СВЕ СЕ МОЖЕ

ПЛАТИТИ ДОЛАРОМ.

САМО СЕ СПАС

СВИЈЕТА

МОЖЕ ПЛАТИТИ

АМЕРИКОМ.

Онај огавни амерички амбасадор у Београду, мене будале, а који амерички амбасадор није огаван, извјесни Кирби, који одлази, штета, јер ће доћи још гори, изјавио је ту скоро, некидан, да је САД дала Србији Милијарду Долара Донација.

А Русија вам није дала ништа, и ви, опет, волите Русију. А нама спомињете само Бомбе. Јебале вас Бомбе. Не разумјете колико је тешко одштампати Доларе. Ми Бомби можемо да направимо и испоручимо колико хоћете. А ви сви тражите Доларе. Ко да смо ми Доларика а не Америка.

Претходни пасус сам, дабоме, исконструисао. ОАА је поменуо само српско помињање Бомби.

Ових дана је по Србији кружила и америчка информација о 35 милиона долара које су разне фондације дале као помоћ невладином, цивилном и геј сектору. У току десет година.

Фондација ЧС Мот дала је 6,46 милиона, Фонд за Отворено Друштво, 5,71 милион, Фонд буразера Рокфелер, 5,59 милиона, Фонд за промоцију Отвореног Друштва, 3,72 милиона. Итд.

На списковима десет највећих донатора, Фонд за хуманитарно право се налази на пет мјеста.

Било би за књигу детаљније анализирати све то. Али, поменућу само да је Канвас на једном списку, и то сам, од тих десет. Оном код Фондације Краља Бодуена.

То је зато што краљева унука воли Србина Милојицу све са фрулицу.

Када се тих 35 милиона долара подијели на додвије дотри иљаде новчаница, добије се бројка од 15.000 људи који су могли имати неку новчану корист од фондова разних донатора. Дабоме да су вјештији згрљапили више од просјека а наивни забадава учествовали у кркудупешоповима и сличним курсевима.

Ну. Ипак је то велика армија људи

Када се узме у обзир да ти подаци, вјерватно, нису коначни, иако су из Фондација центар САД, јер много новца долази у облику инокосног кеша, и када се узме у обзир да је ово само један мањи начин куповине грађана Србије, да се, дакле, кроз разне сарадње, од новинарских до војних, много људи врбује, добровољно, за угодности или директно за новчанице, процес се мора сврстати у забрињавајућу категорију.

Његов крајњи циљ је Разарање Колективитета.

Сваки кретеноид на Западу, на основу анализа стручњака, писаца и експерата, које плаћају Капиталџије и Стејтери, зна да је Разарање Колективитета, темељ разарања сваког друштва.

Једном ишчашен појединац из Друштва, никада више неће бити враћен. Нема те породице, вјере, силе ни секте која то може учинити. И сви његови потомци су дефинитивно изгубљени за НДД СФеру.

Гора је Доларска Куга од Бијеле Куге.

 ПЕТ ПРСТИЈУ ЗА ПЕТ БОЈА

И ДВИЈЕ СКИЦЕ,

РУКА И ПОРТРЕТ

ЗАГРЉАЈ

ЦРНА МАРАМА ДЈЕВОЈАЧКА

ПОСЉЕДЊА

ДОБРА

ГОДИНА

ЗА ОПОЗИЦИЈУ

У РЕПУБЛИЦИ

СРПСКОЈ

Српска Демократска Странка остала је у овој години без препознатљивих украса у Републици Српској.

Њени звончићи и украси преселили су се у Сарајево. И Свели на Босића и Александру Пандуревић.

Огњен Тадић је у стању незадовољног срмзнутог Волта Дизнија, Шаровић је Трговачка Слуга Сарајева а Мектић је Дворска Луда на отвореном. Њему у част је на Башчаршији скинута калдрма а постављене њаке модерније плоче.

Ну. И двојац Босић – Пандуревић, предсједник странке и некад агресивна Српкиња Орлеанка, окренути су новој пробосанштини и унитаризацији типа Самонекјепротивдодика.

Губитак Тадића и Стевандића, штогод се уназад, током њиховог активног есдеесовања изанализирало, знак је слабљења Странке, слабљења њеног Бањалучког Језгра и њена даља провинцијализација.

Та провинцијализација ће се наставити и интензивирати у 2016ој. Јер иду локални избори. Локални есдеесови феудалци и феудменаџери, исти они који су неколико година уназад, најездили у Есенесде, већ навлаче оклопе, гланцају копља и зобају коње вране. За борбу себи у корист а не у корист Есдееса.

Како је до општих избора још много, нема на видику Великог Циља Есдееса који би могао да мобилише странку и замијени осути кадар. Не само Тадића и Стевандића.

Есдеес је у Савезу За Промјене остао на промаји. Бореновићево преузимање Педепеа, знатно је ослабило фронт. Есдеесу остаје само Полигон за борбу против Додика, што они и њихови сарајевски страни и башчаршијски ментори, зову Реформама и Борбом против К&К, односно, дјеловање Сипе и Мектићевог министарства за будаласање по медијима. И то само у Републици Српској. Јер се Сипа, и Мектић, не могу мијешати у Сарајевски Кантон. А ништа друго у Федерацији и не постоји, осим Саркантона.

Дакле, рачунајући цијели мандат, најбоља година Есдееса је прошла. Укључујући и 2018. у којој могу направити нешто изгледно само ако се Есенесде распадне а Додик оде у Амазонију да лови ријетку врсту штиглица и залута, тражећи их.

Да би поправили ствари, сљедећа година им је изгубљена јер се морају бавити локалним изборима.

У поправак се мора убројати нови Предсједник Есдееса и ново, Српско, руководство. Ово, Босићево, не схвата националне трендове на Балкану. Ни код Срба. Аишире.

Есенесде, пак, скоро да је пребродио своју најтежу годину у мандату. Мада на локалним изборима не може очекивати узлете. Јер нема гдје а Бањалука је у великој опасности. Још увијек није јасно зашто на Бањалучку Градску Организацију не напада нико други осим Еесенесдеа.

Због лоших процјена, боље речено, због непостојања процјена и анализа, Есенесде је изгубио шансу да реновира, догради, стандардизује и модернизује организацију, да је спусти у раван Бирачких Мјеста и да је функционално омасови. За шта је огромна прилика била након провлачења на Општим Изборима, кроз Иглене Уши Гласачке Кутије. Додик ме је требао послушати и дефитивно отићи у Државнике а странку препустити технолозима на основу промијењеног Статута на Сабору. Овако, водећи двоструки, троструки или четвероструки политички живот, смањује и своју и ефикасност Еснесдеа.

Да је урађена технологизација и стандардизација Странке, изгледи на локалним изборима били би много већи. Реални би постојали у Добоју, Бијељини и Требињу. Што је максимално и довољно као база за Опште Изборе 2018е.

Ну.

2016а ће бити година даље Криминализације Додика. Година Референдум Слалома, којег опет носи сам Додика док Гарнитура Потредсједника само сједи код Предсједника.

Више се против Додика не може очекивати јер свака страна будала зна да, ако би дошло до каквог насиља према Додику, то ће уништити све шансе Промјенаша на локалном нивоу.

Насиље према Додику, у разним облицима, као што је привођење али и глумљење корњаче од стране Ранке Мишић у Народној Скупштини, може се очекивати након локалних избора. Са циљем да се онемогући Додикова кандидатура за Предсједништво БиХ.

Стога Додик, Институције и Власт уопште, морају изаћи пред Јавности и разјаснити Афере, такозване или стварне. Јер се оне, као оптужбе, на њих и односе. Не односе се на Еснесде. Иако Јавност воли да перципира да је сваки шибицар на аутобуској станици, или џепарош на пијаци, Есенесдеовац. Пардон, Високи Функционер Есенедеа.

За остале, из опште политичке лавежи, 2016а као да и неће доћи. Па се њима не треба посебно бавити.

АФРИЧКА ЉЕПОТИЦА

НОРДИЈСКА ВРАГОЛАНКА

ЦРКЛА

СЛОБОДНА БОСНА,

СУЗЕ ЗЕЛЕНЕ

НИЗ

ГУЗОВЕ БИЈЕЛЕ

ДА РОНИМО

Босанска медијска заједница је укурцу.

Након двадесет година гаси се штампана папирњача звана Слободна Босна.

Штаћемосад. Сунце Ти Јебем.

Слободна Босна, огавног послијератног имена за један лист, и за јавну синтагму уопште, јер Босне више нема, још откако је умро Моша Пијаде, била је један од артефаката Босанског Унитарног Државног Полета. Сва сила медија је формирана на том фону и на фону помоћи међународне заједнице Босанској Унитаризацији.

Новине Слободна Босна била је из пакета Један Човјек Једне Новине. Из пакета уништавања Новинарства. Кад су почели Новинаре да школују разни Медијски Сервиси на курсевима ко за тесаре, почеле су да ничу и новине типа Слободна Босна.

Новине Слободна Босна увијек су биле против Републике Српске.

Увијек су биле сарајевски клановски висак.

Увијек су биле Удабшаки Полигон за пласман лажи и конструкција.

Све то не може прекрити и сакрити Авдићев насловничарски талент или носталгично приописивање о неким нама свима знаним људима и појавама.

Удружење/Удруга БХ новинари издало је примитивни и комични јаук на тему Великог Губитка за Медијску Заједницу. Кру Ти Јебем.

Ту се помињу све појаве које је протежирала и на којима је настала Слободна Босна. Клијентелизам. Оглашивачи. Уплитање политике у Медије. А то што се медији уплићу у политику, то курац. Подобни Медији. Везе Политике и Оглашивачког Тржишта.

И друге синтагме новокомпоноване свијести о све и ничему.

А онда се каже да због тих сила које су ујебале Слободну Босну, постоји опасност да, сутра, неко угаси и БХРТ.

Као да је БХРТ финансијски и новинарски боља од Слободне Босне.

Ну. Лијепо је кад се чује, и догоди, да је Слободна Босна дотакла дно.

Данас у принтаној верзији. Сутра у државној.

МАЛИ

МАЈДАН

У БАЊАЛУЦИ

Политички воајери, медијски онаноиди, куповни интелектуалци, разни кичерај слободокутњаштва, унутардушне курвице, болесници жељни битности, кретеноиди у сталном и болном стању потребе друштвене потврде, ситни страни плаћеници и паћеници који мисле да је њихов свјетионик Сарајево, Брисел и лажна мултиетничност, као и Савез За Промјене цијели, остали су разочарани након јучерашње бањалучке манифестације Непостојећег Синдиката, Лажног Бригорадништва и Немасовне Противрежимне Воље.

Највећи дио људи који је дошао на протестну шетњу и опасивање зграде Народне Скупштине, није знао о чему се ради, многи уопште нису радници и дошли су однекуда, гладни мало озебли. То сам закључио по куповини питица и сендвича и пишању по околним невидима, све до дворишта куће Владе Милошевића.

Јадно је било гледати како сва сила новинара и новинарчића, очито дириговано, носи нотесе и оловке и у ходу биљеже важне детаље те синдикалне колоне. Фотоапарати и фототелефони су сијевали ко гологузи Станије и Сораје, у најбољим данима, а бардови Противрежимља су изминутауминут јављали гдје је сад, шта је сад, ко је гдје, гдје су снајперисти, гдје су кордони.

Дабоме.

Цијела манфиестација, без обзира на ту биједу и јад, била је смишљена и организована.

Сценарио је класични, мајдански, кијевски.

Главни актер није Опозиција. Већ Синдикат. Неко ко треба да привуче веће масе. Тако су, прошли пут, употријебљени Студенти.

Главни циљ је Парламент. Потребно је уласком, упадом, у Парламент, срушити легитиметет те институције.

Грешка је начињена што је Синдика Мишић пуштена унутра.

Иначе је грешка у тој превеликој демократичности у Народној Скупштини. Тамо причају сви. Директор Телевизије, Пензионери, Синдикати. Овиони.

Нека напише извјештај, ако је то у надлежности скупштине. И не зовеш га ни у салу ни за говорницу.

Народни посланици су једини власници свега тога. Јер су бирани на директним изборима. Они, једини, могу да раде шта хоће у Народној Скупштини, да праве циркус, да буду глупи и смијешни. Јер на изборима ће се закључити оцјена.

Нико дуги нема право, и то није Демократија, да иде за Говорницу Народне Скупштине Републике Српске. И да води политику, захтијева, уцјењује, износи ставове.

Синдикат је, током десетогодишње власти СНСД имао пеленски третман. Проглашен је Партнером у Социјалном Дијалогу. А нема покрића за то. Док су запостављени контакти са Власницима здравих приватних предузећа, дискусије с њима и олакшавање запошљавања и пословања.

Оно што Власници могу да учине за ново запошљавање, не може Власт. Власт може да види шта су сметње и да их отклони, ако је реално. Да види шта је помоћ или олакшица и да то уреди.

Губљење је времена са Синдикатом.

Јер. Радницима је ближи и најгори Власник од најбољег Синдиката или Власти.

Јер. Синдикат нема чланство. Нема подршку. То је законски наметнута категорија са обавезним издвајањима.

За Рушење Институција, чак и овакав Синдикат, као и студенти које органузју Копиланске Групе, веома су погодни и опасни.

За мајдански сценарио потребно је нешто више масовности и привидно случајни инцидент гдје ће пасти крв. Онда више нема нико контролу осим Силе. А и Сила дође до тачке када мора да се обузда према масама или када постане слабија.

Тад се добија Кијев и Украјина.

Тад се распадне земља.

Према мојим обавјештајним круговима блиским, јучерашња манифестација, у коју се здушно а наивно, укључила Синдика Мишић, била је проба кратког споја. Да се види који ће осигурачи искочити а који неће. Да ли има јавног хистеријског потенцијала. Да ли је масовност на сунчаном дану, обећавајућа.

Ну.

Фијаско. Као и са Студентима.

Ипак. Неколико закључака дала је и таква врста ниске и примитивне јавне зајебанције и манипулације.

·        Синдикату је боље са неразумљивом Влашћу него са глувонијемом Опозицијом.

·        Праве Раднике могу, у масовном броју, ако се договоре, довести само Власници Предузећа у Републици Српској. И само они могу издејствовати мјере или изнијети валидне ставове.

·        Радници, запослени, можда ће, схватити да им Синдикат није адреса ни за шта.

·        Власт Републике Српске није умјела да тај усрани ЗОР, искористи за помак у Самосталности Републике Српске.

Као приједлог санирања ситуације, управљања кризним синдиџментом и квалитетним комуниковањем са јавношћу, предлажем Народној Скупштини, да првом приликом, кад буде нека синдикална тачка, унесе Ранку Мишић у салу скупштине.

И да је посади уз какву буњару, да грије леђа. А са страна, да је ко не дира, постави Ону Двојицу Стојећих.

ДРЖАВА

КИНА

Кинески Парламент је усвојио Антитерористички Закон.

Што значи да Кина процјењује да ће Невладина Америка Киту да употребљава и у Китају.

Антитерористички Закон је узбудио и Америку па је Обама послао поруку Си Ђин Пингу да га је Мишел погледала попријеко.

Си није ништа реко.

Антитерза у Кини је проблематичан за Амере и Запад јер предвиђа употребу војске. Тузмено и у иностранству.

Предвиђа контролу Интеризмета и приватне комуникације. Контролу Медија. Предвиђа ометање страних компанија. Предвиђа удар на Слободу Медија.

Све то је виђење Запада.

Стигла је вијест да нека француска новинарка неће моћи да обнови акредитацију. Као што је, раније ускраћена некоме из Ал Џазире.

Што ме весели. Јер, то и нису новинари. Како из ускуства знамо. Да ли је новинар Кристијан Аманпур. Јест мој кур.

Шта, дакле, ради Кина.

Кина се од Амерчког Зла брани Државом.

То би требао да буде наук и за мале.

Мада они имају проблема са државним капацитетима. Али, и њихови непријатељи нису увијек велики као кинески.

Стратфор, приватна обавјештајна служба, предвиђа слабљење Русије, слабљење Кине, слабљење Њемачке. У неком наредном времену.

Та информација се пласира нако. Као занимљивост. Успут се каже да су све досад погодили.

Очито је да Кина, а и Русија, зна шта предвиђа Запад.

Ми мали, који смо полетјели за Демократијом, ко кезме за мелом, нисмо стигли да знамо.

Сад се чешемо и по гујици и по глави.

Али. Штагод радили, овај вијек ће бити Вијек Успона Националне Државе.

Или ће Свијет пропасти.

ВАНЗЕМАЉЦИ ЦРНИЛА

АМАТЕРСКО

КУЛТУРНО

УМЈЕТНИЧКО

ДРУШТВО

У ВРТЛОГУ

ФИНАНСИЈСКОГ

ТЕРИТОРИЈАЛИЗМА

Свака земљица, настала на Распадишту СФРЈ, а слично је и са многима другим, отпадницима од Варшавског Пакта, или традиционалним западњачама, натовицама и еурожбуњарама, има статус Културно Умјетничког Друштва. У државном, економском, политичком и друштвеном смислу.

А КУД, спрам Државе, НДД Сфере, као озбиљног европског политичког и цивилизацијског достигнућа, исто је као и политра млаке воде, зими, наспрам ладне воде Бајкала.

Не желим да ме се погрешно схвати.

Културно Умјетничка Друштва умију бити раздрагана, разиграна, весела, младалачка, полетна.

Ова, пак, су КУД Туге.

Сви ти државуљци тужно данас изгледају.

И Вучићева Србија, гдје је он ПППВ, Први Пут Предсједник Владе. И Орешковићева Грађевинска Хрватска.

Међународно признат празан простор између Србије и Хрватске, Насеобина БиХ, није ни за посматрање.

Два су главна узрока таквом јаду.

·        Најезда З&ФТ. Збигњев и Финансијерски Територијалисти. Што се назива лажним именима. Глобализација. Неолиберализам. Људска Права. Демократија. Отворено Друштво. Цивилно Друштво. Али и Евроатлантске Интеграције. Ништа од тога није право име. Свако је фасификовано. Ради се искључиво о америчкој, збигњевачкој, доктрини заузимања свијета и рушења Русије. Са финансијерском територијализацијом као пратећом и уништавајућом појавом.

·        Незнање, неспремност, колаборационизам и проституисање домаћих, туземних, политичких, економских и друштвених фактора. Од којих је начињена такозвана Држава.

Напросто је несхватљиво како је, на просторима ова два државуљка и једне насеобине, нпр, на сцену ступио ансамбл народних игара и пјесама, обучен за Бечки Балет а доведен да игра Глуво Гламочко.

Очигледан је примјер, у Републици Српској, Закона О Раду. Тај примјер невјероватан је скенер опште некомпетенције и бесперспективности.

·        Власт не умије да објасни шта је ЗОР, зашто ЗОР. Нити да објасни шта она, Власт, тиме добија. Чак се и Предсједник Републике укључио у то објашњавање. Сви су донијели а ми смо чекали Синдикат. Ја сам био за колективне уговоре али дошли су нови производи.

Свака Власт мора себи да купује и мир. Што је поптуно разумљиво. И легитимно. Да га купује подмићивањима, веће плате, догледним перспективама, биће вам боље за двије године, краткорочним лажима без хипотеке.

Али да га купује ЗОР-ом и празним споразумима са Синдикатима који не представљају никога, то не разумијем.

·        Синдикат не умије да каже шта тражи за раднике. Не зна ко су му Радници. Чланови. Не умије чак ни да игра позоришну улогу Социјалног Партнера коју му је Власт великодушно подарила.

·        Радници. Њима се јебе. Иде Нова Година. Иде Божић. Баве се двоструким преживљавањем. Гледају да не изгубе послић који имају код приватника. И гледају да што мање раде. Што је такође легитимно. Они који раде код Јавне Управе, посебна су прича. Њима се ни не јебе. Они су све своје проблеме ријешили. Око избора су одиграли на више страна. Когод побиједи, Ваши смо.

Стварни Радници више не постоје. Они који раде могу се подвести под неповезани конгломераторијум који нема заједничке интересе, кога нема ко да штити, осим необавијештених и прцромантичних опозиционара и медија.

Али они који постоје морају да почну да схватају да је њихов Тробог радно мјесто, власник и јевтин рад. А не Власт, Странка или Опозиција. Њих, ако се сјете, на изборима, сјете.

·        Послодавци. Неорганизаовани коликогод је то могуће. Јер није лако бити организован на непостојећој економији, непостојећем тржишту и у непостојећој држави. Још кад су, послодавци, подијељени на увознотрговинске, властничко миљеничке, монополне, кредитно омчиране и мазохистички производне, тешко је и очекивати компактност сектора и интереса.

А и не сналазе се. Па мало пуштају да Власт са Синдикатима ријеши и њихов проблем.

У таквој ситуацији ЗОР није уперен против Радника нити је укорист Власницима.

Његов задатак је да даље онемогући и разгради Државу. То што је од ње остало на лицу, на списку и у свијести.

У Народној Скупштини, може се, дакле, комотно усвојити и БОР. Ништа се значајно неће догодити.

Биљешка О Раду.