ВРАГОЛАН

 ДЈЕЧАК

ЖЕНА

И СКУЛПТУРА

ФОТЕЉА

ОД ПАЛЕТА,

НЕПРОЦЈЕЊИВО

ДОДИК

УБИВА

АМБАЖБАХУ

Шта је основни проблем у Обрачуну код ОК Амбасаде, између Додика и Амбице Кормак.

То што је Додик усамљен а иза Амбасаде и Амбасадорке стоји Бакир Изтебеговић.

Бакир Син је овдје смијешни лутак.

Иза Амбасаде и Амбасадорке стоји Амерички интерерс према исламском свијету.

Милиони страница је написано о Дејтону, о слову, о духу, о његовим циљевима, о прљавим намјерама, о правој држави босни, о европским интеграцијама на дејтонском путу и дејтонском уставу на бриселском путу.

Дејтон је, дабоме, употријебљен да се заврши рат у БиХ.

Главне ствари, које су требале, биле су постигнуте.

·        Разбијена је Југослвија

·        Формирана и очишћена Хрватска

·        Србија проглашена побијеђеном и припремљена за отимање Косова.

БиХ је у тој ситуацији постала онај кућни суд који можда још може да служи. Из старог циганског извикивања Крпимо шерпи, лонци, лавори.

Дејтонски споразум скрпио је БиХ. Држава Српска, коликогод била дивља и ессдеесована, унијела је своју комплетну државност, територијалност, устав и политичке институције у БиХ. Била је приморана на то.

Американци су и тада мислили да од БиХ треба направити друкчију државу. Али нису имали  времена и Русија је била јак играч на Балкану. Сјетимо се како су Руси журли да са својим моторизованим снагама, послије Дејтона, први стигну на Косово.

Касније се однос снага промијенио на штету Русије.

Србија је бомбардована.

Русија није могла да учини ништа.

Данас, Русија види да са Србијом, у овом политичком мозаику, не може да учини много. Да би задржала свој утицај на Балкану. Који је увијек имала и који јој је потребан. А потребан је и Балкану.

Русији је једини квалитетан пункт на Балкану, данас, Република Српска.

Стога је услиједио Вето на Резолуцију. Стога је МИП Русије подржао Референдум у Српској.

Иако је АмбРус у БиХ мало лутао.

САД, пак, знају да је битка у Србији добијена. Барем док се не појави успавани српски нацонализам, у Србији. Потребно је још сломити Републику Српску. Јер ће то олакшати и посао у Србији, на дужи рок.

И Русији, трајно, затворити стратешка врата на Балкану.

Грчку ће спалити, ако требадне.

У тој ситуацији Амбица Кормак, у својим Независним Америчким Новинама, пише о Уставној Реформи.

Држи предавање о Америчкој Историји. А Незавинсне најављују двапутнедјељно писаније све до конференције о 20 година Дејтона која ће се, у аранжамну НН, организовати у Бањалуци.

Чим Незавинсе Новине нешто организују, то је на воду Сарајева.

Још не знам све, али се бојим да се то не претвори у политичко гиљотинирање Српске, баш у Бањалуци.

Ако се заврши овако како је Кормак почела, неће бити добро.

Америчка Амбасада у Сарајеву никад није одустала од Уставних Промјена.

Велико политичко самозаваравање је да је Америка за конфедерацију или федерацију.

Њој треба БиХ којом се може управљати у Сарајеву. На релацији Амбасада – Садашња Зграда Предсједништва.

Успут ће свима причати, интерно, како је Америка муслиманима омогућила државу у Европи. И како би ћутали.

Сада су издејествовали заобилазни пут. Неће ићи директно на промјене Устава јер се тиме увлачи много, и вањских, играча. Ићи ће се путем Изјаве, Реформске Агенде и прилагођавања на бриселском путу.

Амбица Кормак зато наводи како су Словенија, Хрватска и други, мијењали своје уставе на том путу.

Да. Али они немају Србе и Српску. Ни у својој кући ни на путу.

Што значи само једно. Устав треба промијенити на штету Српске и Срба.

Додик је са Референдумом о Суду и Тужилаштву, који су недејтонски, неуставни и наметнути, уз присиљавање да се за њих гласа у ПС у Сарајеву, иако ПС није мјесто за такво одлучивање, потковао коња у око.

Сада је кренуо отворено против Амбице Кормак. Наводећи много уставних, политичких и правних аргумената. Које она не разумије. И не жели да уобзири.

Проблем за Додика може да буде то што је остао усамљен.

·        У односу на Србију. Пружена Рука неће ништа учинити да потпомогне Српску и Додика.

·        У односу на Савез независних социјалдемократа. Јер се и ту осамио, што сам, што су га оголили, недавно је од себе одбио и Душанку Мајкић, за усраних 28.000 марака, и јер нико из страначког руководства неће га подржати и рећи нешто против Америчке Амбасаде.

·        У односу на јавност и опозицију којој би на првом мјесту требала бити Република Српска, јер је створена клима да си, у борби против Додика, увијек за оне против којих је он.

·        Уз то, прераним и исфорсираним манифестационим Сабором, умртвљена је страначка организација Есенесдеа и ту се тешко може очекивати значајнија помоћ. Електропосланици, Шефиди, Купопродајаши, Менаџфеудалци, нити имају организацију, нити се желе истрчавати.

Посљедица свега може бити даље заобилажење Додика. А то значи и власти и Републике Српске.

Треба имати на уму да је Русија учинила све што је могла а да је Србија, у овом времену, даља од Русије, у односу на Српску.

Додик мора имати подршку велике мобилне страначке организације и Јавности.

А и то су, бојим се, веома удаљени фактори.

ЉУТЕ ПАПРИЧИЦЕ

У САКСИЈАМА, НАПРЕДУЈУ

ПАР

ЛАЖНЕ

ИСТОРИЈЕ

И СТВАРНИ

ДИВЉАЦИ

За тридесетак година братских ратовања на Балкану, одњеговани су читави кордони уништавача властите нације, културе, вјере и историје.

Мада је на површини увијек само понека будала, као што је то ових дана Соња Бисерко која је изјавила свашта па и то да је цијела српска историја лажна. Или тако нешто.

То продуковање и његовање текло је упоредо, прецизно синхронизовано, са осталим процесима деструкције. Индустрије, војске, банкарства, трговине, пољопривреде.

Циљ је, дабоме, велики, тоталитаран и за многе невидљив.

У овој фази то је Дерегулација свега постојећег. Уништавање сваког Колективитета и било које везе међу људима.

На крају је унштавање цијеле НДД Сфере. Уништавање Нације Државе Друштва.

Да ли данас, на Балкану имамо Србе, Хрвате и муслимане/Бошњаке. Могуће. Али сигурно имамо Усташе, Четнике и Муџахедине.

Та номенклатура, све брже, улази и у свијест оних којима је наметнута. Они се под њом дорбо осјећају. И то је знак уништавања колективитета. Људи се боље осјећају као Четник него као Србин. Све више је таквих. О Усташама да не зборим. А Сиријци из БиХ су доказ да се та свијест разлива и Насеобином муслимана.

Ови, видљиви, јуришници, типа Би Серко, финансирани од иностранства и од властитих влада, задужени су да креирају јавно мнијење у том смјеру.

За њима се поводе цијеле друштвене групе оних који имају интерес да тако мисле и саопштавају, оних који не желе да ремете свој комфор колективним активностима, они који су друштвено разочарани или оних који су ангажовани у тобожњој еуропејизацији или вестизацији, кроз разне облике.

Таквима постаје крајњи циљ и домет грађанске, појединачне и микроколективне, храбрости Бити Против Својих.

То један од психолошки поремећаја. Који значи и неспобност друштвеног и колетивног ангажмана али и недостатак здраве критичности или самокритичности.

Сваки од тих вођа мишљења у националној аутодеструкцији имају проблема са асоцијалним изгледом. Све је то ругоба до ругобе. Они своју прикривену нарцисоидност, прикривену, јер кад сам раужан као Соња Висерко, ни сам себе не могу да волим, лијече аутодеструкцијом. Коју распростиру на цијелу нацију.

Ну.

То нису баш такве будале и двиљаци како изглдају.

Та Би Серко је у интервјуу неком хрватском медију рекла поједностављену, огољену, финалну, реченицу, савршену за масовну употребу. Цијела српска историја је лаж.

Та реченица је употребљивија Усташама, и Хрватима, од кокаколе. Лакше се и брже конзумира а оправдава и покрива огромна подручја болести, национализама, шовинизама и фашизама.

Нација Држава Друштво, на овом степену развоја производних снага и друштвених односа, тешко се може борити против таквих као што је Просерко.

Било какав законски потез, у смислу развијања мржње и међунационалних сукоба, што таква реченица и јесте и што је и један од циљева тих кордона међунационалних и националних невладинаца, изложио би Србију, или другу државу, неоперивом интернационалном стубу срама.

Историографски је немогуће побити такву дисквалификујућу уопштену реченицу.

То је као кад би неко, коме су рекли да је хомосексуалац, да би демантовао, дупе зачепио клином црног граба.

Није рјешење ни у оном што је рекао један српски историчар. Парови и Бисерко се не коментаришу из пристојности.

Ја, пак, мислим да озбиљно с њима и о њима не треба комуницирати.

Ако већ није хигијенски набити их Накурац, потребно их је свакодневно исмијавати и прозивати. Коликогод то спада у прљаве послове.

То је најбољи пут јер је то Девалвација из које се не диже.

МЕХАНИЗАМ,

МЕАНИЗАМ,

СУСТАВ

КООРДИНАЦИЈЕ

Извидићу, још, како се то каже на Брчком Језику.

Јер и Брчко Дистрикт је у Механизму Координације.

Што је неоспорна чињеница да је Босна и Херцеговина једна неозбиљна зајебанција.

Дистрикт је смишљен као начин да се територијално девастира Република Српска а нашта је Милошевић, као Дејтонска Српска Прилуда и пристао. Да је само на то. Ако Караџићу Срби требају да суде, то је зато што је издејствовао да Милошевић у Дејтону заступа Републику Српску.

Дакле, Брчко је Механизам Дезинтеграције и нема шта да тражи у Мехкоору Европских Интеграција.

Ну.

Сада имамо на столу Механизам Координације који ће послужити на путу за Брисел.

На први поглед, имаће исти ефект као и Милошевићев рат за све Србе у једној држави, као Сарајевско схватање Дејтона и као Пружена Рука на Балкану.

Циљ Мехкоора, Механизма Координације, јесте да се уважи ентитетска структура БиХ и побије вјештачка представа да је БиХ Држава и да има своје Државне Органе који воде Државну Политику. А да је Република Српка Санџак.

То је, за Републику Српску, гаранција да се неће нешто прихватити што ће бити девастација Дејтона, отимање надлежности Републике Српске и нова оловна плоча унитаризације.

За друге, Странце Усранце и Сарајево, то је само непотребан начин да се успори њихово потпуно финансијерско територијализовање, анектирање, БиХ.

Стога је и створен компликован механизам кроз који се може, због притиска, непажње, некомпетентности или због колаборационизма, провући и оно што треба и оно што не треба.

Како тај механизам изгледа.

·        Колегијум за Европске Интеграције (предсједавајући СМ, премијери Српске и Федерације, два предсједника влада жупанија и кантона, брчконачелник, министри финасија, у СМ, Српске и Федерације, Црнадак, руководиоци односних институција за европске интеграције)

·        Министарска конференција

·        Форум Политичких Савјетника, СТЈ

·        Комисија за Европске Интеграције

·        Радне групе за Европске Интеграције.

Испод је још цијели низ делегација, заједничких, које настају са циљем реализације и тртмртпрт.

Знимљив детаљ је у главном Механизму. Ако се о нечему неко ад хок тијело не може договорити, проблем просљеђује оном изнад себе. Умјесто да га враћа онима испод себе, на дораде.

Ту се крије механизам притиска и прања руку, односно скидања одговорности са себе.

Не знам да ли у Влади Српске о овоме воде рачуна.

Друга  битна свар јесте да нигдје није разрађен начин одбијања, од стране Српске, а и других, неког рјешења, у смислу коначне одлуке.

Треће. Поставља се проблем квалитета представника у цијелој тој бирократској лепези. Њихове национално-стратешке опредијељености и оспособљености. Те проблем, који Влада Српске мора да ријеши, сталног договора, инструисања и држања под контролом свих учесника, у сваком процесу  и на сваком нивоу.

Четврто. Инцијативу за формирање свих ових главних прагова Механизма покреће Савјет Министара или Предсјдавајући.

То није добро.

Владе Српске и Федерације требале су за свако тијело сачинити Споразум Страна о ад хок тијелима Мехкоора. Које тим споразумом почиње да дјелује а престаје да дјелује када обави своје задатке, такође Споразумом Страна.

Јер. Двадесетогодишње искуство Дејтона и Охаера нас учи да никад ниси сигуран да Фатин Чајник неће постати Парњача.

И један практичан савјет Влади Републике Српске.

Задужити неку групу да прецино евидентира синтагме које ће се бацати по Мехкоору и цијелом овом процесу. Са циљем одгонетања њихове суштине или демаскирања. И за сваку тражити стриктно објашњење.

Још прије покретања распада и ратова братства и јединства, почео је Терор Синтагми. На које нико није обратио пажњу, већ их је усвајао као властити знак еуропејства и интелектуалства.

А то је, у ставри, први корак Анексије и Капитулације.  

БИРАЧКИ ОДБОРИ,

НУКЛЕУС

ИЗБОРНОГ КРИМИНАЛА

И КОРУПЦИЈЕ

Непромјењивост Изборне Регулативе у БиХ, њена централизација и њена одвојеност од реалног живота и праксе, прешла је границу нефункционалности и истрошености, с једне, и криминала и коруције, с друге стране.

Сада је та регулатива извор болести које трајно оштећују политичко друштво у Републици Српској. И БиХ.

Заобилазећи све уочене мањкавости Изборне Регулативе БиХ, оне које утичу на стварну или вјештачку демократичност, на реалан одабир, на спору или брзу инсталацију власти и примјену резултата избора, на међунационалну комедију, као и занемарујући низак изборни праг, компензационе листе, беспотребну могућност бесконачног броја учесника, странака и кандидата, потребно је погодити у срце главног генератора зла.

То су Бирачки Одбори.

Бирачки Одбори су тијела која дјелују на бирачким мјестима. И не треба их мијешати са општнским изборним комисијама, нити доводити у везу.

Бирачке Одборе, практично, именују Политичке Странке, предлажући чланове према унапријед добијеном броју мјеста.

Регулатива каже да сви добијају мјеста у БО без обзира да ли на том подручју имају кандидата и странку или немају.

Стога постоји слој лопова који пред изборе формирају странке, или их ревитализују, само да би добили мјеста у БО и да би их продавали великим странкама.

За тај фиктивни систем ЦИК зна али не подузима ништа. Вјероватно и не може да подузме.

Оне поштеније Политичке Странке размјењују мјеста у Бирачким Одборима. То се ради тако да нека странка предложи кандидата за БО из странке са којом размјењује, као свога.

БО, који воде биралишта, заједно са акредитованим Посматрачима, и који броје гласове, уз присуство Посматрача, те састављају записнике, једини су сигуран и калитетан пункт гдје се купују гласови. Или договарају, што је једнако криминално. Јер за куповину директно од бирача треба велики систем и много људи, треба до свакога појединачно доћи. И треба много више пара.

Ко је довољно луд да гледа изборне резутате по бирачким мјестима, лако ће уочити криминал. Тамо гдје је неки кандидат, који никад није крочио у неку општину, на бирачком мјесту добио трипут више гласова од других, или тамо гдје су кандидатски парови, често се ради у двојкама, добили на много брачких мјеста скоро идентичан број гласова, или тамо гдје су лидер и кандидат добили идентичан број гласова, или тамо гдје је прошао неко за посланика а није могао проћи на начелнка, плаћена или договорна крађа очиледна је.

Све се то ради помоћу записника. Мада су могуће и нијансе, креације и друге умјетности.

Изборну Регулативу немогуће је промијенити јер се у најмању ситницу настоји одмах провући Унитаризација и Бошњачка Доминација у БиХ.

Тако да изборни закони постају легло криминализације Политичких Странака и изборног криминала.

Постају легло увођења готовинског црног капитала у Изборни Процес.

Постају вратари пуштања тајних манипулатора на политичку сцену, оних који дају кеш за куповину записничких гласова и који одређују ко ће представљати бираче. И који ће, четири године, утицати на одлуке скупштина.

Постају креатори цијелог низа, читавих слојева, неизабраних народних представника.

Постају покровитељи лажираних побједа и изборних резултата и на највишим нивоима.

ОБЛИЦИ

СВЕМУ СЕ МОЖЕ ДАТИ ОБЛИК,

ОСИМ ЖЕНИ,

ТО ЈЕ БОЖИЈЕ ДАВАЊЕ

ДА НЕМА ВЈЕТРА,

ПАУЦИ БИ

НЕБО ПРЕМРЕЖИЛИ

Е, људино, видиш, Вјетра одавно нема.

Јер ова је изрека упамћена, од стране мене, негдје у добојској гимназији.

Не знам зашто се данас сјећам ње.

Многи су Вијекови пролазили у људском Незнању. Онда су се људи тргли, замислили, промислили, па су вијекови пролазили у Знању. У Великим Открићима.

Након Другог Великог Покоља, на сцену су ступили Велики Кројачи, Профитисти, Територијалисти. И то је био почетак замирања Ума.

Све снаге су бачене на такве као што су они који су зарађивали на бојним отровима, да се преоријентишу на генетику, овисности, масовне заразе и слично.

Ум је опремљен моћним компјутерима.

И зато то више није Људски Ум.

Тај Ум ради против људи.

И овог трена, док користим овај интернет, радим против себе.

А у овим малим, микросрединама, ствари су обогаћеније. Не само да се Ум користи против Људи. Већ се и Људи користе једни против других.

Циљ је да сви, полако, постанемо Нељуди.

Јер, чим се повлачи Људски Ум, неко други заузима тај простор. То је као и вода и брана.

Овдје, од 85е, времена су све тежа и тежа.

Мада су времена увијек тежа.

Само је наша, мала, привидна, варљива, слика понекад таква да мислимо да су Времена Боља.

А јавног и написаног промiшљања о њима све је мање.

Више га и нема.

Јер га је и на самом почетку било мало.

А и то што га је бiло, употријебило се за оправдавање Распада Југославије, помоћу залагања за своју демокатију а против туђег зла.

Умјесто Интелектуалаца, у борбу је кренуо Анте Марковић.

Какав апсурд.

То је био и задњи Укоп Интелекта.

Као друштвеног, потребног, корисног и коректнивног, мада непрактичног, феномена.

Данас, овдје у Републици Српској, па и у тој Насеобини БиХ, све је замрло.

Паучина је премржила не само небо, вeћ и наше јутрошње балеге.

Нигдје Промишљања. Нигдје Путоказа. Нигдје Писца. Критичара. Мислиоца. Филозофа.

Максимални домет Ума овдје, сведен је на Аналитичара.

А то је, спрам Интелекта, исто као и накурњак спрам Доброг Курца.

Гледам, као стари намћорасти кретен, којег нема шта није јебало у животу, а нема чега се и ја нисам најебао, да не кукумавчим над собом, данас, јучер, и вечерас ћу, како се о тривијалним, дневним, политичким стварима, о Законима о Раду, о Усраним Агендама, о Референдуму, изјашњавају аполутни малоумници, идиоти и кретеноиди.

Директорица Привредне Коморе Републике Српске, каже да ће нови Закон о Раду донијети нова радна мјеста.

То је за стријељање.

Боље ћути и буди сматран глупим, него проговори да то и докажеш.

Ну. То је само ситница.

Није овдје у питању Колективни Уговор, који је, као што мисли нај Будаламарк, оставштина Титоизма, Јебо Га Тито У Дупе, овдје је у питању уништење сваке колективне егзистенције. А са појединачном ће онда бити лако.

Ако неком није јасно шта је данас Агенда или нови ЗОР, нека погледа у Грчку.

Она је неколико фаза испред нас.

Ћутите. Ја и даље држим час.

*

А и ово што Инетелектуалаца, Ума, има међу нама, правда се да не жели политиком да прља руке и главу.

Толико досеже њихов Ум.

У усраним, опасним, трагичним временима, смрдљиво је све чега се дохватиш.

Па, ипак, мораш свако јутро да погледаш у своја говна, анђеле.

Мораш да кажеш. Јер. Ако не кажеш сматра се да се слажеш. Без обзира што не схваташ или се само правиш будала.

Нико се никад није сакрио у своје мисли и своје књиге.

*

Мада мислим да немам коме да се обратим.

Осим Премрежама.

СУНЦОКРЕТИ

- ЗНАКОВИ ЖИВОТА И СУНЦА

КАКО АНАРХИЈА

У ПОЛИТИЧКОЈ СТРАНЦИ

ПРОИЗВОДИ

АНАРХИЈУ

У ДРУШТВУ

Политичка Странка, као дио Страначког Система у сваком друштву, и као дио скупштинског, дакле законодавног па и извршног дијела власти, увијек је, на неки начин, концентрисана слика друштва у коме дјелује. Али, због тог свог дјеловања и утицаја којег има на јавност, и на систем, ако је у власти, она утиче и на промјену те слике, набоље или нагоре.

Тако долазимо до феномена да су Политичке Странке и Друштво нека врста спојених посуда.

Ако глобалне друштвене вриједности расту у Полтичкој Странци, сигурно ће расти и у Друштву. Не истом брзином, дабоме.

Ако практичне људске мањкавости расту у Политичкој Странци, јасно ће расти и у Друштву. И то много већом брзином.

То је нарочито изражено у Страначким Друштвима. У друштвима гдје је много чланова политичких странака и гдје Политичка Странка своје људе именује у институције и предлаже их на изборне листе.

У либералним тржишним финансократијама, систем је посве другачији али су посљедице исте.

У Политичким Странкама у Републици Српској већ је много болести зачето па су нарасле до величине када могу да почну да се прелијевају у друштво.

Једна од њих је Затворен Систем Политичког Представљања.

Владајућа Странка инсталира своје људе у електропривреде и остале јавне пунктове и бункере, а онда те исте људе кандидује на листама за Народну Скупштину или локалне скупштине. Тако имамо феномен великог броја Народних Електро Посланика. Еуроблиц их је недавно побројао.

Есенседе, такође, од 340 одборника има само три пољопривредника.

Та кастизација, затварање релативно уског круга страначких кадрова, разних ага и бегова, феудалаца, положајаца, полутајкуна, шефида, писао сам о томе, веома је опасна појава у странкама великог чланства. А Есенесде има 175.000 чланова.

У странакама малог чланства, то не производи штетне посљедице.

Страначка Кастелизација и Кастизција, Градња Кастела за Касту, наставља се и даље, у свим сферама.

Посланици и Одборници Есенесдеа, у највећој мјери, понашају се као да су они изабрани својим богом, мозгом и властитим бирачима, па су само пристали да буду чланови Есенесдеа. Након вишегодишњих писаних и уредно таксираних молби.

Ради се о одборничким и посланичким клубовима.

И ради се о финансирању Странке која их је кандидовала и која је утрошила средств за то. Да серем мало. Средства Пореских Обавезника.

Сада ти исти клубовим, на свим нивоима, не поштују законе о финансирању Политичких странака.

У 2015ој ни тридесет општина није уплатило средства Есенесдеу по основу броја одборника.

А неке су уплатиле за 2013у. Будибогснамица.

Есенесде, по основу броја посланика у ПДПСБиХ, треба ове године да добије око 134.000 марака. Пола на половини године.

Али. На тој половини уплаћено је само око 11.000 марака.

Заједничка комисија је тамо сјела и донијела одлуку по којој се средства распоређују, отуђују, замагљују и отимају од властите странке.

Пљачкају.

Пачка им матерна.

Остатак је, ваљда, узео Клуб СНСД себи.

Не знам како раде друге странке. Али је јасно да је Клуб СНСД присвојио средства Странке.

Закон говори о финансирању политичких странака а не о финансирању посланичких или одборничких клубова.

Одборници по Републици Сроској су такође умјетници у пљачки Странке. Неки чак шаљу писане приједлоге нагодби. Општина ће уплатити средства Странци (које је обавезна по закону) а да их ви, из Главне канцеларије, пребаците томе и томе ради тога и тога).

Та анархија довела је до тога да је Есенесде у минусу и са општинама гдје мандатима врши власт. Више даје за фиксне трошкове, канцеларије, телефоне... и кампање, него што добија из буџета општине у којој има већину одборника.

Све то доводи у опасност политичко дјеловање на одржању броја бирача.

Све то смањује средства за изборне кампање.

Што значи да отвара простор црним, нетранспарентним средствима.

Све то, из политичке странке, у друштво прелијева обичаје непоштовања закона и присвајања туђих пара.

Све то може, једног дана, да оде Упичкуматерну.

У СРПСКОЈ НИКО

НЕ СИЈЕЧЕ ХРАСТОВЕ

У АГИНОМ СЕЛУ, ПОНАД БАЊАЛУКЕ, С ЈЕДНЕ СТРАНЕ ЧЕМЕРНИЦЕ, ПОСТОЈИ УБЈЕДЉИВИ СТАРИ ХРАСТ. НИКО, КАЖУ НЕ ЗНА КОЛИКО ЈЕ СТАР. УЗ ЦРКВУ ЈЕ. ЧУВАЈУ ГА ЈЕДНАКО САД СЕ УРЕЂУЈЕ ДВОРИШТЕ ЦРКВЕ, ПА ЈЕ МАЛО ГРАДИЛИШТЕ АЛИ ХРАСТ НИЈЕ ИМАО НИШТА ПРОТИВ ФОТО СЕШНА.
ОВДАШЊЕ СЛИКЕ ГОВОРЕ О НЕКОЈ ДРУГОЈ ВЕЗИ ХРАСТОВА, СРБА И ВЈЕРЕ.
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ НЕ СИЈЕКУ ХРАСТОВЕ.