МАЧАК СПАВА ЂЕ НИКО НЕ СПАВА

КОЛО НЕСРЕЋЕ

ПЛАЧ НАД МРТВОМ ПТИЦОМ

ЛЕТ ДРВЕНЕ ПТИЦЕ

СТАРИ РАТНИК

ТЕРЕТИ ЖИВОТА

ПОКУШАЈ ДА СЕ ОД

ГОВЕДАРИЦЕ

НАЧИНИ ЛИДЕРСКО ЛИЦЕ

ЗАВРШИЋЕ СЕ

ТЕТОВАЖОМ КОД БРИЦЕ

Вишемандатно пропадање Есдееса није нанијело никакву штету Републици Српској.

Али јесте Савезу Независниох Социјалдемократа.

Који у три изборна наврата није умио то да искористи.

16е, 14е и 12е.

12е. Кад је Додик печатовао Кандидате за Начелнике и кад је изгубљено 20 општина. А без икакве снаге Есдееса која би могла послужити као оправдање.

14е. Када се није ударило, довољно и јасно, на издају Иванића, Сазапа и Есдееса. На то да муслимански гласови и мешетарења одређују ко ће водити и представљати Српску. Већ ангажована нека сулуда београдска Агенција која се у Изборе, у Српску и у Политички Мозаик, овдашњи, разумјела Комараукривкурац. Па је Додик побиједио за длаку.

16.е. Када је много општина препуштено Коалиционарима. Који немају локалног политичког упоришта. То је дијелом из страха, дијелом из нерада и расапа организационе структре Странке. А дијелом из кабинетизације странке у чему је бацање граха потпуно затворено и манипулативно тоталитарисано.

Како је падао и расипао се Есдеес, рунио се и квалитет Организационе Структуре Есенесдеа.

А лако је, данас, у Цијелој Српској, могао бити, као што је у Бањалуци.

Док сам био Извршни Секретар, стопут сам чуо како Организацијом може да се бави само будала као Васић. Или, Васић опет није успио да постане нешто, остао у Организацији.

Суштина је у томе да Организацијом не треба нико да се бави, ударнички, жртвовано и убудале. Концепт и унутарстраначка демократија и процедура, поставе се тако да хиљаде људи ураде помало а да један не мора да уради све.

Тако већ мјесецима у Бањалучкој Градској Организацији нема Једног Сиротановића. Али 250 Мјесних Одбора је успјепшно обавило изборе за Савјете Мјесних Заједница а сада проводи унутарстраначке изборе.

Дугорочно. Већу цијену ће платити Есенеде него Есдеес.

То би требало да буде опомена.

Есдеес не може зауставити силазни пут.

Очекивање да Говедарица постане Лидер и да Есдеес усмјери ка Западу је очекивање, пројектовано са стране, да постане Политичка Пичка.

У Есдеесу није могућа лидерска технологија, чак и да је Говедарица способан за то.

Есдеес се не може отргнути из феудалних раља Обрена и Миће, из ситног личног потуриштва Мектића и Шаровића и перверзног подводништва и накурњаштва Младена Иванића.

Есенесде треба да крене са Бубњевима Српске Издаје. Под прозорима Есдееса. И да не престаје до Избора 2018е.

Да упостави страначку организацију по Бањалучком Принципу, а не по Кабинетском, Додиковом и Реко Миле рецепту.

И да 2018е, приђе броју од 40 Народних Посланика.

КРСНА СЛАВА

ПЕРОНА БРОЈ 16

Онако како су Радикали Војислава Шешеља извитоперили Српско Радикалство, и социјалдемократско и пробуржоаско, српска јавна и политичка сцена у стању је да извитопери све.

Разгради све, на силазној путањи.

Тако је и са Вјером и Црквом.

Јуче је била актуелна Крсна Слава Града Београда.

Вазнесење Господње.

Мало прије тога био је актуелан Сабор СПЦ, избори владика, премјештаји и унапређења.

Фестивал власти Власти над СПЦ.

Једном дијелу Јавности то је био подсјетник на Аудизацију Попова.

Прије Ратова Браства и Јединства, Црква, сваке вјере, била је под влашћу Савеза Комуниста и Удбе.

Послије Ратова, Црква се прилагодила.

Није као у Српском Антифашистичком Времену 2СР, остала са својим народом, гдје је свештенство страдало, већ се дислоцирала.

Већ у току Рата, а нарочито послије, аматерски национални политичари, националне штеточине, пропагатори најлошијих српских особина, требали су златно важење, покриће за своју јевтину политичку валутну вриједност.

Па су посегнули за Славном Прошлошћу, Мојим Народом и Српском Правславном Црквом.

Црква је, с друге стране, имала тешке трауме потиснуте институције из Комунизма и Самоуправљања, па је једва дочекала да избије на површину.

На много начина се и удружила са Властима Натуршчика. У бизнису, политици и јавности уопште.

Посљедица свега је да Српска Национална Политика, у садејству са СПЦ није добила на квалитету. Добила је на стрмини.

Црква је добила већу имовину и материјалну моћ а остала под влашћу Власти. Много лошијом од оне комунистичко-удбашке.

У Јавности је дошла дотле да о њој труне најпотплаћенији блогери, амбасадни џогери и службашки глогери.

Српска Православна Црква је морала остати Независна Национална Институција.

Јер, у националној политици, ништа друго не може да остане независно. У данашњем добу.

Ни један стуб власти.

Стога се морала чувати ријалитизације.

Иако је Крсну Славу Град Београд установио, 1403. године, пошто му је Деспот Стефан Лазаревић дао статус Главног Града, Крсна Слава није колективистичка институција вјере.

Срби су је установили у Тринаестом Вијеку.

Тада је то, у Београду, тумачено као подршка Крсној Слави, као Националном Обиљежју. Није то била хепизација и пинкизација, као данас.

Она није примарно хришћански већ славенски артефакт.

Крсна Слава је, послије Божића, највећи Породични Празник. Она је Слава у Славу Предака, Заштитника Породица.

И тако је треба користити. Као породични институт.

Иначе, Нациналне Вриједности треба вратити у Породицу. Одакле све почиње.

Не износити на турске сокаке и неолибералне раскрснице и разбацивати и крчмити тако да се више не могу препознати на тој великој сцени. А на колијевкиној, породичној, више их нема.

Пограђивање Крсне Славе, њено увлачење у предузећа и под шаторе, иде на руку људима мале вриједности.

Који се у том окупљању потврђују. Јер немају никакав свој квалитет.

Такви су национално агесивни и сваком би главу скинули ко се успротиви тој ријалитизацији.

Треба се чувати оних који не умију и не смију ништа да ураде и кажу, уз своје име и у своје име.

Они су у Лажној Српској Јавности, најкрволочнији.

Они су, најчешће, крштени са 110 кила.

И увијек имају оправдање како им Комунизам није дозволио да их отац крсти и да славу славе.

Црква не треба да окупља такве.

То су они који су на корак до покатоличења или исламизације.

Вјера, и Црква, не може да буде јака јер је јавна и велика, свебухватна.

Већ само ако су јој јаки, у вјери, у породици, у националном путу, Појединци.

ТОМПСОН СВИРА КУРЦУ

А БАБА СЕ ЧЕШЉА

Празнина Политичког Живота.

Клуб Хрвата у Вијећу Народа Републике Српске, протестира што је мало Хрвата у Полицији Српске.

А оних који играју пикадо по кафићима, готово и нема.

ОСЦЕ Мур шаље некој министрици одговарајућег кантона да није за Двије школе под једним кровом. Свира Јајцу. Само раван кров, не може ни удвије воде. Лоше утиче на суживот. А и који ће курац Хрвати у Јајцу, Бугојну и то.

Марко Павић зајебава  Петра Ђокића. Кад ниси успио да продаш Љубију, мораш да поднесеш оставку.

СДП прапочившег Лагумџије, затражио од подијељеног мостароначелника да забрани концерт на коме ће Томпсон да пјева и свира за помоћ Хашкој Шесторици који су добили све јединице. 111 година робије.

И све се то догађа док Федерика Могерини, та Сиротановићка лопатања Брисела по Западном Балкану, организује Вечеру За Мир. На Балкану.

Бављење другима, чак и у Политици, само открива властиту Празнину.

Наша политичка свијест жели да остане јединствена на вишеслојно подијељеном простору. Југославија се није распала на шест република и једну покрајину. Распала се на много више комада.

И ми морамо да прихватимо чињеницу да све што је изван нас, јесте ствар неке друге државе, неке друге нације, неке друге вјере, неког другог интереса.

И да ми не треба, нити можемо да на то утичемо.

Не можемо чак ни неке еуропске поене да скупљамо. Не можемо тиме да доказујемо своје вриједности.

Ако смо против Томпсона, не значи да смо на правом путу. Нити да нешто постижемо. Ако је Блајбург један од стожерњака данашње Хрватске, Томпсон је потпуно законита појава.

Наши Хероји су туђи Злочинци.

И тако у светри смјера.

Двије школе под једним кровом нису никакве подјеле. Само су доказ да ту неке нације још има у траговима.

Томпсонов концерт није никаква Усташија. То је доказ да у БиХ постоје Три Нације.

Јер Сарајево не прихвата друге аргументе.

Тако да је све то, и Мур, и СДП, и Могерини, само курцу свирала.

И зато се Баба, Живот, чешља.

МИНИЈАТУРЕ

ПОСНА ВЕЧЕРА

КОД ФЕДЕРИКЕ,

НЕМА МЕСА,

МАЛО ПАПРИКЕ.

Нема меса, мало паприке, и јебите се. Нема ни глутена. Бобице. А најбоље да сте понијели нешто у масном папиру. И сирац из дима а курузу за пута.

Шта би од наког Балкана.

Некад је Албанија, нпр, била Земља Бункера. Ту се ишло по Путописе и Репортаже. Земља ортодоксије кинеског комунизма. Југославија водила Несврстане. Тито јебаво свјетске пичке. Бугари имали Тодора. И нешто Совјета.

Данас овдје вршљају Помоћни Хојтови и Чотраве Федерике. Као насљедници Јелка Кацина и Дорис Пак. ГМО.

Па тај Помоћни Хојт дође код Вучића.

Па заједно изјаве нешто као Мир нема алтернативу.

Како ће имати кад сте све сјебали што се сјебати могло. На простору бивше Југославије. А пошто у тим Ратовима Братства и Јединства није сјебана Србија, онда сте њу, у додатном бомбардовању, посве уништили. Боље би прошла да су се ратови за независност Хрватске, Словеније и БиХ, водили сви у Србији.

Мада Моји Извори кажу да је Помоћни Хојт дошао код Вучића само да би нервирао Додика. Јер га, Хојта, Додик није звао на славу. Пошто тај, Хојт, није пристао да цјелива руку Патријарху.

У тај час стиже вијест да Федерика Могерини прави Бриселску Вечеру за премијере Балкана.

Моји Извори кажу да је купила мало паковање Хеденшолдерса па ће опрати косу и то.

Тужна Вечера код Могеринијеве, симболизује бриселску празнину на Балкану.

Најављује се појачани ангажман ЕУ.

Све сам у животу могао помислити. Али да ће се Фразеолошка Самоуправна Бирократика преселити у ЕУ и постати политичка окосница Двадесетпрвог Вијека, нисам.

Свако из ГФГ, Гајба Фокус Групе, разликује Кинеску Политику и Политику Русије на Балкану, коликогод оне биле далеке и неприсутне, од Политике Брисела.

Конкретно од неконкретног.

Ну. Није Брисел кривац. Нити сирота Федерика Могерини.

Криви су Лидери Балкана. Тих земљурака. И Политичке Странке које стоје иза њих.

Вечера Политичких Пичака.

ДЕСЕТ СТВАРИ КОЈЕ

ТРЕБА ЗНАТИ О ТОМЕ

ЗАШТО МЕЛАНИЈА

НИЈЕ ДАЛА РУКУ

ТРАМПУ У АРАБИЈИ

Очекујем да се запали Интернет, сруше Сервери а да преживјели Портали пренесу овај текст као најзапаљивији Брикет Њуз.

► Меланија се препала да ће је одвести и предати неком Шеику.

► Вратила му за оно што је лано на инауграцији па је морала да демонстрира фацу бибчета којег је напо пролом облака.

► Сматра да је некултурно водити жену за руку. Није она Бабамакрон па да немере да ода сама. Још ниси достигао словеншчинско културо, проклети јужњак. Сељачина.

► Пазила је на протокол. Као што је Татицу Трампицу мунула у ребра, на Инаугурацији. Држи се за Срце, пиздек.

Она, сматрају аналитичари, мисли да је једна институција Президент САД а друга Прва Дама. И да не треба да се мијешају надлежности.

Кад ти будеш Прва Дама, нек те вода ко оће.

► Стручњаци за говор тијела истичу да је тако послала поруку Саудијцима да је на Западу жена много слободнија него на Уједињеним Пијесковима и да се не слаже са таквом политиком.

► Геосорошевци, пак, истичу да се Меланија, полако одваја од Трампа и стаје на страну Дубоке Државе. Јер је висока и кад се удубљи и до кољена, још увијек пристојно излгеда.

► Она не одобрава што је Црна Гора примљена у Нато прије Пиранског Заљева гдје је Запад могао да шукне Хрватима и њиховом нападу на словеначки Салинитет и Територијални Интегритет.

► Она је одлучила да игра самосталну политичку улогу Прве Даме. Тако да ће у Европи, са Столтенберговом Женом, што је изнимно важна функција у Нато Алијанси, ићи у неки надреалистички музеј. Само да напакости Трампу јер он о томе нема појма.

► Она жели да учврсти свој имиџ. И да се јасно дистанцира од Брижит а да нагласи да је у старту постигла више од Жаклине. Два у један. Има и Кенедија и Оназиса истовремено.

► Стари директор БИА, овај, ФИБИА, како се зове, сматра да су се Трампу знојиле руке пред сусрет са Пјескашима, па се та љепљивост гадила финој Дами З Брегов.

ЧУВАЈТЕ

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

КО ОЧИ У ГЛАВИ,

ЈЕР ЋЕ ВАМ СТРВИНАРИ

СЈЕБАТИ И ЗЈЕНИЦУ

Ако је вишестраначки политички мозаик један од доказа Демократије, о чему би се могло, с много сумњи, расправљати, онда Демократија на просторима државуљака никлих од бивше СФРЈ, одлази и затвара врата за собом.

За Демократију икојејебе.

Али то је знак још једног, озбиљнијег завршног процеса. НДД Сфера, Нација Држава Друштво, губи и посљедњу алатку своје самоуправљивости.

Образложићу кратко оба процеса али прије тога ћу начинити једну малу инвентуру.

У Насеобини БиХ, живљу је подваљено Вишестраначје кроз три неартикулисана национална хистериорума, чији је задатак био да заподјену Рат, што се нарочито очекивало од Србаља, а у чему су они здушно и наивно учествовали. Ради лепезе, СДП је из Цекајашких одаја преименоваН у Еуропску Социјалдемократију, СТЈ.

Сада се тај Страначки Систем распада. Јер и није био Страначки Систем.

Послије рата је формиран СНСД, као Политичка Странка. И тако се и развијао. Зато је у првих десет година био успјешан у успону а других десет година је успјешан на Власти.

У Хрватској се догађао сличан процес. ХДЗ, Хрвати Хадезљаци. И Еуропска Социјалдемократија из Цекаја.

Данас се те двије стубишне Странке растачу и срамоте и на општим и на локалним изборима. Појава Моста је срамота за сваку озбиљну Политичку Станку. Јер Мост није Странка.

У Србији су платили највећу цијену. Рециклирани Цекај су одмах осиромашили обогаћеним криминалцима па је СП то што је данас. А Радикаљивачи Војислава Шешеља нису се могли никако подвести под страначку структуру. Зато су тако лако прегруписани у СНС. Из Радикала у Народњаке, СТЈ. Садпасад.

Сранци Иностранци су им формирали Демократску Странку. Дакле, као вјештачки синтетизоване молекуле текуна, полистирена и ћерпића. Чим су им убили Ђинђића, убили су и Странку.

Сада се формира покрет Слободни Грађани Србије. Дакле, не странка.

Настрану то што је то све лук и вода, што је неубједљиво као дио Политичког Мозаика Србије, али ће обавити свој разарајући задатак.

А задатак је стварање размрвљеног стиропоро на површини воде. Умјесто озбиљних Политичких Странака. Па, којугод шаку стиропора узмеш и избациш, ништа се не догоди. А ни кад додаш нову.

Из истог арсенала као Јанаковићеви Грађани су и Хрватски Мост, и Савез За промјене у Српској.

Да се вратим на почетак.

Са таквим стиропорним Страначким Мозаиком, не може се рачунати на Демократију. Ни у Друштву. Ни у Парламенту.

То је манипулативни мозаик натуршчика, аматера за политику и националну ствар, политичких пичака које се продају за нове гаће. И које Парламент претварају у циркус, мали пијац и ситно накупништво.

Та лопата прљавог шљунка није ни за какав бетон. А и ако јесте, држаће до прве кише.

НДД Сфера је још у тежој ситуацији него Демократија.

Овдје је разорена привреда, тржиште, економија уопште, образовање, војска, владе и устави.

Сада се разара и Страначки Мозаик.

То је посљедњи механизам преко којег је Друштво, НДД Сфера, могла да артикулише своје политичке и економске планове и ставове.

Да комунциира са Људима и Свијетом.

Уништавањем те алатке, Људи, Народ, Нација, Бирачи, одвојени су од свог вођства. Од своје Државе. Од свог Колективитета. И остављени на Пустојебини Неолиберализма.

ПРЕКИНУТИ

ЕВРОПСКЕ

ИНТЕГРАЦИЈЕ

У Србији се већ чују јавни гласови, не од натуршчика и аутсајдера, који предлажу прекид преговора са Европском Унијом.

Овдје, у Босни и Херцеговини их нема. Све Пичка до Пичке. У томе смо бољи од Црногораца. Све ГСИ. Го Сунећени Интеграционист.

Ну.

Мене занима Република Српска. И Србија, уколико може да нашкоди Српској.

Код толико школованих људи, што предратних, што послијератних, на државним и на куповним факултетима, што на вечерњим нагуглашким школама, па нико да се јавно успротиви Еуинтеграцији. Или барем да питање постави.

А кад је у питању противничарство Властима Српске, онда имаш аналитичаре и за два више два.

Шта је циљ ЕУ Интеграција, а шта није, на овим просторима.

► Банкарско потчињавање и каматна и кредитна пљачка.

► Није циљ отварање Радних Мјеста.

► Одвођење радно способних људи, са дјецом, у ЕУ. И формирање живог штита против арапизације и исламизације.

► Није циљ чак ни, овдје, кориштење јевтине робовске радне снаге. Дакле, ни отварање фабрика.

► Општа Дерегулација и уништавање свих система. Што се постиже безумним и разарајућим Реформама.

► Циљ је, као предглавни, спријечити утицај и присуство Русије.

► Главни циљ је запосјести испражњену Територију. Зато се само форсирају и  финансирају, кредитно, путне комуникације.

Да ли је могуће да је то све чекало мене да објасним. Дабоме да није.

То би требало да буде јасно свима.

Република Српска треба у оквиру својих, и по основу учешћа у Заједничким Институцијама, да затражи обуставу активности у Европским Интеграцијама.

Са циљем потпуног прекида. И то без Референдума, као у Турској.

То мора да уради Власт Републике Српске.

То може и сада да се покрене. Чак и као Изборна Платформа за 2018у.

Шта то подразумијева.

► Инвентура, у Српској, користи од ЕУ. Колико суве лове, колико кредита. За шта су кредити. Колико је то донијело радних мјеста. По земљама ЕУ, водећим.

► Политички захтјеви ЕУ. Катастар урадити.

► Захтјев за изјашњавање. Зашто ми, ЕУ, желимо да примимо вас и жељно вас ишчекујемо. Урадити им формулар. Да не серу по папиру безвезе.

► Листа услова Српске за наставак ЕУИ. На првом мјесту Повратак дејтонских надлежности. 2. Дејтонска структура власти на нивоу ЗИ. 3. Укидање ОС БиХ и неуставних Институција...

Кад то прихвате, онда успостављамо партнерски однос Око за око.

И посебна Политичка Изјава да ће се поштовати, и неће се спречавати, Самосталност Српске, све до потпуног Осамостаљења. И да ће Српска бити призната од ЕУ, ако и кад до тога дође.

► Годишње отварање 5.000 радних мјеста. Што ће се квартално контролисати. У томе може да буде свакаквих аранжмана али најмање кредитних.

► Отварање ЕУ тржишта. При чему нас не занимају њихови стандарди. Ако ти не ваља наша јабука, купи па баци. А имаш право послати инструкторе и сву бесплатну помоћ да их производимо како ти одговара.

► Дугорочан аранжман који ће нам омогућити отварање јаке Државне Банке Српске.

*

Имам ја тога још, али чека ме неког посла у Атељеу.