСТЕМА

КО ЂАВО ОД КРСТА

Уништење СФРЈ није завршено, доклегод се код свих Наших Народа и Народности не униште било какви трагови Државе.

Јер, Држава даје оквир за Систем. А Систем је непожељна барикада Финансијерском Територијализму, Натовском Милитаристичком Територијализму и Либералном пражњењу и заузимању простора.

Стога се, овдје, уништава све што се може повезати са Државом, Владом и Системом.

У Америци сваки дркаџија се хвали кад Ради За Владу.

Овдје, кад си дио неког административног система, најгнуснији си Режим. Срамота.

Зато смо отишли у Рат. Не да би имали Државе, Независност и Слободу. Већ да не би имали.

Стога, сада, нема радника, нема пензија, нема лијечења, нема запошљавања.

Само понека будала међедско-шаторског типа, криви Владу за то.

А друштвене мреже и остали маргиналци тугују над неком појединачном несрећом, сиротињом и неизљечивим болестима.

Лијечимо се есемесом. Умјесто да се хранимо месом.

Могао бих да будем окрутан па да кажем За то сте све гласали, за то сте се борили. Требали сте мислити шта носи Ноћ а шта Слобода.

Али то не би помогло.

Јер, помоћи нема.

Из Палате Предсједника Републике ове године је дошла идеја да се формира Фонд солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству  а ових дана се то материјализује.

У Фонд би се уплаћивала средства од набавке службених аутомобила и од стране Општина.

Постојале би процедуре и експертски тимови који би доносили одлуке а сви би радили волонтерски.

Хуманизму се у идеју не гледа.

Али, цијела замисао, без обзира што је оригинална и у односу на друге, околне државе и државице, не јамчи успјех.

Она говори о томе да Власт не може да организује постојеће, каквотакво, Здравство да користи своје потенцијале и процедуре.

Да Власт признаје својеврсну Анархију и покушава да је предухитри организацијом и процедурама. Као и обавезним Соцреалистичким Самодоприносом.

Што, дабоме, неће успјети.

Овим Фондом се само Анархија каналише и усмјерава у једну тачку.

Власт мора да схвати да су Фондови, здравствени, пензиони и ови и они, Социјалистички Ормар Костура.

Власт мора преузети те обавезе а Министарства, умјесто што млате празне сламе и сале, да створе и надгледају апарат и процедуре.

На тај начин се гради Држава.

А Фондови служе за то да буду неефикасни, као и Агенције, или да се развлаче по јавности у стварним или фабрикованим аферама.

ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ,

ОРДЕЊЕ

МИНОРНИХ

И МАНИПУЛАТИВНИХ

Проглашавати нешто успјешним, или најуспјешнијим, негдје гдје нема конкуренције, мора да је сулуда, лажљива или преварантска работа.

Независне Новине, америчка тисковина која излази у Бањалуци, минорног тиража и енормног промета новца, колико сам разумио, сада петнаести пут бира Личност Године и велики број Првих и Других Пратиља.

Копањина Миниперија није једина у тој активности, у БиХ. Али јесте монополна. Глас Српске, несрпски уступљен НН, и саме НН, узурпирале су, без дозволе конкуренцијског вијећа, највећи број тих годишњих Избора Године.

Мене би веселило када би увели и Избор за Непријатеља Године.

Ну.

Шта се догађа у БиХ да је достојно Године.

Ко је у БиХ достојан Године.

И који је курац, уопште, Година у БиХ.

Од 14 Избора, Независне Новине су само једном прогласиле Личност из Републике Српске. Додика, дабоме. На нешто су га вабили. А овај им се, послије, итно са обје задње ноге, све до Црне Листе.

Све остало су биле зарубежне личности.

То је други пар опанака.

За који курац Српска да бира Клифорда Бонда за ЛГ. Или Ђоковића.

Кад се узму у обзир та два фактора, ЛГ НН је само Полигон Привида.

Којег према БиХ, ал ко јебе БиХ, и према Српској, проводе Брисел, Берлин и Вашингтон.

То је дио замазивања очију Српској и куповина времена.

И Полигон Рекета. Јер разноразна спонзорисања тог догађаја, не могу се друкчије категорисати. Когод је финансијски помагао ту манифестацију, није имао никаквог интереса.

Већ је давао Опште Паре зато што мора или зато што је саучесник у Привиду.

*

А ако бих почео да разматрам појединачне лауреате, и у Паклу би настао Пакао.

ШТА РАЗЛИКУЈЕ

ВУЧИЋА И ДОДИКА

► Додик је направио Странку, Вучић је преотео Странку.

► Додик је Прагматични Националист, Вучић је Политички Трансвестит.

► Вучићево образовање је слузаво, Додиково је тракторско.

► Вучић мисли да је он Србија, Додик мисли да је он СНСД.

► Додик Вучићу треба, Вучић Додику да је наоку.

► Додик воли Паре, Вучић је још у дилеми, да ли воли Брата или Паре.

► Додик, кад види Стране Крволоке, вади га одмах на улазу у село а Вучић га облаже ледом све до руковања. Да буде што му мањи.

► Вучић искрено воли Странце Усранце, Додик неискрено воли Вучића.

► Вучића прогласили Педером, он Лезбијку поставио за Премијрку, Додика проглаили Сепаратистом, он маршно Америчку Амбасадорку.

► Вучић има Дачића, Додик нема Иванића.

► Додику праве Опозицију, Вучић прави Опозицију.

► Вучић потчинио Странку, а и Додик би, сине.

► Вучић се петља у све а не зна ништа, Додик се немаће свему а зна понешто.

► Додик растјерао искрене Сараднике, Вучић окупио неискрене Полтроне.

► Вучић дао Два Милиона Клинтонуши, Додик би окупио и Хилари, и Била, и Монику.

► Вучић може да помогне да се сруши Додик, Додик не може да одмогне Вучићу.

► Додик може у Самосталност, Вучић више нема куд.

► Вучић, да може, прије би дао Косово него Додика, Додик би, да може, узео Вучића у Владу Српске.

*

Збиљу настрану, разлике су огромне и суштинске.

И Додика и Вучића је створила једна и друга Српска Стварност. А оне су немјерљиво различите. И у Историји, и у судбама, и у изгледима.

Додикове и Вучићеве заслуге су ту минималне.

Србија треба да буде срећна да се појавио Вучић, јер постоји потенцијала за још пичкастијег.

Сви око Српске, а понекад и Српска, треба да буду стрећни да се појавуио Додик, јер постоји потенцијал да се појави неко много крволочнији.