КИШЕ И ДУШA РАТНИКА

падала је једна од оних киша кроз које се види далеко

није то била киша која опколи и обмагли људе живице и куће и која их затвори у неизглед неизлаз и непролаз

била је то киша радосница веселица провидница кроз коју је свијетлила лијепо упакована њива зелена као са цртежа уљаним бојама смјештена између ораница и једног шумарка увијек кратке опашене траве без корова и запуштеног раслиња

са брежуљка изгледала је као накнадно уцртана у тај пејсаж или као једна дволисница велике дјечије сликовнице а сунце је кадгод се појави слало неке посебне зраке на малу усамљену њивицу која само што не каже да је остављена и ничија и на којој су повремено пасле овце козе и понека јуница

на живој њиви лежи човјек

киша пада корак за кораком мудро и тихо

човјек је дуг жилав и окренут небу

провидна крупна киша добоши по родној земљи и дугом жилењаку који је себе најчешће звао чојечић а ратни другови зналци и мјештани су то преименовали у чоки

киша пада изнеба а крв скаче унебо

капи се сударају и одскачу траже спас у воденом везу по лицу и грудима низ руке из којих већ теку поточићи крви по стомаку у којег увиру жиле кише јер нема толико крви колико има рупа на тијелу одлази крв и вода под врат и под тијело рањеника крај којег је разбацано оружје бомбе и муниција једна конзерва бугарског граха и комад тврдог хљеба кога киша сада кљуца и размекшава кошто би то и голубови радили и чини му тијело топлим изнад земље раздваја га од ње и уљуљкује га у топлу постељу под хладном кишом и охлађеним ранама

оставили су ме

зато киша плаче по мени и по земљи по којој сам требао још да ходам

не остављају се ратници рањеници

то злољудје није од бога од рода и од свога и туђега

послије нећеш имати ским да погинеш

није рат ни битка ни јунаштво ако гинеш сам

сам ниси ни крено у рат

не остављају се извори крвави на кожи људској

чоки је још имао порука својим саборцима који су отишли заборавили га правили се да га нису видјели и спремили се да се правдају како су мислили да се већ повукао али киша се некако претварала у маглу жућкасту и црвенкасту измаглицу у обамрлост у тупоћу у самоћу

до себе га само трен доведе кап кад му падне у капак

бојим се те магличасте тмурноће

покриће ме затрпаће ме без крста и молитве

како да отворим или око или облак како да одем до неба да се одвојим од земље или изађем из глувог кола кише крви и таме

онда је чуо смијех жамор и ријек дјевојака свуда око њега и око кише и скочице сукрвице

над њима није било капи и сивуше оне су биле веселе и откривене топле као пред спавање под свијећама и уз ватре камених кућа просутих по планинама кланцима и камењарима

како су живе дјевојке у провидним хаљама

како им танад ране и смрти не могу ништа

како су њежне и рукомилне танкодушне и свјетлозорне

свијетле им зоре из њихових груди и обзорују ме прокислог продераног и прокрвављеног

зашто су ме оставили поднебом и подбогом рањеног и самртног зар људи тако лако оду зар чојечић не вриједи ни  седамдесет кила за ношење зар онај списак за храну и муницију не значи ништа

како су ми руке укочене и праве како су ми шаржери далеки они са једним метком за моју душу да не паднем у заробљеништво дивљих непријатеља како је оружје отпало од мене како бих волио да чујем свој пуцањ у срце своје кад су ме оставили и ратни другови и ратни кољачи

дјевојке кроз кишу постају све љепше и све веселије њихов жамор је чокијев лијек који му утиче у утробу заједно са поточићима здраве кише

пробудило га је у пољској болници туђе војске и није умио да прозбори ни једну ријеч а и да је умио не би смио

гдје су ми меци гдје ми је оружје и стомак препун рупа гдје су ми дјевојке из кола око мене волио бих да знам а не смијем да питам

болничарка једва дјевојка питала је за име за мјесто за родбину ништа само су њене ријечи падале са плафона као она киша са неба на њиву и на њега

нека шути дајте му крви ништа друго му не треба имамо их тамо сто без ногу и руку жило је остаће а и ако не остане њихов је није наш

болничарка је бљедуњавом руком поправила крвави прекривач не знам шта да кажем не знам како да помогнем рат је ниси крив што си туђи то је све што могу руком неки знак да дам срећа да ми ниси брат ни родитељ

чојечић је разумио њене жеље за ријечима рука му се помакла према њој а она је однијела плач кроз врата

кад је дошло вријеме болничарка је рекла капетану да размијене и чокија

водите и овог не говори не смије се не умире једва хода водите га да душу не гријешимо добро сестро кад га нисмо убили кад је требало даћемо га

стао је рат стале су кише стали плотуни

стао страх стали ровови стали другови

чоки је дошао у размијењену кућу и имање сиротињско као и његова ратна рањеничка њива радио грбачио жилио се и напрезао знојио се и мучио се

мало ријечи и много тегобе

све му је било јадно али уредно као да му је кућа са три жене домаћице

нико му није долазио и никог није звао

кад су послови отишли а сунце наишло сједио је испред јуче окречене кућице у столици склопљеној од камених плоча и гледао низ побријежје у ону опашену њиву међу живицама шумарком и усјевима

али кадгод бе кренула киша устајао би из окамине као по комади и ишао право у њиверак да легне насред тихог травњака лицем у небо и да чека крваве капи и бијеле дјевојке у провидним хаљама

цијело село је знало да је чоки мало сишао са ума уњивио се како су говорили кад баш морају али су се правили да не знају и не виде ништа да не муче ни себе ни њега све док једног дана за једне троме кише испод прогалице дјевојка из шљивика није отишла за њим у њиву и стала на међи да гледа издуженог мученика окамењеног лица и прекривеног молитвама и питањима

кад му је пришла питао је има ли ишта бијело на себи имам подскуњу скини све осим ње скини да ме спасиш

дјевојка из шљивика је побацала одјећу око себе остала са грудима подсукњом и упитним погледом какве везе има бјелина са кишом

бјелина дјевојачка ме спасила остала једина са мном кад су ме оставили рањенога на туђој њиви

трећег дана дјевојка је дошла мајци по оправу дођите да га видите нема бољег чојека од њега њежнијег и топлијег тишег и мирнијег спава на мојим грудима ко увелак дише ко пупољак пољуби ме ко прозорак препун сунца

ИЗ СРБИЈЕ

СЕ САРАЈЕВО

НЕ МИЈЕЊА,

САМО ИЗ БАЊАЛУКЕ

И МОСТАРА

Као ни Приштина и Загреб.

Али, они не могу ни изнутра.

*

Како носам Кару, по Сарајском Предсједништва Тротоару, пјевале су чобанице, те давне, седамнесте.

*

Хвалоспјеви из Споменара посјете Вучића Сарајеву, што његови, што домаћина му, што плаћеника у Смрдљивој Независности и Доларисаном Опозиционарству Српској, потпуно су у нескладу са Политичком Реалношћу и источњачко-отоманском бусолом Сарајева.

Теза да је Вучић смишљено одабрао БиХ, на почетку свог мандата, нетачна је.

Коме данас, у овом Региолонцу, Аишире, треба Вучић. И зашта.

Он је потребан само оном Бриселском Ћумезу за ноћно љубакање са Тачијем и воајерство Могеринијеве. А њему је потребна Авлија Бијеле Куће.

Никаква улога Регионалног Стабиловолта се не може изградити у Сарајеву.

Сарајево у сукобу са самим собом. И у Сукобу се чини важним. Јер ће за коју недјељу да се прогласе и Жртвом Пељешке Агресије.

Сарајеву није стало до нормализације односа са Србима, Србијом, и Српском.

С њима нарочито.

Јер би, само, изгубило Статус Жртве и свог Вјечног Кривца.

А Статус Жртве је као и Капитал. Његова је вјечна тежња ка оплођењу и повећању, ка позлаћењу.

То су Срби демонстрирали од Косовског Боја.

Па су дошли до Статуса Губитника.

Сарајево је немогуће у то да се убиједи.

Али зато му не треба чинити уступке.

Треба их пустити да уживају у свом Сарајевском Боју.

И у својих пет, шест, вијекова под Србима.

И нешто мање под Хрватима.

Сарајево мора да се помири са Србима и Српском.

Или, барем, са чињеницом о њиховом стварном и дејтонском постојању.

Србија је ту изван игре.

Она БиХ може помоћи само помажући Српску.

Али Српске Будале, у Београду, то никад неће моћи да схвате.

Иначе, БиХ неће опстати.

Стога не може Вучић Мироглагољиви, нити Србија, да мијења Сарајево.

Њега може промијенити само Бањалука и Српска

Мада се и Хрвати добро организују у Омладинску Радну Акцију Федерација 2018е.

СРБИН

НЕ ТРЕБА ДА

ИДЕ У САРАЈЕВО,

НИ ПРЕКО УГРА,

НИ ПРЕКО ДРИНЕ

Пошто нема Фердинанда, а ни Принципа, а она Инцка је тек Пинцка.

Већ сада су видљиви и познати резултати Вучићеве посјете Сарајеву.

Не мислим на оне протоколарне бирократске реченичке пешкире о отварању нове епохе и то.

Испод те таболоидне политичке површине, остаће штета по Србе.

У којој је, Српској, корист само то што је то корак у подјелама и каменчић у Мозаику Самосталности Српске.

Огроман је сарајски лепезаријум који је дочекао Вучића. Од захтјева да се поклони убијеној Дјеци Сарајева, да плете приглавке са Мајкама Сребренице нису тражили, преко сугерисања да Републику Српску натјера да равноправно уведе Босански Језик, до десет Церићевих Мустафијести, у којима је и обавезивање да се Србија неће мијешати у босанска војна савезништва.

То је, дакле, оно што је испод протоколарне бирократоидне смијуљице.

Све то, као и оно што испољава соционетна јавност дивљака, част интелигентним подјебантима, уперено је ка истом циљу. Понижењу Срба и Србије. Окриваљавању. Одвајању Српске од Србије. Колијенчењу Српске. Припињању Српске на Сарајевским Пашњацима. Већ одавно убалеганим.

Церић захтијева да Србија призна Геноцид у Сребреници и да од Бошњака тражи опроштај.

То ће бити константа сарајевске политике према Србима. У свим наредним деценијема.

Стога Србин не треба ни радо ни нерадо да иде у Сарајево.

Довољно је да се виђамо На Маргинама.

Политика Хладне Коегзистенције.

Јер том Политичком Свијетлуку Срби, и Србија, ће бити криви и када би их свели на Хрватски Постотак. Као што је Србија, и Срби, крива Хрватској.

У Сарају пролази само једна врста Срба.

Подбосанци Шаровићанци.

ЗАШТО ЗАПАД

ПО СРПСКИМ ЗЕМЉАМА

УЛАЖЕ САМО

У МЕДИЈЕ

И У САОБРАЋАЈНИЦЕ

Зашто Александар Македонски и Џингис Кан нису ништа опљачкали па изградили своје Бечове и своје Римове.

Зато што су само освајали територије и јебавали, а нису градили Путеве.

Зашто су Римљани градили добре путеве.

Зато што само добри путеви могу да створе Велико Царство.

Зашто су Турци овдје толико дуго владали само помоћу Турских Друмова и Трећина.

Зато што су Путеви власт над Територијом и Нацијом.

Кад изградиш добре Путеве, лако покориш. Још лакше опљачкаш и своју земљу изградиш. Те империјалне грађевине ће, касније, много касније, бити Споменици Културе.

Када су ЕУ Финансијери видјели да је Кина заинтересована да гради и кредитира у Српској, одмах су тој мрској творевини дали кредит за аутопутеве.

И прије су вољели Србе и Српску. Само није био донешен закључак на Кредитном Одбору.

Александар Вучић, Предсидетељ Србије, иначе Мајка Тереза Дародавка, залаже се за градњу аутопутева према Сарајеву и Драчу. Вјековним Српским Земљама. Одустао је од Вировитица Карловац Карлобаг. Избиће на Линију Сарајево Приштина Драч.

ЕУ је, ту, скоро, балканским будибогснамицама бацила Транспортну Заједницу, уз успутну лаж да ће БиХ од тога добити пола милијарде.

Истовремено, та иста ЕУ је Транспотна Заједница за сав овдашњи живаљ. Капом и шаком се добијају дозволе и боравак за све овдашње људе. Од Бауштелаца до Медицинара.

Зашто кредитирају Путеве а одводе Људе.

Или. Зашто одводе Људе а граде Путеве.

Зато што су одустали од Окупације Нација. Сада ће да окупирају само Територију. За то им требају Турски Друмови.

Пљачкашки Колонијализам је замијењен Колонијализмом Празне Земље.

Неће више Беч и Пешта да се граде са овдашњих пруга и путева.

Сада ће да се гради Нато.

Тако није само у БиХ. Тако је и у Хрватској. Кад је изградила Аутопутеве, у чему су јој помогли задужењима, дабоме, банкротирала је.

Од свих земаља бившег Сфрјишта, само је Буџет Федерације БиХ у плусу. АлуК.

БДП у Србији ми превише има Независних Хрватских Болести.

Медији.

Медији су трећемиленијумски Турски Друмови.

Зато су прије Аутопутева улагали у Медије.

Толико да су од сваког Међеда начинили Медиј.

Данас уживамо у благодетима тог улагања.

Политичари не могу да серу о овом феномену.

Из разумљивих разлога.

Али би о том новом Колонијализму Празаног Зијемља требало да анализују Историчари, Академици, Интелектуалци. Антиглобалсти. Антиимепријалисти. Антинеолибералијанци.

ИТРМС. Чудо једно.

КАКО ПРЕПРАВИТИ

СНСД ЗА 21. ВИЈЕК

За почетак, ко не може да трчи Сто Метара за 15 секунди, не може да буде именован, кандидован и биран.

Контам, ако брзо трчи нема кад да мисли на себе а могуће је да и брзо мисли.

СНСД већ 12-у годину лети великом брзином а сат увијек показује исто вријеме. Петнест до додик.

Кад си на Власти, кад си у успону, кад ти је Опозиција уколијенчена, поправљај кола и бирај јаке волове за убрдо.

Кад кола крену низбрдо, нећеш поправити ништа. Нећеш стићи ни кладић да подбациш.

Мандат од 2018е до двајестдруге биће вишетрачно тежак.

Он се поклапа са АВ Мандатом у Србији.

А нико не зна шта ће АВ урадити у свом мандату. Србија поготово.

Он је предсобље Мандата 22 – 26. када ће Нато настојати да дефинитивно сломи Србе.

Оба мандата ће бити вријеме паљевне Српске Нације и Српских Држава. И вријеме борбе за њихово очување и Опстанак.

То неће бити Вријеме Потурица, Вријеме Крајпуташа, Вријеме Воајера. Нити ће бити Вријеме Ситношићарџија, Вријеме Џепара и Вријеме Чепара. Као што неће моћи да буде Вријеме Аматера, Вријеме Натуршчика и Вријеме Једне Моћи.

Иако већ одавно касни, СНСД мора ићи троколосијечно.

● Ревитализовати Организацију по бањалучком принципу, најмање. Мора се обновити Акција 2000 Мјесних Одбора. Један Мјесни Одбор – Једно Бирачко Мјесто.

Мора се објединити Организација, на том бирачко-чланском нивоу, укључујући општинске и градске Одборе. Млади и жене се сада држе у гетима а старе дркаџије воде главну ријеч. Неки ће, кад умру, састанке општинског одбора држати око свога гроба.

Тој Структури 2000 треба дати сва права кандидовања за Организацију и за Изборе.

Тој Структури је потребан Устав СНСД-а. Правила, Процедуре, Критеријуми.

И у браку, након 20 година, куроња жени не може да уђе у кревет кад хоће и како хоће.

● СНСД се мора профилисати као Странка Социјалног Савеза. 200.000 чланова и 300.000 гласача. И увести технологију Српског Националног Савеза.

То подразумијева програмске промјене. Можда и промјену имена.

То захтијева генерисање рада на Национаном програму Српске, као политички дугорочном и национано обавезујућем документу. Уз подршку Јавности, Академије, Универзитета, Културе, Интелектуалаца. Опозицију ЗУ3ПМ.

Један од главних оријентира мора бити Економско Партнерство са ЕУ, или двојка. И Стоп за Нато.

Политика Државног Осамостаљења се подразумијева.

● СНСД мора да се инсталира као главни генератор Атрофије БиХ. То подразумијева дејтонско споразумијевање са Федерацијом. Ако оће. Ако неће, опет добро. Смањење Буџета. Раздвајање Иванићевог Рачуна ПДВ.

То подразумијева бацање свих карата на број посланика у ПС БиХ. Укидање Конститутивности свих свуд. Нови Устав Српске, који ће избацити Владу 8 + 4 + 4 = 6. Избацити Вијеће Народа. Недејтонске Институције прогласити непризнајућим на Територији Српске...

ОПОЗИЦИЈА

СЕ РАЗЛЕТИЛА

КО СТРАШИЛА

ПО ЊИВАМА

Или Промовисање Будала као равноправних Актера Јавности.

Под Будалама треба сматрати сваког оног ко први пут излази на атлетску стазу и хоће одмах са Болтом.

Будали је сваки Пут краћи и лакши.

Опозиција Српској и Опозиција у Српској, мисли да је лакши и краћи Пут срушти Власт него побиједити на Изборима.

То може да буде тачно али се Избори не могу избјећи.

На Изборима, међутоа, није најпаметнија Власт, нити је најпаметнија Опозиција већ су најпаметнији Бирачи.

Дакле. Све што радиш, и на власти и у опозицији, не радиш другом нити себи, већ радиш Бирачима.

А они памте ко слонови.

С разликом што не памте све рационално, јер би од толико будалаштна и слон побудалио, већ памте подсвјесно.

Што је, по изборни резултат, погубније.

Опозиција у Српској не наступа јединствено.

Не у смислу Савеза За Промјене, који се распао чином устоличења Иванића и угузичења екипе познате као Трио ШМЕЦ.

Већ у смислу Политичке Идеје.

На Изборима не побјеђује Чињеница, иначе би се Статистички Завод кандидовао и увијек побјеђивао.

На Изборима не побјеђују Бијеле Књиге и Плави Елаборати.

На Изборима не побјеђују Страначки Програми и Економске Политике.

На Изборима не побјеђују Рачунице уштеде и потрошње.

На Изборима побјеђују Политичке Идеје, њихово паковање и испорука и Политичка Атмосфера коју створиш.

Зато и јесте лакше срушити Власт на улици него побиједити на Изборима.

Ово што Опозиција у Српској чини једно је Пољско Позориште.

Они личе на разбијену банду Страшила у пољу.

Сваког дана изникну у другој њиви.

Можда би то било и добро да они тако не плаше Бираче.

Бирачи имају урођени страх од контроле Власти. Од учења економских категорија. Од страха од Власти. Од рачунања уштеда за аутомобиле. Од истраге лоповлука и крађа Власти.

Бирачима се јебе за Власт. То Опозиција мора да схвати. И кад схвати, тад ће побиједити. Ако буде имала оно са Идејом.

Политичка Идеја је духовни елемент који се материјализује у Колективној Свијести. И преводи у Гласове.

А Страшила о службеним аутима, Страшила о Буџету, страшила о Ревизији, Страшила о Референдуму... никад неће побиједити.

ФОТОРЕПОРТАЖА

ИЗ ЛИМАСОЛА