субота, 18. март 2017.

ТАРАБА ПОСТМОДЕРН АРТ
СЕЦЕСИЈА
ЗА БУКВАЛЦЕ

Кад дуго живиш у говнима, временом изгубиш осјећај да препознаш Коко Шанел 5.
А Балкан су таква говна.
Вјетрометина бујади и мржње. Крви и Зла. Полигон за демонстрацију јевтиних освајача и курчевих ратника.
Вечерња Школа за освајање нових простора за Вјеру, Нацију, Царство и Империју.
А од свега тога, од силних вијекова, овдашњим људима је трајно уништен осјећај за заједништво, за интеграције.
Зато они, кад су заједно, једва чекају да се искрве.
Они више не препознају ни мирис крви.
Евентуално се распознаје шљива или какав гемишт.
Овдашње Нације, углавном, настале су од Срба и Православља. Зато и имају исте особине.
А те особине, свих Нација, у егзистенцијалном смислу, на граници су.
Сваки Народ који не схвата да треба да буде самосталан, одијељен, пред пропашћу је и нестанком.
Као и сваки онај који мисли да треба да покори неки други народ. Као начин своје самосталности.
Савремени трендови иду у два смјера.
Само наизглед.
Један је Интеграција а други је јачање и заштита сваке чланице. То раде ЕУ и Нато.
Међутим, оба процеса воде измуирањеу Нације Државе Друштва. Стварању Људи без вјере, културе, прошлости. Претварању Људи у чипове.
Босна и Херцеговина није Интеграција.
Босна и Херцеговина је принудни дневни боравак.
Што значи да овдје нико није за Интеграције и Заједништво. Само су Бошњаци за покоравање.
Република Српска више од деценије води борбу за права на дискусију о Референдуму, о Самосталности, о Сецесији. О баналном праву Уједињених Нација на опредјељење сваког Народа.
То је политичка игра на ивици. И она се дозира према паду моћи Међународне Заједнице у Сарајеву. И према односу снага Великих Сила.
Сарајево, Бошњаци, њихово отоманско, империјално и покоравачко вјерско, политичко, судско, паравојно, Вођство, нема одговор на такву политику.
Покушали су да нахушкају Међународну Заједницу, покушали су са провокацијама, путем националних увреда, Грб, Химна, да изазову реакције и сукобе. Што би био изговор за силу на Српском и над њеном егзистенцијом.
Остало им је једино да траже Потурице међу Србима, у Српској.
Нашли су их у Савезу За Промјене.
Рачунају да ће форсирањем приче како је СНСД обећао Референдум о отцјепљењу, а није испунио, гласаче преокренути на Потуричку Страну. Која ће им, онда, Српску предати на сећији, у два мандата највише.
Слаба им је рачуница.
Стога је у Сарајевским и Издајничким медијима, и код Српских Турака и Туркиња, одјекнула Додикова изјава на некој сарајској ТВ, о томе да Сецесија није на дневном реду.
Видим да је опште ликовање.
Додик одустаје од Референдума и Сецесије.
Јебо их Додик. Ал, прво, јебо их Референдум.
Цијела Политика СНСД усмјерена је на први циљ. Добијање права на Референдум.
Јер је то прва препрека.
Видимо да БСС, Бошњачко Судство Сараја хоће да хапси и да кажњава за демократске парламентарне одлуке о Референдуму.
Најбоље би било сада, и за турке Сарајева и за Српске Турке, да се крене у авантуру Отцјепљења и да им то послужи за нестанак Српске с лица земље. А Потурице се, онда, ушетају у Сарајево, уз овације и цвијеће, ко некад Партизани у Бели Загреб Град.
Додик је отишао на ту ТВ да би избалансирао Срањемит Премијера Балкана. Да би дао знак да је Српска ту.
А није отишао да покорно каже да одустаје од Самосталности.
Политика Српске је одавно јасна, са Додиком и без Додика.
Самосталност Српске по дејтонској технологији и у оквиру БиХ, или Самосталаност изван БиХ.
Генерације које су биле у рововима неће дочекати тај тренутак из друге варијанте. Осим, можда, оних најмлађих ратника.
Али ће тај тренутак доћи.
Без обзира што ће путем Потурица бити још.
И то тако да ће зрела Самосталност пасти Србима у крило. Без Рата, Референдума и Сецесије.
Тако иду трендови. Само треба бити рационално националан. И не треба бити Потурица, Издајица и Сећијаш.

петак, 17. март 2017.

ГОВЕДАРИЦУ ТРЕБА
НА ПОЛИТИЧКУ ОБУКУ.
ПОЧЕТИ СА
ПРЕТПОЛИТИЧКОМ.

Есдеесу је подметнута Декларација о Стратешким Циљевима Републике Српске.
Говедарица истиче да је то Заштита Дејтонског Споразума, да је то немијењане Устава и нефедерализовање те улазак БиХ у ЕУ а већ 2018е добијање Статуса Кандидата.
Све то прожето окретањем ка Будућности.
Декларација о којој прича Есдеес, и Говедарица, јевтино је срачуната.
То је варљиви покушај да се, Јавности у Српској, Есдеес представи као заштитник Дејтона и скретничар Српске на прави пут. Пут Европских Интеграција.
Као што се Јавности у Српској јевтино, и лажно, сада представљају Иванић и Црнадак. Који су спасили Србе од Бакиревизије.
Младене, пази Ревииииизија. Хвала, Црни.
Есдеесови шаптачи рачунају да ће СНСД имати проблема да одбије такву Декларацију јер не може да не буде за Дејтон и не може да гура прст у око Бриселским Хановима декларишући се да је против ЕУ Интеграција.
Ну.
Декларација је слаба рачуница а Говедаричино објашњење још је слабије.
Неколико ставки, које Говедарица и Есдеес не разумију, треба узети у обзир.
● Улазак у ЕУ значи даље уништење овог бувљака који се зове Тржиште, уништење било какве овдашње производње, као што је сада случај са млијеком.
Да ли је то Стратешки Циљ Републике Српске.
Ал, јебеш Млијеко, док има Сиса.
Проблем је у томе што улазак у ЕУ иде у пакету са уласком у НАТО Пакт.
Да ли је то Стратешки Циљ Републике Српске.
● Еуинтеграције, као и Пушење Нато Пакту, једна су од најсавршенијих маски за Унитаризацију.
Она се проводи Европским Стандардима, али ванинституционално, и дјеловањем Бакир Чадор Сараја, кроз Дан Републике, Ревизију... Суд, Тужилаштво, Уставни Суд..., такође ванинституционално.
То је перфектна замка за Србе и Хрвате.
Хрвати, ХДЗ, Човић, приморани су да буду за ЕУ, а и гурнути у то, јер једино на тај начин могу остати блиски са Хрватском. И неодвојени.
Србима се тај медењак нуди као додатак јелима из сета Вучић Англеа Регион.
За то вријеме ће да дјелује Парасистем вјерске и политичке секте уског руководства СДА. Којег ће Сарај да шири, што под фирмом Еуинтеграција, што под изликом опасности од српског и хрватског Сепаратизма. Што уз помоћ новог ПППС, Први Пут Председник Србије.
● Еуинтеграције подразумијевају промјену Устава. А Есдеес одбија такву могућност.
Промјену Устава ће издејствовати Хрватска. Требало је много више пажње посветити Неумском Самиту него Самиту Премијерских Мудомрса у Сарајеву.
Ако Република Српска не буде као Главни Циљ имала Самосталност, у тим промјенама ће бити пасивни посматрач.
*
То је довољно разлога да се Декларација Есдееса не узме у обзир.
Што не значи да Српска не треба убрзано, јер касни, да почне да формулише своју Политику Националног Интереса.


четвртак, 16. март 2017.

САМИТ ПРЕМИЈЕРА
ЗАПАДНОГ БАЛКАНА.
ИЗЛОГ САМОПОНИЖЕЊА.

Брисел, тај канцерогени нуклеус уништења европских Нација, претвара ову географију, што су је назвали, мимо памети и чињеница, Западним Балканом, у Сарајевски ПИК, Савјет за примјену Мира.
С тим, што је овај Самит 6, Савјет да гузица види пута.
Ако изузмем све бирократизоване формулације, које пола од оне Шесторке која је данас сједила у Сарајеву, уопште не разумије, а и не размишља о томе шта би то могло да значи и шта се иза тога може крити, јер је Брисел такав, иза Позивног Броја крије се Војска Косова, а иза Аутопута Тирана – Београд, крије се одузимање све србијанске имовине на Косову, Самит Шест Премијера ЗБ, може се сажети у неколико цртуљака.
█ Даље двотрећинско понижење Србије. То што је Вучић себи, односно Србији, ко јебе Вучића, дозволио да у дану када је обзнањена одлука о Имовини Србије на Косову, сједи са Албанцима на вечери у Сарајеву, Издаја је и Пораз Србије.
█ Промоција Вучићевих Лажи. Носи поруке од Ангеле Меркел. За ову пиљеж на Балкану али и за Хана. Ангела ту укупну седморку не јебе ни за по голфовог ајншлага а камо ли да им нешто пручује. Осим тога, она ни сама са собом не зна шта ће.
█ Даље економско уништење Шест премијерских насеобина. Јер заједничко тржиште шесторке, Вучићева Царинска Унија, само је шири простор за Шаровићеву Бесцаринску Црвицу, од које се свака од тих убогиња никада више неће опоравити.
█ Продор Шиптара на сјевер. И Вучићево признање Косова Државом.
█ Куповина времена од стране Брисела. Времена којим ће замазати очи овдашњим Будалама.

среда, 15. март 2017.

БЕЗ СТРАНАЧКЕ
ОРГАНИЗАЦИЈЕ
ИЗБОРИ СУ
ТОТАЛИТУРА
ИЛИ АНАРХИЈА

Видим. У Србији се малобројна Јавност увесењава Вучко Трансом.
Аутобусима који возе посјетиоце на тридесетак предизборних скупова по Србији, колико ће их имати Вучић, током своје Предсједничке Кампање.
Вучић нема Организацију, нема механизам, који ће чланство да прикупи за посјету неком скупу.
А без доброг скупа, он као Бог Поглавља, Вебера, Ангеле и Шест Мигова, не може.
Број посјетилаца на скуповима и митинзима ни на који начин не предвиђа, не најављује, нити гарантује резултат на Изборима.
2012е, СНСД је имао уобичајену посјету скуповима по општинама, негдје чак и већу него на претходним општим изборима, без доласка чланова и симпатизера из других општина, па је, опет, изгубио 20 општина.
Слично је било и 2014е. Па је вратио скоро двадесет општина.
Узрок је био у насиљу над организацијом. Тада је, 2010е, у Есенесдеу звршена фаза Странка Политичка Породица а почела фаза Бобаризације Странке.
Сада, на многим мјестима, Организација даје резултате сама од себе. А гдје се потпуно уклопи у Структуру Странке, као у Бањалуци, даје сјајне резултате. На дугорочној основи. Јер, поред побједе, трајније онемогућава друге Организације.
Србија политички пада јер ни једна Велика Политичка Странка, одавно, нема Организацију.
Тамо и Странаке и Организације праве Службе, и домаће и стране. Или у кооперацији.
Тако је пропао Милошевић, јер није схватио да инерционо претакање СКС у СП даје добар темељ а тражи велики рад на терену. Тако је пропао Коштуница. Јер Српски Национализам, који је у ваздуху, треба да падне на неку Организацију. Коју он није имао. Тако је пропао Тадић, који је леп, паметан и жут. Али му је организација била у испарењу. Тако је направљен СНС. Јер је чврста органазција Радикала префарбана преко ноћи.
Али на њој Вучић неће опстати.
Јер је девастирао Организацију.
Да је нема, јасно је и по тим аутобусима. Јасно је и по синтагмама Сигурни Гласови и Капиларни Гласови.
Јасно је по Таблоидима који га прате. Јасно је по Јапаја Синдрому.
Нико други, такође, нема организацију. Јеремић и Јанковић су пали с неба. Шешељ и није ту да би побиједио. Оно хода око куће и, повремено, на прозору, плаши Драгицу.
Избори, без Страначке Организације могу да се одвијају само као Тоталитура или као Анархија.
Вучић користи прву технологију.
Њена суштина је у томе што је веома ефикасна. Али је једнократна. И условљена Влашћу коју мораш имати у параинституционалном и ванпарламентарном облику.
Стога ће Вучић, највјероватније, сада побиједити.
То ће њега, привидно, ојачати.
Ал ће Србију, неповратно, ослабити.
Странке, дакле, које не граде своју Организацију, на принципима здравог колективитета и политичке фамилијарности, на реалном економском и националном програму, дугорочно уништавају Нацију Државу Друштво.
Нажалост, то бирачи не гледају тако и не кажњавају, на вријеме, актере.
Подсвјесно, чекају да сами пропадну.


уторак, 14. март 2017.





ЦИГАРА СА КУБЕ


ИЗБОРИ СРБИЈА.
БЕЛИ ФЕНОМЕНИ,
ЦРНИ РЕЗУЛТАТИ.

Извјесни Бели Прелетачевић, у Циркусу Милојка Орфеи, Председничким Изборима Србија, добра је прилика за зајебанцију и исказивање старог српског талента.
Ну. Бели Прелетачевић је потпуно законита појава, очигледна и прецизна посљедица силазне линије којом иде Србија, још од несналажења у Распаду СФРЈ и Осме Сједнице Слобе Милошевића.
Без обзира што је та Силазна Линија потпуно режирана представа Морганиста, Неолибералиста и З&ФТ-а, то Србију не ослобађа одговорности. Као највећа Социјалистичка Република СФРЈ, као НДД Сфера која је имала Државу и Државност када други нису имали богазе, Србија је морала да управља догађајима који су је преплавили.
Због тога што није, она плаћа, и сада, велику цијену.
Много је платила. И још ће.
Највећу цијену платили су Срби около.
Једино је Република Српска успјела да се сачува као Српски Колективитет на Српској Земљи.
Све средње и основне школе из Србије треба ученике да доводе овдје на екскурзију. Да виде шта је национално преживљавање и каква је та српска флора и фауна.
Данас, Србија, плаћа цијену у Вучићу и Белом.
Вучић је, такође, законита посљедица те Силазне Линије.
И он ће, Вучић, по свему, побиједивши, Први Пут у Историји, на својим најомиљенијим Изборима, још да је силази.
Бели је добра зајебанција.
Сви у говнима. У говнима Вучић, у говнима Љајић, у говнима Скот, у говнима Србија, а ја се појављујем у Белом Оделу. Одувек сам, Пантитју, желео да будем Капетан Беле Ладје.
Био он наручен од Срђе или од Вучића, јер нема какве Теорије Свега не испливавају у Србији, Бели Прелетачевић је одговор Бирачке Подсвијести на све оно што су Бирачи преживјели, а чему су и сами допринијели.  
Бели је закључна оцјена о Вучићу.
Као што је Вучић просјек оцјена свих осталих Кандидата.
Када Избори постану апсурдни и непотребни а Политика припита упишана курва са Железничке Станице Панчево, појављује се Бели.
Као што се у Италији појавио извјесни Комичар. И убио добар резултат.
Као што се у Америци појавио Трамп.
Разлика између Трампа и Белог само је у количини Пара. И у много јачем противнику.
Америчка припита упишана Курва је Дубока Држава. Која може смождити Трампа. А Бели ће проћи неоштећен. Осим што ће неко покушати да га искористи.
Генерално. Цијели Сет Кандидата за Председника Србије, још је један ожиљак на лицу Србије. Још је један минус на фрески НДД Сфере. Још је једно упозорење пред Потоп.
Али ће проћи као и сва претходна упозорења.
Само Јако, Србијо. Бели Те Курац.

понедељак, 13. март 2017.

АОЈ, БОСНО НЕЦИЈЕЛА,
НЕЋЕШ ВИШЕ БИТИ
НИ ИЗТРИ ДИЈЕЛА

Како Изетбеговићи, и Јарани, виде Босну и Херцеговину, читали смо у Исламској Декларацији а онда сазнавали крвљу, ратом и постратном унитаризацијом.
Посљедњи пут, када су Интелектуалци покушали да виде Босну и Херцеговину, пропало је све за дан, два. Покушај Туње Филиповића и Оног Швицарца да у Београду договоре останак БиХ у окрњеној Југославији.
Од тада се Муслимански Интелектуалци не оглашавају.
Додуше, не оглашајају се ни код других Нација.
И у њих се не треба уздати.
Од њих нема користи. То нису практични људи.
А Ток Времена је чиста Практика.
Интелектуалци могу послије да се надовежу. А то разглабање, у Распореду Часова, зове се Историја, евентуално, Географија.
Зато је тако глатко прошло Алијино Жртвовање Мира за БиХ. Као и Шешељево енд Лудака, Сви Срби у Једној Држави. Као и, сада, Бакирова Ревизија.
Бакирова Ревизија јесте огољена Практика, сокачка оптика и ћаршијска беговска филозофија о Мени и Сиротињи Раји.
Али. Свака Практика ће једном ући у Историју.
Што је Практика приземнија и једноставнија, тежу и дугомучнију Историју ће произвести.
Шта се, дакле, крије иза Бакирове Будалаштине.
Аваз, у својој борби против Изетбеговића, потегао је и неке Муслиманске Интелектуалце.
Латић. Побрић. Мухић.
Ништа они не кажу оно што много људи међу муслиманима, Бошњацима, не знају. И међу другима.
Суштина је у томе што то нико не јебе ни за суву шљиву.
Као што је у Политици, у Практици, уобичајено.
Мухић, Ферид, академик из Скопља, инсистира на тези да Држава не може да изгради Нацију. Већ Нација може да изгради Државу. И каже да муслимани, Бошњаци, иду обрнутим путем. И телале Док је Босне, биће и Бошњака.
И да се заваравају да је Босна цијела. А они имају 49%. Ми смо с њима издржали двадесет година. Они су Република Српска.
Он предвиђа мрачну судбину муслимана, Бошњака. Или подјелу, коритом Ријеке Босне и асимилацију у Хрвате и у Србе. Или, евентуално, формирање Филџанстана, са два милиона становника, што је, за садашње балканске стандарде, богбогова.
Ну, каже Мухић, о томе нико не говори.
Неџад Латић, пак, говори о томе да је Бакир све знао и испланирао тако да Бошњацима згади Хришћанску Европу. Сугерише да је све синхорнизовано са Ердогановим нападом и завадом са земљама ЕУ.
Латић, неоспорно, много зна. Он је с њима од почетка.
Зато и каже да се Бакир ослања на Ретардусе у СДА.
Међутоа.
То што умне људе нико, овдје, уопште, не пита, што их се не слуша и кад без питања кажу, не значи да овдашњи Бакири воде Политику и не слушају никога.
Значи само да је воде Велики Кројачи. Који су далеко одавде. И који и не знају да постоји неки Латић.
Они знају за Бакире. Док долазе по шнитове.
Али бих се, као скромну помоћ Здравом Муслиманском Национализму, у многим поставкама, савјетима, сложио са Феридом Мухићем.

недеља, 12. март 2017.

НЕСАГЛЕДИВЕ СУ
ПОСЉЕДИЦЕ
УНИШТЕЊА
И УМРТВЉЕЊА
ВЕЛИКИХ
ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА

У тој Усраној Америци, страначки систем је двополан. Постоји ту још неких ситница, као и у Енглеској, али оне нису битне. Тај амерички страначки мозик нарочито букне годину ипо, двије, пред изборе.
Најприје се тешка битка води унутар странке за номинацију кандидатуре за Президента.
У највећем броју држава, таква се кампања не води ни за Предсједника Државе.
Без обзира што је Америка, таква каква је, па и њене Странке, један велики Мравињак у коме има долара, нафте, наркотика, тенкова, атомских бомби, и свакојаке мрачне прљавштине, а мрава најмање, мора се признати да то личи на унутарстраначку демократију.
Демократе и Републиканци, послије, кроз мандат, живе у тим Конгресима и Сенатима.
И мале Државе и Нације, треба да имају своје Велике Политичке Странке.
Из једноставних дарвинистичко-марксистичких разлога а о којима ми је досадно да овдје расписујем.
Боље је погледати шта су посљедице девастирања ВПС.
У Америци је то Трамп.
Јер су странке предане на употребу Дубокој Држави, Парауставу, Парамоћи. А Предсједник, когагод нађу, Бил, Обама... служи да има ко да лети оним авионом.
Онда се појави Трамп, сељачина, натуршчик, као законит продукт незадовљства, и разјебе цијели систем.
Код нас, и около, стање је још погубније.
█ СДС – никад није успио да се трансформише у Политичку Странку. Чак ни у времену када је владао СНСД, што је била боља прилика него она послијератна.
█ СНСД – понавља грешке СДС-а. У структурама је превише оних који су били у СДС-у, превише Службаша, превише Тајкуна, Феудалаца и Менаџера.
Главни Одбор је безгласан. Додик, као Предсједник Странке, све је. Не да Странци да дише.
█ СНС – Њихов Главни одбор је Једногласан. Можда и има прољев али не смије да предне. Ни да пуне. Вучић је све. Томи Драгица, Шешељу Хаг, Дачићу Слоба.
█ СДА – Све више личи на једну велику молитву. Клекнули сви и залијепили чело на земљу, нит море нит роморе. Тако још од смрти Тихића. Актуелна Четворка њихова и они ошто су прије отишли, као и у СДС-у, показују одређене успјехе. Али, Бакир је и Софтић, и Силајџић, и свој Бабо Алија, и Минаре, и Оџа, и Шејтан.
*
Када Велике Политичке Странке уђу у ту фазу, настаје неколико проблема.
► Технологија њиховог унутрашњег живота преноси се на остале институте и, постепено, на друштво.
► Такве Странке је веома тешко побиједити на изборима. Јер се, други, много мањи, боре страначким алаткама а потчињена Странка се бори свим невидљивим а невјероватно моћним акцелраторима.
► Одлучивање се затвара у унутрашњи џеп једног човјека. Као у Бакировом случају Ревизије. Или у Вучићевом случају, на коју ће страну Србија.
► Само је корак до пропасти. Као што је пропала Странка Бориса Тадића.
*
У којојгод се фази таква ВПС нашла, она је необорив знак огољавања НДД Сфере.
Након економије, дерегулисан је и Политички Сегмент. Национална Политика више не постоји. Јер се своди на Лидера или Вођу.  
А то је за Нацију, Народ, Бираче, Јавност, велика варка.
Мислиш да га имаш а он отишо на пушење код Монике.