КАД ПОЂЕТЕ,

НЕК НЕКО САМО

УГАСИ МЕДИЈЕ

Како је некад лијепо било рећи Студирам Журналистику. Студирам Новинарство.

Данас се, исто, неука провинцијска свјетина диви кад неко каже Студирам Медије.

Диви се курац.

За Медије се не учи.

Ко ни за Вирусе.

Само се појаве. А лијека нема. Нити се могу прележати. Ни одлежати.

Сјећам се, дабоме, јер сам о томе размишљао у дугим досадним рововским ноћима, јер кад турци, усташе и чеде не пуцају, рат је једна жива депримирајућа досада, како су тих мјесеци и година, сви били усхићени.

Готово је са Комуњарама, са том усраном Југославијом, а и теби Друже Тито јебем матер, готово је са Самоуправљањем, Кардељем, Цека, Соурима и Сизовима. Само да још нешто побијемо оних изрода на линији испред нас, па нас ето у Демократски Рај, све у гузицу се ногама тукућ.

Долазе Приватизација, Демократија и Медији.

Немој, зоро, никад сванут.

Мислио сам.

Ну. Сванула је.

Па и ја дођох у Рај.

Одмах ме питају Бил код нас, у Странку Бораца.

Видим, разумију се у вишестраначки мозаик Ко Мара.

Редакције, такозвани Медији, већ попуњени. Дошли разни Новинари, из малих избјегличких мјеста. И они који су се врзмали по пресцентровима, да не би ишли у Рат.

А и не би имало смисла да се из рова вратим у Новинарство. Убица и Новинарство, не иде то.

Касније сам схватио да се Пјесник Зајебо.

У Медије, као и у Политику, може свак.

Само у рат не може, Мајку Му Јебем. За Рат се пробире.

У Рат море само онај ко мора.

Тако смо и Ми добили Медије. Ко Америка. Кокаколу смо већ имали. Много касније, појавио се Мекдоналдс, кога су, у Бањалуки, одма, набили на Тврдоналдс. И он отишо.

Али остали су Медији, Сунце Ти Јебем.

Кад сам поручио Биљани Плавшић да јој оћу помоћ, пошто је, опкољена, спавала у Банском Двору, да стражарим. Могу ја и пером, али то се иступило. С пушком сам вјештији. Она рекла да дођем. А неки политички јунаци из њене булументе, одмах ми кажу Ми сваку ноћ пратимо Сиенен и ујутро дајемо сопштење против њих.

Шта је Сиенен, Кру Ти Јебем.

Такве конзерве у рововима није било.

Док сам ја схватио, то се и код нас насиененовало у пизду матерну. Одавно имамо Сиененбеен, Сиенееннаизврат, Васковић с друге стране, Сиененбехате, Опозиција каже и Ертеересиенен.

Онда се, у тој Америчкој Демократији, поред Амбице Морин, једне свијетле демократкиње, такорекућ, појави и Демократа Трамп. Мада ће они рећи Реубликанац. То га веже за мене. И ја сам Републиканац. Република Српска.

И прије него што је постао Кандидат, Трамп, почео да јебе и заврће уши. А не да јаукат. Хиларици је толико заврто уши да је Бил цвилио кано гуја љута.

И није помогло.

Чим је ушао у Жуту Кућу Америчке Демократије, шутно ногом Сиенен и још неке Фејкалне Медије.

Шта ћемо сад, Сунце Ти Јебем.

Ко осим Трактористе Додика, смије да напада Медије.

Углавном. Наступио је Крај Медија. Кажем ја, Рајкујама.

Френсис Фукујама је мало пресро са оним Крај Историје.

Али Крај Медија је дефинитиван.

Њихов крај је почео са пропашћу Новинарства.

Као што је и Крај Индустрије почео са пропашћу Директора. Студирам за Менаџера, Боли Ме Курац.

НДД Сфера ће имати велике проблеме због Краја Медија, односно Смрти Новинарства.

Новинарство је било, чак и у Тоталитурама, нека пијаца истинитих вијести и идеја. Са више вијести и информација, него идеја.

Данас су Медији, на свом крају, велика лабораторија вируса. Оружје за краткоталасно масовно уништење. Вируси трају од насловнице до насловнице. Онај ко је разапет на Насловници, пошто је таквих много, и на све ће доћи ред, никад Исус неће постат. Неће га саранит ни у кречу.

У томе се тешко сналази и НДД, Нација, Држава, Друштво, и Појединац.

Отуђење је много веће од оне покретне траке коју је измислио Форд и Индустријски Запад.

Експлоатација је разорнија од дванаесточасовног рада у фабрикама.

Сада се експлоатише мозак. Али тако да не остаје ни јаловина.

Ти Медији, за које смо ми ратовали, у склопу Светог Тројства СПМ, Странке, Приватизација, Медији, сада су потпуно демаскирани.

Као најлажнија фасада у Историји Цивилизације.

Они су разоткривени као најружније огледалце, оно са рупом а без кулгице, савременог друштва и државе.

Мада је њихова лаж, самима себи прво, о томе како су они Седма Сила, како су вентил и трофазни генератор Демократије, Грађана и Права, служила у сасвим друге сврхе.

Они су, сада се види, Седма Кила, Брух, Мудо Марјаново, Неурађен Чимбур.

И то је свјетска добит за Трампа.

Ако ништа више не усере у свом мандату, усрао их је, Медије, и Америку, за медаљу.

Кад су допиздили једном Америчком Президенту, знаш да је ђаво дошо по своје.

Мада ја мислим да су њима, ипак, Саопштења дошла главе.

У НАЦИОНАЛНОЈ ПОЛИТИЦИ

НИКАДА НЕ СМИЈЕШ

ОСТАТИ БЕЗ ИНИЦИЈАТИВЕ

Као ни у Политици уопште.

Трамп, апсолутни аутсајдер и натуршчик, добио је Изборе у Америци, захваљујући Иницијативи. Ја ћу то и то. Хилари је ишла по Инерцији.

Меркел се препустила, у случају најезде Миграната. Приватила Иницијативу Територијалиста, дошла у подређен положај, није имала Иницијативу. Сада јој рејтинг не стоји како треба. Иако је Њемачка економски недирнута.

Ни економија, запосленост, стандард, не помажу, ако у Политии останеш без Иницијативе.

Ту би могли са се укључе Аматери, у обуку и вечерњу школу, који сматрају да је Политика задужена за раст економије, запошљавање, лични стандард, ниске цијене и топле услове за чешкање муда.

Политика је нешто друго.

У случају Босанског Бродолома, Ревизија и Распад Предсједништва, ради се такође о Закону Иницијативе.

Савез За Помјене, и Инокосни Предузетник, Младен Иванић, ангажовани су као мексички илегални досељеници у Калифорнији, за полузанатске радове на градилишту.

Насјели су, као и Хадезе БиХ, одмах послије рата, на Државу БиХ, на Европске Интеграције, на Пробосанство, Народњаштво и грумен соли бачен под Бакир Сећију.

Тиме су, аутоматски, остали без Иницијативе.

Додуше, они је нису ни имали. Њима су сваких шест мјесеци, уназад десет дугијех годиница, убризгавана антитијела Криминала и Корупције.

Они су тако постали осмоплегични за било какву смислену Политику, нарочито за Националну Политику.

Такви су доведени у Сарајево. Још им је обећано, само да наставе са борбом против Криминала и Корупције, али само у Српској, јер на Сећији, као и на Синији, никад није било К&К, да ће ухапсити Додика и покренути процес. А они ће се вратити, На Белом Коњу, у Бањалуку.

Дабоме да су зинули, ко гузица на нове гаће.

Јер, за Политички Програм нису ни капацитирани, још од Оца им Раше.

Шта је, за то вријеме, радио Бакир Изетбеговић.

Непрестано је имао Иницијативу.

Та два мимоилазећа тренда су довела до тога да Бакир мирно, са вантјелесном групом људи, покреће Ревизију Тужбе Србији. Заобилазећи све институте тзв Државе БиХ, чак и онај у који је он биран.

Бакир је Сазаповце превео Жедне Преко Курца.

А све би било другачије да је Сазап, укључујући и квадромудо јаловог Иванића, имао Иницијативу.

За шта је постојала Историјска Шанса.

Јер, да је Сазап, и Иванић, почео да Српствује, да је Босни повукао Ручну, а бакиру одмјерио Лакат, да је почео да заступа Самосталност Српске, дејтонску, није морао Сепаратистичку, из игре би био избачен Додик, СНСД и Власт Репулбике Српске.

Бакир Сарај Чадор би морао да трчи за туђом Иницијативом, што је у Политици увијек губитнички смјер.

А Сазапу, Есдеесу, био би отворен пут за Изборе 2018е.

Овако, они, леукемични, сушичави и неспермни, нису у стању ни да трче иза Иницијативе Бакира Изетбеговића.

Њих су, Сазаповце и Иванића поватале санџије па ни испод Сећије не могу да изађу.

ПРАВДА ВОДИ ДО

ПОМИРЕЊА А ПОМИРЕЊЕ

ДО МИРА.

ДО МИРА ВОДИ САМО РАТ, КРВ

И РАЗДВАЈАЊЕ.

Од свакодевне праксе Мржње, не видимо њену Филозофију.

Као и све, и Мржња се може искористити у доброток.

Кад би људи који воде људе хтјели мало да размисле.

Босна и Херцеговина је расадник Мржње.

Дијелом зато што је овај простор уклет, што је пун гејзира нељудскости. Али дијелом и стога што је настао на сурету крви и сабље, пашњака и брда, вјера и богова, војски и ратара.

Дошло се дотле да се може рећи Да нема Мржње, не би ни Људи било у Босни и Херцеговини.

Кад оде Мржња из Босне и Хецеговине, и Људи ће се иселити.

Мржња је и у Хрватској и у Србији. Само је њима понестало мета, па једни будалашу као фалсификоване Усташе а је једни се јебу у ријалитијама и пинковим звездама.

Једнако је пропадати у Ријалитију и у Мржњи.

Само је цијена крви различита.

Ни једна људска заједница не може опстати на Илузији. Од играња кликера до Државе.

Илузија је непостојеће биће које има највише проливене људске крви.

Братство и Јединство.

Које је искориштено за Сливове Националне Крви.

Након те Илузије, Хрватској је продана Илузија ЕУ. Босни и Хереговини је продана Илузија Помирења. Србији Илузија Региона, Вучића и Пријатеља.

И свако ће своју Илузију платити.

Босна и Херцеговина Крвљу.

Ови остали, гузицом.

Зато Срби из Републике Српске, не може се рећи из Босне и Херцеговине јер их тамо нема, осим у Републици Српској, желе да оду из Босне и Херцеговине. Да се Република Српска одвоји, осамостали.

То смрдљиви Бег Сарајског Сокака назива Сепаратизам.

Добро. Али, откуда тај Сепаратизам код Срба. Када су Срби увијек били за Славенство, Јужнословенство, србехрватесловенце, Југословенство, Пролетери свих земаља и све сличне интеграцијске непогоде.

Србима Републике Српске доста је Крви и Мржње.

Они једини од Срба знају шта је то. Они су једини били убијани у Јасеновцу и једини су свједоци пропасти Книнских Срба. Они су видјели како Срби у другој половини БиХ ни у костима не могу да буду мирни.

И знају да се све то догодило само због заједништва.

Знају да кад им неко каже Помирење, држи јатаган иза леђа.

Пустите нас да будемо Сепаратисти. А помирење стрпајте себи у Гујицу.

Идите у Хаг, и код других исцјелитења по свијету, овјековјечите Геноциде над вама и Злочне. Будите Жртва. И то што сте Жртва, ваш Злочин је.

Немојте више инсиситрати да живите заједно са вашим Геноцидашима и Агресорима. Знам да нисте болесни, па да тако идете у Мазохизам. Ваша Мржња тражи Крв.

А ми никад нисмо хтјели туђу Крв. Своје више немамо.

Пустите нас да се одијелимо.

Боље бити и свој чварак него бутина која се црва. И којој, когод наиђе крај буњишта, пушта Крв.

ПОРЕД ХЛАДНЕ

КОЕГЗИСТЕНЦИЈЕ,

СРПСКА У БиХ

ТРЕБА ДА ПРАКТИКУЈЕ

ПЛИВАЈУЋУ ПАРЛАМЕНТАРНУ

ВЕЋИНУ

Почетници и Натуршчици за формирање и избор Заједничких Институција на нивоу БиХ, користе синтагму Владајућа Коалиција.

Тако се сада за СДА, ХДЗ и СЗП употребљава та синтагма.

По пракси и по уџбеницима, мада ни једно ни друго не вриједи за Насеобину какав је БиХ, то Сумануто Јебалиште страних зецова и домаћих дрекаваца, не може се говорити о Владајућој Коалицији.

Јер, једноставно, не постоји Политички Програм око којег се та група окупља.

Ради се о Тронационалном Конгломераторијуму од којег је један Национални, један Вјерски, један Издајнички.

Синтагму Владајућа Коалиција употребљавају Унитаристи. Из сасвим практичних отоманских разлога.

Као што је случај и са Предсједништвом БиХ, гдје се то тијело попуњава са три стране, прецизном националном формулом, што му даје основну уставну и политичку особину, а то је Трипартитност, тако је и са осталим заједничким институцијама. Заједничким, дакле, а не Државним, како, опет, воле да кажу Унитаристи.

Јер је немогуће у БиХ, која није Држава, чак ни у свом Уставу, да постоји нешто Државно.

Представничко Вијеће Парламентарне Скупштине БиХ само је мало веће Вијеће Народа исте те ПС. Тронационално представничко тијело које представља, преко делегата, посланика, и Бираче, али и, још прецизније, Нације.

У таквом случају, чак и да неке странке желе да успосаве Владајућу Коалицију, она је тешко могућа. Јер Националне Политике немају довољно простора за формирање политичке коалиције. А и да имају, Устав БиХ и конструкт заједничких институција то онемогућава.

Трипартитност је максимум од онога што се може постићи на нивоу БиХ.

Разумије то и Бакир Изетбеговић, у случају Ревизије. Па иде ванинституционалним путем, као и бабо му, уздајући се у подршку у ЕУ и изван, како би се вјештачким правнм и процедуралним путем, опет, као и 93е, отпочела хајка на Србе и Србију.

Шта Република Српска треба да ради у таквом стању Устава и Политичког Система.

А што досад није радили ни једна политичка група, на нивоу БиХ, окупљена око СНСД, нити око СДС-а.

Треба да уведе, кроз одговарајуће одлуке Народне Скупштине, институт такозване Пливајуће Парламентарне Већине.

Као што је пливајући курс неке валуте.

Народна Скупштина би својом одлуком или актом, ако већ не може у Устав Републике Српске да се угради, сада и одмах, донијела оријентире и пунктове, на којима делегати, изабрани у Српској, у Представничко Вијеће и Вијеће Народа ПС БиХ, гласају За. За све остало Не.

У ту сврху треба одмах урадити и Катастар Српских Представника у свим Заједничким Институцијама, од најмање Агенције па даље. И с њима имати редовне вечерње школе, на основу Одлука Народне Скупштине.

Тако би се онемогућио Волунтаризам којег је знао да практикује СНСД као и Лакомислена Издаја, коју добро зна да практикује СДС цртица ПДП.

ОД ВУЧИЋА,

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ДА НЕ ОЧЕКУЈЕ

НИШТА У РЕВИЗИЈИ

Прво. Вучићу то неће користити у Изборима. Јер тамошње Бираче не занимају ти неки Босанци.бре, Бакир и Иванић.

Друго. Нема назнака да ће Вучић промијенити пјесму Друже Нато, Ја ти се кунемо, да са твога пута не скренемо. Вучић ће наставити Сарајевизацију политике Београда. Јер је то темељ његове политичке платформе и јер је сигуран у побједу на предсједничким изборима.

Треће. Ни Вучић, ни Србија, у политичком смислу, не схватају шта значи Ревизија. Вучић, додуше не схвата ни шта значи Пекабе, али то је њихов проблем.

Четврто. Не схвата, ни Вучић, а ни ове овдје Пробосанске Прилуде, и многи низаштонејебавајући важносник у Републици Српској, да је то процес који је почео 1993е.

То, дакле, није Бакиров садашњи хир, као, тобожња припрема за Изборе 2018е. Јер је лоше прошао прошле године.

Пето. Не схвата Вучић да је то процес који је срачунат на уништавање Републике Српске.

Знају у Бакир Чадор Сарају да не могу Србији ништа. Али могу, у повољном тренутку, да пониште Српску и створе Исламску Републику. Зато Хрватима не дају прозборити о Трећем Ентитету. Јер се, онда план знатно отежава.

Шесто. Политику Београда, одавно, деценијама, мало интересује судбина Срба са ове стране Дрине. Па не интерерсује ни Вучића, нити било којег Кандидата. Највише је показао Коштуница. Али, он је најмање могао.

Седмо. Залагање, политичко, национално и за Државу Српску, може много да кошта актуелну и будућу гарнитуру у Србији. У наредних десет година. Јер су такви унутрашњи услови сторени и јер је такво окружење.

*

Стога се не треба уздати у Вучића. У неке  његове позиве на састанак. У неку његову подршку.

Наиван је сваки лидер из Српске који ће тамо отићи да чује патетику: Србија, и Ја Као Држава, увек ћемо да будемо за јединствену Босну и Херцеговину.

А неће смјети да му каже Не сери Вучићу, нисмо од тебе тражили да убијеш Бакира. Као Принцип на Миљацки.

ОХАЕР

ДЕФИНИТИВНО

УНИШТИО СВАКУ

МОГУЋНОСТ

БОСНЕ И ХЕРЦEГОВИНЕ

Ово што се сада догађа са Ревизијом Пресуде у процесу БиХ против Србије за Геноцид, у својим међународно правним аспектима, као и унутарљубавним троугловима, као што су Бакир – Иванић – Црнадак, има своје гнијездо.

Нема јаја без гнијезда.

Осим код мудоклапчина.

ОХР који је установљен у Дејтонском Споразуму, и коме су тамо намијењена мала права и могућности, јер је највећа тежина дата Уставу, Међуентитетској Линији Разграничења и СФОР-у, пошто се очекивало тешко вријеме смиривања ратних тензија, врло рано је, под притиском Великих Кројача, трансформисан у Монструма какав није био ни Бенјамин Калај.

Бонска Овлаштења су том Оркестру Лудака, умјесто виолина и флаута, дала маљеве и гиљотине а умјесто гудала, инсталирала много будала.

Ешдауна и слично.

Охаер је, на основу тих недејтонских и неуставних, овлаштења почео да крши Устав, крши Дејтон, крши Право, процедуре, надлежности Институција.

Нико се није бунио.

Срби. Јер су се усрали од страха, Есдеес, од оптужби за ратне злочине. Пошто је Хаг купио по реду.

Храти. Јер су наивно насјели на Цјеловиту БиХ гдје ће се Србе претјерати преко Дрине, само полахко, и гдје ће њима припасти све што је Српско, од Мркоњића па до Дрине. Осим Сребренице. И Стоца.

Муслимани. Јер је све њима и ишло на државну руку. На Унитарну Босну.

Побједом Есенесдеа 2006е, почела је пропаст Охаера и Унитарне Босне.

Рат и данас траје.

Али посљдице те Охаерисане Босне, никад се неће искоријенити. Све до њеног Распада.

Те посљедице се, скупно, могу назвати Бесправље.

Што обухвата кршење Устава, на свим нивоима, непоштовање и заобилажење Уставних Институција и њиховин надлежности, Лидерисање, Октроисање, Силовање...

Сарајево сада, Бакир Чадор Сарај, наставља стазама свијетлих традиција Охаера. Сарајево је убијеђено да је то исправан Државни Пут. Мада је то Пут Укопа. Јер оно, Сарајево, нема могућност обезбјеђења тих неуставних активности. У смислу силе за споровођење и у смислу заштите од побијања и поништавања. Као што је ОХР имао СФОР.

Република Српска је још посљедњи бастион, посљедњи ров, процедуралности, у коме се колико толико, поштују Институције и Права.

То показује и случај Референдума, када се на сво Бесправље из Сарајева покушало одговорити и правном амбалажом.

По мени, непотребно.

Јер. Бесправље не обавезује Право.

Република Српска, и то је сада пресудно важно, мора да сачува институционални, правни и процедурални поредак. Јер ће се Бесправље Сарајева, уз тиху подршку Странаца Усранаца, Амбасада и Унитариста, наставити.

Како не би, Република Српска, дошла у ситуацију да преузме такву технологију и сама себе изнутра разори, и не стижући до прага Самосталности.

За коју је, Самосталност, животна стартна свар тај ПИП Поредак. Правно Институционани Процедурални Поредак.

СРПСКА ПОЛИТИКА

МОРА СЕ ТРАЈНО

УОБЛИЧИТИ КАО

ХЛАДНА КОЕГЗИСТЕНЦИЈА

Свако увлачење Срба, који пате од вишка љубави за друге, од вишка колективитета, од радости заједништва, од полуције током Братства и Јединства, у било коју сарадњу и везу осим голе међудржавне, опасно је по њихову Егзистенцију и Опстанак.

Улазак наивног Краља у Краљевину СХС, затим српско форисарање Рата а не Пакта и комунистичко фолирање да су сви у СХС учествовали у устанку против Нијемаца једнако као и Срби, и, коначно, стварање ФНРЈ, од Срба на толиком простору, учинило је да их нема у Хрватској, у пола БиХ, на Косову, у Македонији, па и у Црној Гори.

Зато, кад Вучић излази, трепћући у политичком оргазму, са идејама Један Аутопут Према Сваком Српском Непријатељу, Политичке Србе треба да језа пролази. А обични треба да се сјете Јасеновца и Олује.

Вучићево форсирање сарадње Београда и Сарајева, односно постављање БиХ на прво мјесто, док се Република Српска помиње само кад мора, није опредјељење против владајуће опције у Српској. То је опредјељење за Сарајево и за нестанак Републике Српске у вртлозима Унитаризма.

Његова генијална замисао о Аутопуту Београд – Сарајево којим би се повезали Санџак, Горажде и Сарајево, предратна је идеја о Зетри. Зеленој Трансверзали.

Данас је Мектић, Велики Стратег Есдееса у борби против Криминала и Корупције, али српске провенијенције, и на привременом раду, са уговором о позајмици са Бакиром, изашао са идејом да се Бакира треба уклонити, као и Додика, али да са СДА Српска Демократска Странка хоће и може да сарађује.

И понови нека свјетлуцава мјеста те сарадње која као да су Вучићева.

Форсира Звиздића. С којим се недавно, Вучић, у Првом Дану Кандидатуре, кобива нешто консултовао. Са Звиздићем које се у све разумије ко МУК.

Очито је да је струја која је исфорсирала Бакира и Ревизују, добила опоненте. Или је то иста, мало тајнија, која ће Бакирову Авантуру искористити као додатни аргумент да га се пукне по ушима. Уклони.

Да ли је то реално или није, обзиром на то да Бошњачки Политички Круг води Исламска Заједница и да је СДА ту центар, нећу сада да разлажем.

Велики Кројачи који су смислили Распад Југославије и Ратове Братства и Јединства, са Србима као главним кривцима и злочинцима, сада су кренули у другу фазу.

Србе треба искористити за даље уништње тако што ће их се погурати, на основу подсвјесне повратне спреге о кривици, у сарадњу са муслиманима. У којима ће они, уз садејство Шиптара, дугорочно страдати.

У шта не треба сумњати.

Срби су у стању да толико заволе муслимане да ће примати вјеру, а већ јесу, и да ће сарму правити ко баклаву, без крметине, у богатом шећерном преливу.

Кад су Срби доспјели у стуацију да им је Мектић главни стратег за политичку међунационалну сарадњу са муслиманима, а Вучић за регионалну царинску унију, путну мрежу и побратимство са Сарајевом, Загребом и Тираном, прогноза може да буде само резултат као кад су се Девет Говедара завратили на Мару.

Стога Српска и Србија, мада је у Србији стање мјестимично јебено, морају да формулишу своју политику Хладне Коегзистенције. За дуго наредно вријеме.

Српска то мора да учини и према Сарајеву.

Нема никакве љубави са СДА. Чак и када се Бакир уклони. Јер су сви Бакир, сви су подржали Ревизију. Сви, дакле, мисле да су Срби геноцидни.

Игра са СДА и СДС иста је као и, некад, игра са СДП и СНСД. Када је СДП покушао да увлачећи СНСД, створи босанскохерцеговачку социјалдемократију и тако, склањајући и кажњавајући СДС, увуче Србе у заједништво у коме ће бити прејебани наталитетом и преведени жедни преко Дејтон воде.

Ово сад је потпуно идентичан пројект.

Само што то Мектић не зна.

Тада је СНСД форсирао положај Српске у кварљивим и варљивим преправкама Дејтона, Референдум, мада Срље не зна какву је историјску одлуку одиграо тај причајући Референдум, и форисрао Национални Интерес, што је СДП-у скратило пипке, па су се оренули увлачењу у мртвачки загрљај Хрвата, преко Комшића – и, коначно, пропали.

Шта сада, чини СДС, преко Мектића, у том загрљају.

Имјесто да се окрене Националном Интерерсу Српске, он тражи дубљи загрљај са СДА. Само нек Бакир буде код куће.

Зато Српска треба формулисати Државну и Националну Политику Хладне Коегзистенције.

Као гаранцију Опстанка и Самосталности.