САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

ЈЕСТЕ

САВЕЗ ЗА ЈАЧАЊЕ

ДРЖАВЕ

Шта се крије из чудног постизборног договора Владајуће Компилације на Државном ниову.

Чудног, јер у појевтињење лијекова се креће након изгубљених избора. У Плави Дизел, такође. Ту су још и акцизе за градњу аутопутева. Те фантомско спајање Избора.

● Државна Наива Савеза За Промјене, тог новог вала Потурица из Републике Српске.

Бакир Чадор их користи за јачање Државе.

Они, сада, на Државни Ниво дижу Плави Дизел. Што је, у ствари, пољопривредна мјера која је у надлежности Министарства и Владе Републике Српске.

Они на Државни Ниво дижу и политику цијена лијекова.

Ни једно од тога до сада није било на том њиховом омиљеном нивоу.

● Крије се Политичка Фарса.

Којом се Савез За Промјене, Срби, жели заварати да учествује у Власти и да се нешто пита.

● Крије се Аранжман Опоравка.

Комплетна Компилација Власти у заједничким органима, доживјела је крах, осим ХДЗ.

Сада се популистичкм мјерама покушава оживљавање мртваца. Како би се код становништва издејствовао поврат љубави, одушевљења и подршке.

● Не крије се, јер је очигледно, отварање пута за пораз Српске Демократске Странке на изборима 2018е.

Што се може дочарати у само једној реченици.

Владаш у Сарајеву, губиш у Републици Српској.

● Покушава се уљепшати Сарај Распуштеница како би се прикрио потпуни Распад Федерације.

Распад функционисања тог система.

На који су Срби долили запаљено уље упитом над уставношћу одлука Парламента Федерације а Велики Кројачи хапшењима у Орашју.

Савез За Промјене им служи као тај весели бехарски покров.

Да су политички нормални, СЗП, измакли би се из те фарсе и гледали са стране како се одржава Хладна Непомирљива Коегзистенција, о којој говори Бакир, коментаришући топлину загрљаја са Фахром.

И радили на организацији СДС и Националном Програму. У оквирима Републике Српске.

БАЛАШЕВИЋ ЈЕ

НУСПРОДУКТ,

ЗАКОНИТ

ОТПАД

ВРЕМЕНА

Можемо ми сви да имамо носталгију под пазухом, или иза ува, да је носимо свуда са собом.

Али, она није ништа друго од онога што је наша жалба за младост. Како сам некад имо доброг певца. Какве сам ја сисе носала.

Али то неће спријечити чињеницу да је Вријеме прошло, то са добром државом, као и са добрим курцем и још тврђим сисама.

И, да, баш док ми тога нисмо свјесни, оно и даље пролази.

Ђорђе Балашевић је симпатична појава Заједничке Југославије. И само је тада, и у њој, могао настати.

Све послије тога, и Ђорђе и Југославија, нису ни за курац.

Тако је Ђорђе некидан „запалио друштвене мреже“ рекавши да неће доћи у Бањалуку да пјева јер неко чува метак за њега. А чува га зато што је Ђорђе, некад, рекао да ће доћи кад сви дођу на његов концерт који су били и прије рата.

Кобива они Хрвати и муслимани које су СЧК, Срби Четници Кољачи, протјерали, побили и слично.

Тако ћу му и ја доћи на концерт кад он, Ђоле, мртав прдне.

Не схватам шта је Балашевић себи умислио.

Ако пишеш добре стихове, не значи да добро пјеваш. Он више рецитује. Мало мање од Бајаге. Али рецитује.

Добро. Људи то воле.

Али ни то му не даје за право да себи умишља памет. Ако пишеш добре стихове и доро пјеваш, чак, не значи да си паметан.

А Ђоле га претјерује, одавно.

Имао је он тих испада памети, само се заборави.

Јебло вас весло које вас пренесло. Тога се ријетко ко сјећа.

Ну.

Ђорђе Балашевић је једна обична Тереза Кесовија. Само са талентом за поезију. Значи, Глупа Пичка.

Јер не схвата да је са Божом звани Пуб прошло и Вријеме.

И да Вријеме увијек пролази.

Вријеме пролази јер то пушта Већина да буде тако.

Али је једнако и ако то учини Мањина.

Можемо да се љутимо, да имамо носталгију и јед, да будемо бијесни и да носимо крвав поглед. Али ништа нећемо промијенити.

Човјек мора да то прихвати, да види гдје је прикључак и да се ухвати у Воз Новог Времена.

То није лако. Није лако наћи прикључак. Не јебе те ни Воз.

Мој прикључак је, напримјер, био Ров и Рат.

Неком паметнијем је био Пљачка и Шверц.

Има још прикључака. Само ниједан од њих није Памет.

Што жели да нам прода Ђорђе Балашевић.

И чиме још више испада изван Времена.

Штета. Јер Ђоле ипак није толико глуп као Тереза.

Али јесте глуп, чим се толико држи памети.

И осипа са себе и оно мало обожавалаца, поштовалаца, који су му остали.

Тереза је рекла да неће у Београд јер су јој Четници пишали по базену њене виле. Па отишла. Није рекла откуд она на Вјековној Српској Земљи. Код Дубровника.

Ђоле рекао да неће у Бањалуку и није отишао.

У чему је разлика. Само у пар стихова.

Ђорђе Балашевић је класични синдром Потурице.

Њему недостаје Тито, да му пјева на рачунаљку.

Јер, ово ново Вријеме нема Тита. Немаш се коме потурчити, све гамад до гамади.

А Ђоле не зна сам.

Човјек и не мора да зна сам. Али онда иде са Временом. Вријеме зна и кад нико не зна.

А хтио сам само да вам испричам причу.

Био једном један равничарски Тетак,

Добри Ђоле звани Метак,

Прича је таква каква је,

Ако су мени слагали,

Слагаћу и ја вама,

Али ријечи из те приче

Не треба да остану нијеме,

Мог Ђолета је пргазило Вријеме.

ХРВАТСКО ОГЛАШЈЕ

И ДОМОЉУБНО

ОРАШЈЕ

Галамовање у Хрватској, поводом ухићења Домољуба Орашја, занимљив је знак заосталих минско-експлозивних примитивизама из Ратова Распада СФРЈ.

Али може да послужи за понеку корисну анализу.

При томе је мање битно што зализана Барбикина Тетка, Предсједница Колинда, и онај клемпави Хадезеовац Ковач, са предзрцалним увјежбаним говором тијела и благом унутрашњом узнемирношћу, говоре о томе како су Синови Орашја стајали на блатобрану пред Агресијом Милошевића и прве злочиначке пратиље Караџића.

То је само знак да им је, тамо, у тој Еуропској Хрватској, понестало ћириличних стаклених табљи, па су посегнули у јевтини национализамчић поводом ухићења.

Неколицина озбиљних ствари се може закључити из Случаја Орашје.

● То је мала сарајсудбена порука Жупанијама. Хрватским Кантонима. Али није толико битна. Ово наводим на првом мјесту, само да задовољим хрватственост цијелог артефакта.

● Орашје је Порука Утјехе Србима. Чули смо да сте и ви били жртве, логори и то. А Бакир је мало претјерао са тим апелацијама. Нисмо очекивали да ћете се толико нарогушити. Није тај Суд и Тужилаштво толико муслимански како изгледа, има тамо и један Хрват за кога то поуздано још није установљено. Али ћемо установити, сад кад је склоњен Салиховић.

● Орашје је, дакле, порука и Бакиру. Озбиљна порука.

● Фахро Приштина, пак, није порука Србима, како изгледа. То је, такође, порука Бакиру. Као што је и изненадни прилив адреналина код Радончића, забрана Бакиру да се допингује.

Јер, Бакир је, заједно са Додиком, мета истих Политичких Зоља. И он смета Жељеној БиХ, БиХ Александра Вучића, подвијенорепној, умилној, компромисно понизној, исто као и Додик. Не само зато што редовно из рова избацује мете које Додик не може да промаши. Него и због његове опсједнутости Унитарном Муслиманском Босном, којом би владао Ердоган.

Само се напади на Српску, и Додика, не морају прикривати. А са Бакиром се мора  маскирно, есембе.

● Ипак, Оглашје Орашје, показује да је Хрватска била Агресор у БиХ и да је занимала Територија. С једне стране Орашје, с друге стране Мркоњић Град. И што је веома битно, Хратска се у тој улози задржала до краја Рата. Док је Србија повукла реп веома рано, и из Хрватске и из БиХ.

Када се узме у обзир да је Хрватска, на извјестан начин, сачувала Бихаћ, њен Територијализам и Антисрпство, потпуно су бјелодани.

Стога чуди наивност Политичког Врха Хрватске у толиком јавном ангажману око ухићења у Орашју. Док Хрватственици у БиХ, размјерно, ћуте.

Добро. То што је била Агресор, то неће помоћи правди, Србима и БиХ.

Али је утјешно то што Хрватска све чини да не помогне ни њој, данас.

Срби би, поводом Орашја, требали највише да ликују. Али је боље да остану прибрани.

Бакир треба да мисли да то нема везе с њим али би требао највише да се чеше.

ЈОШ САМО

ЧОВИЋЕВ ИДЕАЛИЗАМ

ДРЖИ БиХ

У ИЛУЗИЈИ ДРЖАВЕ

Босна и Херцеговина је једини Мртвачки Сандук који је закован изнутра.

Зато је БиХ тешко и сахранити а камоли шта друго с њом учинити.

Драган Човић је, опет, изненадио.

Данас је у Авазу, уз Драматично у наднаслову, рекао да је забринут. Да жели да зна да ли посао у Федерацији иде или не, да ће инсистирати на билатералним разговорима.

Сутра ће са Бакиром Изетбеговићем а најављен је и сусрет са Фахрудином Радончићем.

Ефекат ће бити као да је и са мном разговарао.

Ново Доба у Босни и Херцеговини, немогуће је отворити на институционалан начин.

Јер ни Сарај Чадор не дјелује тако. Сребреница, Столац, Мостар.

А у те неодговарајуће институционалне зачине спадају и Билатерални Разговори Лидера.

Са Изетбеговићем је беспредметно разговарати.

Не само због наслијеђеног лисабонског генетског материјала његовог Бабе, већ и због тога што је цијели систем у Федерацији, а и у БиХ, подешен на самозакључавање цијелог механизма у случају да се додирне било који његов дио.

Федерација и БиХ су савршен Перпетуум Мобиле који стоји.

Случај Уставног Суда БиХ, који је подешен тако да се не може промијенити без промјене Устава БиХ, али се може употребљавати на начин да служи само једној Политичкој Странци и да у њему сједе дојучерашњи страначки функционери, довољан је за микроанализу која може да важи за све у Босни и Херцеговини.

Стога је Човић погрешно кренуо Путем Идеализма.

Још кад је у Брисел носио оне апликације за Статус Кандидата, шта ли.

Босна и Херцеговина се мора дијелити да би опстала.

Али се мора дијелити ванинституционално.

Што не значи анархично, бесправно или насилу.

Мора се дијелити на основама универзалних права Народа, Нација, као што је Референдум у Републици Српској, осамостаљивањем подручја у Дејтонскм Границама, као што је Самосталност Републике Српске, и инсистирањем на Дејтонском споразуму и Уставу, као што је Споразум Страна, односно Споразум Ентитета и, не нужно коначно, непризнавањем, дедефактирањем, нелегалних, у односу на Дејтон и Устав, механизама као што су Конститутивност, Суд, Тужилаштво...

А БРЛ, са Бакиром и другима, то је нако.

БиХ, ЗЕМЉА

ПРАЗНИХ

А ОПАСНИХ ИДЕЈА

У недостатку квалитетног хаоса, неко се сјетио Једне Странке за подручје цијеле БиХ.

Само захваљујући прибраном сазнању да живимо у Босни и Херцеговини, то није ни смијешно а није ни за плакање.

То је овдје нормално.

Толико је, таквих, нормалних појава да не можемо да схватимо да је та идеја једнака као и она да се Кинезима поново обуку плаве радничке блузе. И да Шешељ створи још старију и још већу Свпску Вадикалну Стванку.

Сав тај коров у земљи бујадишта, што Босна и Херцеговина и јесте, састављен од Медијатета и Медиокритета, Медиоида и Политикоида, не може да схвати да је дошло Ново Вријеме.

Чак и у Босну и Херцеговину.

Многе од тих оријентира већ са набрајао и нећу да понављам. Од Српске Сребренице до Зенице без Есдеа.

Босна и Херцеговина, она Сарајска, на којој се инсистира већ двадесет, или двадесетет, година, држи се само још о танкој нити Мостара.

Када падне Мостар, у Хрватске Руке, створиће се услови да се Федерација подијели на два ентитета и да БиХ почне да функционише као тродјелна, тронационална, Федеративна Држава.

То јој неће јамчити опстанак али може да траје.

Једино из Републике Срспе, већ цијелу деценију долаза сазнања да је вријеме да у БиХ наступи Ново Доба. А тамо, у Федрацији, још не виде ни то да БиХ виси о танком Мостару.

У ствари, Чадор Сарај виси о том Мостару. Хадезе и Хрвати мирно чекају.

А Бакир и Есдеа бјеже од те чињенице ко турчин од крста.

Знају, да када се то ријеши, нема више ни једног адута у рукама Лажне Босне.

При томе не мислим да су они, из Сарај Чадора и Лажне Босне, лансирали ту идеју о једној Политичкој Странки за цијелу БиХ.

То неко њих зајебава.

С тим што је у БиХ и свака зајебанција, опасна идеја.

КАКО ЈЕ ЋЕЛО,

ОД БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКЕ

ИСТОРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ

ДОСПИО У ИСТОРИЈУ

ЋАРШИЈСКЕ АВЛИЈЕ

Никад се неће сазнати Истина о Босни и Херцеговини.

Јер то, једноставно, није битан простор да би се на то губило вријеме.

Историчари се не усуђују да износе своје трајекторије. Треба им времена и архива.

Али, како вријеме пролази све мање ће га бити. А ни у архивама се неће нешто богзна важно наћи.

Босна и Херцгеговина је такво буњиште да нико озбиљан о њему не оставља ништа у Архивама.

Највише је оставила Аустро-Угарска. Јер је имала озбиљне експлоатационе намјере.

Оно што је јасно.

● Босна и Херцеговина није била никакав инструмент успостављања муслиманске државице у Европи.

● Она није била ни попуна дубоког Хрватског Трбуха, како би се створила велика Хрватска и Шаховница На Дрини.

● Она није била никакав равноправан продукт Распада СФРЈ. Она се историјски случајно нашла у друштву Словеније и Хрватске.

● Босна и Херцеговина је била предвиђена као кључни пункт истребљења Срба са Лијеве Обале Дрине.

Стога се на све начине овдје настојао испровоцирати рат иако већина живља није била за то. Говорим о инокосним схватањима живота у БиХ.

Али провокације типа Српског Свата и Сијековца, радикализовање муслимана довођењем фундаменталистичких дивљака, протјеривање Срба из Хрватске а везивање застава СДА и ХДЗ, и друго, учинили су своје.

● И након рата БиХ је наставила да буде полигон тог Истребљења Срба. Општа пресија на Републику Српску, захтјеви за Унитаризацијом, Насиље над Уставом из Дејтона.

И тако ће бити све до Распада БиХ. Кад ће се, коначно завршити Распад СФРЈ. А то ће услиједити када се ријеши питање Косова и Македоније. А ако Србија не буде добра, и Војводине.

Апсурдно је, а на то нико не обраћа пажњу, Распад БиХ, одговара и Русији и Нато Пакту. И то ће бити један од кључних адитива у том процесу. Када дође вријеме.

Стога, узевши све ово у обзир, данас је небитно да ли је Ћело убио Српског Свата по налогу Есдеа или није.

Јер је СДА била само трансмисија других. Као у случају Алија Лисабон.

Срби, и Српска, од таквих сазнања, која су, пошто нису одиграла своју улогу Истребљења Срба, сада постала ћенифски смрад авлијских обрачуна у Сарај Чадору, немају неке велике користи. Пропустили су шансу да све то пропагандно и политички искористе кад је требало.

И биће, тај смрад, све више Авлијски Обрачун. Јер је у питању Бакир Изетбеговић а не Ћело или Радончић.

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНА

ЗДРАВА ПОЛИТИЧКА

АРТИКУЛАЦИЈА.

ЗАТО ШТО ВОЂУ МОЖЕШ

ДА УБИЈЕШ ЈЕДНОМ

ЗОЉОМ А ВЕЛИКУ

ПОЛИТИЧКУ СТРАНКУ

НЕ МОЖЕШ.

Организовано Друштво није оно које је на Путу Европских и Нато Интеграција, које отвара Поглавља, које пуши Емемефу, чак ни оно које је примљено у Европску Унију.

Већ оно које има све своје, организовано и примијењено, од индустријских стандарда, курви и проституције до Великих Политичких Странака.

Политички Систем Један Вођа, Један Народ, насљеђе је Турског Доба.

У нестабилним друштвима, са разних Распадишта, Вођа је благотворан лијек. Као онај лажни, љекарски, само празна таблета, размућена у води. Већ ти је боље, јелде. Јест, докторе, одма сам осјетио.

Вођа, у таквим друштвима, служи за Носталгију. Служи за лажну вјеру и наду у могући излаз из гована у којима има превише блата. Служи за масовну идентификацију живља, док им све остало рушиш, отимаш и одузимаш.

Служи за управљање Временом и Животом. И Земљом, Нацијом и Територијом.

Уз Вођу увијек иду обимни, разуђени и слободни Медији.

То ријетко ко примијети и повеже.

Вођу садиш, расађујеш, тићиш, залијеваш, прихрањујеш, пршћеш, генетски модификујеш, кроз Медије, док му, непримјетно, намичеш омчу око врата. Јер ће затребати.

Тако управљају и Вођом.

Вођа не воли да буде Вођа Политичке Странке.

И да је има организовану.

То је мало за њега.

Вођа Државе. Вођа нације. Вођа Будућности.

Вођа нечега што је трајно, далеко и несагледиво.

Срамота је рећи Странка ће. Много монументалније је рећи Држава ће.

Ту долазим до кључне теме.

Упропашатавање свега, да би се завладало НДД СФером, Нација Држава Друштво, подразумијева и упропаштавање Политичке Странке, обесмишљавање Политичке Артикулације.

Они који се озбиљно баве друштвом, схватиће да је Тито, Комунизам, Социјализам, Диктатура, како се коме свиђа, владао помоћу веома организованих Савеза Комуниста, ССРН, Синдиката, Савеза Омладине.

Иако је Тито био толико јак да је могао све то да отјера у курац. И да ништа од тога не значи ни колико данас Вучићу значи СНС.

Али, није.

Јер је Тито, и Окотитари, знао мало више о НДД Сфери него што ће ове протуве икада сазнати.

Тито је био Владар. Ово су Болесници.

Зато, данас, умјесто СКЈ, имамо ММФ, умјесто ССРН, имамо ОСЦЕ, умјесто Голог Отока, имамо Голи Курац.

Вођа који треба да буде толико разуман, само толико, да зна да се може догодити да западне у Вођство из којег не може изаћи па почиње да прави штету за своју НДД, или га могу довести у ситуацију Нож Подгрло, Ултиматум, Уцјена, и, опет, захтијевати да чини штету, као свој и национални резервни положај, залеђе и хајдучку шуму, треба да развија Политичку Странку.

Она га не може заштитити од зла и гријеха. Али може послужити као интерфон Политичких Ставова НДД Сфере о Националном Интересу.

Може изабрати другог Вођу, ако овог не може да држи за Муданца. Или за Уши, ако је превише демократска.

Није случајно Вучић потпуно потчинио и девастирао СНС. Она му, чак ни у изборима, не значи ништа.

Зато и неће своју политичку путању завршити као неко ко је Изгубио Изборе. Јер, Политичка Странка губи изборе. А Лидер Странке подноси рачун.

Није случајно Младен Босић цијелу деценију пушио празну лулу. Да би сада попушио праву.

За Босића мање више. Нити је био какав Лидер, нити какав Вођа. Али је Есдеес, Српска Демократска Странка, за ту деценију, дијелом и прије, уништена тако да не може да послужи ни неком евентуалном вођи као драперија.

Није случајно да Странци Усранци стално инсистирају на Лидерима који ће се договорити, читај: пристати. А не инсистирају на Парламентима.

Није случајно да Странци Усранци руше сваку српску Велику Политичку Странку. Звала се она СДС или СНСД.

Није случајно да ни СНСД ни СДС не схватају да је њихов највећи интерес да и она друга буде здрава, јака и организована.

Друштвено, Државно и Национално, много је боље имати Велику Политичку Странку иза себе, него Велике Таблоидне Медије око себе.