ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

ГРАВУРА У ДРВЕТУ, МОЈ ДРУГ ДРАГИША СВОРЦАН,

СЕЛО КОРИТА, ОПШТИНА БИЛЕЋА

 СРЕБРЕНИ ПЕЈСАЖИ 1

 СРЕБРЕНИ ПЕЈСАЖИ 3

ВАНЗЕМАЉЦИ

ДЕТАЉИ

МИСЛИМ

ДА БИ ПОМОГЛО

ДА ВУЧИЋ

У БАЊАЛУЦИ

ИЗГРАДИ

ЏАМИЈУ

АЛЕКСАНДРИЈУ

И да, дватри мандата, прими Ислам.

Толико је разочарао Бакира Изетбеговића, свједока сарадника у бацању камена по Сребреници и једног од шест коња на и поред оне шаховске табле у београдском паркићу, својом најавом доласка у Бањалуку на дан Деветог Јануара, који се у Републици Српској слави као Дан Републике, док се у Сарајеву, које нема ни Републике, слави као Дан Уставног Судабих, мада се још не зна да ли ће Вучић и већина Бладе Србије уопште да дођу, да је, Бакир Син Изетбегвић, морао да изјави да је то Политика Ината & Конфликта.

Чиме је, уљудно, рекао да је Александар Вучић Србин.

Бакир.ба није будала.

Све он зна. Ако није знао, гледао је како Бабо.ба зна.

Али има неодољиву потребу да лаже Муслиманској Сиротињи Раји.

Јер ништа друго и не постиже апелацијама Уду, нападањем Вучића и покушајима скрнављења Републике Српске.

Па и у тој изјави, слатко речено, будалаше уздуж и попријеко. Тврдоглава српска политика је довела до распада Југославије. Босанскохерцеговачки ентитет Република Српска. Која је формирана у Дејтону а не 09011992.

Јесте. Први делегати у Народној Скупштини Републике Српске, која је конститутивну сједницу имала у Спаваони број шест, седмог коњичког пука америчких маринаца, били су Ричард Холбрук, Слобо Милошевић, Џек Денијелс и Никола Кољевић. Моман је дијелио материјале.

Дакле.

Кад треба понизити Вучића Александра, Предсједника Владе Србије, и више него што он сам себе понизи, па га у Сребреници игнорисати и каменовати, па отићи у Бгд, код њега, да им се он извини што су га или њега гађали каменицама, онда је Вучић фактор мира и стабилности у Региону. Он ће сада све учинити да Додику пукне двијетри иза ушију. За Рефрендум I, Референдум II... све до Референдума два икса и једно ел. Он ће позвати Додика у Вучићев Двор, и у приуству Министра Гашића, натјерати га да клечи. И да двјеста пута измоли Сарајево је мој пут као што је Брисел твој, пресвијетли Боже Србаља, Даждевњака и Напредњака.

Ну. Вучић најавио долазак у Бањалуку, за 09012016.

То је, сад удар на БиХ. Бакир Син каже Игнорисање Државе БиХ.

Да је памети, упола колико лажног патриотизма и жалосног шехидства, код Бакира, и он би дошао у Бањалуку. И присуствовао прослави. Јер се тако чува и та његова БиХ. Која је сада, углавном, Бихаћко Сарајевска Тузланска нахија.

А успут би требао да зна да је Додик јак као црна земља. У тим регионалним размјерима. Да је, након оних предизборних С-400 ракета, на митинзима Демократског Тадића, приволио Вучића на разноразне представе у његовој режији. Асистент режије Емир Кустурица.

Није морао много да се труди. Јер је, Додик, схватио да он треба Вучићу. Много више него Вучић њему. Јер је схватио да Република Српска стоји дејтонски тако чврсто да може и да извози Српство. Нарочито у Србију ЗОС, Земљу Осиромашеног Српства. Да он, Додик, Вучићу треба због мањка Српства у Вучићевом Београду. Као и за празно приручно Србовање. Скоро идентично као и Борису Тадићу. Само са много више патетике.

И требао би да зна, Бакир Београдски, да им је грешка што су се пробосанчили са Сазапом из Српске. И што су на Додика пустили прејаког Босића.

А Вучић.

Што се мене тиче, не треба ни долазити у Бањалуку.

Нека хапси по Србији.

Кад нема снијега, сметова и ветрова.

РЕПУБЛИКА

СРПСКА,

РЕФЕРЕНДУМ

И ВИЛА

У БЕОГРАДУ

Република Српска је доведена у девалвирајућу ситуацију.

Да се о њој суди, да је се схвата и да је се уважава по реденику обећаних а неостварених референдума и по криминалу који је се догађа на сваком кораку а и ноћу јер не може да дочека зору.

Да се о Републици Српској политички расуђује кроз Додикову Вилу Дедињску.

Фактори тог процеса су:

·        Власти Републике Српске. Које понекад имају инфлацију стратешких а неостварених потеза. Писао сам о томе. Требало је провести Реферндум а послије причати са Кетрин Ештон. Не насједати на Структурални Дијалог.

·        Америчка Амбасада и Стратези Унитаризације. Они генеришу Општу Криминализацију Републике Српске. Само краткорочним памтишама то изгледа да је повезано са Додиком. Република Српска се од Дејтона криминализује. Томе погодују и Власти које такве процесе не сасијацају аргументима у јавности. А ако то и покушају, раде траљаво и божепомози.

·        Сарајевски Политички Круг. Њима одговара Криминализација Додика и Републике Срспке, не само због неког добитка за Унитаризацију, већ и због скретња пажње са неефикасности у Федерацији, па и на ниову БиХ. Јер је Сарај потрошио двје деценије, у Федерацији, ниушта. А цијелу деценију на Комшића.

·        Опозиција у Републици Српској. Та Сарајевска и Амбасадна школа за Пачиће Мале. Њима одговара што баналнија лепеза тема о Српској и Додику, како би имали шта да причају у јавности. Јер ни К од Полиитчког Програма немају. И не знају.

·        Сви заједно Сарајевски турци, турци као предпредпрошловјековни политички мрачњаци, Амбасадни Унитаристи и Опозиција Српске. Свима њима у пакету одговара да се масовно и високфреквентно банализују теме о Српској, СНСД и Додику, јер им то служи као доказ да Република Српска није угрожена. А то што се жели избрисати из историје и сјећања и датум њеног настанка, то никомништа.

·        Сарајевски и туземни, српскијански, пиздопаљи, испишуље, самочмарочешци, онаноганглијанери и самоусмрђени опозиционарчићи. Аналнитичари. Интелектуалоиди. Порталоколонаши. Нарцисополитикоиди. Сви они гракћу исту причу која им је турена у гујицу. Некима је турено и у џеп.

Данас, видим, извјесна аналнитичарка Ивана Марић говори о Републици Српској кроз те призме. Додикова вила на Дедињу.

ЈВД. Јебо Вас Додик.

Ја, и кад бих имао паре, никад не бих купио вилу на Дедињу. Али, то је његова свар. Ухапсите га, ако имате доказе.

Кроз то се не може гледати Република Српска.

Република Српска је нешто друго.

Њена суштина је у Слободи, Самосталности и Останку и Опстанку Срба Овдје.

Јер, да није било Републике Српске, не би било Срба на овом, њиховом, српском једнакрозједан подручју.

Њена суштина је у вољи бирача која се већим дијелом даје СНСД-у и Додику због политике Самосталности коју воде. Због заштите Дејтонске БиХ.

Та политика је битна а не Додик и СНСД.

Битан је Опстанак Срба овдје.

И когод буде водио такву политику, убудуће, имаће, увјерен сам, подршку Бирача и Јавности.

А ви, ћенифари сараја и амбасада, као и Ви, Ћорава Ивана, серите и даље, као солисти и у хору. И, повремено, погледајте на оне који вас плаћају и који вас шаљу.

Ако нисте сигурни, серите себи у шакицу, док вам се не јави.

ХРВАТСКИМ

ГРАЂЕВИНАМА

СТИГЛА РАТА

ЗА НЕОВИСНОСТ

Има нечег симптоматичног у тој реченици Хрватскога Мандатара, Орешковића. Не само симпатичнога. У којој је рекао да Хрватским грађевинама... мислећи на Хрватске грађане.

Не само да земљицама и државицама владају неки невидљиви бункераши из интеграцијских центара, већ почину непознати да ти владају и за твојим столом, око твога лонца. И да ти држе поклопац.

Хрватској непознати мандатар има, наводно, канадско држављанство. Дјелатник је неке компаније за лијекове. Јесте Хрват. Имао је, чак, и везе са Пливом.

Али слабо комуницира на Хрватском Језику.

Ну.

Ни то није проблем.

Проблем је како је изведена цијела операција са непознатим мандатаром, у којој је изиграна Јавност и дио Страначког Мозаика.

Очито је да СДП Зорана Милановића, курчићевно шарајућег балканског фолклористе, није имала појма шта се догађа.

А да су Колинда, Карамарко и Мост, знали шта раде.

Мост, вјероватно, не комплетан а можда и не од почетка.

Хадезе је тако искориштен као платформа за увођење премијера који нема везе са странком ни са хрватском политиком уопће.

А и Хадезе и Есдепе су платили цијену свог неозбиљног страначког рада и дјеловања.

Хадезе се уљуљкао на домољубљу, десници и ћирилици а Есдепе на чињеници да је Санадер у затвору.

Па нико није освојио довољно гласова, које су могли освојиити, да би дали мандатра.

Мандатар Орешковић је само финале политичког процеса који је започет у Хрватској инсталирањем Колинде као Предсједнице.

Само је она дошла из Нато канцеларија а Орешковић је дошао из неолибералне мултинационалке у сумњивој, фармацеутској области.

С тим да за Колиндину функцију и није битно неко знање и политички хоризонт а за мјесто предсједника Владе, Орешковић нема никакве квалификације. Које су пресудне.

Хрватска је тако, чак и ако Орешковић пропадне као мандатар, поптуно потопљена и потпуно потпала под вањски утицај. Она је постала неки кружић у великој неолибералној игри монопола.

Та фаза са оваквим умјетничким инсталацијама, очекује сваку земљицу и државицу, након процеса транзиције, прилагођавања, приступа, пљачке и потпуног уништења НДД Сфере.

У томе је разлика између Србије и Хрватске.

Србији је још увјек потребан унутрашњи лидер који ће да је разара и черупа. Кад се све те фазе, укључујући улазак у Нато и ЕУ, заврше, онда ће и Срби залуд да иду на изборе. Као сада Хрвати.

Мада се не види да и сада иду у неку корист.

БАКИРОВИ АНЂЕЛИ

ЗА ПРОМЈЕНЕ

ЗАЈЕДНО ЈАШУ

У ЛОКАЛНЕ ИЗБОРЕ

Пошто је Божо Петров Бореновић рекао да они, Прогресивно Демократствујући Пањеви, могу и са Есенесдеом у локалној власти, у Савезу За Промјене дигло се све на ноге. Ни Путин није толико ресурса ангажовао за рат у Сирији.

Промјенашки Институт за Локалне Изборе објавио је Црвени Аларм и почело је договарање заједничких кандидатура гдјегод је то могуће.

Морам назначити да је синтагма Гдјегод је то могуће, у Политици прецизна колико и бацање каменчића са Мјесеца у Јадранско Море.

У тим Промјенашима прва петорка представља СДС, ПДП, НДП, СРС РС и НС.

Реално, од свих њих само Есдеес има страначку инфраструктуру и стабилно бирачко тијело и за локални ниво. Остали немају ништа. Чак ни Сватове. А о Курцу да не говорим.

Не кажем да је циљ да се опет нагузи Есдеес.

Мисија је да се сруши Есенесде. Што би, у случају губитка Бањалуке и још неких виђенијих општина, знатно уздрмало Додика и умањло шансе Есенесдеа на Општим Изборима 2018е.

Како ствари стоје реално. Теренски.

·        Пошто само Есдеес има Орг Структ и Стално Бирачко Тијело, све ће зависити од Есееса. И код њихових кандидата и код кандидата из других Промјенљиваца, као заједничких. Ако Есдееови бирачи не прихвате таквог, нема ништа од побједе.

·        Други не могу помоћи Есдеесу и кад би хтјели. Јер немају Шчим & Ским.

·        Питање је како ће Есдеес цјеловито и по локалним заједницама процјњивати шта је корисније. Или срушити Мрски Есенесде или Некој Будали дати начелничку позицију.

·        Промјенаши, осим Есдееса, не могу очекивати најслађе залогаје. Добој. Приједор. Бијељина. Што због Маркових, што због Есдееса.

·        За Бањалку је питање да ли је залогај сладак или горак. Ако га Есенесде сам себи загорча, и бањалучкој великој организацији наметне вођство и кандидата, онда ће се Промјенашима посладити. А у свакој другој варијанти, најављеном Чавићу биће то не политичка рака већ римски бунар на Калемегдану.

·        Заједнички наступ опозиције на локалу успио је досад на неколико мјеста. Билећа. Градишка, Шипово. Требиње. Само је Билећа била чист успјех јер је мобилизација била на обје стране стопостотна и јер је голи математички збир говорио да тадашњи кандидат Радикала има више гласова него кандидат СНСД и коалиције. Такву мобилзацију гласача није могуће постићи на цијелом територији. Сви остали успјеси заједничке опозиције омогућени су Есенесдеовим грешкама.

Питање је, дакле, колико ће Есенесде начинити неизнуђених локалних грешака.

А није питање гдје могу побиједити Промјенаши, гдје им кандидат није из Есдееса.

·        Ако Есдеес опет пристане за Магарца Свих Промјенаша, знатно ће умањити своје шансе за Опште Изборе 2018е. Што може, са казном бирача у изборима за ЗБОР, Заједничке Бакирове Органе, значајно спустити ту странку на љествама политичког рејтинга.

САДОМАСОВНА

КУЛТУРА

Када се, кроз неколико хиљада година буду вршила археолошка ископавања на локалитетима старих култура, Винчанска ће бити заборављена а археолози ће, са највећом пажњом, њежним четкицама да опрашују Дупе Старлете Станије.

Гробница Краљице Нефертити биће већ одавно пронађена и заборављена.

Дакле. Кутлура.

Кад хоћете да уништите неки Народ или Цивилизацију, уништите им културу. Па, на примјер, око Цркве Аја Софија подигнете четири минарета.

А кад неки Народ или Цивилизација пропадне, једино што се још може наћи јесу остаци Културе.

Данима гледам најаву Забрањеног Форума Александра Хршума.

Хршум је Осма Сарајевска Институција Културе. Толико се бори за Босанскохерцеговачке Теме да ми човјека дође жао.

То је као Четницима Четрдесеттреће читати Мафиест Комунистичке Партије.

У тој најави је и нека цурица, дјевојка, рођена вјероватно послије рата, а и ако је мало раније, одрасла је послијерата.

Она каже, отприлике, да има Културе у БиХ. Сека Алексић.

Сека Алексић је Певаљка. Има и неких пјесама. Ја сам је упамтио по томе што је у некој емисији устала и затресла гузицом, уз слоган Ово је Прва Мешалица Србије.

Дабоме да је бесмислено у БиХ говорити о Култури. Или о Култури у БиХ. Или о БиХ Култури.

Тамо гдје не постоји Држава нема ни Културе.

Мада је познато да су Невладине Организације изградиле Пирамиде.

Република Српска је своју Културу одавно заборавила, потиснула и закопала под огромне слојеве и наслаге јаловине. И оставила за нека боља археолошка времена.

Најприје би требало формирати Министарство Културе.

Мада знам да од тога нема ништа.

Затим би требало одвојити средства за Културу.

Мада видим да их нема.

Онда би требало у једну књижурину сабрати оно што је Култура Овдје са покушајем валоризације и рангирања.

Мада знам да то Власти, јер то може урадити само Власт, не занима. Пошто је профитабилније, то је њихово мишљење, оп. а., отићи на Славу Шукалових Светих 260.

Ну.

Може се много урадити и без Министарства Културе и без Пара.

Локалне Заједнице могу да учине највише. До неких бољих времена.

Нисам примијето да је нека већа Локална Заједница, такозвани Додикови Градови, напримјер, позвала, на предновогодишњи коктел, Сликаре, Скулпторе, Писце.

А да не говорим о томе да ником није пало на памет, да установи Сајам Сликарства, рецимо.

Који би могао да буде бољи и културнији од оног тезгоносног Сајма Књига, у шта се претворила свака таква манифестација откако су је преузели приватници.

То би Бањалука могла да уприличи за цијелу Републику. Мада Бањалука и не зна ко све слика ни у Бањалуци. И ваја.

И то по демократском принципу. Сваки сликар и вајар, по багателној цијени, закупи простор и изложи се. Можда нешто, сиротани, и продају. Можда се појави неки Ликовни Критичар, мнијем да их има, кад има толико експерата за Народне Посланике и то, па негдје изрекне какву похвалу или покуду. Па се начине тевепанели. Па људи виде да неко из њиховог краја слика, Сунце Ти Јебем.

Па би Додикови Градови, барем, могли позвати те своје вајаре и скулпторе, кад их упознају на предновогодишњем коктелу, да у граду изобликују нешто. Град ће им на локацију допремити камене или дрвене громаде.

Јер.

Култура је у опасности.

Станија је објавила да послије ријалитија, своје Дупе повлачи из Јавности.

МОЈ ЉЕТОШЊИ СТРШЉЕНИК

СА ОКО 5.000 МАЛИХ АПАРТМАНА. СКИНУО САМ ГА ЈЕР СЕ СТРШЉЕНОВИ НИКАД НЕ ВРАЋАЈУ У СТАРО ГНИЈЕЗДО И ЈЕР ХОЋУ ДА ПОКУШАМ ДА САЧУВАМ ОВО КАО ПРИМЈЕРАК ГЕНИЈАЛНОГ ГРАДИТЕЉСТВА МАЛИХ БИЋА КОЈА ЖИВЕ КРАТКО И, ПО НАШЕМ СТРАХУ, ЗНАЈУ САМО ДА УЈЕДАЈУ.

 КРВ ОЧИЈУ И СУЗА

КАРТОН 50 х 70 ЦМ, БОЈЕ ЗА ДРВО,

ЦИКЛУС ЦРНЕ МАЈКЕ И МАРАМЕ

МОЈА СЛАТКА ЦУРИЦА

КАРТОН, 9 х 11 ЦМ, БОЈЕ ЗА ДРВО

НЕ ЗНАМ

ШТА ЈОШ МОЖЕ

ДА УЗБУДИ

ДАРУ БУБАМАРУ,

ЉЕВИЦА ИЛИ

БРИСЕЛИЦА

Дара Бубамара је симбол за Јавност.

Јавност се претворила у ту Дару, ниску, малу исполовњачену парапеваљку, која својим или туђим гологузјем покушава прибавити мало медијске пажње коју су појели Вође, Ријалитији и Таблоиди.

Нормална Јавност, нажалост, у горем је положају и од Даре Бубамаре.

Ничим више не може да се заинтересује.

Јавност се предала.

Битка за Стаљинград могла је да се преокрене.

Битка за Јавност више не може.

Стога је занимљиво пратити како је Јавност, и овдје и у Србији, мртваладна на европске интеграцје, бриселизацију, поглавља, приступне преговоре.

То је и био циљ.

Да Власти и Брисел комуницирају са Ладним Гробовима умјесто Јавности.

У ту сврху служи и низ празних тема које се бацају и у очи и у гузицу Јавности.

У БиХ је то Извоз Мирка Шаровића.

У Србији је то, тренутно, Борко Левица.

У ситуацији док се још само у малим црквеним календарима не штампају болдовани наслови Десет Вучићевих Заповести, причати о Левици у Србији, и то Левици Борка Стефановића, дјелује доиста страдијски смијешно.

Коликогод анласери, просери и генератори анимирања Јавности, Јавног Мнијења и Јавне Свијести, тобожњом Љевицим, жељели да узбуде Дару Бубамару, они је, у ствари желе да умртве.

Јер тема Левице Србије, смешна је тема.

Као што је био смијешан и напад на политичке снаге које се, тобоже, одушевљавају Сиризом. Па Подемосом.

А све је, у ствари била одбрана Вучића и Напредњака и јачање њихових, Вучићевих, прије свега, утврда, здања и недодирљивости.

Никаква Љевица на овим просторима више не постоји. Нити има услова за постојање.

За шта би се борила данашња Љевица. Некад је то било осмочасовно радно вријеме. Трипут осам.

Данас је то остварено.

У Србији имају 8 часова Вучића, 8 часова Ријалитија, 8 часова сна.

У Хрватској имају 8 сати Моста, 8 сати Мамића, 8 сати сна.

Добро. У БиХ је таблица множења нешто другачија. 8 сати Сарајева, 8 сати Савеза За Промјене, 8 сати Бакира.

Суштина је у томе да Јавност, Грађани, Бирачи, Гласачи, Чланови, Политични и Аполитични Појединци, немају шта да траже на Љевици и кад би сви похрлили тамо, као Радикали у Напредњаке.

Ово што се зове Љевица, у БиХ и у Хрватској, то је само есдепеизирани инстант превара са истим циљем као и што је пласман Дариног самозадовољавања.

Љевица је, поједностављено, или Револуција или Еволуција.

А услова ни за једно ни за друго, данас, нема. Нема ни Српа ни Чекића, односно алатки, друштвених полуга. Што је најтрагичније, нема ни циљева. Гдје Револуција и чега Еволуција.

Стога ће ово стање Ладних Гробова Живих да траје још једно вријеме, које може да буде и дуго и предуго,

Док се, на одређеном ступњу друтвеног развоја, не створе услови за формирање Странке Социјалног Савеза.

Политичке Странке која ће окупљати најшире слојеве обезвријеђеног, обесправљеног и од одлучивања одлученог социјалног спектраријума.

ВОЂА,

ПАРТИЈА,

ОРГАНИЗАЦИЈА,

БРАТИЈА

Србија је најсупјешнија земља на коју је бачена атомска бомба дезинформација.

У Србији, данас, не можете сазнати ништа.

Има још земљица и земљичурака које теже том циљ, али не успијевају до краја.

Стање ума пјединца, поданика, грађанина, конзумента, који живи тамо гдје се не може сазнати ништа, такво је да ће он прихватити свашта. Све што му се баци.

Пирнем данас, као по сувом маслачку. И узмем двије пахуљице.

·        Вучић има пола милиона више подржавалаца од Српске Напредне Странке.

·        Николић, Предсидетељ Сербије. Да би срушили Вучића, они знају да треба разбити Есенес.

Ту долазимо до незаобилане и пресудне Балканске Тријаде. Вођа Народ Странка.

Познато је да су најприје измишљене Странке па онда створени Срби.

А онда је Господ Политички Бог, схвативиши да се Свијет не прави без вађења Свог, увидио грешку и у све удјенуо Вођу.

Они који су више слушали Бога, имали су велике среће или велике несреће са Вођама. Срби, напримјер. Имали су их толико, својих и туђих, да су неке морали и да поубијају.

Они који су више слушали попове, нису имали среће са вођама. Хрвати, на примјер. Послије Матије Губца, имали су покушај са Туђманом. Све док нису дочекали Колинду.

Ну.

Народ, поданици, појединци, конзументи, својим великим интересовањем за Политичке Странке, сад говорим о Србима, исказују мјеру свог колективитета. А то је озбиљан синдром. Колективтет је један од темеља НДД Сфере. Нација Држава Друштво.

Нација се не може опредметити без Државе. Државе нема без Нације. А када имате то обоје, потребно вам је Друштво. Имаче би Држава била само Тор са великом књигом Пописа Становништва.

Срби воле Колективитете преко свих мјера. Толико да су спремни кренути и за туђим Вођом, као што је Тито. Или вољети Путина више од своје жене. Или су, чак, спремни да изађу из своје вољене Странке, Радикалне, напримјер, и уђу у Напредну. Врата до врата. Као да су ушли у женски нужник. Пардон, снаја.

Посебни Политички Болесници, А Вође су углавном то, кад схвате те релације између Народа, Вође и Колективитета, почну да јебу и Народ и Колективитет. Странку повлака Партију.

То се увијек догађа на одрђеном ступњу развоја Вођа, Странака и међусобних односа. Пошто Моћ Вођи сужава зјенице и натиче му све тамније и тамније наочаре, он почиње да се одваја од Странке и Организације. Ширећи своја велика и топла крила према свима више него према онима из Странке и Организације. Тако се са пилићима, којих, временом, бива све мање, накупи и крокодилчића, са малим слатким репићима, пирана, двиљих крмака, мрких међеда, канибала, чак.

Колективитет Странка Организација то још увијек сагледава као Велику Моћ Драгог Вође. И дјелује по инерцији. Гласа на Изборима и за Странку и за Вођу. Па онда све више за Вођу јер ови из Странке почињу да дјелују мимо. Мали слатки репићи се претворили у крваве и опште репине.

Али, то је тренутак кад је Вођа заборавио да постоји Странка Партија Организација.

Чули сте да Вучић, напримјер, прича о Мојим Пријатељима и о Веберу.

Вође се, тада, крећу у том свијету. Непостојећих.

Питање је само начина како ће у тој фази, на тешком смрдљивом крају, пропасти Странка Организација.

Томислав Николић, Предсидетељ, не схвата шта је СПО, Странка Партија Организација.

Зато се њему чини да хоће да разбију СНС како би оборили Вучића.

Није тачно. Вучић ће, ако ико, разбити СНС.

Као што је Тадић разбио ДС.

Као што су Титићи, кад је Тито умро, разбили СКЈ.

Знајући како ствари теку, ономад сам покушао да Савез Независних Социјал Демократа организујем као Политичку Породицу. Јер је све уништиво, и војске, и милиције, и силе и бункери, и државе, и лидери, и вође, и богови. Само је Породица неуништива.

Дабоме да нисам успио.

Генерално. Одметање Вође, као и неприродно наметање, и упропашатавање Колективитета, најбољи пут је ка упрошашатавању цијеле НДД Сфере.