ЧИШЋЕЊЕ ФУГА, ГЛАЂЕЊЕ

ДВОЛИКА

ВОЗНИ ПАРК

ПОЛИТИЧКЕ БУДАЛЕ,

КАО МИХАЈЛИЦА,

ПРАВИ СУ ДРАГУЉИ

Па ћу га, у ту сврху, звату Миланко Драгуљица.

А зато што су Политички Драгуљи, треба их пажљиво читати и пратити. Коликогод то тешко било.

Јер они, у свом бескоординатном стању, политички бестежинској тачки путање, коју практикују сваки дан, скочивши у висине којима нису дорасли, падају још стрмоглавије, а задржавши се у нултој тачки кретања, дођу у привид своје генијалности, у ствари, у тачку када им мозак изгуби и оно мало тежине што има на земљи, кажу нешто што ће открити много више од свих анализа експерата и стручњака за трендове.

Тако је Михајлица, у Ослобођењу из Босанског Новог, у петак који је задњи прошао, рекао, у наслову, Спријечили смо србовање СНСД у Кампањи. А у тексту, на двије странице, СТЈ, У Републици Српској се не би остало живо од србовања СНСД како смо ми издајници а они патриоте.

Тако Михајло Драгуљица објашњава зашто су пристали да подрже Референдум о Дану Републике. Јер да нису подржали, онда би услиједило Србовање.

Шта, дакле, казује Полибу из Босанског Новог.

► Правда се Сарају и Једној Амбасади.

Нисмо ми за Дан Републике. Али смо се препали да не направимо још веће политичко сраније. Да нисмо подржали, постојала је реална опасност да се направи још већи Дан. Дан Есенесдеа. Или Дан Милорада Додика, глухо тачка ба било.

► Проблем Дана Републике Српске, и његову важност, своди на Србовање. То је типични радикалска генетска модифкација, коју Миланков Шешељ и данданас практикује, са савршеном технологијом и великим успјехом. Србуј, а шта ће бити са Србима, то остави Непријатељима.

► Њима, Савезу За Промјене, важније је онемогућити у некој политичкој идеји СНСД, од Републике Српске. Њима је, Сазапу, Дан Републике исто као и поскупљење Струје. Једна темица за борбу против Еснесдеа. МИЈИ.

► И главно. Савез За Промјене, њихове Главоње, Златокиле, Драгуљчад, не схватају политички положај Срба у Дејтонској БиХ, не схватају пут Републике Српске и све опасности које је чекају и које јој се припремају, не схватају да је Опозиција, у својој суштини много патриотскија, кад већ Михајло раби тај сарајски израз, националнија, од саме Власти. Јер она треба да коригује, да нуди алтернативе, да правом политичком идејом придобије Народ, Бираче а не да им главна идеја буде рушење власти неког појединачног лидера, не схватају да се Опозиција не може бити за туђи рачун, већ само за рачун своје земље, не схватају да се Опозиција не може бити у Сарају, већ мораш бити Опозција у Српској, не схватају да си, кад си Опозиција Српској у Сарају, само пувало на димији Сарајске Власти а да си у Српској Издајник, да ниједан противник Власти не може бити проглашен Издајникома а да сваки Колаборационист са онима који програмски, написано, теже укидању Републике Српске, јесте Национални, Државни, Народни Издајник.

ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ,

ПОТПУНИ КРАХ

ЕСДЕЕСА

Српска Демократска Странка нема кандидата за Градоначелника Бањалуке.

Ту катастрофалну чињеницу не може прекрити ни то што СНСД, први пут, нема кандидата у Бијељини или што га нема и у Приједору.

Али, и друге чињенице из мреже локалних кандидатура за начелнике и градоначелнике, говоре о великом помору у Есдеесовом рибњаку.

Болест некандидовања, први пут дијагностикована код Младена Босића, пренијела се и на цијели Есдеес.

Чак се и један Миланко Михајло Михајлица, који би, ускоро могао промијенити презиме у Медуњанин, како данас меди у сарајском Ослобођењу, одважио да кандидује, испред Сазапа, у Новом Граду.

У важнијим општинама, у њих 25, Есдеес има 10 кандидата под именом своје странке.

Остали су или туђи или утопљени под плашт неухватљивог, политички магловитог, дезоријентисаног и некоординатног Савеза За Промјене.

Та чињеница је значјнија кад се узме у обзир да је степен политичке недефинисаности Сазапа на републичкомм нивоу веома велики. На локалном нивоу може бити само много већи или је то потпуно вјештачки сојуз.

СНСД ту много боље стоји, без обзира што има случајева као што је Брод или Чајниче гдје коалициони партнери имају и своје кандидате, поред Есенесдеовог.

СНСД, од тих значајнијих општина, има своје кандидате у 25.

Од тих десет, у Лакташима, Теслићу и Калиновику, Есдеес нема или скоро нема никакве шансе да побиједи.

Када се одбије Добој, Прњавор, Соколац, Рогатица и Вишеград, гдје је Есдеес просто морао да има кандидата, остаје само Фоча гдје се Босићева Странка испрсила директно против СНСД.

Синдром Сазапа, сви против Есенесдеа, одавно је у силазној путањи.

Он је успио, раније у Билећи и на изборима прије четири године, када је СНСД поражен у Српцу, Градишци, Требињу...

Али, све те побједе Сазапа, биле су посљедица великих локалних грешака Есенесдеа.

Од тада, везивно ткиво Савеза За Промјене ослабило је а везивно ткиво, на локалном нивоу, Коалиције СНСДНСП, оснажило је.

Мада је у том локалном споразумијевању и коалирању, СНСД показао властите слабости, оне су неколико пута мање него унутрашње слабости Есдееса.

Од тих 10 значајнијих општина, гдје се директно сучељавају СНСД и СДС, СДС има шансу да побиједи само у 5. А СНСД у 4.

С тим што СНСД има шансу у још 18 гдје му на кутију излази Сазап.

Након локалних избора слиједе два процеса.

Један је даља бањалукизација Есдееса, по општинама. Други је пропадање Савеза За Промјене.

Први ће се завршити падом Босића а други лутањима Педепеа, гдје ће њихови нови млади прогресивци, ако се организују, тражити излаз, или према власти или ће покушати унутрашњу трансформацију странке, неће успјети, и довести је пред ДСС статус.

Есдеес ће скупо платити своје Потуричарство, своју лакомислену издајничку политику Пробосанства и прихватања улоге стожине у садијевању сијена Савеза За Промјене.

ПДП, и кад је плати, то је сразмјерно мало јер никада није ни имао неки национани ореол око главуше. Чак ни измаглицу.

То је за СНСД још један разлог да се Локални Избори анализирају до кости и хрскавице, да се Странка трансформише и реорганизује по вертикали и по хоризонтали. И, онда, мирно дочека 2018у.

МОНСТРУМ

ИНДИВИДУАЛИЗМА

НАД НАМА

Територијализму је, тој најмрачнијој и најмасовнијој куги откако је Цивилизације, највећа препрека Колективитет.

А Колективитет се најефикасније руши фронталним форсирањем Индивидуализма.

Индивидуализам не постоји, као преовлађујућа појава, у цијелој људској историји. Не постоји у Филозофији. Не постоји у Политици. Индивидуализам у Економији, као Свако има шансу, као Либерализам, као Приватна Инцијатива, лажна је прекривка најцрњег Економског Тоталитаризма.

Индивиуализам не постоји у Вјери, Сили па чак ни у Умјетности.

Данас је форсирање Индивидуализма, од стране Морганизма, Финансијерских Територијалиста, достигло размјере неодбрањивости. Отворено је Сто Фронтова. Лезбијке. Хомосексуалци. Зелени. Секте. Енвеојци. Цивилно Друштво. Права Мањина. Тероризам.

Тероризам је крајњи, супротни, пол, форсирања хомосексуалаца.

И једни и други траже невидљива права. Права која им нико не брани. Права која они не умију да артикулишу. Права која се на тај начин не могу остварити и задовољити.

Генерисање сваковрсног Индивиуализма није у сврху и на корист Појединца.

Већ у сврху уништења и на штету Колективизма.

Јер на Колективизму почива Цивилизација. Колективизам је изњедрио Државу, Нацију, Вјеру, Силу, Територију, Јаког Појединца.

Све оно у чему Појединац може да бивствује, да се остварује и да постане већи од осталих.

А све су то смртни непријатељи Морганизма и Финансијерског Територијализма.

С напоменом да се Морганизам и ФТ данас појављују као Нато Пакт, ММФ, Свјетска Банка, Европска Унија.

Индивидуализам је удар на човјекову егзистенцију.

Ако би М&ФТ, и З&ФТ, као њихова практична демонстрација, успјели да развију и прошире Индивидуализам по својим жељама, био би то Крај Цивилизације.

Индивидуе би тумарале Свијетом у предхордском друштвеном поретку. Тада би монструми Морганизма и Финансијерског Територијализма, за које је Сорош сликовница о Маши и Меди, имали на длану неколико милијарди људи за своју корист.

Имали на длану њихове судбине. Њихово тићење. Њихове потребе. Њихову потрошњу. Која им је најважнија. Њихову немоћ, која им је најдрагоцјенија.

Индивиуализам није болест којом се инфицирају само небитне јединке. Обични људи. Она се инсталира и у политичке лидере, економске експерте и лажне националне вође. У апарат војске и силе, у правду и вјеру.

Дјечије болести Колективитета омогућују такво инфицирање. И омогућују да се одмах, од дјечијих блести, пређе на болести некрозе ткива, канцерогена, галопирајуће сушице и трајног губитка имунитета.

Индивидуализам без Колективитета отвара пут Тоталитаризму без ограничења.

Најезди Индивидаулизма, толико привлачног слабом појединцу, дезоријентисаној јединики, завараном конзументу, медијонекритету, обавезни су да се супротставе темељи Нације и Државе. Дакле, Институти овразовања, власти, економије и права. Али и извандржавни институти. Вјера, Интелект, Култура. Дух.

БУРЕ, РЕНОВИРА СЕ

СКУЛПТУРА СА ДВА ЛИЦА 

И НАДРЕАЛИЗМОМ

ШТА СЕ

ИЗАБРДА

ВАЉА

Прошло је вријеме Гаврила Принципа.

И велика зла више не почињу  првим метком.

Засути смо догађајима којима се не види ни крај ни почетак. И који нам стварају илузију да у нечему учествујемо, да имамо мишљење и став и да смо позвани да кажемо. Мислмо да имамо Слободу.

А не схватамо да смо наивни кад мислимо да су само Голеуше, Пинкуше и Цецуше, та таблоидна, лоша, кичерска стварност. Која је негдје изван нас, негдје на страни.

Крајње је вријеме да Јавност, у инокосном и озбиљном виду, схвати да живимо у Таблидном Свијету. Да тај Свијет, у свом свом хаосу од догађаја и информација, почива на изванредно прецизном систему и да од нашег времена настоји да начини Таблоидни Вијек.

Јавност, инокосна и интелектуална, мора да се запита, и одговоре да, на питања која се не виде од непрестаног полијевања небитним догађајима.

Јер, небитни су догађаји тероризми по Француској и Њемачкој, напримјер.

Битно је.

● Како се Европа тако лако употребљава, као што је било пред Први или Други Свјетски Рат.

● Зашто је увијек мета Русија. Била Лењинова, била Стаљинова, била Брежњевљева, била Путинова. Била комунистичка, била славенска.

● Зашто одлази Енглеска. И како одлази.

● Зашто је Русија мирно прихватила санкције, изолацију изопштење. Зашто мирно практикује свој Изолационизам.

● Зашто су једнако нападнуте Либерасион и Лос Лос земље. Фанцуска и Њемачка.

● Зашто су једнако крхка Сирија и Нато монолит Турска.

● Зашто вјечно елитистичка Европа жели добро Бугарима, Србији, Хватској, Украјини, Косову...

Оно што прво треба да се закључи јесте неоспорна чињеница да онај ко некритички пристане да буде увучен у Велике Процесе, који га чине мањим него што јесте, неће имати спаса.

Тако је Европа увучена у јевтину радну снагу, мигранте па онда и у тероризам. Од којег се не може одбранити. Јер, Тероризам је стање свијести. То није једна служба и прецизан план.

Онај ко прихвати Изолационизам, ко се добровољно дистанцира, и чак пристане на санкције и ексхумацију, прође много боље. Не кажем лакше. Али кажем да у савременом свијету Љепше значи Трагичније.

У том смислу треба разабрати мјесто Русије и Републике Српске.

Коликогод то некомпатибилно било, коликогод то не били примјерци за валидан и репрезентативан узорак.

Ну.

● Западу, З&ФТ-у, Финансијерским Територијалистима, Нато Пакту, Морганизму, једнако сметају и велика Русија и сићушна Српска. То значи да се нешто велико изабрда ваља.

● И Русија и Српска нису се безрезервно укључиле у све токове који се, са шареним и ружичастим машницама, нуде на пладњевима еуропејства, демократије, људских права, страних инвестиција и слично.

● И мали Срби и велики Путин, проглашавају се фашистима.

● Очито је да је Русија Велика Земља Непокореног Свијета а да је Република Српска преостала тачка у Покореном Свијету.

Очито је да се ради о покоравању и уништењу. Иначе се нико не би бавио Републиком Српском.

Република Српска је посљедњих година сваког дана под Сто Офанзива.

Што је код ње произвело најмање двије ствари.

● Размишљање и битку за Самосталност. Одупирање диктату, преварама, уцјенама.

● Издајничку свијест и актере, оличене прије свега у Савезу За Промјене.

Србија није била те среће. Из првог рова нема никога. А из другог има веома успјешног Вучића.

Република Српска мора што прије да схвати да је Свијет Који Нам Се Нуди, који нас зове, који жели да нас интегрше, у потпуном расулу. Да су и то расуло и тај свијет, дио једног новог поретка у коме нема ништа од обећаног осим Тоталитаризма.

Због тога Путин, Орбан и Ердоган, реагују скоро једнако. Тоталитаризмом.

Ердоган, као најглупљи, када је увидио да не може имати користи од туђег Тоталитаризма, Тоталитаризма Финансијерких Територијалиста, у виду дијелова Сирије, уништења Курда и израстања у Малу Блисточну Америку, окренуо се свом и прилази Путиновом.

То значи да је у питању Битка Опстанка. Баш као и у случају мале Републике Српске.

Републка Српска мора што прије окупити сав умни, економски и политички потенцијал под заставу Битке Опстанка.

А ове мале ситне Потурице, Издајице, умазати балегом и уваљати у перје, навући им, и на главе, димије, и не бавити се много њима.

Република Српска се мора озбиљно политички припремити за изборе 2018е.

А до тада избјегавати било какав процес који може значити Грлом у Сарај или Грлом у Брисел. Као и Грлом у Нато.

Муке изолације и пресије, коликогод биле тешке, биће награђене Националним Опстанком.

РУКА

ОБЛАЦИ

РЕТРО ВОЗНИ ПАРК

БЕРНАРДИНЦИ

КУРУЗ КОКИЧАР

ТРЕНДОВИ

ЕСЕНЕСДЕА

И ЕСДЕЕСА

ПРЕД ИЗБОРЕ 2016е

На прошлим Локалним изборима, 2012е, Есенесде је изгубио 20 општина. Али Есдеес, као главни страначки ривал, није добио толико.

Да је тако показује Есдеесова стагнација у броју гласова за општинске листе јер је 2008. и 2012е имао скоро исти број гласова за одборнике. Док је СНСД пао за 15.000 гласова, односно за, око, 100 одборника.

СДС је нарастао у броју начелника захваљујући слабостима и губитку СНСД-а и захваљујући својим придодатим сателитима, односно синдрому Против.

На општим изборима Есдеес није успио да се приближи Есенесдеу, у скупштинским гласовима. Јесте растао како је и Есенесде падао, али то није био тренд преокрета. Мада је разлика у корист Есенесдеа од 100.000 гласова 2010е, више него преполовљена 2014е.

И ту се може заокружити да је Есдеесу отишло оно што је било незадовољно у Есенесдеу. Не говорим о Члановима већ о Гласовима.

А ти су Гласови, скоро у цијелости и дошли од Есдееса.

Есдеес је, опет, наплатио слабости Есенесдеа који није умио сачувати придошле незадовољне гласове. Што је лакше него освојити нове, неопредијељене, први пут гласајуће и слично.

Ну. Најприје, попис Изброних јединица.

Изборна јединица 9

● Вишеград

● И. Мостар

● Невесиње

● Калиновик

● Гацко

● Фоча

● Ново Горажде

● Чајниче

● Рудо

● Берковићи

● Љубиње

● Билећа

● Требиње

Изборна једница 8

● Соколац

● Хан Пијесак

● И. Илиџа

● И. С. Град

● И. Н. Сарајево

● Трново

● Пале

● Рогатица

Изборна једница 7

● Осмаци

● Зворник

● Шековићи

● Власеница

● Братунац

● Сребреница

● Млићи

Изборна јединица 6

● Шамац

● Доњи Жабар

● Пелагићево

● Бијељина

● Лопаре

● Угљевик

● Брчко

Изборна јединица 5

● Добој

● Петрово

● Теслић

Изборна јединица 4

● Дервента

● Брод

● Вукосавље

● Модрича

Изборна јединица 3

● Петровац

● Бањалука

● Челинац

● И. Дрвар

● Рибник

● Мркоњић Град

● Језеро

● Кнежево

● Котор Варош

● Шипово

● Купрес

Изборна јединица 2

● Градишка

● Лакташи

● Србац

● Прњавор

Изборна јединица 1

● Крупа на УНи

● Нови Град

● Козарска Дубца

● Приједор

● Оштра Лука

● Костајница

СНСД сада има начелнике у 19 општина а СДС у 25.

Говорим о чистим страначким начелницима.

СНСД је један број битака за начелника дао коалиционим партнерима. Али, од тих општина, само у Петровцу има свог начелника. У Источном Дрвару га је изгубио током мандата.

Без обзира на све то и на бројчану предност од 6 чистих начелника, Есдеес је у подређеном положају и у слабијим шансама да учини било какав искорак у освајању начелничких пунктова.

Када се зна да је реално да СНСД врати Требиње и Теслић, од којих је Теслић чист Есдеесов, онда је јасно да СДС према 2018ој иде ослабљен и да не може преокренути бродолом који је доживио након 2014е као и поништити своје незнање и неумијеће да искористи слабости Есенесдеа из 2012е а свој велики, мада лажни, бројчани успјех у начелницима.

Изборна јединица 9

► СНСД: задржава Билећу и мора узети Требиње које је изгубио за тристачетиристо гласова, због страначке недисциплине и локалних грешака. СНСД понекад има обичај да омогући међеду да дође на власт.

► СДС: Не може нигдје ништа значајно учинити.

Изборна једница 8

► СНСД: Природно је да се задржи Источно Ново Сарајево.

► СДС: Нема гдје начинити искорак

Изборна јединица 7

► СНСД: Зворник и Милићи су недодирљиви за СДС.

► СДС: Нема искорака.

Изборна јединица 6

► СНСД: Ако СНСД задржи Шамац биће то пуна шака браде. Јер је то подручје поплава уништила и све је адресирано на власт. Без обзира што је огроман учинак у повратку живота и нормалног функционисања. То се види и у паду СНСД-а 2014е и потуном преокрету, са СДС-ом, за скупштинску листу у односу на 2010.

► СДС: Мићо Мићић није Есдеес.

Изборна јединица 5

► СНСД: Станари. Да једном и СНСД негдје уновчи, угласовчи, капиталне и велике инвестиције.

► СДС: Обреноглу није СДС. У Теслићу ће да изгуби.

Изборна јединица 4

► СНСД: Дервента, Модрича, Брод.

► СДС: Баби ни муданце.

Изборна јединица 3

► СНСД: Остаје без Рибника. Што је за шамарчину Мудром Руководству Странке, задња пошта Додик. Котор Варош је под упитником за СНСД јер га је СДС на појединачним изборима 2014 значајно надмашио а за посланичку листу су се нашли у једној тачки. Мркоњић је сигуран а Шипово би требало да се врати у Змајево Гнијездо. О Бањалуци не треба да се збори.

► СДС: Мућак.

Изборна јединица 2

► СНСД: Лакташи, упркос свему. Лакташи показују колики је СНСД умјетник за Готовину и Вересију. Када би вратио Србац и Градишку, било би природно и оптимистично. А ако не врати то неће значити да је СДС добио било шта.

► СДС: Прњавор.

Изборна јединица 1

► СНСД: Нови Град.

► СДС: Нула бодева.

Неуспјех СДС-а на Локалним изборима значи мрку капу његовим ћулафијама и феслијама из Савеза За Промјене. Они, као што су то искористили ДНС и СП, могу да се издижу само уз јак СДС.

Када се све зброји. Чак и сами изгледи СНСД-а доносе надмоћ над СДС-ом. Јер, СДС нема ни изгледа.

У таквој ситуацији, када су пата карте, када је најреалније да свако задржи своје позиције, уз Есенесдеове повратке неких пунктова, то је губитак за СДС.

У пројекцији Општих Избора то никако није добро за СДС и ПДП, као звијезде дојиље Савеза За Промјене.

То, аутоматски не значи да је добро за СНСД.

Есенесдеу након Локалних Избора предстоји темељна реорганизација, о којој сам говорио. Јер, одустајање од неких начелничких кандидатура је директно депресирање Страначке Организације. А она је у Општим Избрима значајнија него на Локалним. Такође, од неких начелничких побједа СНСД неће имати никакву корист за Страначку Организацију.

СНСД је, као Снага Српске, најодговорнији за успјех, по Републику Српску, Општих Избора 2018е.

ШТА ХОЋЕ

МАЛИ САРАЈСКИ

ЕРДОГАН

ОД ЕСЕНЕСДЕА

Сарај причу лансира а Додик балансира.

Сарај поручује да се припремају преговори и разговори СДА и СНСД.

Додик одговара. Не може у Сарају, може у Бањалуци. Ја, тихо, додајем, немој Миле, повешће и Давутоглуа.

Жеци басира. Само Институционално.

Посљедњи пут кад су двије странке, од којих је једна била СДА, водиле разговоре, Фахрудин Радончић, иначе мој добар пријатељ, најебао је.

Шта је позадина сарај лансирнице.

С тим што треба имати на уму да код Сарај Бакирлија мораш гледати и шта је под сећијом, шта под синијом а шта у малим бочицама у њедрима.

► Пребацивање камена о врату Есенесдеу и Додику. Рачунајући са тим да сада он мора да се изјасни. Ако ћути, ризикује да буде Изолационист. Ако прихвата, ризикује да се разотркије као неко ко је Одма Полетио и коме је само стало до Сарај Власти.

Стога Додик није требао да реагује. Већ да чека да они понове поруку, јасније и понизније.

► Сарај Бакирлије и Амбасадлије су процијенили да је превише фронтова отворено против Републике Српске. И да за њих војске нема. Нема упоришта за доставу муниције а и кад дође муниција, нема чиме да се аргументише. Јер све што се ради против Републике Српске, откако је Савез За Промјене заузео мјесто под сећијом, уставно и дејтонски је нелегално. Правно и политички је насилно. Сарај и Једна Амбасада увиђају да не могу добити ни једну битку.

► Савез За Промјене, тај Чабарли Делија, онај за којег се установи да је, након сваког прела, Прднуо у чабар, није одиграо ни једну улогу. Од килозлатне, мектићораве до митингрушилачке. А на локалним изборима се ништа од њих не може очекивати. Чак да трио ВОМ задржи позиције, бескорисни су за Бакирли Пројект.

► Финансијски Крах Републике Српске, толико прижељкиван, не назире се.

► Референдум иде.

► Београд је опет ближи Бањалуци него Сарајеву, Сребреници и Глувом Тројном Труском.

► Кандидатуром Радојичића за Градоначелника Бањалуке, СНСД је кренуто путем консолидације.

У таквом мозаику, Сарај Бакирлијама и Амбасадлијама није остало много маневра.

Извикивања о Босанском Језику су спала на тужбе СДП према министру просвјете, Одлуке Уставног Суда траже мачка и добар реп, уцјене са МКММФ аранжманима изазвале су нешто мало погузичног свраба а дјеловање Шаровлука изгубило је сваку убједљивост. Тај тројни министарски блок, Шаровић, Црнадак, Мектић, разбијен је и постао је сувишан и смијешан.

Сада се покушава СНСД привући у загрљај СДА. Како би се отупила Национална Мирисна Нота Додика и СНСД. Јер та нота већ шири ноздрве брачима за 2018у.

Ако би пројект успио, онда би се Босић опасао Српством, па заједно са Војводом Иванићем, кренуо да разбија турке на буљуке.

Ну.

Гавни циљ СДА и Бакир Амбасадлија јесте уљуљкивање Додика и СНСД, куповина времена за нешто чега се Власи нису досјетили.

Стога треба пустити турке да таламбасају по чаршији, да телале, да завијају, да ситне књиге пишу и шаљу, а све то стрпљиво и мирно гледати са висова, негдје до Петровдана, оног који први дође, па запалити лиле и послати гласника са поруком Нисмо добро чули. Да сте клекли и молили нисмо видјели. Да поштујете Републику Српску, нисмо спознали.

Морете ви то боље.