ПОЕМА

О МРТВИМ

ШЉЕМОВИМА

Изроди и Избожници,

Ви, који стално доносите Ратове,

И ви који их објеручке

Прихватате против Нас,

На крају ћете кусати

Крваве Распуклине

Које калемите нама.

Од силних и пресилних

Гладних Ратова Опстанка,

Распукле су

наше лобање

наша лица

наши шљемови

наши кровови

наши корови

наша земља

наша крв

наша љубав

наша доброта

Распукла је и наша Страхота.

Изроди и Избожници, ви,

Који сте донијели Ратове

Само да би видјели

Како пуца Наша Крв,

Треба да знате Вријеме памти све,

Као што сјеверни лед

Памти десетине хиљада година.

И Распуклине Српске

Остаће

у времену

у душама

у очима

у крвима

у јамама

у гробовима

у грбовима

и у леђима грбавима

Народа из Распуклина.

И вратиће се вама,

Изродима и Избожницима,

Сваког Деветог Кољена,

кад се једном отопе

Ледови Сјевера,

Кад Вукови дигну главе

И кад се рабоши успореде

А подвлаке умноже.

Јер.

Ви сте изроди и Избожници

Које је Створитељ

Навиљцима бацао на отпадиште,

Који су слузавим испусцима

Измигољили испод сваке казне,

Вратили се свијету и вијеку

И прекрили све

Црнином Распуклина.

Чекају вас Распукла Вјешала Ваша.

Мртви били па видјели.

СРБИЈА

НА НАЦИОНАЛНОЈ

ПРЕКРЕТНИЦИ.

И ОПЕТ ЋЕ

ПРОПУСТИТИ

ШАНСУ.

Таблоидиотизовано слуђена Јавност у Србији, постала је немоћна да сабере два и два.

Та болест се преноси и на умне, јавне и политичке људе.

Па промичу очигледне ствари.

А не само то да Вучић, као ППВ, као ПВ и сад, као ПС, перманетно лаже Нацију.

Долазак Пенса у Црну Гору и  тамошња антируска хистерија, тог класичног мекејнзијанера, означавање Црне Горе неким стубом стабилности и непозивање Вучића у тај караоке шоу прча и кича, три су важне чињенице које свако у Србији треба да узме у обзир.

Те три и оне двије из Бијеле Куће, о читању буквице и испраћају до капије, платформа су новог америчког притиска на Вучића и сљедствене вучићеве тортуре над Србијом.

Ево како.

Сада ће Вучић, увредјен и изненадјен, поново настојати да се наметне као Фактор Региона. На све могуће и немогуће начине. Биће то ријалити какав Пинк никада неће успјети да приреми.

Мислим да се може очекивати убрзање Унутрашњег Дијалога као и ново подизање голе нагужене позадине.

Друга Велика Чињеница која промиче Србији.

У кратком скором времену, у Србији су били Предсједник Русије и Предсједник Кине.

Двојац који води двије земље, које су, заједно, најмоћније на Планети.

Двојац који је дошао у малу, измучену, сушичаву Србију.

Који није дошао да помогне или донесе милостиње. Већа да покаже Шансу.

А онај ко ти даје Шансу не може умјесто тебе да је и искористи.

Истоврмено, амерички Президент неће никада доћи.

Добро Президент. Али могао је Пенс да дође из Црне Горе. Што би, дипломатски и стратешки, било логично. Да начини равнотежу значаја. Да покаже колико је Америци, па и Нато Пакту, стало до Србије.

Али дошао није.

Зато што очекује да ће то Србија, читај Вучић, сама обавити. И боље него да долазиш у Београд.

Несрећа Србије је што нема Политичке Снаге, Политичке Странке, која ће зауставити Ријалити Вучић. Која ће прекинути преговоре са ЕУ. Која ће преокренути геостратешку бусолу Србије. Која ће обуставити и охладити нормализацију са Косовом. Која ће се окренути Пољопривреди Србије и извозу тог блага као првом кораку економског опоравка.

А то значи да ће Србија јамачно пропустити прилику.

И да је питање када ће опет Велики Рус и Велики Кинез да дођу у Београд.

Република Српска је угрожена таквим развојем догађаја.

Иванић и Вучић, у Београду, извикују односе Срба и Бошњака као кључне. Они нису кључни ни у БиХ, ни у Србији.

Они су само формула да се Срби и Српска потчине. По истој формули као што се Вучић и Србија потчињавају Шиптарима.

Да би задржала Пут Самосталности, Република Српска мора задржати Политику Хладне Коегзистенције према Сарајеву и Бриселу.

А Србија, ако је сјети, сјети.

ЗАШТО ЋУТЕ

ПИЧКЕ

РЕПУБЛИКЕ

СРПСКЕ

Ријеч неће промијенити Свијет, али Пичке хоће.

Ако кажеш, вјероватно се ништа неће догодити. Али, ако ћутиш, бићеш Пичка, као и сви. А они ће, онда, промијенити Свијет. По своме.

Радостан сам што је данас проф. Певуља, у Еуро Блицу убио Џонатана Мура, поводом његових будалаштина о Босанском Језику.

На Босанском Језику се то каже Јебо Мура, ко Працијепом.

Мада ни Босанци не знају шта је Працијеп. Не воле радит пољопривреду.

Писао је и проф Благојевић на ту тему Агресије Босанског Језика. У Гласу Српске.

Али, та два данашња текста, изузеци су који потврђују правило.

Политички, Јавни и Стручни Актери Републике Српске ћуте.

И тако се декларишу као Пичке Републике Српске.

Они не би да свој блистави ум прљају Политиком. Неће да се сврстају у Режим. Да неко не помисли да подржавају Додика. Криминалца. И гнусни СНСД. Они не би свој Интелектуализам жртвовали ни зашта. Али би од свог Ума, преко ноћи направили Голу Гузицу. Само са наљепницом За Властите Потребе. И Јеби и пролази.

Тај карактерни пећинарник сву ту јавну, стручну и политичку сподобу сврстава, на љествици квалитета, далеко испод Опозиције Републике Српске. Која од Политике има само Пушење Бакиру Изетбеговићу.

Пећинарник, пак, и не пуши. Само ћути.

Они који мисле да Додик, или неки други Додик, треба сам да се бори против најезде Сарајева, против Политичког Програма Уништења Републике Српске, а сви они да се боре против Криминалца Додика, директније раде против Српске него сва Бакироглучад.

Ухапсите Дододика, ако је Криминалац.

Или дигните свој глас.

Не чекајте да се дође у ситуацију Србије са Косовом.

Па да интелектуалци саопштавају да је Косово Изгубљено.

Србије ће бити и без Косова.

Али Срба, Овдје, неће бити без Српске.

Коме ћете онда бити Интелектуалци, Стручњаци, Политичари, Пизда Вам Матерна.

НАШТА ЈЕ СПАО

ГОВЕДАРИЦА.

МЕКТИЋ МУ ГАЊО

ДОДИКА ЗА ЗЛАТО

А ОН ДИРТВ ЗА ПРЕДСОБЉА.

11. Колико пари Папуча имаш у стану.

Самопонижавање Актера Српске Политичке Сцене, мислим и на србијанску и на српскијанску, индикатив је страног утицаја, намјесништва, пузолизње, ниског гологузја и одуства сваке националне свијести.

Српски Народ, и ниједан народ, не може ни при помраченој свијести, себи изабрати такве нискокарактерне Лидркаџије и Вођитутке.

У добу када се ради о прекретници, или коначно уништење Српске Државности, што је корак ка уништењу Срба, или Опстанак, вођство и иргети Српске Демократске Странке, највеће Националне Странке са обје стране Дрине, баве се маргиналијама.

Ако занемарим елементарну људску глупост да је немогућа мисија да они који су у Опозицији хапсе оне који су на Власти, морам констатовати много опаснију бољку.

То је одсуство било какве Националне Свијести.

И одговорности. Јер и Опозицијаима своју Националну Одговорност.

Ако занемарим чињеницу да је Вукота Говедарица случајно дошао на мјесто Предсједника Есдееса, мада они немају бољега, све су то гусле од врбовине, морам да се питам како то да, релативно, млад човјек, Херцеговац, дакле, није Глупи Босанац, не може да схвати шта треба да ради.

Или барем да покуша.

Како није могао да схвати да је Мектићева Кила Злата, врхунско политичко понижење, и његово лично и оног политичког конгломераторијума који га је дао на то мјесто. Чак и да је јасно да је украдено двије тоне злата, то није посао једног Државног Министра, како Мектић воли да га се иментује.

Тако и за директора Телевизије Српске.

Чак и да је опљачкао цијелу стамбену зграду, није посао Предсједника Српске Националне Странке да се тиме бави.

Већ да обнавља СДС, предочи Национални Политички Програм, побиједи на Изборима, консолидује Државу Српску, оспособи Институције и Систем, који ће да хапси за злато, станове и папуче. Ако има судског основа.

Овако, Предсједник Српске Демократске Странке се промовише као истурена рука Јетрва, доушника, службаша, трачера и ситношићарџија.

Од Вућића до Вукоте*, све мој до мојега.

*Због вакије друг је Тито осново Високу Школу Политичких Наука, данашњи ФПН у Београду.

Данас, они, иду у Високу Школу Америчке Амбасаде.

Што само по себи није забрињавајуће.

Забрињавајући је толики сумрак који се надвио над Српском Демократском Странком.

КРАЉИЦА ЛЕА, МОЈА СУСЈЕДА, ДОЧЕКАНА КАО КРАЉИЦА

КРСТ ВАНЗЕМАЉАЦА

БОСАНСКИ ЈЕЗИК ЈЕ

УНИТАРИСТИЧКА

ИСТРЕБЉИВАЧКА

АГРЕСИЈА НА СРПСКУ

Задивљује енергија Маргиналаца да изгледају као Носиоци Главних Улога.

Као и енергија Бошњачког Политичког Круга, што укључје и вјерске, лоповске и паравојне сегменте, да од сироте муслиманске раје начини Нацију.

То ће радити и по цијену Срба, и по цијену Хрвата али и по цијену опстанка и самих муслимана.

Та Вјерска Скупина добрих и сиротих људи који су и у Ислам отишли из егзистенцијалних разлога, и у њему се понашали крајње вјерски, дисциплиновано, додворнички, истребљивачки, како кад, никада нису имали већих амбиција осим Опстанка.

Већих амбиција, у смислу Нације, Државе, Друштва.

Те њихове особине које су рано развили, гарантовале су им опстанак у свим државама, режимима и добима.

Док се није појавила група Политичких Натуршчика, Аматера НДД Сфере, која је, пумпана са разних страна, схватила Распад Југославије, који је организован ради уништења Срба, као властиту шансу да издејствују Државу.

Државу је немогуће направити онима који Државу никада имали нису.

Државу је немогуће начинити без Нације.

Стога Бошњачки Политички Круг посеже за сваким приручим средством које може да послужи у стварању привида да постоји Муслиманска Нација. Бошњачка Нација. Босанска Нација.

Босански Језик је најновија козја стаза на тим врлетима.

Ако постоје Бошњаци, како су се назвали, а Срби ће их звати Балијама, Турцима, Алијама... као што Германе зови Нијемцима, и ако постоји Бошњачки Језик, занемаривши да је то све, од Вардарот до Триглавот, Српски Језик, откуда сада Босански Језик.

За којег се тражи Равноправност у Републици Српској. Са Српским Језиком.

Чак је и Семиха Боровац устала у захтјеве за Босанским Језиком у Српској. Што је код мене изазвало зебњу, страх и дезоријентисаност.

Дакле, није довољна формалистичка формулација Језик Бошњачког Народа.

Ширење Босанског Језика на Српску нема везе са лингвистиком.

То је класична Агресија муслимана на Републику Српску.

То је корак пражњења Српске, и БиХ, од Срба.

То је турско подјармљивање Срба. Јер, Турци су овдје пронашли Босански Језик. Као територијалну одредницу. Као Калиновички или Мајевички.

А та Босна која је постојала прије Турака, била је српска.

Тако је сада, након вијекова, превјеравање кренуло корак даље. У одузимање Језика. Па, након тога и Територије.

Стога то треба политички оквалификовати као Агресију на Републику Спску.

СДС СЕ ПРЕМИРИСАО

ПАРФЕМОМ

КОКО БАКИР 5

Вођство Српске Демократске Странке, очито, не схвата какве су посљедице њиховог прихватања Пробосанске Политике и уласка у Власт на нивоу БиХ, а против Републике Српске, са Бакиром Изетбеговићем и Странком Демократске Секције.

Ни након три године мандата.

Обећање које им је дато из Једне Амбасаде, о чему им је лагао и Иванић, и што је јамчено из Кројачнице за јевтине траље БиХ, да ће им овај мандат у Сарајеву гарантовати рушење Додика и СНСД, и долазак на власт у Српској, послужило је само Лудом За Јебање.

Есдеес, односно Савез За Промјене, који је само друга епизода Савеза За Нагуз Есдееса, послужио је за спашавање Бакира Изетбеговића, за његово дивљање над Републиком Срском и за његово довођење у Републику Српску, што је он најавио Апелацијама Уставном Суду Српске и симболичним доласком Обрену Гази Петровићу у Добој.

Не ради се о Српској Демократској Странци. Ради се о њеном Вођству, које је оличавао Босић а даље унедоличава Говедарица.

Ну. Пошто ће цијену платити Есдеес, могу сматрати да се ради о Есдеесу.

Есдеес је цијену већ платио. За тако велику странку, непојмљивим одласком многих важних актера Есдееса или њиховим умртвљивањем, пасивизовањем или тихим одстрањивањем.

Какогод то разнородни случајеви, и Актери, били, штагод им се могло замјерити, то је Тренд који је забрињавајући.

Али то је само најава плаћања праве цијене.

Цијене на Изборима 2018е.

Јер, то су Актери који су учествовали у гласачкој количини Есдееса. То нису анонимни активисти на локалу. Већ су политичке звијезде и на локалу и на републичком подручју.

Огњен Тадић је добио више од триста хиљада гласова. Какогод разабирали, али је велики дио добио због тог имена и презимена а не само од муслимана, антидодиковаца или дисциплинованих Есдеесоваца.

Када би се сабирали реални гласовни потенцијали свих тих дисидената, избјеглица и протјерица из Есдееса, број би био вртоглав.

Ако оставим по страни тај збир појединачних штета као другостепени фактор, првостепени се не може занемарити.

Бирачи одлуке о гласању доносе на половини мандата.

То је збир општег дојма, подвсјесних инпута и рационалних увида. При чему прве двије учествују као двије трећине Бирачке Одлуке.

У овој задњој трећини су чињенице као: стални гласачи, чланови, дјеловање организације... и то се тешко мијења. Риједак је Политички Чин неке странке који ће утицати на рационалну и свјесну одлуку по принципу Сад нећу гласати за Оне, гласаћу за Ове.

Управо те прве двије збирнице, погубне су за Есдеес. Мада ће и из треће бити осипања. У мјери у којој су протјерице имале утицаја међу бирачима и у генерисању рада Организације на терену.

Општи дојам и подсвијест Есдеесових гласача, а и других, оних што гласају против Власти, рањиви су због тога што овдашњи српски живаљ нема особине компримиса, помирљивости и трпње, какву има Србин у Србији.

Овдје Издаја друкчије звони.

Онај ко је рачунао да ће синдром Вучић проћи у Српској као и у Србији, лагано низ Тија Реко Мораво, преварио се.

Уз ризик да будем оптужен за жртвогонство, морам рећи да за Косово није дато толико живота колико их је дато за Српску. Јер Рата за Косови и није било. А шиптарске жртве мало кога по Земљи Србији занимају.

Есдеес би, као национална странка, као номенклатура националног покрета из Рата, то морао први да има на уму.

Мислим да нико у Есдеесу нема храбрости да пројектује смањење броја гласова о које ће главом ударити у октобру 2018е.