ТУЖНИ ЧОВЈЕЧУЉАК

 ТУЖНЕ ОЧИ МОЈЕ ЦУРИЦЕ

 ЈЕСЕЊИ ИНСЕКТ

ТУЖНИ ПЕЈСАЖ СА МРТВИМ СТАРИМ ДРВЕТОМ

САРАЈЕВО

САМО РУШИ

СВОЈУ

ДРЖАВУ

На крају ће Сарајево остати само. Ко група тужних Исисоваца које су руски авиони заборавили у пустињи.

Неће бити чак ни у ситуацији да моли Србе, Републику Српску, и Хрвате, да остану у колу, са њим, Сарајевом, а да не морају ни да се држе за руке док играју.

Државни Ауторитет, говорим језиком тог Сараја, Уставног Судабих, срушен је одаво. Још доношењем наметнуте одлуке о Конситутивности на цијелом подручју БиХ, што је противдејтонска и противуставна одлука. Али је донијета класиичним криминалним уставним начином. Три судије Странца и два Бошњака су гасали За и тако надгласали четворицу судија Срба и Хрвата.

Та одлука је, потом импленетирана на начин да се разара српско и хрватско политичко-територијално биће у Босни и Херцеговини.

Она је произвела низ комичних институција у БиХ. Али је омогућила и низ пунктова за нова сукобљавања.

Најновија одлука Уставног Судабих, о поништавању 9ог Јануара као Дана Републике Српске, опет уз помоћ уходаног тандема Странци – Босанци, само је потврдила властиту дисквалификацију.

Ту одлуку Република Српска неће поштовати.

Сарајево је вјештачким инсиситрањем на уједињењу војске, у Оружане Снаге БиХ, уништило тај сегмент и срушило ауторитет Државне Силе а успоставило полигон за нове сукобе.

Инсистирањем да у заједничке институције власти, на нивоу БиХ, не уђе СНСД и коалиција, већ рогобатни пробосански Савез За промјене, и диригованим бошњачким гласањем за Младена Иванића као Члана П, Сарајево је даље урушило ауторитет тих заједничких институција.

Свако заобилажење Власти Републике Српске, онемогућава заједничке органе и у дијелу њихових уставних надлежности а камо ли неуставних, који је већина.

Сарајевски Политички Круг, да се ради о нормалним, цивилизованим, трећемиленијумским политичарима, одавно би захтијевали да се Странци Усранци повуку из Уставног Суда БиХ.

Али, СПК функционише на старотоманском политичком координаторијуму.

Они, Странци Судије, као и ОХР и Високи Представник, и Бонска овлаштења, која су у Сарајеву љубљена у гузицу, од силне Државне Среће, уништили су сваку могућност опстанка Босне и Херцеговине.

Граница је одавно пријеђена.

Одлуке као о Дану Републике Српске, и слично, само су купљење мртвих и рањених. Асанација бојишта.

УСТАВНИ СУДБИХ

ДА ЗАБРАНИ

ВРЕМЕНСКУ ПРОГНОЗУ

У СРПСКОЈ

ЈЕР НЕ ОДГОВАРА

СВИМ ГРАЂАНИМА

И да се трајно забрани да се односна Метео Ахднама обзнањује у дане било ког вјерског празника, свеца, светитеља, истинољупца, вјеропоклонка или светитељице а што се да установити у тисковини званој православни календар са срским именима, мушким и женским.

Збиљу настрану.

Сарајево је, опет, Уставни Суд БиХ набило на курац.

Иначе, у државама које нису Државе, већ су Дркаве или Насеобине, уставноправни процес ННК је уобичајен у пракси државе и права.

Међутим. То њима само тако изгледа.

Сарајево, Сарајевски Политички Круг, Бошњачко Политичко Вођство, опет је искориштено од стране Судија Странаца у Уставном Судубих.

Насјело је на нове подјеле у БиХ што никако не одговара Државозборцима, Државољупцима па и Унитаристима.

Иначе. Та неисторична опсесија Сараја и СПК, и БПВ, па и вјерског, безбједоносног, медијског и криминалног вођства и естаблишмента, Укидањем Републике Српске, што је могуће само у Трећем Свјетском Рату, и то ако се најжешће борбе буду водиле на линији Пруд – Неум, сада се већ показује као национална и вјерска замка за Бошњаке, односно њихову политичку артикулацију.

То је Слијепа Улица.

То је политичко и национално мрцварење.

Тежег облика него што су Приступни Преговори са Лудом Кравом ЕУ.

Дејтонски Споразум, Општи Оквирни Споразум За Мир, међународни је уговор Великих Сила које се, вјероватно, никад више у Историји неће окупити око нечег таквог. Па ни око БиХ.

Стога стање произведено тим Уговором није могуће промијенити чибучењем на Миљацки.

Могуће је само Великим Ратом.

А у том Рату Нато Пакт неће бранити Бошњаке и Хрвате, као што су они пјевали за њим.

Стога. Манипулативна одлука Уставног Судабих о укидању Датума Дана Републике Српске, само привидно значи Сарајевску Борбу за Укидање Републике Срспке.

Мада је разумљива њихова, Бакирова, намјера.

Укидањем Деветог Јануара, поништава се, барем у једном дјелићу јавне сфере, датум оснивања Српске Републике.

Ну.

То није могуће. Република Српска је међународно призната и верификована и прије Дејтона. И Дејтон ју је признао. Без Републике Српске он се не би могао ни организовати. Да би се коликотолико противтежило Републици Српској, склепана је Федерација БиХ. Која је требала да послужи само за Дејтон. А не за бошњачку доминацију над Хрватма.

Онај ко је гурао Сарајево и Бошњаке у доминацију над Хрватима у Федерацији, изолујући их тако и дијелећи БиХ, и данас их гура у Укидање Републике Српске.

Историја се некипут преживи а не схвати.

НОВО БИЋЕ, ТРОПЛЕТ

ГРАФИЧКЕ БОЈЕ НА КАРТОНУ, 50 х 70 цм

 ШАРЕНИ СЛОНЧИЋ

МИНИЈАТУРА, 11 х 19 цм, ГРАФИЧКЕ БОЈЕ НА КАРТОНУ

 ЉЕПОТИЦА ТУАРЕГА

МИНИЈАТУРА 11 х 19 цм, ГРАФИЧКЕ БОЈЕ НА КАРТОНУ

ПЛЕС

МИНИЈАТУРА 11 х 19 цм, ГРАФИЧКЕ БЈЕ НА КАРТОНУ

ПОРТРЕТ СА СТИХОВИМА

1980.

КАРТОНСКЕ И КАМЕНА МАСКА

ИЗ ЦИКЛУСА "МАСКЕ"

ЖЕНА СА ШЕШИРОМ И ПЕЈЗАЖИМА

1984.

ПОТРЕБНА ЈЕ

ХИТНА И БОЛНА

РЕФОРМА

ЗАВНОБИХА

Ови јадници, сарајски, босански, државни, унитаристички, одавно су слуђени Државом. Предозирали се.

Добро што су мислили да аутор Исламске Декларације може да им направи Државу. Да је та Декларација писана у Турској, добро. Али писати је, и залагати се за њу, на оваквом простору Крви, Тла и Зла, може само изузетна аутистична будала.

Ићи за њим, на оваквом простору КТЗ, у остварењу Државе и Декларације, може само изузетно непромишљена руља.

А Државу не прави ни руља, ни хуља, већ онај ко хода одлучно, реално и организовано, а не бауља.

Како се прави Држава, показао је Друг Тито. Али Други Тито се неће родити.

Друг Тито је, у припреми Авноја, Антифашистичког Вијећа Народног Ослобођења Југославије, наложио да се одржи Завноизација по тиме областма. Тако, нпр, Завнох. Земаљско Антифашистичко Вијеће Народног Ослобођења Хрватске. А они сви За Каму Спремни.

Тако је одржан и Завнобих. Ту у Мркоњићу. Близу Јајца.

Тито, и његови мудраци, више они  него он, знали су, дакле, тада, у Јајцу, да је Антифашизам кључна ријеч. Да треба поменути Народ. Да је Национална Држава незаоблазна. Зато су сви добили своје ЗАВНО.

Зато је и речено да БиХ није ни српска, ни хрватска, ни муслиманска, већ и српска и хрватска и муслиманска.

АКС, Антицивилизацијски Кретени Сараја, мисле да то значи да је њихова.

Друг Тито и његови Мудрови, подијелили су и Југославију и БиХ, још тада 43., на националне државе.

Нису рекли да је БиХ Грађанска.

На простору бивше СФРЈ, грађански је само Динамо.

Сада сарајски медији шуште, са неким Шушницом, кога зову бањалучки културолог и истраживач, Сунац Ти Јебем, о томе како је Завнобих веома важан за Историју БиХ.

Јесте. Као и Коса Варцарка.

Завнобих је смијешна Сарајска Представа Малих и Експерименталних Сцена.

То је фарса која је одржана да би се створила Југославија.

А Сарајски Декларацисти су је, Југославију, међу првима разбили.

На Завнобиху је подијељена Босна и Херцеговина. А читаво ово вријеме, од тада, траже само троја врата. Да свако изађе на своја.

Дабоме. И Други Тито и Компартија, лагали су много док нису направили Државу. ФНРЈ.

Али су лагали са стилом.

Ово што Сарај ради, ово је мрачни средњи вијек антисрпске и антихрватске казнионичке политике.

Радите шта хоћете, у том Сарају, али нас поштедите Државе.

ПОПЛАШЕНА

БиХ

У Предвечерје Великог Рођендана Домовине БиХ, назовимо се Домовином, а знамо каква смо говна, стигла је вијест из Сараја На Миљацки.

Поплашен није прошао.

Осујећен је план Драже Михајловића да се Четници у року од сто година од завршетка 2.СР, инфилтрирају у све Управне одборе. Посебно Босанских Унитарних Агенција.

Никола Поплашен је био номинован за тај УО Агенције за високо образовање у ниској БиХ. Прошао је неке стазе и богазе а онда је заустављен на тим парламентарским барикадама Унитарног Сараја.

Никола Поплашен је пофесор бањалучког Универзитета. Бивши Предсједник Републике Српске. Којег је смијенио Високи Представник. Поплашен је на изборима побиједио Биљану Плавшић.

Он се одавно не бави политиком, ријетко даје изјаве. А био је у Српској Радикалној Странци у њеним Златним Најрђавијим временима Војислава Предхашког.

Шта је сада проблем са Поплашеним.

Поплашен је Четнички Војвода. Сликао се, ономад у рату, са Шубаром, Кокардом и Калашњиковим.

То је проблем.

Није то проблем.

Проблем је што се Поплашен није сликао са одсјеченим главама. Што је Србин и што нису сигурни да ће да буде послушан у том неком курчевом управном одбору.

Сарај сада тражи друге Четнике. Мирне, умиљате, послушне, кооперативне, унитарне.

Дошло је вријеме да је лако бити Четник у Сарају. Буди ти Четник у Републици Српској.

Дабоме да не одоборавам то што је Високи Представник смијенио Поплашена. Легално изабраног Предсједника Републике Српске.

Ја сам тада, на конференцији за новинаре, тражио да Поплашен поднесе оставку. Прије смјене. Не зато што сам знао да ће га смијенити, већ зато што је заступао једну катастрофалну политику, из централе Милошевић-Шешељ, чије наредбе су ишле за тим да ми у Републици Српској нападнемо СФОР. Голоруки и гологузи. Да би Милошевић и булумента у Београду, могли да нас користе у својим Играма Историје и Пријестоља. Као Книнске Србе.

Биљана Плавшић је била отворила Републику Српску. Примао је Предсједник Француске. Уз све државне почасти. Имао критике Запада због тога.

Мадлен Олбрајт, на врхунцу моћи, дошла у Бијељину да отвори једну Трафо Станицу.

То је као да би Путин сада отишао у Америку да отвори дрвени хангар на ауто отпаду Џона. Г. Блејкмура, Висконсин, округ Бејџ.

А онда се појави Поплашен да преноси шта Београд наређује. ЈГБ. Јебо Га Београд.

Руши енглеску и америчку амбасаду у Бањалуци. Пљачкај компујтере. Направи од Републике Српске дивљаке. Навуци сав свијет на њу. Ионако су нас завољели У3ПЛМ.

То је била веома ризична политика.

Република Срспка није имала тада дбру позицију са таквом политиком. Лако је могла да склизне у нестанак и испражњење.

Она је морала по сваку цијену искористити то што је Запад почео да је мази.

Дабоме. Није Биљана Плавшић имала такав третман зато што је Предсједница Републике Српске или што је неко почео да воли Србе. Већ зато што се одвојила од Есдееса. А њима, Странцима Усранцима, па и Французима, не одговара јака и велика Политичка Странка код Срба.

Дакле.

Никола Поплашен није одговоран Сарају. Одговоран је Републици Српској. Он је то схватио. Зато се и није бавио даље политиком. Сарај њега не може да оптужује за Четништво. Његова оптужница је унутар политичког мозаика Републике Српске. И односи се на Авантуристички Радикализам. Подаништво Лудом Београду.

За Сарајево је, пак, он симбол Српства и Републике Српске. Зато су учинили све да га онемогуће у том безазленом чланству УО једне агенције која је противуставна. Јер високо обазовање, и образовање уопште, није у надлежности БиХ нити заједничких органа.

Да су неки агилни Срби, у тим заједничким инситуцијама, покренули би процес укидања те Усране Агенције. И других које су неуставне и антидејтонске. Које су пројектоване као Антисрпске.

А Поплашен.

Он је, нажалост, на својим леђима показао колико је БиХ поплашена.

Колико је, у Предвечерје Рођендана Домовине, спала КЗУ.

Курцу За Уши.

ЧЕСТИТАМ ДЕЈТОН.

БиХ ЈЕ ЈЕДИНА

ИЗГУБИЛА РАТ

У БОСНИ.

Многи воле да уздигнуте главе серу, или каквим поводом, патетично шмркћу, о Рату У Босни. Нарочито они који су на њему направили мале интернационалне каријере, узели паре или добили површину, унутар те Босне Усране, и постали политичари, нарочито ако су Државни, бизмисмени и унитарни и наднационални патриоти.

За ових двадесет годинама, насерине, наплавине и таложине тих празних ставова о празној земљи нарасле се као највећа јаловишта у површинским рудницима нискокалоричогног угља.

Срби су, познато је, у том Рату у Босни, прошли по принципу У кога су се уздали, добро се удали.

Есдеес, који није умио ништа, осим разграбљивања друштвене имовине и шверца, није умио ништа ни са Дејтоном. Није знао шта да каже па га није признавао.

Да је од почетка тај Есдеес стао чврсто на бранике Дејтона, умјесто на блатобране шверца, Република Српска би данас била на коњу. Данас би она Сарајеву налагала Референдуме а не би била у ситуацији да их измољава.

Међународне снаге су, послије Париза, металним ознакама обиљежиле Границу Републике Српске.

Есдеес и тадашњи Српски Челници то нису знали сачувати. Због тога их, укључујући и општинске властодршце из тог доба, треба стријељати. Стријељати.

Сарајска пропаганда годишњице Дејтона користи да учврсти Државу. Или да лаже о њој.

Пошто Босна није Држава. Она је прије Дркава.

Данас је неки проф Жига, са Сарајевског ФПН, оног факултета гдје је Младен Босић осунећен у Пробосанца, лансирао причу како је БиХ у Дејтону изгубила доста од својих прерогатива.

То је његов мали позив на узбуну како би се прерогативе вратиле.

Ствари стоје потпуно обрнуто.

БиХ је, акцијом Сарајских Унитариста, Странаца Усранаца и Српских Домаћих Издајника, приграбила, противуставно и против међународног уговора, надлежности које јој по Општем Оквирном Споразуму и по његовом Уставном Анексу, не припадају.

Босна и Херцеговина је, прије рата, постојала као Социјалистичка Република БиХ.

Након међународног признања Словеније и Хрватске, престала је да постоји СФРЈ али и њени унутрашњи дијелови.

Дабоме, да би се признање Словеније и Хрватске потковало, авнојевске границе република су проглашене границама које се виде из свемира. А то ће, и  послије рата, послужити за девастирање Српског Народа на Балкану.

Дакле. БиХ, та земља Ђуре Пуцара Старог и Бранка и Хамдије, остала је ни на небу ни на земљи.

И она сама је томе допринијела. Односно, Сарајево. Скупштином без Срских Делегата.

Сарај, и тадашње муслиманско вођство, није разумио да су Срби њихова једина веза са Опстанком какветакве БиХ.

Не разумију ни данас.

Кад је то Република Српска.

Да разумију, држали би је као мало воде на длану и вратили јој сва дејтонска права. И питали Бил, ба, још.

Таква БиХ, као политички, територијално и уставно ништавна ушла је у рат и покушала да се представи као земља, власт и држава. А, у ствари, била је само Сарајска Једновјерска Унитариција.

Из рата је та ништавна БиХ, такође, изашла као Ништа.

Мада Патриотиди и Унитароиди настоје да је представе као побједника. Само мало окрњеног, због постојања Републике Српске.

Република Српска, пак, једини је прави побједник Рата У Босни.

То није само једини Српски Колективитет који је успио да се, након Ратова Братства & Јединства, задржи на својој земљи.

Република Српска је велики Политички Побједнички Капитал.

И тако се према њему трајно треба односити.

МОДЕРНИ ЧОВЈЕК

- ГЛАВА И НОГЕ

МИНИЈАТУРА 11 х 19 ЦМ, ГРАФИЧКЕ БОЈЕ НА КАРТОНУ

ДЈЕВОЈКА

У ЉУБИЧАСТИМ СУЗАМА

СУВИ ПАСТЕЛ И ГРАФИЧКЕ БОЈЕ НА КАРТОНУ, 50 х 70 цм

НЕМАМ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ

О ФАЈГЕЉУ.

АЛИ ИМАМ О НАТО ПАКТУ.

И СРБИЈИ.

Видим. У Србији Напредној, Напрегнутој и Напрасној, приведен Андреј Фајгељ и његови компујтери. Пошто је на Јутјубу лансирао снимак свог противљења дочеку Натовца Столтенберга и причешћивањем истог са Лебац и Со.

Нисам гледао тај Јутјубак. Веле да је позвао на Устанак, што је протумачено као напад на Уставни Поредак.

Као неко ко је Уставостројство учио и код Алексадра Фире, могу да кажем да је бесмислено било кога оптуживати за рушење Уставног Поретка у Србији. Не зато што Бриселски Папири Сногува руше Србију а не само Устав. Већ због тога што Уставни Поредак у Србији, БиХ, на Косову и у Македонији, не постоји.

Ну.

Проблем је нешто друго.

Андреј Фајгељ, кажу десничар а тепају му фашист, итд, приведен је, ухапшен, не због Устанка и Уставног Поретка. Већ због тога што у Србији, а тако је и у свим земљицама Згаришта СФРЈ, не постоји Јавнст, Јавно Мнијење, Јавна Свијест, Културни Протест, Интелектуални Свјетионик.

Све Пичка до Пичке.

Није тачно да Ној забија главу у пијесак.

Пичке су у томе далеко успјешније.

Нико у Србији не диже глас против пута којим иде Србија.

Само због тога је ухапшен Фајгељ.

Не због тога што је Вучић инсталирао Тоталитаризам.

А Столтенберг, који сере о сладоледу у дјетињству и небу над Србијом, усред бомбардованог Београда, спада у Вучићеву Цмиздраву Патетичну Понижавајућу Политику Србије. Као што је и одлазак на Колиндаугурацију, одлазак у Сребреницу, водање Бакира Кнез Михајловом, бацање пара по Сребреници. И злично.

Али. Ни такав гест није допустив.

Након свега што је Нато Пакт учинио Србији, а Бомбардовање је, част жртвама, најмања ставка, ни један државни службеник Србије, Вођа, Премијер, не треба да се с њима састаје у Србији.

На неком трећем терену, и у присуству свједока, можда.

То не вриједи кад кажем ја, или неко са стране.

То морају да кажу Јавносници, Академици, Војска, Култураши, Опозиција, у Србији. Па и Црква, кад се у све меша.

Тада нико неће приводити Фајгеља.

Овако. То привођење је велики чин. Власт мисли да је урадила нешто велико, нешто што изазива Вођин Позор. А, у ствари, само је пљунула кроз прозор.

Док мали мишеви нојпичкице србијанске, мисле да постоји Јавност. И да они не морају да се излажу.

Нато Пакт је отео комад Србије. И бомбардовао је, као и Хилтлер, 41.

То мора да каже сам Нато Пакт.

Па онда да, евентуално, измоли долазак у Србију неког њиховог.

Пошто то не бива, Вучићева политика је укопничка по Србију.

СНОВИ О ИСТОЈ ЖЕНИ

СУВИ ПАСТЕЛ И ГРАФИЧКЕ БОЈЕ НА КАРТОНУ

50 х 70 цм

БАРСЕЛОНА,

ВИШЕ

ОД ФУДБАЛА

Свака анализа синошњег Референдума у Мадриду треба да почне од чињенице да није играо Меси. Није играо цијелу, нормалну, утакмицу, појавио се на затварању Бирачком Мјеста.

Могао је Реал синоћ и да побиједи Барселону. Чак и са њених Четири Нула. Али се темељна дијагноза не би промијенила.

Реал Мадрид не игра Фудбал. Он игра Циркус. Годинама. Он побјеђује нефудбалским вјештинама. Парама. Страхом. Надмоћи.

Барселона побјеђује, и постоји, Игром, Тимом и Духом. Барселона је више од Клуба. Више од Игре. Више од Фудбала.

Синоћ смо видјели да је више и од Месија.

Реал Мадрид није више ни од Модрића.

Већ деценијама Реал Мадрид је у проблему надмоћи Бизниса и Циркуса у односу на Игру и Тим.

Новији проблеми Реал Мадрида почели су довођењем Циркусанта Муриња. Поред многих фудбалера циркусаната, он је први, и највећи, Тренер Циркусант. Његове моћи су као моћи Индијанског Врача. Није низашта већ да кува репове, пали суве папке и запијева неразумљиве ојкаче. Његов циркус траје максимално сезону и по а након тога остају разрушени тимову које Боготац не може да врати у игралиште.

Реал Мадрид, к томе још, води и хаотичну политку берзанске куповине играча од којих је тешко створити Тим, Игру, Колектив и Дух.

Велики чаробњак треба бити па спојити Модрића и Кроса. Бејла и Роналда. Бензему и Ковачића.

Све то је, и много другог, наслиједио Бенитез. Који се сада највише окривљује. Мада анкете нешто више криве предсједника клуба.

Бенитез нема никакву кривицу. Он је кратко у Реалу да би могао нешто промијенити. А и да је хтио, од прве минуте, то је толико нереално да не треба о томе ни расправљати.

Није реално да се Реал промијени.

Аналитичари говоре о Реаловим линијама које су синоћ попуцале. То је погрешно. Игра се не може  темељити на линијама. То је као кад напамет научиш Шпанску одбрану из неке партије Роберта Фишера и играш потез за потезом, без обзира шта противник игра. За петнаест потеза иде мат.

Није случајно Барсина игра темељена на посједу лопте и сигурним кратким и полудугим пасовима. Те двије ствари су темељ за градњу игре.

При чему не тврдим да и такву игру, са поптуно тачним пасовима и великим посједом лопте, није могуће разбити и увалити Барси трицу.

Али против такве игре, синоћ, напримјер, Модрић и Крос нису могли ништа. Хрват је, чак, крив за три гола.

Вема добро за психолошки темељ тима, и за понижење Реала, јесте чињеница да је Инијеста изашао у 77. минути а да је Меси ушао када је све било готово.

Али та чињеница говори о надмоћи Игре, Тима и Светог Духа над појединцима.

Реал Мадрид би требао да узме у обзир и то као и тренд да се рађа све мање играча као Роналдо, способних циркусанера, нарцисоидних голгетера. Данас је игра таква да онемогућава Роналде, играче за Циркус Паре, већ форсира физички спремне, тактички пријемчиве и талентоване. Талентовани су, типа Роналдињо, Меси, дабоме, у великој мањини, али ће их увијек бити довољно за оне који желе да граде екипу на другим основама. Као Барселона. И некад Борусија, Арсенал, Ливерпул.