ТРЕБА НАМ

МЛАДИХ

НАЦИОНАЛИСТА

ДА НАМ

ЈЕДИНО ПРОШЛОСТ

НЕ БИ ОСТАЛА

За све се регрутује, у свему се парадира и маршира, за све се школује, у све се врбује, за све се плаћа и обраћа, у све се приводи, подводи и мами.

Само у Младе Националисте нико не зове.

А већ смо дубоко у Вијеку Националних Држава.

Који се може протегнути, знајући како је Историја спора и болна, и на онај тамо.

Србија, као најочигледнији примјер, треба да нам увијек буде на памети.

Неколико деценија, више од пет, није рађала Младе Националисте.

Република Српска је једини дар који је Небо дало Србима.

А и ми смо помогли Крвима.

Што је Држава млађа и мања, више Младих националиста мора да рађа, његује и храни.

И да пази да их у рат не шаље. Да рата не буде.

Република Српска је велико поприште тих регрутација и вабљења.

Само нашу Младину нису у Муџахедине почели да маме и регрутују, обучавају и семинаришу.

За све остало јесу.

Црква и Политичка Артикулација, Школа и Јавност, имају обавезу да на то одговоре његом Младих Националиста.

При томе је јасно да не мислим на Српске Дивље Националисте, који су, програмирано и плаћено, блатили Србе, како би их се лакше и праведније прегазило и избрисало.

Мислим на Младе Националисте 21. Вијека.

Оне који ће тумачити Историју само колико им треба за Поглед и Програм. Који, дакле, неће од Историје чинити митове и фетише.

Оне који ће да разумију Вријеме и Вијек. И да виде, барем Три Путића.

Оне који ће да читају књигу дневно и да знају више од Џелата, Крвника и Истребитеља.

Оне којих неће бити срамота да раде за НДД, за Општи Прегрш, жртвујући себе и много свога, од породице до варљивог благостања.

Оне који ће да успостављају трасе, међе и оријентире, љестве, подиоке и скале. По којима ће се одвајати кукољ и остављати са стране.

Јер. За сваку Нацију и Државу сви су путеви бољи од Путева Кукоља.

МЛАДЕН ИВАНИЋ,

ВЕЛИКИ ПОЛИТИЧАР

ЗА ИЗВОЗ У ТУРСКУ

Шалим се.

Дабоме да није Велики Политчар.

Али јесте Велики Нагузичар.

Јер је већ двапут нагузио Српску Демократску Странку. И опет ће, ако буде среће.

Није Велики Политичар јер се још бори против рајка васића.

И јер је славодобитно наступио у одори и оклопу Српског Члана Предсједништва БиХ. Чије се једино српство огледало у томе да ће спријечити СНСД да уђе у заједничке органе, Савјет Минстара и то.

Након двије године мандата, Иванић опет преузима Осам Мјесеци.

Случајно или не, том приликом је отишао у Лондон да се састане са министром иностраних дјела и недјела Велике Британије и Брегзита, лондонском верзијом Тасовца.

Ја, пак, мнијем, да је отишао да реферише, положи рачуне и добије задатаке за контролни из општетехничког образовања и домаћинства.

И након те двије године, шта, квалитетно, о представљању Републике Српске у Бакир Чадору, у име изабраних и у име намјештених, може да каже Младен Иванић. Као свој допринос положају Републике Српске, доприосу њеној Дејтонској Самосталности и Будућности Опстанка.

Може да каже мало више него што то може да учини Никшићев СДП.

Он је набројао двије ствари.

● Извоз меса у Турску

● Смањење Цијена Лијекова.

Ну.

Изовз меса ће мало користити Српској. Турска не прима крметину. То је турско – турски извоз. И њега би било да су у Предсједништву БиХ, и у Савјету Министара, и препелице умјесто Срба.

Смањење Цијена Лијекова, узмимо да је то готова ствар, само је још једна функција Унитарне БиХ. Узимање оног што је надлежност Републике Српске.

При томе Иванић указује колико је СНСД за десет година дао надлежности Српске. Што Бирачи Седам Пута, на Седам Избора, нису успјели да увиде и схвате.

Заброваљајући да је он, када је дао Један Рачун ПДВ, Сарајеву дао највећу дизелку на свијету која је за собом, по сили закона и концепта, повукла чудеса и чудеса надлежности Српске. Дејтонских чистокрвних надлежности.

За то се иде на Суд. То је Велеиздаја.

А када је, СНСД 2006е, од Чавића добио мандат за састав Владе Републике Српске, био сам свједок, тад је Иванић Додику, поводом Реформе Полиције, рекао Нек ти је бог на помоћи. Тако добро су водили Реформу Полиције.

То је та борба за промјене, за турско месо и то.

Углавном, отишао је рајко васић а Иванић и даље сере.

Узгред, Иванић је поред Ам Амбасаде, Копање, пришљамчених СНСД мајкуна и феудалаца, Лагумџије... био је један од најватренијих бораца за моју елиминацију.

УСПАВЉИВАЊЕ МАЧЕТА У ШЕСТ СЛИКА

 МАЛИ САВЈЕТИ

ЗА ПОВРЕМЕНЕ ФАРБЕРЕ

ЧЕСТО НЕШТО БОЈИМО У КУЋИ ИЛИ ГАРАЖИ. АЛИ НАМ НЕ ТРЕБА ПУНА КАНТИЦА БОЈЕ. ПА ТО МАЛО, ПРВА УПОТРЕБА, ДОВЕДЕ ДО ТОГА СЕ ОСТАТАК БОЈЕ, ВЕЋИ ДИО, УПРОПАСТИ И БАЦИ.

ГЛАВНИ УЗРОК ТОМЕ ЈЕ ОШТЕЋЕЊЕ ПОКЛОПЦА НАКОН ЧЕГА УЛАЗИ ВАЗДУХ У БОЈУ И ОНА СЕ СТАВРДЊАВА, ПРВО ПРЕКО СВЕ ДЕБЉЕ КОРЕ А ОНДА ПОСТАЈЕ ПОТПУНО КРУТА И НЕВИСКОЗНА.

ДА БИ СЕ ТО ИЗБЈЕГЛО, ПОТРЕБНО ЈЕ МАЛО ПАЖЊЕ И НЕКОЛИКО ПРАКТИЧНИХ СИТНИЦА.

1.

ПОКЛОПАЦ ОТВАРАТИ СА МНОГО МАЛИХ КРУЖНИХ ПОЛУГА, НЕ НА ЈЕДНОМ МЈЕСТУ ДА СЕ ПОКЛОПАЦ НЕ БИ ДЕФОРМИСАО.

2.

ПОКЛОПАЦ СТАВИТИ УНУТРАШЊИМ ДИЈЕЛОМ НА РАДНУ ПОДЛОГУ А НЕ ОКРЕНУТИ ГА, СА  БОЈОМ ГОРЕ. 

ЗАТИМ КАНТИЦУ ОБЛИЈЕПИТИ ПАПИРНОМ САМОЉЕПЉИВОМ ТРАКОМ.

3.

ПРСТИМА ЛАГАНО ПОДВИТИ ТРАКУ УНУТРА И ТАКО ПРЕКРИТИ РУБ КАНТИЦЕ.

4.

ПРОМИЈЕШАТИ ЧЕТКИЦОМ.

5.

САДА ВИДИМО ЗА ШТА СЛУЖИ ТРАКА. ЈЕР НАКОН УМАКАЊА ЧЕТКИЦЕ, ЊУ ТРЕБА ОСЛОБОДИТИ ВИШКА БОЈЕ, ДА НЕ КАПЉЕ И ПОДЛИЗУЈЕ. А ТО СЕ ЈЕДИНО МОЖЕ УЧИНИТИ О РУБ КАНТИЦЕ. КОЈИ ЈЕ, САДА ЗАШТИЋЕН. АКО БИ СЕ ТО РАДИЛО О НЕЗАШТИЋЕН РУБ, БОЈА БИ СЕ ТАЛОЖИЛА ОКОЛО И КОД ЗАТВАРАЊА ПОКЛОПЦА, СУШИЛА. КОД ПОНОВНОГ ОТВАРАЊА, ПОКЛОПАЦ СЕ ДЕФОРМИШЕ И ПОСЛИЈЕ СЕ НЕ МОЖЕ ПРАВИЛНО ЗАТВОРИТИ ПА ВАЗДУХ УЛАЗИ УНУТРА И БОЈА ЈЕ ПРОПАЛА. ТО НИЈЕ ТОЛИКА ФИНАНСИЈСКА ШТЕТА ВЕЋ ЈЕ ВРЕМЕНСКА. ПОТРЕБНО ЈЕ ПОНОВО ИЋИ У КУПЊУ ПА СЕ ПОСАО ОДЛАЖЕ И ТАКО УНЕДОГЛЕД. А АКО ИМАТЕ ДЕСЕТ КАНТИЦА БОЈЕ, ОНДА ЈЕ И ФИНАНСИЈСКА ШТЕТА.

6.

ПОСАО ЈЕ ЗАВРШЕН, СТУБ ЈЕ ОФАРБАН.

7.

САДА ПАЖЉИВО СКИДАМО ТРАКУ. РУБ ОСТАЈЕ ЧИСТ.

8.

И ВРАЋАМО ПОКЛОПАЦ.

КО НОВО.

ПРОШЛО ЈЕ

ЛЕДЕНО ДОБА.

ШТА НАС ЧЕКА

У ДОБУ МАШЕ И МЕДЕ?

Гдје је Маша Трамп.

Међународна Заједница, што је лијепа синтагма за постратне окупаторске снаге, нови колонијални примитивизам, притајене деструкторе НДД Сфере и групу будибогснамица, већ одавно не зна шта ће са БиХ и земљама овог подручја. Укључујући и Хрватску која је утрпана у ЕУНАТО, брзином која је одавала лакоћу неозбиљности.

Дабоме, она није овдје ни дошла, ни послата, ни тако названа, да би нешто учинила, да би помогла и допринијела.

Међународна Заједница је овдје да би ослушкивала хоће ли мртвац да прдне. Да би примијетила шта јш може да се опљачка или разори и раствори.

Стога су овдје парадирали, од краја рата, дивљаци, аматери, безреференнтни идиотиди или најобичнији замаскирани шпијуни.

Дејтон је створен, и успио, само зато што је рађен по глобалним принципима односа снага Великих Сила.

Чим је малопређашним дат у руке, од њега се изродио монструм који се зове данашња БиХ.

Улога те Међународне Заједнице очита је по дјеловању Инцка.

Од свег дјеловања он има само понеку изјаву о Додику.

А данас о Додику прича сваки покрајац, политички почетник и заостали провинцијалац.

Ништа бољи од Инцка није онај Бриселски Хан који изјављује да је Србија у великој опасности од бујања национализма.

Будала. У Србији више не може да се појави ни једна Опасност. Осим, можда, још један Вучић.

Са одласком Цурице Обамице који је рушио земље успјешније од Гице Била, наступа Ново Доба.

Ако је Обама био инструмент Леденог Доба према Русији, у чему су страдале и Сирија, и Украјина, и многе земље ЕУ, само то неће да признају, чак и Њемачка, доласком Трампа, који није ништа бољи, само је јебенији и прагматичнији, који стаје наспрам или поред Путина, равноправно, какву могућност никад нису имали Обама, нити Меркел, наступа доба Маше и Меде.

При чему је, дабоме, Маша Трамп.

Правиће Маша срање по кући, по дворишту и по селу.

Али ту ће увијек бити добри Медо Путин, да ствари среди или да каже Доста, Машо. Ишчешљај се и помотај мараму па се смири.

У таквој ситуацији слаби улога ЕУ, Бриселске Бирократије, Ангеле Меркел.

Слаби и блиједи посве, улога Међународне Заједнице у БиХ.

То је огромна шанса за Српску и Србију.

За Србију на предсједничким изборима. Да добије, иако је већ касно, новог Предсједника Националне Класе. У шта не рачунам Тому, Воју и Ацу.

Касно је, јер таквог нема на Политичком Каленићу.

За Српску је све то шанса да се дубље отисне у Самосталност.

За Српску је најбоље вријеме када се велики мјеркају и погађају, договарају и уважавају.

Тако су је у Дејтону признали и прихватили. Босни и Херцеговини наметнули.

То је Ново Доба које је СДС, нпр, требала да схвати прије пет година. И да већ тада има Национални Политички Програм.

Кад таква странка то не схвати, онда њен простор заузима Иванић. Нуспродукт Међународне Заједнице, њен еквилибрист за локалне сцене.

Ну. И овако је Република Српска на коњу. Може још чекати Српску Демократску Странку.

Само, СНСД, за 2018у мора  наћи кандидата за Предсједника Републике. Који ће устајати и лијегати са Самосталном Српском. А у Сарајево, евентуално, ићи само ако долази Путин.

ЗАКОН О НЕГИРАЊУ

ГЕНОЦИДА,

НОВИ ЈАСЕНОВАЦ

ЗА СРБЕ

Технологија за уништење Срба, једноставна је и изгледа овако.

● Пројектовање Међународног Суда у Хагу искључиво за Србе.

● Наметање Тужилаштва и Суда у БиХ, искључиво за Србе, институција које не постоје у Дејтонском Споразуму и Уставу БиХ.

● Покретање Распада СФРЈ преко Независности Хрватске што ће Србе испровоцирати (Сијековац, Српски Сват, Породица Зец...) и увући у већ припремљен Рат (Шпегељ, оружје...)

● Организовати ратне догађаје који могу послужити за оптужбе Срба за Геноцид (Маркале, Тузла, Сребреница...).

● Организовање свјетске Медијске Прекривке против Срба.

● Наметање Пресуда о Геноциду у Сребреници и у другим општинама у БиХ, без обзира што се Геноцид не установљава судским пресудама.

● Инсталирање Геноцида као недодирљиве историјске истине.

● Наметање Закона о негирању Геноцида.

● Отимање Српског Географског Простора.

● Инсталирање, из српских редова, послушника, колабораната, измећара и деструктора.

И, готово.

Тако ће се постићи да су Срби све сами урадили.

И Југославију разбили, и друге тријебили, и Геноцид признали и негаторе кажњавали, и земљу давали, и уништили све српско.

Очито је да су скоро пред поразом оне снаге у свијету које су се, колико, толико, држале Правде у Дејтону и верификовали Републику Српску као саставницу БиХ, као Другу Српску Државу.

Још се само и држи Република Српска.

Али и њу се све чешће кити Фашистичком.

Србија је девастирана по свим шавовима.

Нека лажна нада у нову оријентацију Америке, Трампа и његове админситрације утолико је лажнија уколико не постоји Опозиција у Србији. Односно колијевка здраве националне политичке снаге која би се уобличила у политичку артикулацију и представила на изборима.

Опозиција не постоји ни у Републици Српској. Опозиција са Националним Политичким Програмом.

Што је погубно, скоро исто као и чињеница да у Србији владају измећари, колаборационисти и неолиберални фолери.

Бог је давно рекао. Учини нешто за себе па ће и Трамп учинити нешто за тебе.

Чинећи овако мало, једино изабрана дестегодишња власт у Српској, чини колико може за Опстанак Српске а тиме и Срба у БиХ, Властовство Срба сарађује са свјим Истребитељима.

Што чини да изгледа да то подржавају и Срби.

ЈАВНОСТ

НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ

И СТРОЖАК И ПОЊАВА.

УЛОГА МЕДИЈА

У СЕКСУАЛНИМ

НАСТРАНОСТИМА

ПОЛИТИЧАРА.

Заборавићу и заобићи различите нивое друштава, појаве жабљег дизања ногице за поткивање, пушитељске примјене западних рецепата и класичну балканску нестручност, па ћу означити само универзалне трендове, принципе и трагедије.

Онај ко је лансирао западну тезу о пресудној улози Медија и Јавности, а успут, и о Сукобу Цивилизација, Крају Историје и Рају Неолиберализма, знао је да је улога М&Ј никаква.

Али му добро дође као тешка, непровидна и непробојна, позоришна завјеса, која својим спуштањем павловљевски сугерише да се на сцени више ништа не догађа.

А све, уствари, почиње.

Против Трампа је било свих 300 водећих америчких медија. Осим три, четири, пет.

Очито је да је Систем, који је истурио Клинтонку као своју Президенталну Лутку, сматрао да је неопходно владати свим медијима. И да је то довољно.

Не кажем да то није тако. Али само у једном тренутку развоја државе и друштва, када се у наносекунди пресијеку линије тог развоја и нивоа комникације унутар једног друштва.

Овдје, на Балкану, имамо, такође таквих појавица.

Александар Вучић. Он сматра, а то су му трауме из младости ране, кад је био Министар Информација, и кад није схватио да је једно штројити Медије за другога а друго постројити их за себе, да се Медијима влада на начин да си, у сваком тексту, ти и наслов, и слика, и четири од пет међунаслова, и антрфиле. И да телевизијске вијести почињу са Здраво Вучићу а завршавају са Вучић: Довиђења до сљедећег Вучића.

И у Републици Српској има таквих покушаја.

Срећом, медијска сцена није тако бетонирана. Као у Србији и Америци.

Али, Додик често воли да има велики телевизијски интервју сам са собом. Мада и други воле да имају интервју са Додиком. Па пуштају старе репризе. Као што, зарад мало самозадовољавања, то учини БНТВ.

Добро што то воли Додик, да увече покрије Јавност а ујутро да је открије.

Него што то од њега преузима и Опозиција. Па на тај начин покушава да побиједи Додика.

Тако су, сада Сазаповци поклопили Медије са херојском офанзивом на Додикову Црну Књигу и на трапове које ће Додик, кобива, изградити над оптинама у којима не влада СНСД.

Они, дакле, живе од Додика. Додик је њихов аперитив, пливадон, антибиотик, дијета и рибље уље.

Чиме показују да немају никакав Политички Програм, немају никакву политичку и националну комуникацију са бирачима и немају никакву свијест о Политичкој Борби.

Ну.

Они то показују, а не могу да схвате, већ цијелу једну деценију. Дест дугих година.

Такви политичари, лидери и странке, настојањима да стално буду у медијима, да своју борбу воде искључиво кроз М&Ј, да сви медији буду њихови, прије или касније, погубно или трагичније, упадају и замку Медија.

Постају оруђе у рукама Медија. А Медији су, тада већ одавно, само шлиц у рукама оних иза сцене, кроз који они ваде, мало га отресу и враћају Лидере, Политичаре, Државнике.

Кад сви медији постану твоји, ти постанеш њихов.

Власт би требала да зна да је тачна информација, и неповољна, лансирана кроз медије, алатка у рукама Власти.

А Опозиција би требала да зна да сви медији, и кад би објављивали само неповољне информације, не могу срушити Власт.

Медији не могу да замијене Изборе.

Да могу, замијенили би барем у Америци.

Медији, коликогод писали, нису ни слово од Политичког Програма. Политичке Идеје.

ПЕЈСАЖИ СА МАРСА

ЦРНА ВЈЕТРЕЊАЧА

ПОЧЕТАК

НАРОД КОЈИ ИМА

ОВАКВУ ОПОЗИЦИЈУ,

МОЖЕ САМО ДА

ДОЖИВИ

ПОПИЗДИЦИЈУ

Сједе челници Савеза За Промјене, у једном малом, промјенљивом локалу, док се златнолистни новембар котрља низ још једну њихову Изборну Падину.

Недај се Вукота. Рече један. А Васковић ако нас се сјети, сјети, са укоченом руком уз тужно блиједо лице, рече други.

И то би био готов опозициони посао за овај предсрпскославски квартал.

Да негдје нису ископали како је Додик помињао Црне Књиге и градњу Берлинског Зида према општинама гдје СНСД није на Власти.

Онда им је, некако, наишла идеја о Влади у сјени.

Оригинално, СТЈ. Сунце Ти Јебем.

У тој Влади у сјени Премијер ће бити Васковић а први потпредсједник и неколико министарстких мјеста припашће почившем Милану Вукелићу.

Остало ће некако да напабирче из околних општина, пошто Мићу и Обрена не смију ни да питају за некога.

Доиста је понижавајуће политички бивствовати у Земљи у којој су Опозиција Босић, Говедарица, Чавић, Бореновић...

Понижавајуће.

Јер ни ја, чак ни ја, не могу да проникнем, ко их више зајебава. Додик или Васковић.

Данас је Бореновић изашао са епохалним опозиционим захтјевом.

Да Градоначелник Бањалуке, Радојичић, пита министра полиције Ко је убио Вукелића.

Знају ли ти Лидери Опозиције чиме се баве.

Знају ли шта је Опозициона Политичка Борба.

Знају ли да Политика није јетрвско прекотарабско надвикивање већ да је Политика Идеја о Путу. Овдје још и идеја о Националном Путу. И да то није Идеја о Сарајевском Путу.

Знају ли они уопште да никога, од Бирача на Изборима, не занима Милан Вукелић.

Знају ли да Бирачи боље знају гдје је и у којој општини нешто уложено, а гдје није, од Бореновића који иступи ону посланичку столицу. Као што је тупи и Чавић. Па прде у чабар.

Главу дајем да је Додик, кобива за страначке уши, намјерно рекао то о Црној Књизи и о забрани улагања у општине гдје СНСД није на власти.

Чак мислим да је потпомогао да то стигне до Јавности, знајући да ће се Кордони Опозиције упецати и тиме се бавити до Српске Нове Године.

Јер цијелу политичку каријеру чини друкчије.

Постоје у Влади, гдје Премијер у сјени и Сазаповци многи, имају своје изворе, везе, доушнике, читаве књиге табела о улагањима по година и по општинама. Гдје се све види. Нарочито колико је отишло у општине гдје се СНСД никада није ни примакао Власти. Добој, Бијељина. Нпр.

Кад то проуче, схватиће да их Додик зајебава.

А они зајебавају Јавност Републике Српске, лажно се представљајући као Опозиција. 

ЗАШТО СНСД

НИКАД

НИЈЕ УСПИО

ДА ПОБИЈЕДИ

У БИЈЕЉИНИ

Зато што је играо за погрешне Појединце и Туђу Публику а занемаривао свој Средњи Ред.

Есенесде је сваки пут на Општим Изборима добијао добре резултате. За неке неупућене, са стране, то је увијек изгледало чудно.

Мени је био знак да треба да изградимо организацију, како сам пројектовао и како бог заповиједа и да побиједимо и на Локалним Изборима.

Сматрао сам да ништа нисмо урадили ако СНСД не влада у БДБ, Бијељина Добој Бањалука.

Али. Масонска Ложа Импровизације, најјача ложа Есенесдеа, никад ми није дозволила такву активност. Прецизније, увијек су појединци у Бијељини имали подршку Мудрог Руководства за игнорисање Система, Процедура, Технологије, Организације.

Они су, у Општинском Одбору, увијек све знали.

Само нису знали да побиједе.

То је довело до тога да је СНСД постао бесплатан полигон за вјежбање изборних нестраначких еквилибриста, нарцисовоајера и егзибициониста. Док је Мићо побјеђивао а организација слабила.

Рачун, драстичан, стигао је 2014е.

Ја сам тад, већ био Ибрахим.

Ну. Еснсде стално пада. Због таквог односа према властитој Организацији, која није мала, која је потенцијална и која се лавовски бори у тешком окружењу, све ове мандате.

СНСД је 2008. имао 8 одборника, 2012е, 7 а ове годие је освојио 6.

То је тај пад, констатан и незаустављив.

Јер ће се овогодишња импровизација са туђим кандидатом осветити и 2018е. Ако се нешто брзо и драстично не подузме. Што није вјероватно. А нема се шта ни подузети на тако кратак рок.

Овогодишњи избори су, наизглед, успјшени, јер је резултат био близу Мићиног. За Градоначелника. Али. То је варка. Јер и СДС пада. 2008. 10 одборника, 2012е, 8 а ове године 6.

То је логично. Есдеес нема организацију. Има је Мићо а Мићо је предуго на власти и пад је законит. Логично би било да то СНСД искористио и ишао успоном. Али није. Пратио је Мићу.

За СНСД је ове године било боље да је имао свог кандидата за градоначелника. Који не би имао шансе. Прави Порази су дио Побједе.

Непотребни Порази удаљавају од Побједе.

Организација, Изборни Штаб у Бијељини, ове Изборе провела је на Љубином Гробу.

Од мене огромно захваленије и велико поштованије.

Ту организацију треба подржати и почети темељну реорганизацију са Мрежом Један Мјесни Одбор – Једно Бирачко Мјесто. Након двије године треба одредити Кандидата, којег ће кандидовати Организација. Да би, за четири године, побиједили.

Овогодишњи Бањалучки Рецепт треба да буде Универзитет Есенесдеове Организације.

Волунтаризам, Егзибиционизам и Самозадовољавање, за мале је Странке.