ПРОСРПСКИ МЕДИЈУ

У САРАЈЕВУ

Савез За Промјене прихватио је инфантилну улогу коју им је додијелило Сарајево.

У политичком и у медијском смислу.

У Политичком, прихватили су да им буду гласачки робови, како би СДА у Сарајеву био власт. Како би се проводила Пробосанска Политика, а, у ствари, Пробакировска Беговска. Прихватили су да буду, заједно са Сарајевом, против Републике Српске. Да буду Опозиција Српској из Сарајева.

И све то за Четири Гузице. Иванићеву, Шаровићеву, Мектићеву и Црнаткову.

У свом сљепилу, свом бјеснилу због изборне неспособности, они не виде да не представљају Републику Српску већ представљају оруђе, не ни оружје, јер они су маљеви, буздовани и топузи, против Републике Српске.

У Медијском смислу. Сарајево им, као дјеци у јаслицама, сваког дана дијели звечке. А они се закоценили играјући се.

Археолошка ископина, дневни лист Ослобођење, препуно је Сарајевских Српских Политичара. Које, дабоме, декларише као Опозиционаре.

То је постало жалосно чак и за такве новине. Истрошило се, нереално је, бесмислено. Након дванаест година Власти СНСД, Три Мандата, Три Ти Сунца Јебем, они пуцају наслов: Власт се боји буђења Опозиције.

Сарајевске телевизије, маломало, угошћавају Лидере Опозиције.

Чешће гостују у Сарајеву него на БНТВ.

Шта је у питању.

Наивност Лидера Сазапа.

Јер те телевитије нико не гледа. Нити те новине нико не чита. Говорим о Српском Бирачком Популуму.

Њима то није сумњиво. Као ни то што високотиражни Аваз нема простора за њихове антирежимске револиције а има Ослобођење са продатих 121 примјерак.

Коме се Лидери Опозиције обраћају на тим сарајевским телевизијама и ахмедијима. Никоме. Бошњаке не занимају Срби ни у ком, па ни у опозиционом облику. Само у трајно одсутном.

Обраћају се само својим послодавцима. Робовласницима. Ево, Бвана Маса, ми радимо.

Дабоме.

Они ће рећи да у Српској немају медијског простора.

При томе неће рећи да траже да буду на РТРС заступљени колико и Власт. Колико и Власт а не колико и СНСД.

Што је немогуће. Прво. Власт отвара Аутопут а не отвара га Невласт. Друго. Могу имати постотак простора колико имају постотака у Народној Скупштини. При чему Активности Власти не улазе у постотак СНСД и коалиције.

Странци Усранци су им објаснили да су они равноправнији од Власти. И да сви у свијету, чак и у Гвинеји Бисао, сматрају да су они побиједили а не СНСД.

Објаснили су им да је и у САД тако. Сви медији су притив Трампа. И овдје би требали сви бити против Власти.

Треће Опозиција нема шта да каже. Да има, било би је у Медијима. Акција, Идеја, Чин, у политичком смислу, не може се зауставити ни у једном медију.

Шта они имају.

Имају Го Курац у ладној води.

Након 12 година њихове парламентарне борбе они су дошли до заузимања једног стола.

За још 12 неће, у Медијима, имати никакву Политичку Идеју.

Жалосна је Српска Опозиција коју морам, као књижевник за тек пунољетну омладину, да опишем ситуацијом у којој је момак ухваћен, на тавану, у дркању, почео да пријети да ће сад заћи по селу да силује.

Из Скупштине нас само могу изнијети. Бореновић.

БОСИЋ

ЗНА СВЕ О НАРОДУ

А НАРОД

О БОСИЋУ НИШТА

Мој филозофски превод је да Народа Боли Курац за Босића.

И то је сва суштина односа Народ – Политичар.

Код Срба.

Босић, иначе изнимно глуп за Политику, изрекао је неколико Будалаштина у некој емисије неке просрпске телевизије у Сарајеву.

Могу, у овом тексту, да поднесем једну од њих.

"Građani lako povjeruju u lažne političke fatamorgane. Iznenađen sam zaista koliko ljudi, kada izađu na glasanje, ne povode se svojim interesom, ne svi naravno, nego slijepo vjeruju u ono što vide na televiziji. Bio sam u prilicu da vidim koliko su stariji ljudi prijemčljivi za takve manipulacije. Poruka je da dobro razmisle o svemu što čuju. Najmanje 40 posto je smeća u javnom prostoru oko politike, mnogo poluistina koje su pokušavaju spin doktorima oblikovati u drugom smjeru."

Одмах се извињавам трудницама, хроничним болесницима и озбиљним Политиколозима.

Али не уважавам чињеницу да Босић није друштвеног и политичког образовања.

Јер не мислим да му треба забранити да се бави Политиком. Но би му требало сугерисати да чучи у углу и гледа шта се ради а не да сере по Народу. Грађанима повлака Бирачма.

Босић је ипак, онако искривљене фаце, искривљених наочара и искривљеног политичког ума, додирнуо суштински важну тему.

То, дабоме, није никакав епохални чин. То муве чине свакодневно, иако не разумију Балегу.

У политичком, страначком, изборном, смислу, Народ се дијели на Бираче и на Сам Народ.

Ово је као ЈНА дефиниција Кашике. Кашика се састоји од Дршке и од Саме Кашике.

Да би Босићу било пријемчивије.

При чему је Сам Народ онај контигент који не излази на изборе а одлучује Побједника и даје му потврду.

Тај неизлазећи контигент, увијек близу 50%, унапријед каже да се слаже са већинским опредјељењем оних који су изашли, била то половина или трећина.

И они, на тај начин, ту Трећину или Половину, претварајају у Двије Трећине.

Зато је Моћ Побједника у Политици толика.

А кукавне незналице Власт називају Режимом. Не схватајући да та Власт има прећутну, никад исказану, подршку и оних који нису изашли.

То није ради лијепе и паметне Власти. Исто би било да је половина изашлих дала Глас Есдеесу.

Есдеес, и други Сазапичићи, пак, мисле да су они који нису изашли, против Власти.

Што се ничим не може доказати.

Да јесу, они би након првог, или барем након другог мандата, изашли на изборе и то рекли.

Онај ко не разумије ове темељне конструкте Јавне Бирачке Свијести, никад не може побиједити на Изборима.

Може само побиједити Изборе. Уз помоћ Оражн Боул Револушн.

Босић, који, такође, ал екстремно и елементарно, не разумије ништа од овога, понижава НГБ Популацију. Народ Грађане Бираче.

Бирачи веома добро знају тежину сваког Политичког Пловка.

Јер сваки Политичар је Пловак. Мада је он убијеђен да је свјетуцави слатки Мамац.

То је као и ситуација у којој припрости Сељанин, у њиви, копа курузе, у прву руку, а путем наилази Незнанац. Сељанин ће по ходу и по покретима главе, одмах знати са каквим намјерама се запутио у село. И какав је ко чојек. И да ли ће назвати Бога.

А он, Незнанац, не зна, нити може знати, да ли ће Сељанину мотика одскочити од груде и посјећи курушчић са три пера.

Такав је, у длаку, однос разних Босића и Јавности. Народа, Бирача, Политичке Свијести.

Талентованији Политичар, Незнанац, знаће нешто више. Ако земља није сува, и груде нису тврде, мање ће курушчића страдати.

Али мора да буде толико талентован да не говори Сељанину да пази на курушчиће.

Сељанин то ради деценијама.

Он жели да чује нешто друго.

При томе ће свако помислити да жели Трактор. Да жели посао у граду.

А он, само жели да чује да суша неће потрајати и да ће курушчићи успјешно стићи до браде и метлица.

Некуки Политикоиди, Политички Босићи, у стању су међутим, да серу око њива и по неколико мандата. Те, та ти сорта није оптимална, то је режимска сорта. Ниси добро ретке поставио, требао си их окренути према оној шуми. Те, густина ти је лоша, није по европским стандардима.

Сељанин, пак, НГБ, може све то да поднесе. Али, ако ћеш да будеш Политичар, мораш по мирноћи његовог лица, да схватиш да те је већ послао у Пиздуматерну.

И да неће гласати за тебе.

Дакле. Бирачи не траже Чињенице. Босићеве Истине. Паре. Не траже чак ни Наду. Само траже испоруку Наде. У атмосфери која може да је прати.

Они знају да од тога, од вас, нема ништа, или ни пола.

Али желе да то чују.

Да побјеђује Истина и Чињеница, Статистички Завод би увијек побјеђивао на Изборима. Да побјеђују Паре, побјеђивале би Банке. Да побјеђује Асфалт, побјеђивала би Грађевинска Предузећа.

Онај ко не разумије како је и зашто неко побиједио, неће никад побијеити.

Зато је непристојно, да је глупо, то је очигледно, то што Босићи причају о Народу Грађанима Бирачима.

Они, НГБ, знају да сте ви Циркусанти, Мечке, који су добровољно ушли у тај тор. И они хоће да вас подрже у томе. Али то је двозначно. И да вас зајебавају али и да они мало уживају.

Остали, Сам Народ, који не изађе, такође не зависи од вас Политичара и од Политике. Као и ови први. Али неће да уради ни толико. Нити да вас подржи нити да ужива у вашим Будалаштинама.

Зато прави Политичар треба да размишља о Самом Народу. О онима који не излазе на Изборе. И да своје понашање прилагођава, коликогод је могуће и упркос својим немогућностима, тој Свијести.

А да за оне који излазе, игра Ћоркана, Курву, да разноси Наду. Да им приушти зајебанцију коју они желе.

А не да сере по путу, поред толике балеге, и свјеже и старе неколко мандата.

Кобосић.

ШТА ЧЕКА

ВУКА ЈЕРЕМИЋА

Ако заобиђем општа места, Ко стоји за Вука, која Служба, која Сила, које паре, с ким је у дилу, а о томе је безвредно расправљати, пошто су сви, већ, у Србији, а и Шире, заузети, једино су Инглези слободни, они не стоји ни иза кога, Вука Јеремића чека огроман посао, много тежи од потврдних одговора на сва горња и непоменута питања.

Вук је најавио оснивање Политичке Странке. То би се требало догодити пред крај Октобра а Странка је већ названа Народна Странка.

Нека Општа Места која су, међутим, неизбежна и важна, не могу остати без одговора.

Политичка Странка је најозбиљнији политички пројект у једној Земљи.

Политичка Странка мора бити странка Целе Земље. Мора покрити Целу Србију.

Политичка Странка мора имати високотехнолошку и ултрасофистицирану Организацију.

Политичка Странка мора имати Политички Програм обнародован и прихваћен. За кога ће Бирачи и Јавност бити уверени да је он њихов излаз из стања Каљуге Србије.

Технолошки гледано, некој новој Политичкој Странци, па и Вуковој, треба Десет Година да победи у Србији. Или у било којој другој земљи.

Јер. Пет је већ узео Вучић.

СНСД је, такође, требао Десет Година. Да би 2006е победио на Општим Изборима.

Иако је, претходно, на сваким изборима удвостручавао резултат.

Пресудно је било то што су Бирачи, тада СНСД није имао 200.000 чланова као данас, били убеђени да је Програм СНСД њихов излаз из Каљуге у коју се закопао СДС.

СНСД је, потом, убрзано градио Организацију.

Покушали смо да са Организацијом стигнемо барем близу Политичког Значаја Странке.

Једно без другог води у краткорочност и пропаст.

Србија има, неке бројке заокружујем, 170 општина, 29 округа. 8.200 бирачких места.

Да би Вук Јеремић изградио Организацију, њему ће одмах требати војска од најмање 82.000 активиста.

Који морају бити обучени, опредељени, неподметнути, храбри, без чланства у другим Странкама.

То је минималан број од десет активиста по Бирачком Месту.

Минималан значи сиротињски. Јер њих десет има да погину на дан Избора. Иза њих мора да стоји још толико или двапут више на том малом изборном подручју.

И на сваком том терену Бирачком Места, мора да постоји Чланство. Бирачи неће гасати сами и нако. Осим понеко. Чланство је магнет за Бираче.

Зашто је важно имати Месни Одбор, Чету, за свако Бирачко Место.

Онај ко држи власт, не мора да краде изборе и да плаћа. Он, по сили непокривених, или неквалитетно, лажно, покривених, Бирачких Места, може, лаганим жонглирањем и симптичном манипулацијом да добије 200.000 гласова. Говорим о Србији.

То је мало више од 20 по Бирачком Месту.

Крађу и манипулацију може да спречи само Организација.

Она, дабоме, не може настати преко ноћи.

И зато је Вук почео да гура Брдо уз Камен.

Камен уз Брдо је мила мајка.

МАГНЕТНА РЕЗОНАНЦА

ГЛАСАЧКОГ ТИЈЕЛА

ЕСДЕЕСА

Мој Народ.

То је једна о најчешћих синтагми, поздрава, курчења и политичких филозофија првих дивизија Српске Демократске Странке.

Сваки натуршчик, локално-кафанских размјера, изађе иза угла, на цесту, на богаз, за говорницу, и позове се на Мој Народ.

Ко да је Народ само њега чеко.

Ко да Народ не зна да од толико порода, мора бити и Испрдака.

Сад се та Трагедија, Есдеесу враћа као Фарса.

Скупштина Народа.

Скупштина Народа се може превести као Ми овдје а Народ тамо.

Ненародни елементи у Савезу За Промјене, дабоме, и у овом пројекту користе Српску Демократску Странку.

Шта мислиш да су организовали Скупштину Прогресивних Демократа.

Српска Демократска Странка, пак, и овим пројектом директно напада своје Бирачко Тијело.

Које је, у том времену, од настанка СДС-а, израњавано и Осиромашеним Караџијумом, и Разочаренијумом, па све до данас, када је рањено новопронађеним елементом, Пробосанијумом Форте.

Бирачко Тијело Есдееса је најкомпактније на политичкој сцени Републике Српске.

Што не значи да је најбројније, најиздржљивије и да је најотпорније на Политички Курцомлат који пред њиховим очима подузимају Битефовци, од Калинића преко Чавића, до Босића и Говедосића.

Оно се састоји од.

● Класичних Србаља који су мислили, јер је Нулти Есдеес тако наступао, да је Рат почео ради Велике Србије а ако није баш због тога, онда сигурно ради нашег припајања Србији.

Од Србаља Некомуниста.

Просјечна старост тог сегмента је као и код Јапанаца. Све старија популација.

За њих се никад неће појавити неко типа СНСД, ПДП или оне Донеси, Недонеси Странке.

Али то је и све малобројнија популација.

● Мићиновци и Обреновци. То је популација коју окупљају локални Феудалци Есдееса, који су много моћнији од нове генерације Есенесдеових.

Тај сегмент гласачког тијела Есдееса гарниран је разним категоријама, и у генерацијском, и у образовном и у ситнолоповском локалном смислу.

Ту његову осебујност потире чињеница да Феудалци, ако падну или ако се повуку, не остављају цијелу гарнитуру Есдеесу.

● Потомци и нараштаји. Иако је то традиционално породичарство, нови нараштаји, јер су млађи, не гуглају по Антикомунизму и по Великој Србији. Траже нове могућности. Један дио њих, по тој основи, осипа се од Есдееса.

То је сегмент који се стално смањује.

● Антитрактористи. Појавом Тракотористе Милорада, дио Бирача који се стално опредјељују, отишао је Есдеесу. Јер не подносе Оног Сељака који није Србин и кога су на тенку довели на Власт. Мада Миле никад није видио тенк уживо.

Додуше, већи дио тог тијела, заведен лажним интелектуализмом о себи, отишао је  према СДП. Секта Демократског Прогреса.

●●●●●

Кад све саберем, највећи дио сегмената Есдеесовог Бирачког Тијела, смањује се природним технолошким путем.

Међутоа, смањењу и осипању више доприноси сам Есдеес.

На начин.

● Погрешном политиком Криминализације Додика и Есенесдеа и промовисањем Додика у Јеидног Нашег Бога Непријатеља.

То су им наметнули мудри руководиоци полустранака, страни слугани, сарајевски бегови и амбасадни штакори.

А Есдеес није имао снаге да то одбије.

Довели су своје Бирачке Србаље у ситуацију да од Додика не виде ништа.

● Безразложним унутарстраначким борбама које се своде на растјеривање својих Актера.

То може, донекле, да себи дозволи Класична Лидерска Странка. Али, Есдеес је Класична Безлидерска Странка, још од нестанка Караџијума.

Растјеривање Актера Есдееса у Градишци је класичан примјер.

То се не може надокнадити, гурањем уз љестве, Актерима из Гацка и Оструговице.

● Личногузичним Пробосанством.

Које се не може отклонити ни чињеницом да Класичн Србаљ више мрзи усташе од турака.

А, уз то, овај дио Српске, гдје је Бањалука, и гдје је огромна концентрација бирачког гласја, никад није мирисао Сарајево, у Социјализму, без обзира којој националној флори и фауни била ријеч.

●●●●●

Знам да Комитет Гласачког Спаса, у Есдеесу, засиједа даноноћно.

Али не знам да се може наћи рјешење.

ПРВИ ЗНАЦИ

ДА ЊЕМАЧКА

ГУБИ ДРЖАВУ

Либерали свих земаља су се одавно ујединили, ефикасније него Пролетери икада.

Под плаштом Финансијерског Територијализма и уништења Нација и Националних Држава.

Пролетерско уједињење, под плаштом наивног Комунизма и идеалисиче Деетатизације, није имало никаву шансу.

У Њемачкој су били Избори.

Избори се одржавају чак и у Њемачкој, гдје за њима нема никакве потребе.

Као и у САД, гдје то Трамп управо сазнаје.

Аналнитичари су изненадјени и озлоједјени појавом извјесне АфД, Алтернативе, која је узела више од 10 процената, више од половине СПД гласова.

Меркелина ЦДУ и СПД су попадали. Никад лошији резултат Ангеле Меркел и њене Партије.

Али, она наставља да буде њемачки Пепи II Неферкаре.

ЦДУ је пао под притиском Времена.

Меркел се бавила Рисијом, ЕУ, Брегзитом, Лудим Америма, а најмање Њемачком. Бавећи се њима свима, пуштала је Мигранте у Њемачку, ко некад у Логоре.

Ах. Та широка њемачка душа.

Политички неутрално речено, није јасно зашто је Меркел то чинила. Очиглед Европе је имала на длану. Ниодкога није могла добити ништа за то. А није јој ни требало. Сама је, одавно изјавила о Краху Мултиетничности у Европи.

Мислим да је у питању грешка у њеном темељном образовању о Држави и Друштву.

А њен лепезаријум савјетника и аналитичара има сисе на разнородним интересима.

Јасно је да се Меркел није снашла под тима барима Времена.

То је озбиљно дисквалификује као Лидера.

СПД је пао због коалиције са ЦДУ.

Зато се појавио конфузни и аморфни АфД.

Није имао ко да се супротстави Политици Меркелове.

СПД ју је, из угла бирача, потпуно подржавао.

АфД се може окарактерсати као Нацизам, Национализам и Фашизам. Видим да Аналнитичари траже њихове бираче по Источној Њемачкој. Тај СССР је увијек његовао екстремни национализам.

Све то нема везе.

То су само Неолиберални Спинови.

Неолиберализам, Финансијерски Територијализам Морганизам, Голдмансаксизам, побјеђује у Европи.

Потпуно је сломио Француску. А та побједа је и свакодевно јачање Бриселске Бирократије. ЕУ.

Мађарска и Пољска формирају Отпор. Али још на видику нема Политичке Снаге која би кренула у озбиљну Борбу за Националну Државу у Европи.

Без Националних Држава, неће се спасити ни Европа ни њене Нације.

Еропска Култура и Цивилизација настала је на њеним Нацијама. Некад је о било путем Крви, некад путем Држава.

Неолиберализам и Финансијерски Територијалозам истребљују Нације без Крви.

Узлет АфД, Алтернативе у Њемачкој, знак је да и Њемачка губи Националну Државу.

Стога је АфД оптимистична лампица.

У Француској је више неће бити, задуго.

Дабоме. Неолиберализам ће их напасти из свих оруђа.

Али је Њемачка Политичка Артикулација коначно обогаћена.

Велика помоћ ће јој бити ако СПД и овај пут не уђе Ангели под сукњу.

СКУПШТИНА НАРОДА.

ИЗМИШЉАЊЕ ПРОТИВНИКА

И САВЕЗНИКА.

Политичко дјеловање Свеза За Промјене, углавном Есдееса, по принципу је Удри Курцом Оледину.

Добро понекад изађу и изван Ледине и забасају у шикаре и стрњике.

У приземном политичко филозофском смислу, то се може окарактерисати као Синтагморијски Синдром.

Странци им савјетују политичке активности и доносе готове синтагме. Ви то морате да организујете.

То је добро. Ако имаш Политички Програм. И ако су бирачи прихватили тај Програм о коме сте их, мукотрпно и дугорочно обавјештавали, прво кроз Организацију а онда и Организацијом кроз Бираче.

Ако немате Политички Програм, онда је то Битеф.

Тако су, одавно измислили да је Власт у Српској Режим. И не знајући шта је Режим. Тиме су рекли да је Власт дошла Навласт неком силом, диктатуром, превратом. А не Демократским Изборима.

Потом су почели да се коригују. Власт се претворила у Режим.

Манемој. Поред Живе Опозиције. И Институција.

Измишљали су они и свакојаке друге жуте паткце слаткице али Бирачи нису реаговали. Прије годину дана дали су Режиму 20 општина.

У свакој анализи Избора 2018е, то се мора узети у обзир.

Сазап је тиме начинио Прву Велику Измишљотину.

Да им је пртивник Додик, СНСД и Режим. То је Сарајеву тако. Али Опозицији у Српској није. И нигјде ти није противнк Власт. Већ твоја ограничења и немогућности. Да створиш Странку. Да формираш Програм. Да га прослиједиш великом броју људи који ће то разумјети и прихватити.

Падом Власти, то се неће десити.

А без тога не можеш да владаш.

То се показало у оних 20 општина.

Друга Велика Измишљотина Сазапа јесте галерија Савезника.

Америчка Амбасада. Сарајево. Бакир. Пробосанство.

Сада су тој лепези додали и Народ.

Па су лансирали лизало Скупштина Народа.

Лијепо звучи.

Али народ се, одавно не пеца на лијепо.

Него, да вам кажем.

Требаће вам још Ледине.