КРВОЛОЧНА

БИЗНИС КЛАСА

НАЈОПАСНИЈА ЈЕ

ЗА НАЦИЈУ ДРЖАВУ ДРУШТВО

Видим. У Хрватској мало дивља Национализам, мало поскакује Фашизам, неки уочавају Корпоративни Фашизам, мало пробија Култур Десница, мало се извикују подјеле Домољуби и Издајници.

И у другом земљу, останулом након Распада СФРЈ, ситуација са идеологијом не стоји сјајно.

У Србији. Све се усијало од присталица Европског Пута. Толико их је да ме страх да једно јутро Цела Србија не осване под Шубарама.

Тамо је још и проблем што нема Љевице. Као, Србија је, кроз историју, била срећна са Љевицом.

И у Монтенегру, еуропејци и натовњаци кола играју. Само чекам кад ће, потомци некад кршних Ђетића да, по парковима и трговима, чучну кад пишају.

У Међедовини и Буковини исто крв фарбају у жуто и окрећу је ка Бриселу. У Кредибилно Дупе их јебем.

Ја, пак, мислим да на овим просторима нису проблем Четници, Усташе и Мудахедини, па ни Еуропјеци.

Они су одувијек били ту. О њима свједоче стари споменици и најновија мржња која се шири пољима, као амброзија.

На овом простору, што је један од врхунских циљева Распада Југославије, најопаснији дестрктивац нису никакве идеологије ни мрачне фобије.

Овдје је Деструктивац Бизнис Класа.

То је слој састављен из два сегмента.

Једног масовнијег, домаћег.

И једног пробраног, страног, али ефикаснијег.

Причама о капитализму, тржишту, неолиберализму, глобализацији, налету страних инвеститора, извозу роба, европским стандардима и слично, привучен је, у свим земљама, предузетнички и бизнис свијет а нарочито они који су рат на вријеме схватили као ратно профитерство. Њима је омогућена Приватизација, коју је овдашњи уки и неуки, пунокесни и гологузни, појединац, у масовним размјерима, примио срцу и души као спас, избављење и рај.

Они су, као губари, уништили све. Јер не знају. Капитализам не може да се уводи декретом. Нико у току живота не улази у Капитализам. У Капитализму се рађаш.

Они, из мањег а ефикаснијег слоја, на вријеме су подшапили оно што ваља и изнијели милијарде. Ако је још нешто ваљало, купили су од губара из првог слоја, тржни центри и слично.

Кад је прошла та прва фаза, јадно земље, на згариштима Бивше СФРЈ, листом је дошло у проблеме.

Губари су преузели позиције са којих их Партија, Странка, Власт, чак ни уз помоћ ММФ, не може помакнути. А њихова друштвена ефикасност је нула. И у БДП, и у буџетском, и у запошљавачком смислу.

Они су, писао сам о томе, ушли и у јавну сферу, не само преко тендера, ушли у администрацију, не само преко сукоба интереса, ушли у Политичке Странке, не само као донатори. Они су свуда.

Они су као муве око свјеже балеге, као лешинари око уловљене газеле и лавица, као јануарска грипа на двадесет степени.

Бизнис феудалци су премрежили све.

И Странцима, који још чекају да потпуно покоре Територију, они су идеалан Кућни Паразит. Једе, грицка и разара а не може им сметати.

Дабоме, све земљице су у различитим фазама.

Најдаље, у пропасти, отишла је Хрватска.

Пројект је генијалан. И ја му се дивим.

Доведу Тима Орешковића а онда потуре Божу који лупа о Реформама, Хасана који усташује, а човјек, по презимену и потомству, муслиман, Црноју који ремети Свето Хрватско Поштење.

Успут, то им није довољна јавна магла, већ сад крећу лавине на неспособног Зоку Млановића и његову владу. Презадужио је земљу. И Партија која му је то одобрила, није заслужила да никад више дође на власт.

Јебаломатер.

Хрватска је у таквим економским говнима да би је једнако презадужиле и Ћорава Ива из Липика и нобеловац Пол Кругман.

Стога.

Јавни дискурс треба са четника, усташа и фундманеталиста помјерити на опасније противнике НДД Сфере.

Фашисти нису уништили ни Њемачку. Па Усташе неће Хрватску. Ни Четници Србе.

Али ће Економски Губари, Феудални Менаџери, да затру са собом и међе и биљеге.

То што су сада у јавној орбити то је само закашњело знаковље оног њиховог сјаја из деведесете, када су обавили сјајан посао заокупљања пажње, енергије и крви, док су З&ФТ мајстори радили своје послове.

Један од првих овлаштених З&ФТ изасланика, на Балкану је Тим Орешковић.

НЕ ХИСТОРИШИТЕ

ОКО ЗАХТЈЕВА ЗА

ЧЛАНСТВО У ЕУ

И ОКО МАП-а

Видим. Блага хистерија је захватила еуропљанско и натовљанско лидерство у БиХ.

А пошто су, и односни Члан П и министрица Обране, Хрвати, захватила их је и Хисторија.

На њиховом мјесту, а нарочито на мјесту Насеобинске Сиротиње Раје, не бих се толико одушевљавао.

Предаја Захтјева за Чланство БиХ у ЕУ, званичан је почетак Голготе. Која се неће никад завршити. А нарочито се неће завршити Успенијем и Васкрснућем.

ЕУ, Бриселска Бирократија, јер ЕУ већ сада не постоји, осим у дијелу који мало слуша Ангелу Меркел а много Нато Пакт, жели Захтјевом да БиХ трајно стави под Исусов Крст под којим ће да крвари до судњег црногорског дана.

До дана када Нато Пакт званично упути позив за чланство.

До тада земљу БиХ, која такође не постоји, осим у сегменту вијести о дворским политичким играма Сараја, треба поптуно исцрпити и одвојити је, с нагласком на Републику Српску, од Србије и Русије.

Не знам шта је опасније. Да ли сам тај подкрстни пут или чин Позива у Чланство Нато Пакта.

На прмјеру Црне Горе, можда,можемо да сагледамо примјере. Као и на примјеру Србије.

Србија је доведена у жалосну ситуацију. Све даје Косову, себи не оставља ни залогај. Осим што отварају ППП, Претпотопно Прекопани Прокоп. Све то ради на путу ка ЕУ чија једина сврха да је подведе, као најцрњу проститутку, под Нато Пакт и да је одвоји од Русије.

Црна Гора. Она је добила Позив за Чланство у Нато Пакту. Ђукановић прихвата изборе. До тог позива толерисали су Ђукановића. Сада, када је Позив ту, Ђукановић може да иде.

Шта се у међувремену догодило.

Економски је Црна Гора уништена иако никад није ни била нека сила. Политички и национално је подијељена и стоји над провалијом неког могућег благог грађанског рата. Јасно је да се нестанак Срба неће тако лако подвући под књиговодство Црногорске Државности.

Србија. Питање је докле ће Радикали и Русофили, пуштати Вучића да им лаже, уз одобрење са печатом избора. Ако Вучић настави овако биће Пет, Шест. Не само Пети Октобар.

БиХ. Република Српска је против уласка у Нато Пакт. Не зато што ме је бомбардовао док сам био на положајима Војске Републике Српске, већ што то значи Нестанак Српске.

Обранашица Пендешица говори о активирању МАП-а, књижењу војне имовине и слична срања.

Књижење војне имовине за Нато Пакт је Књижење Територије. То је њена предаја.

А ако Република Српска да, на примјер Мањачу дала је све и за сва времена.

Ако једног дана дође до Позива у чланство Нато Пакта, биће то почетак грађанског рата у БиХ.

Искрено се надам да ћемо се, прије тога, Разбоснити ко људи.

БиХ,

ЗЕМЉА

ФАРСЕ И ФАСАДЕ

Техолошки највредније, не говорим у моралном спектру, што је остало од Отоманске Империје, јесте умијеће потпуно раздвојеног дневног дјеловања и дугорочних намјера.

Неки бошњачки политички лидери су наслиједили ту стару временску касулу, отворили је и осавременили. И примјењују је на савршен начин.

Срби никад нису имали способности за тако нешто. Њих не напушта стара гусларска особина. Све што ти је на уму то је и на гуслама.

Срби су развили систем Ђон Образ. Па тако, данас, Вучић, мртволадно, лаже Целој Србији. Њему је већи посао наћи тему него је облагати.

Бошњачки, пак, лидери и политичари, не умију да лажу. Умију да се попишмане, као Алија Лисабон. Њихова способност је да у очи свакоме, а и цијелој јавности, говоре оно што тог дана треба да кажу а да мисле на вријеме које ће доћи много касније. Та психолошка технологија много је компликованија, и на много већем нивоу, од обичне лажи.

Бакир Изетбеговић, и донекле, некадашњи Реис Церић, сада га је мало попустио талент, развили су те особине несклада Дневног Аваза и Дугорочног Хабера.

Синоћ, Син Бакир, са таквом увјерљивошћу износи тезе о дјеловању Тужилаштва и Суда БиХ против Коалиције СДА – СББ да би неко помисло да је Алија, чим се Бакир родио, одмах му тутнуо запис у бенкицу о томе да је коалиција са СББ темељно питање дуњалука.

И без имало леденог одсјаја на лицу, тражи да се Радончић пусти на слободу и да се тако брани.

Не могу се отети сјећању на неке свијетле отоманске технологије власти. Дављење дјетета у колијевци, нпр, да не би, кад дође земан, постао конкурент на пријестољу.

У ту фантастичну фасадологију Велике Режиране Сцене Бакира Изетбеговића, уклапа се и АмАмбица Кормак. Она је, како кажу сарајски медији, одржала састанак са Човићем.

Човић је Члан Предсједништа БиХ. И с њим не може да се држи састанак. АмАмбица Кормак је, дакле, такође, једна добра Фасадерка у БиХ. У оним пресретнутим разговорима Фахриним, има реченица у којој се каже да ће неко провјерити са Зијом из АмАмб, има ли ишта заведено.

Из чега закључујем да је Амричка Амбасада у Сарајеву, Четни Евидентичар. А то што Амбица Кормак даје овакве и онаве изјаве, и држи састанке, то је фарса.

Фантазмагорична Фасадологија је и Саопштење тзв Суда БиХ да је притисак на њих неподношљив. Људи раде у кесонима, Сунце Ти Јебем.

Какав притисак. Када је онај одлазећи Америчанин из АмАмб, лијепо написао на свом блогу да је СДА тамо инсталирала своје слијепе послушнике.

Тзв Суд БиХ треба да се поспе кантом гована. Притисак трпиш само ако си до краја уклопљен у нешто, ако си дио нечега. Овај пут Политичког Сарајевског Подземља.

Из исте лепезе Ф&Ф је и вијест да је Радончић ухапшен као предигра за хапшење Додика. Мало ћемо узбихузурити муслимане па ћемо, онда, иза леђа викнути Четницима.

Фахрудин Радончић је велики играч Малог Сарајева.

Стога је то велики унутарбошњачки обрачун. Гарниран са међународним специјалитетима и зачинима. Чија мртворођенчад, закопане бебе и крваве колијеве, неће никада, све, изаћи на свјетлост чаршије.

Али, угодно је уживати у Фарси & Фасади.

ЦРВЕН ОЧИ

ЗАГРЛИ МЕ

ЕВАЛУАЦИЈА

У РАДИОНИЦИ

РАДОНЧИЋ

Ако изузмемо наслове, који теже да буду осјене и анализе, типа Хапшење Радончића – нож у леђа Држави, Удар на Коалицију, Политички Процес... видјећемо да је Хапшење Радончића један посве обичан дан у Насеобини БиХ.

Као што је и један посве сљедствен корак двадесетогодишњег процеса у коме је Радончић постао то што јесте. Прије свега на медијској сцени а онда и на политичкој. Унаточ чињеници да су Странци Усранци помагали овдје на десетине, да не кажем на стотине, разних медијаша и комедијаша, од новина до телевизија и радио станица, па се нико није успео ни до првог спрата Радончићевог торња.

Ну.

За Насеобинубих најбитније је Коме одговара хапшење Радончића.

Одговара свима. Јер је то начин опстанка Насеобине.

·        Бошњачкој Политичкој Монополници, коју чине Бакир, СДА и Ријасет, одговара сузбијање неодговорног раслиња политичке артикулације. Не може се Бошњаке представљати изван Политичке Вартикале Исламске Декларације и изван Сунитског Технолошког Круга. Радончић са својим противљењем вјери, секуларизацијом и мрском синтагмом Боља Будућност, не спада у тај круг а вертикала му је трипут намазана лојем.

·        Бакиру Изетбеговићу, који гради неку врсту Цивилног Ајатолашатва у БиХ. Гдје је он и Сулатан, и Краљ Фахд и Ајатолах. Не знам како стоји са насљедницима. Ако није одлучио да га наслиједи Себија.

Пошто су отишли такви лавови као што су Силајџић и Лагумџија, Бакир Изетбеговић неће више дозволити самониклице и неодговорно лидерство.

·        Службе. Њима, увијек, све одгвара. Јер једно хапшење се урезује на рабош за неко будуће и тако се наставља посао. Увијек је све ил на ваги или на лаги.

·        Противницима Европског Пута. А њих је много и нису само међу фундаменталистичком исламском агломерацијом.

·        Једној Амбасади. Њој одговара јачање Тврдог Исламског Фактора у БиХ, односно међу Муслиманима БиХ. На тај начин држе Балкан незатвореним и незавршеним, и добро нивелишу троугао Косово - Санџак – Босна.

·        Јевтиним Паролашима разнолике провенијенције. Борба Против Криминала и Корупције. Сјајно звучи.

·        Бриселу и ЕУ Бирократама. Јер успорава Европски Пут. Чим је власт, тзв Коалиција у Сарајеву слабија, слабији је и Пут. Брисел је као и ММФ. Овима је битно да си стално дужан а Бриселу је битно да си стално на Европском Путу.

·        И коначно. А то је омоја оцјена. Одговара и Републици Српској. Што је Сарајевски Политички Круг нестабилнији, и више при синији, Самосталност Републике Српске има веће дневне шансе.

ЦРВЕНЕ ОЧИ

КАРТОН, 50 х 70 ЦМ, ГРАФИЧКЕ БОЈЕ.

НИКАД

НЕ ОСТАВЉАЈ

САМУ

ВЛАДИНУ

АДМИНИСТРАЦИЈУ

Французи имају Високу Школу Државне Управе.

Будале.

Код нас је свако завршио ту Највишљу Екол.

Јер, у Владиној Администрацији може да ради Ко Оће.

Чак ни то није проблем. Демократија је. Нема више Комунизма, да одеш у Комитет, узмеш број и чекаш да постанеш Бирократија. Кад на тебе дође ред. А Радници, у чистим плавим радним одијелима, иду да пишају, крај твог реда, и пљуцкају са стране, уз тихе гадљиве повике. Бирократи, све их заорати.

Проблем је што нико нема бич у руци.

Мада за ту Свастикократију, јер то није Бирократија, то су свастике, јетрве, ћерке, рођаке, рођаци, земе, шеме и купљене дипломе, као потребнија изгледа мокра приуза или усрана мотка.

У општем погрешном схатању Власти, Владина Администрација, постаје отуђена сила за себе.

Под Владином Администрацијом подразумијевам све што ради у државној и јавној служби. И у општинама. Дакле, не само у Министарствима и Агенцијама.

Власт схвата Власт као борбу за Моћ. Моћ Моје Моћи. А не схвата као борбу за Друштво и НДД СФеру. Сваког дана, на много мјеста и за много ситних успјеха.

Опозиција схвата Власт искључиво као пљачку, отимачину и крађу. Не ситница. Милиона.

У таквом вакууму, Владина Свастикократија има генијалан простор за рад. Рај Администрације.

Повремено изађе неко из Владе и јавно лупи како је поједноставио процедуре за нешто.

Тај је, вјероватно, аутистичан. Или је добро скренуо. Или не зна ђе пиша.

Тако сам неколико пута слушао приче о поједностављењу грађевискх дозвола, легализације бесправно изграђених објеката и слично.

Истина је оваква.

Још су на снази Социјалистички Самоуправни прописи о градњи, приватном сектору и слично. Па даље, ко је шта усвајао и наметао.

Када сам хтио да градим Надстрешницу испред свог Атељеа, ишао сам све легално, мада је то селендра па сам могао да излијем плочу, пукнем стубове и покријем. Нисам хтио да моји сељани кажу Види Педера.

Кад је све било готово, морао сам још да урадим и елаборат о екологији и противпожарни елаборат.

Иако Надстрешница нема струје и има само два олука.

Подразумијева се да сам уградио, и кроз земљу провео громобран. За Надстрешницу.

Сад сам, случајно свједок легализације неког објектића, који је дозидан уз легалан велики одавно постојећи објект. Ни двадесет квадрата.

Годину дана траје процедура.

Од претварања пољопривредног земљишта у грађевинско, мада ту ни чичак није хтио да расте, до комисије за технички пријем. Или слично.

Умјесто да Влада, надлежно министарство, пропише само два члана. Цијена по квадрату легализације. Изјава да власник сноси све посљедице несрећа (рушење, пожар...) која се, обавеза, преноси на насљеднике или купце.

И богтевеселио.

А то је само милијардита ситница живота којег компликује Владина Администрација.

Што није ни чудо. Јер у тој Владиној и Општинској Свастикократији ради неколико тешких нерадиоактивних слојева.

·        Нестручни а школовани

·        Нешколовани а нестручни

·        Непотизовани

·        параполитизовани

·        Прековезовани

·        Подмитизовани

·        Купци радних мјеста, диплома и фотеља

·        Нешто страначких јадника

У таквој ситуацији, најефикаснији, најстручнији и најнепробијнији слој свих администрација у Српској су, нпр, секретарице.

Онај ко, кад преузме Владу, промијени све секретарице, у свим министарствима, моћи ће одмах да напусти све и оде у легенду. А ја ћу га, и из гроба љубити у гујицу, свако јутро у десет, на тргу којег сам одреди.

Те секретарице, да одлуче да опљачкају Секјурити, никад их не би открили.

Али, не треба се претјерано радовати.

Секретарице су само један од слојева. Онај највидљивији.

БОЈЕ РУЖИЧАСТОГ СВИЈЕТА

КАРТОН, 50 х 70 ЦМ, БОЈЕ ЗА ДРВО, СИЛИКОН

ИНСЕКТ

МИНИЈАТУРА, 9 х 18 ЦМ, БОЈЕ ЗА ДРВО

ПОДЈЕЛА РАДА

У ПОЛИТИЦИ.

НЕ МОЖЕТЕ БИТИ

И СПОНЗОР

И СПОНЗОРУША.

Чак ни у примитивним друштвима, као што су Племена, не праве такве грешке.

Зна се ко је поглавица, ко се шуња, ко гађа копљем а ко баца каменице на Вучића.

Код ултрапримитивних друштава, сокачког нивоа организације, код људи пуштених из Слободе Социјализма у Слободу Анархизма, распрострањени су начини који се овдје практикују.

Па може све.

И Фотосинтеза и Протеза.

И Син ће, Бабо.

И Новине и Киосци.

И Амбасада и Фасада.

И Комшић и Хрвати.

И Шверц и Херц.

И Нација и Рација.

И Зелено и Мултиетнично.

И Странка и Диктатура.

И Срби и Конститутивност.

Та вјечна људска потреба да зине више него што очи могу да поједу, тјера људе да се, као Политичари, баве Бизмисом. И обратно.

Да се као Политичари и Бизмисмени, баве Криминалом.

Да као Државници и Лидери буду добри и блиски са полусвијетом који се законито множи на послијератним ђубриштима, послиједржавним куцањиштима и послијеидеолошким лажиштима.

То не доноси велике мане Демократији или Држави. Јер њих ту нема. И није их могуће ни изградити. Нико не руши Државу да би изградио још бољу, старију и стабилнију.

То доноси дисквалификацију Јавној Политичкој Свијести, Националној Политичкој Артикулацији. А Политичарима, Бизмисменима и Лидерима, повећан ризик.

Да Сиду добију, не само од курве већ и од пунице.

Све који се баве Бизмисом, лакше је онемогућити Политиком него тржиштем.

Све који се баве Политиком, лакше је елиминсати Криминалом, у који зађу или коме се приближе, него идеолошком контрамјером или политичком алтернативом.

У ту замку је упао Фахрудин Радончић.

Фахрудин, као врх ледених Радончића.

Ради се о леденом бријегу.

Фахрудина је безброј. Само много ситнијих и мањих од Фахре.

Фахро је почео као Новинар. И није било природно да има Новине. Али, кад је већ ускочио у Новине, није било природно да има Торањ.

Ну. Кад је изградио Торањ, није било природно да има Политичку Странку. А кад је већ изградио Политичку Странку, није требао да користи Новине у криминалним обрачунима, умјесто Странке у програмским сукобима.

У Републици Српској је то једноставније објашњиво.

Ако читаш Независне, никад не упознај Копању.

Фахро је мој друг. Ручали смо и причали неколико пута. Док је почињао са странком. Његови медији су ме готивили. Шејла ме звала у емисију. Послије му Странка постала боља од Новина.

Фахро није схватио, и у томе је сличан Босићу, да не може побиједити Бакира. Нико не може побиједити Бакира. Чак ни Лагумџија, који то исто није схватио.

Бакире у Овој Земљи подржавају моћни у Оној Земљи.

Али то је доиста тешко схватити.

Много је лакше видјети како је прошао Карић, у Србији.

Почнеш да глумиш Милошевића. На крају, једва се спасиш да не одглумиш Кристијана.

Или Тијанић на Телевизији.

Пушиш свима, мислиш да си важан, а онда липшеш пред зградом, ко пас.

Или Фахро. Мисли да он и Бакир имају скоро 450.000 гласова. Да Коалиција, и Бакир, не може без њега. Онда ти објаве да си ометао Суд. Што је у Насеобини задња срамота коју би човјек пожелио.

Није схватио да Бакира не занима никаква Коалиција, никаква странка, никаква еуропа. Бакир гради арабијску краљевску породицу.

А подразумијева се да се о Краљевској Породици не пише у Авазу.

Себија да присваја злато.

Велика је грешка Бакира гледати као жељу да буде Ердоган.

КАЉУГА

ЈАВНОГ МОРАЛА

САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ

Савез За Промјене је Влада Милана Недића у Републици Српској.

У Сарају су поњава испред сећије. Ћилим лежи под важнијим ногама.

У Амбасади су један од пројеката у серијалу Полиитчке Радионице.

Само они, осим Иванића, који то гледа са стране, с руком у џепу и пивом у руци, и који није тако блећнут, мисле да су Политички Покрет, Реформатори, Алтернатива, Мисија.

Заборављају основну чињеницу.

Да би био нешто у шта се представљаш или претвараш, мораш да се обраћаш тим језиком. Физичар мора да говори барем Њутновим законима, биолог барем нешто о спорама, анатом нешто о ћелијама.

Да би били Политички Покрет, Политичка Округа, Политичка Опозиција, Савез За Промјене би морао да се обрати Јавности Републике Српске. Барем једном политичком реченицом. Промјене, излазак из кризе, нова радна мјеста, нису Политички Програми. То су лажи. Данас, у читавом свијету, то су најобичније лажи.

Дабоме. Пошто нису Политички Пројект, они немају ни политички језик.

Стога није Младен Босић, из свог политичког аматеризма, лупио да има Мисију да сруши Додика и Режим.

То му је, и њима, једини и главни Задатак.

Ти Недићевци су, по Буквару Џина Шарпа, и подузели све да његове рецептуре изнесу пред Политичку Јавност Републике Српске.

Јавност је свједок цијелог реденика њихових Мисија.

Немогуће их је овдје ни набројати.

Десет година, из избора у изборе, и прије Савеза За промјене, они, Есдеес и Педепе, остали су небитни, покушавају истом технологијом себе да убиједе да су Политички Фактор а Политичку Јавност да су Власт, Додик и СНСД криминализовани.

И не успијевају.

Добро што не успијевају. Већ не схватају да то не штети Есенесдеу већ њима и Републици Српској.

Есенесде, уз овакву Опозицију, може да изгуби изборе по истом принципу по коме неко може да побиједи Ђоковића.

Да Ђоковић поклони сто лопти током меча. Као јутрос оном Французу. А и то, видим, није сигурно.

Дватри најновија примјера су очигледна.

Стаклара у Пицином Парку.

Да ли је могуће да су у тој Опозицији толико неинформисани и толико затуцани да нису знали и нису схватили да је та зграда дио аранжмана о продаји Телеком Србији. Па данас, након толико година, и пошто је Коштуница отишао не само у заборав већ и из Демократске Странке Србије, они пишу Србији против нечега.

Два Папка и Два Снимка.

Пошто су купили, не мислим и буквално, новчаницама, два имена да буду на њиховм листама, а која су раније, у разним варијантама, били са Есенесдеом или дио Есенесдеа, покренули су исфорсирану аферу Два Папка. Јер су два имена, послије избора, пришла Есенесдеу, односно владајућој коалицији. Да ли за паре или нако, то у савременом анархолибералном парламентаризму, није битно.

По том сценарију, преласка посланика, парламентараца, који је и овдје, и свугдје, дакле, уобичајен, неко би данас, у Хрватској, могао да генерише аферу Двајест Папака.

Савез За Промјене је, законито, од афере Два Папка, стигао до властите каљуге Два Снимка.

То њихово неполитичко помрачење ума, та опсједнутост Мисијом, прије свега Младена Босића, довела их је дотле да и сам Лидер Есдееса, Вођа Савеза За Промјене, СТЈЖ, уђе у блато трећеразредне хаусторске ситуације која се жели представити Политичком Борбом, Политичким Програмом, против Власти и Предсједника Републике Српске.

Та Трећеразредна Хуасторска Ситуација, пијаног, џепарошког курвањскох мемљивог мрачног јутра, требала би да покаже да пред Републиком Српском, на дохват руке, стоји мирисни Перфекс Савеза За Промјене. Златна Верикала Политичког Морала. За разлику од Неморала и Необраза, Крађе и Пљачке, које оваплоћују Додик, СНСД и Власт.

Ну.

Ништа није тако како Босић замишља и како му је предочено. Наложено.

Само су двије посљедице његове дјелатности, и осталог Савеза За Промјене.

Каљужање Јавне Политичке Сцене.

И коначна Јавна Деморализација Опозиције.

Босић, компанија и налогодавци, успјели су да таблоидизују Политичку Сцену Републике Српске, при чему су они и Јелена, и Станија, и Маја, а сви заљубљени у Кристијана.

При чему су и себе разобразили, скинули и оно мало Политичког Образа којег су имали у констатацији Они нису крали и пљачкали јер нису били на власти.

Сада су показали да су спремни са 5о, 60 хиљада марака да фабрикују рушење цијелог система.

Оправдано је поставити питање, шта би тај шљам радио да добије у руке Буџет Републике Српске.

Босић, Политички Сљепић, и остали, око њега, и до њега му, не схватају да се Политичка Борба Поштеног Образа не води тако што ћеш неког називати лоповом. Већ сталним представљањем Реалног Политичког Програма, Чистим Образом, између осталог, не помињући исти.

Ни курва не телали сваки дан да је курва. Тако ни поштен човјек не трчи по селу и виче да је поштен. То село зна, и знаће, и без тога. Као и за курву.

Босић ће бити и проћи. За њега неће бити ни идеје о рехабилитацији, као за Недића.

Штета је што је Јавна Политичка Сцена трајно уроњена у Политичку Каљугу Неморала.

Што штети дугорочном пројекту Самосталности Српске.