ЗАШТО ЈЕ

КИЛА ЗЛАТА ТЕМА

А ПРОДАЈА

ТЕЛЕКОМА СРБИЈА

НИЈЕ ТЕМА

Златан Босић напредује у својој Мисији. Рушење Додика.

Није спорно.

Спорно је што се рушење Додика, СНСД и Власти Републике Српске, одвија колосијеком Криминализације а не колосијеком Политичког Програма. Алтернативне Политичке Опције.

Спорна је, дабоме и криминализација. Али је опасна, и недопуствва, ако је проводе противнички, или позициони, политичари у садејству са медијима.

Криминализацијом морају да се баве институције по процедурама.

Све друго је Анархија. Долазила са стране Опозиције или са стране Власти.

Спорна је и Кила Злата.

Надам се, морао би, да ће Додик квалитетно објаснити ту Килу Злата, ако стварно постоји.

У Београду се, како кажу Власти, догодио Изоловани Инцидент. Једна политичка група и грађани, протестовали су против продаје Телекома Србија.

Сви остали су гледали ријалитије.

Шта је, дакле, заједничко овим двјема ситуацијама.

Србија се продаје и подаје.

И то никог не занима. Битни су вјештачки, патетични, фингирани, примитивни, гранични сукоби Вође и Пимпека. И ријалитији.

Српска је у опасности да нестане. Неће то бити сутра. Ни за мога живота. Али биће.

Ако важнија буде Кила Злата од Политичког Програма. И Алтернативне Политичке Опције.

Једно од најтрагичнијих мјеста политичке сцене у Републици Српској јесте теза да Додик и СНСД Референдумом скрећу пажњу са економске пропасти, криминала и корупције. Као што и Путин, ангажманом у Сирији, скреће пажњу са санкција и пропасти у Русији.

То исто се чини Килом Злата.

Скреће се пажња са Политичких Фесова које су натурили Савезаши За Промјене.

Савез За Промјене, Босић и Иванић, постали су Вучић Републике Српске. Само што та операција није изведена на цијелом подручју БиХ, већ само у Сарају.

Смета им још само останак СНСДДНССП на власти у Републици Српској.

Њих треба срушити Килом Злата.

Та Кила Злата данас је општа тема.

Један од најразорнијих пројектила који је упућен са Унитарне Подморнице именом Мисија Босић.

Додик и СНСД морају да се тргну.

Количина необјашњених и недемантованих Афера достигла је крајњи број.

Јавности се све оне морају објаснити. Без обзира да ли биле фабриковане или стварне.

Не може се унедоглед ходити балегом и мирисати љубичицу.

Не може Оставка због Копилади да ријеши све.

А Два Папка и Кила Злата иду даље као да ништа није било.

РЕФЕРЕНДУМ ЈЕ

ПОЛИТИЧКА

ФИЛОЗОФИЈА,

ТО НИСУ

САРАЈЕВСКЕ

ПОЛИТИКАЛИЈЕ

Сарајско, Инцково, Српскоопозиционо и Амбасадно шарање по Референдуму у Српској, дио је великог пројекта банализовања Политике, банализовања Политичких Одлука, банализовања Националног Питања и Банализовања Српске и Срба у БиХ.

Без обзира да ли се у том пројекту користе Инцкове Лажи Уједињеним Нацијама или АмАмб Игноранција, или сарајска медијска трулеж, или неуставност Референдума јер је тема Држава и тобожња њена надлежност, ништа од тога не може јаловином прекрити суштину Референдума.

Референдум је повратак у Демократију.

Овдје, на Балкану, у свему што се догађало у повијесној историји, никад се није питао Народ. Нација.

Зато је сада то проблем.

А није био проблем двонационални Референдум, пред Рат, против једне Нације, Српске.

Проблем је, у ствари, исти.

Јер је Референдум Српски.

Распад Југославије, сви Ратови Браства & Јединства, а и потоње, није уприличен да би Хрватска, или Словенија, добила неовисност. Не треба се нитко заносити. А ни да би настала свијетла трипут мулти БиХ.

Уприличен је да би се СФРЈ простор очистио од Срба и да би се Срби свели на ту Шумадију, Београд и јужније. Да би се лакше створиле мале управљиве државице, државуљци.

Борба против Референдума је борба против Срба.

Референдум, пак, неће ништа ријешити. Јер Референдум не доноси конкретне одлуке. Нити ће их омогућити након изјашњавања. Сваком је јасно да се конкренте одлуке доносе у институцијама и процедурама.

Али Сарајунима, Сарајевским Унитаристима није јасно. Стога и траже да Охаер, или неко, ухапси Додика или поништи одлуку о Референдуму.

Референдум је једно од начела Политичке Филозофије. Нешто као Битак и Вријеме. Нема Битка ако нема Времена. Али има Времена и ако нема Битка. Само је празно.

Референдум је Битак Српског Времена. Знак да Српска овдје постоји и омогућује га.

Онемогућавање Референдума, онемогућавање је Републике Српске.

Нажалост, Власт и Политика, у Републици Српској, нису и не умију то да, пријемчиво објасне. Нити умију да објасне да су Суд и Тужилаштво наметнуте и недејтонске, сарајевске туторске категорије против Срба.

Политика је, у својој суштини, исто као и Гологузи Ријалити.

Сви знају шта је гола гузица. Али им је сваки дан мораш показивати.

Суштинска важност Референдума је Глас о Постојању. Глас о Праву на Одлуку. Глас о Самосталности Републике Српске као Циљу Опстанка.

КАД ЈЕ БОГ ХОДАО

ПО ЗЕМЉИ.

СА ОБЈЕ НОГЕ.

Младен Драгојловић поставио је ову фотографију на Твитеру. 
Ја је немам код себе а и овај наслов ми је чудан. Сугерише на плакат, или је накнадно додано у компјутеру.

Давно је било. У сретно доба, много прије рата. Не знам која је година.

Неких имена се не сјећам. Неке знам по надимцима. И данас има људи с којима играм фудбал а не знам име или презиме.

Стоје, с лијева: Милан Шатара, покојни, један од старе Ударникове гарде, голман и врхунски зајебант. Боро Марић, новинар, покојни. Трећег се не могу сјетити, знам га добро, радио у Чајавецу. Четврти Маца, Марко, са Лауша, мислим да је радио у Топлани. Пети - не знам. Шести с лијева је доктор Лучић, па опет не знам а онда Мирко Седић са Петрићевца, сада у Задру, сљедећу двојицу не знам па онда је Пупан из Дворане Борик. Крајње десног такође се не сјећам.

Чуче, с лијева, Црнадак, не знам име, из Лакташа, био познати активни фудбалер, као и брат му, седми у том реду. Овог момка до Црнатка не знам, с брадом је Френки, играч Крајине, онда Миро Касиповић, префињен играч али се није посветио фудбалу већ прехрани и технологији, сада негдје у Истри, био технички директор Витаминке, до њега је Бошко Станишљевић, познат као Боле Терорист из Дворане Борик, правио нам љуту салату од мркве, са брковима је Божидар Петровић, Жоби, Свети Петар и Аждаја Крајине, онда Црнадак па Чедо Раковић с којим сам волио играти у тиму јер је био исто брз па у контрама, заједно, дајемо по десет и више голова. Крајње десно чучи Бера, мислим Жељко, радио у Космосу, био добар играч.
Лежи Слободан Бабић, дифовац и физиотерапеут, отац Милоша Бабића, играча Борца а и неких тимова у Србији и Грчкој, који је, Слободан, познат по томе што је у једној сезони Ударника дао више од сто голова. 
И до њега ја, са лоптом. 
Све је почело кад је неко предложио да новинари играју против ветерана Крајине. Вјероватно Жељо Тица којег нема на овој снимци. потом се то измијешало. Жељо, Брацо, Остојић, познати зајебант и центархалф Ударника је, пола у шали пола у збиљи, рекао Жобију, трнеру, да оног малог, мене, треба регистровати. Донеси двије слике.
Мени се допало да имам редовне тренинге и фудбал и тако сам се врзмао око Крајине, па и играо у Првом Тиму.
Био сам бржи од свакога, играо сам добро главом али нисам пуно знао. Зато су ме гурнули у напад. Тамо се најмање засере по властити гол. Но, временом сам старио и напредовао и постао бек. 
То је велико признање. 
Било је то Вријеме Чудо. 
Од Времена, остао само ја.
Никог од ових људи, осим Жобија, више не виђам.
А могуће је да више нико и не игра фудбал,осим мене.

УОБИЧАЈЕНА

БАЛКАНСКА

ДИЈАГНОСТИКА

- ПАРАДА

ГРАНИЧНОГ

ПОНОСА

У Европи, на Балкану, између Срба и Хрвата, на Блистоку, ништа се није промијенило за посљедњих Сто Година.

Само је Хрватска, и глупи Милановић, помислила да се граница Европе помјерила на Бајаково.

Није. Европа и даље третира Мађарску, Хрватску, Србију... као Предзиђе. Што би рекли Цивилизовани Западњаци Зокија Милановића. И повремено, са зидина, баце коју коску или какав отпад. За Барбаре.

Аматерски Гранични Рат Милановића и Вучића.

Милановић и Вучић не мисле на Хрватску и Србију. Мисле на изборе, на додворе. И користе Подворе. Као оно за сијено, гурнем ја теби, гурнеш ти мени.

Мађарска нешто више мисли на Мађарску. Као што је увијек и радила. Грчка не влада собом. Као ни Турска.

То је, дабоме, крајње поједностављена слика, која је важила и пред Други Свј Рат. И пред Први. Цијли један вијек.

Двије важне чињенице испливавају на видјело из цијеле ове Мигрантске Приче.

·        Србија је у подређеном, пониженом и неважном положају. Не ради се само о томе како се Курчић Милановић понаша према Србији. Користећи ријечи Барбари. Користећи пишајући израз Шарај. Инсинуирајући да је Србија правила тајни договор са Мађарском.

Ради се о цијелом третману. Од мађарске Жице и затварања границе, до односа Брисела, Берлина и Вучићевих пријатеља уопште.

Србија се у цијелој овој транснационалној и трансдржавној причи третира као приручни тор, некакав рурални господарствени објекат.

Србија је саму себе довела у ту позицију. Није крива Хрватска, Мађарска нити ЕУ.

И то још од Тадића и извињавања сваком ко наиђе путем. Зато је погубна институција Политичког Извињења. Она је сигнал, исто тако небитним и примитивним, да могу да се попну степеницу више.

Ту политику Бориса Тадића, наставио је интензивирао Вучић. Сада му се враћа његово понизно пузање по инаугурацији на Пантовчаку.

Само чекам кад ће га ударити понижење које је себи приредио у Сребреници у чијем је склопу и шаховски циркус кроз Кнез Михајлову.

·        Мигрантска тектоника прецизије одређује рејтинг Држава, а у том склопу и Нација, него било који банкарски рејтинг ризика, ниво Бидипија, обим извоза, стање на берзама или буџетска издвајања за војску и науку.

У овој кризи се све види. А то што примитивци, Балкански Педери, Милановић и Вучић, причају шта је било у Бриселу, шта је рекла Могерини а шта Меркел, ко је кога похвалио и одао признање, то су само нијансе девалвираних лидера.

Девалвираних, јер за Милошевића и Туђмана, ова двојица лажних међунационалиста обично су сеоско културно-умјетничко друштво.

Цијелу Параду Граничног Поноса платиће бирачи и у Хрватској и у Сбији.

Милановић ће добити дио десних националистичких, усташких гласова, што му је пријеко потребно јер губи у односу на Хадезе.

Вучић ће добити нешто гласова, јер их има много, али ће добити много више националног и националистичког мобилијара који недостаје његовој понизној гологузој политичкој фигури.

И нешто роба ће се покварити у камионима.

ПРОЈЕКТ

УНИШТЕЊА

РЕПУБЛИКЕ

СРПСКЕ

Републику Српску неће уништити Инцко и његови извјештаји Уједињеним Нацијама.

Уједињене нације више не значе ништа а вриједе само утолико уколико се у њима може евидентирати Руски и Кинески Вето.

Па у складу с тим, неће помоћи ни одлеђивање тужбе против Педија Ешдауна, у Лондону. Мада не знам кад је донешена одлука да се Тужба заледи.

Неће помоћи ни да Ешдауна осуде на Смрт Вјешањем.

Републици Српској неће помоћи ни Структурални Дијалог у Бриселу. Из два разлога. Брисел никад ником неће помоћи, нити је помогао. Друго. Нико не зна шта је Структурални Дијалог.

Сљедствено. Битка за Републику Српску води се Овдје. Једино је могуће ту битку добити у Републици Српској.

Пројект Уништења Републике Српске садржи неколико анекса.

·        Успоравање Политичког Времена. То је стара и тактика и стратегија која ефикасно одлаже кораке напретка. Она је видљива и на примјеру тог Структуралног Дијалога и на примјеру резултата Пописа становништва. И на стотинама других примјера.

Кад је Кетрин Ештон била у Бањалуци. У међувремену отишла са функције, потпуно се прољепшала а помака у Структуралном Дијалогу нема.

Попис је прво годинама одлаган а кад је прихваћено да се уради, онда се годинама одлаже објава резултата.

Резултати Пописа неће сачувати Републику Српску али ће знатно промијенити досадашње чињенично стање и отклонити сарајевску лажну представу о БиХ.

Структурални Дијалог неће сачувати Републику Српску али ће укидање Суда и Тужилаштв, или његово поновно успостављање на основама Споразума Страна, затворити један колосијек уништења Српске.

То Успоравање Времена једно је од најопаснијих оружја против Републике Српске.

Одговор може да буде блокирање сваког процеса у БиХ које може да ефикасно изведе Република Српска.

·        Финансијско исцрпљивање. Као и Успоравање Времена и ово је срачунато на дуги рок. То је видљиво у свакодневним вијестима и нема потребе да се посебно аргументује. Задњи случај је повећање цијена горива. Иако је јасно да БиХ, па и Република Српска има огроман регистровани фонд возила, потпуно у несразмјери са  сиромаштвом и прошашћу које пропагирају неки странци и домаћи опозициони усранци, и да такав стандард треба да подметне леђа ради оних којима требају буџетска средства за егзистенцију, то ће се онемогућити.

Сарајево ће жртвовати и Федерацију, која је одавно у много већим финансјским проблемима, само то тамошња и српска опозиција не желе да виде и не желе да кажу, и сам Град Сарајево, само да би пробушили један џеп са парама Републике Српске.

Одговор Републике Српске треба да буде окретање властитим снага и ресурсима. Омогућавање становништву да искористи погодности својих имања или малих предузетништава које постоје. То је такође дугорочна политика коју садашња учмала, преплаћена и курвањска администрација, од Републике до општина, не може и неће да подржи.

·        Разбијање Политичког Мозаика. И овдје се постижу значајни резултати. Што није тешко. Јер међу Србима се најлашке налази издајник. Њих не мораш нарочито ни да тражиш.

Највећи успјех постигнут је формирањем Савеза За Промјене. Чиме је Српска Демократска Странка постала измећар у Сарајеву. А промјене се огледају у промјенама односа Сарајева према Републици Српској.

Сада је интензивиран процес девастирања Савеза независних социјалдемократа и његово подвођење под Амбасадне принципе. Тај прицес је вођен неколико година и добро камуфлиран тако да је мало ко, и унутар Есенесдеа, разумио о чему се ради.

Ако се то успјешно заврши, Уништење Републике Српске је исколчено. Не зато што је Есенесде њен спасилац и гарант, већ зато што без Велике Политичке Странке, која има праву а не издајничку опозицију, не може да се сачува ни једна територијално-политичка национална цјелина.

·        Игнорисање. Када су схватили да не могу судским процесима или изборним процесима, промијенити власт у Републици Српској, Сарајево и Америчка Амбасада су отпочеле Удружени Злочиначки Подухват игнорисања званичника и институција Републике Српске. Тај сигнал се успјешно шири и на друге пришипетље и пришигузе што се предочава као изолација.

Све то, а и унутрашње политичке и економске снаге, довело је Републику Српску до Стагнације.

У времену опште кризе у Европи, то није толико погубно. Ако не прерасте у Неконтролисану Кризу у којој ће разни искорисници убрзати и обавити своје задатке и циљеве.

Српске, а не сарајевске издајничке, Политичке Снаге и Институције Републике Српске, морају изаћи из дефанзиве и круга у коме се врте већ дуље вријеме.

Само то може да поништи силнице статора у коме се налазимо и који нас стално успорава.

БОЈ СЕ БИЈЕ, БИЈЕ,

ЗА МРДУ ИЗ

ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈЕ

Извјесни директор Електродистрибуције Пале, Мрда, постао је познат због страначких сукобљавања, савезивања и колаборације која је неприродна у тој сфери.

Додуше и друге Електродистрибуције у Републици су, у одређеним временима, долазиле у жижу јавности.

Случај ЕД Пале и њеног директора, а док ово пишем, треба да се гласа о Мрдању или Немрдању Мрде, није занимљив по томе што га бране СНСД и СДС, на том паљанско-источносарајевском нивоу, нити по томе што то мјесто треба да се да ДНС-у. Што је занмљивост јер је СНСД наслиједио Мрду 2006е као СДС-овог кадрића. Па ни по томе што група регионалних активиста и лидера Есенесдеа пише ситну књигу Предсједнику Странке, насловљену краснописним насловом Дас Ист Мрда.

Случај је занимљив по томе што је то дефинитиван крај Страначке Организације СНСД на том организационом платоу. Као што је и знак да СДС и ДНС такође немају организацију.

При томе не треба да контрааргумент буде број гласова којег је СНСД добио на Платоу, односно, у тој изборној јединици.

Велик брј гласова не мора да значи да је организација добра. Нарочито ако гласови, сваке двије године, скачу и падају у ломљави линије на графикону.

То је класични случај како Феудални Менаџери преузимају организацију. Како је користе за своје групне страначке и групне трансстранаке интересе. Како Електродистрибуција може да служи за куповину гласова. Како се стотине, па и хиљаде страначких активиста, сиротиње и искрених волонтера, стављају настрану и потцјењују. Како се Феудални Менаџери из удаљених крајева инсталирају по Изборним Платоима и остварују своје итересе. Како ФМ почињу да одлучују у Политичкој Странци али и у другим сферама. Како се њихове одлуке негативно враћају Политичкој Странци. Како се Политичка Робна Марка Велике Политичке Странке користи за групну и појединачну добит.

Апсурд Политичког Мозаика, не само на Платоу, и апсурд Политичке Артикулације, долази до краја, у тренутку када се почне водити борба за Електродистрибуције, Шумска Газдинства, Одржавање Путева и слично а не за Гласове.

Ово са Мрдом, конкретно, закашњели је знак краха Кадровске Политике Есенесдеа.

Есдеес и Деенес никад је нису ни имали.

Крах Кадровске политике је и крах селекције по барем неком критеријуму. Крах одговорности било коме. Крах Страначке Организације.

Можда је то и боље.

Лакше је гласове очитавати на струјомјерима.

ЕУ:

ЗАШТО,

МИ САМО РАДИМО

СВОЈ ПОСАО

Као што је рекао онај благајник у њемачком концлагеру, кад му је новинар рекао да ће га Руси објесити.

ЕУ, и све њене Институтуше, понашају се и горе од Свог Посла.

Најприје униште једну слободну земљу, са људским правима, заједништвом, суживотом, мултикултуралношћу, мултиконфесионалношћу, мултинационалношћу, стандардом, слободом одања, уваженим пасошем, створе мале Концалгере, какви њима требају, Еуропљанима, Поробљанима, а онда дођу овдје да оптужују све живо за повратак у прошлости и слична срања.

Оду још и даље. Држе предавање о гледању напријед, за добробит свих грађана.

То је као да неки Штурмбамфирер уђе у бараку концентрационог логора и одржи предавање о томе како се неки од лидера логораша враћају у прошлост, како не желе суживот и напредак свих, у складу са најбољом европском праксом.

А неки из НЛО, Нелогорашке организације, узвикне Тако је. Живио говорник. С нама шта буде.

Извјесна Мери Ен Хенеси Виски, Шефица Уреда Савјета Европе, у Сарајеву, држала је предавање за 99 Фосила, неку сарајевску асоцијацију, нелогорашку.

Настрану то што земљу, у којој је шефица било ког уреда нешто што може да цијелој јавости држи предавања, треба набитинакурац.

Мери Ен Хенеси Виски, која изгледа јадно, не шминка се и не пере косу, по рецепту оних америчких упута за појављивање пред домороцима, говорила је о десет година од мишљења Венцијанске комисије. То је оно срање о Конститутивности свих на цијелом подручју БиХ. Па је рекла и то да данас у БиХ има дискусија, недавно у Бањалуци, које воде у слијепу улицу.

Мислим да је мислила на Валентина Инцка.

Дабоме да је БиХ барака Концентрационог Логора.

Јер њоме владају Препоруке, Мишљења, Декларације, Резолуције.

Ко помене Републику Српску тај води у слијепу улицу.

Да је посао ЕУ, СЕ, Брисела, Берлина и других Штурмбаминтегришефирера, погрешан, не треба залазити у Слијепу Улицу Република Српска, у БиХ, у Србију, у Хрватску.

Довољно је остати у срцу Европе. Европске Уније.

Шта је данас Европа.

Један велики Концалгер. Челик Жица Граница.

Зашто лудаци очекују да БиХ буде боља од Европске Уније.

НА КОЈИМ

ПРИНЦИПИМА

ТРЕБА ДА ПОЧИВА

СТРАНКА

СОЦИЈАЛНОГ

САВЕЗА

Она Политичка Странка која има много чланова, велику организацију и много гласова, кадтад дође у фазу да мора да размисли и одлучи.

Да ли ће се почети одрођавати, отуђивати, од организације и бирача.

Или ће почети да у страначке, представничке и политичке процесе укључује своје чланове као директне представнике бирачких слојева.

З&ФТ и његова ударна бригада Неолиберализам, све чине да Политику одвоје од људи. Да изграде професионални поданички манипулативни слој којим се лако може управљати. А јавношћу, бирачима, члановима, управљаће се на други начин. Практично речено, држаће их се подаље и у незнању.

Тако настоје и да страначку структуру, Лидера, Руководство Странке, како то овдје воли да се представља, сваке Велике Политичке Сранке, одвоје од странке, од структуре, од организације, од бирача. И да све раде са Лидерима.

Па кад им треба, глорификују их, а кад им треба, а они више не требају, накурацнабију.

У оваквим растројеним друштвима, гдје је остало још нешто Спорта, Духа и Политике, гдје много људи жели да буде у чланству Политичких Странака, а гдје је, дакле, све друго уништено, наступила је фаза да Политичка Странка буде и отац и мајка.

Велика Политичка Сранка, данас и овдје

·        Мора да замијени Државу,

·        Мора да ствара Економију,

·        Мора да буде, истовремено, и Народна Банка и Министарство Финансија,

·        Мора да води рачуна о опстанку НДД СФере,

·        Мора да сачува новорођенче у мочвари маларије и крокодила.

А да при томе не дјелује у класичној Држави, класичној Економији, унутар класичног Суверенитета и без милион познатих цивилизацијских алатки за опстанак и развој НДД Сфере.

Свака Велика Политичка Странка, кад дође вријеме за то, крене на погрешну страну.

Одвоји се од организације, од структуре, од чланства, од бирача.

Што је моћ већа, наочаре су све тамније и непрозирније.

Лидери и Руководства Странака постану живи Исуси које носају на Златним Крстовима. Уз аплаузе запета овације.

Стање, пак, стоји другачије.

Пошто НДД СФера нема више многе сегменте, класе, односно слојеве становништва, већ су сви један, сиромашни и бесперспективни слој, пошто нема раднике, сељаке и синдикате, војску, саможртвену цркву и добру државну управљачку службу, Велика Политика Странка, била на власти или у опозицији, мора да уђе у процес Повратак Људима.

То подразумијева, данас и овдје

·        Укључење свих слојева у одлучивање унутар страначке структуре,

·        Укључивање свих слојева у представничка тијела на свим нивоима,

·        Непосредно, ненаметнуто и недириговано бирање страначких кандидата,

·        Креирање политике рада и искориштења могућих и доступних ресурса,

·        Подржавање сектора који запошљава по систему Једно Радно Мјесто, Једна Светиња,

·        Затварање Тржишта за робе које су и домаће, коликогод то било немогуће,

·        Захтијевање Партнерства са екстернаријумом, коликогод то иреално звучало,

·        Захтијевање да се средства из иностранства дају у радна мјеста а не у буџете, банке, задуживање и потрошњу,

·        Формулисање дугорочне политике Социјалног Савеза и њено промовисање у Национални Интерес од којег се не одступа.

Дабоме да је то тежак процес, са спорим резултатима и невидљивим крајем.

Дабоме да то значи уобличење нових лидера и политичара који ће да живе мукама тих Широких Социјалних Слојева.

Дабоме да то захтијева ломове у свијести многих из политичког паразитског акваријума.

Дабоме да то захтијева елиминацију локалних феудалних структура, паразита, тајкуна, мајкуна, шефида и криминалаца.

Дабоме да другог пута, за оваква друштва нема.

Дабоме да сам све мање увјерен да се концепт Странке Социјалног Савеза може осварити.