3475.

СТИВЕН ЏЕРАРД,

УВИЈЕК ЋЕШ

ИЋИ САМ

Модерни фудбал, као и спорт уопште, велика је и скупа сторија о трагедији. О великој количини појединачних трагедија.

Лако је сада бити  навијач и одушевљеник Ђоковићев, нпр. Јер је тешко сазнати колико је хиљада и хиљада младића уништило своје личности и карактере, истрошило и задњи међупрст амбиције и воље и пара, остало инвалидно и без адекватног образовања и способности за самосталан живот. Јер су ишли путем којим је једини успио да прође Ђоковић. И попадали.

Још су масовније трагедије оних који су ишли или иду путем Месија и Роналда. А прије њих двојице само бог зна колико их је било. Оних за којима су ишли несретници.

За те хиљаде трагедија није крива само природа. Јер им није дала довољно талента, истрајности, снаге и могућности да успију. Крив је велики бизнис балон који је заробио сваки спорт који има барем једну сису за мужу профита.

Крволочност тог профитног балона свемоћна је толико да се протеже и до најсиромашнијег гледаоца у публици. И он почиње да размишља и, што је лошије, да се понаша као крвник тог профитног балона.

Он постаје лав а играчи његовог тима гладијатори.

Искусио је то, некидан, Стивен Џерард, Свети Сава Ливерпула и Енфилда.

Енфилд је стадион који, кад је пун публике, највише на свијету воли свој тим. То је стадион који има своју пјесму. Химну. Своју Ливерпуљезу. Своју Ливернационалу.

Никад нећеш ићи сам.

Вјероватно под тим свим окриљима топлине и заједништва, Стивен Џерард, који је постао првотимац 1998е, прије своје пуне осамнаесте године, остао је цијело вријеме у Ливерпулу.

То је један од ријетких фудбалера који је постао бусен на свом игралишту.

А могао је да оде у било који клуб, вјероватно и за много веће паре него што их је досад добио.

По лицу Стивена Џерарда види се да не спада у тај Менаџбол. Он има своје патње током утакмице које се виде на његовом лицу. Он није фолер и паунер. Он није силеџија и дјелитељ правде. Он зна да је то што је он на игралишту само једна травка тешких мука посла који стоји иза тога.

Али, на крају је и такав Стивен Џерард схватио да га је балон прогутао.

Публика му је звиждала након да постигнута гола из пенала. И поручила Стивене, Одлази.

Та иста публика међу којом је, од десет, девет оних којима би ноге ко леденице попуцале од дрхтавице, кад би морали да тада, умјесто Џерарда, пуцају тај пенал.

Стивен Џерард је објавио да одлази на крају сезоне.

Објавио је да је данашњи спорт само мало уљепшан колективни живот крда у коме алфа мужјак доживи да му млади лавови више не дају ни извору да приђе, да се још једном напије воде, и мирно оде у ноћ издахнућа.

Доиста је, мени барем, тужно и претужно гледати шта се све збива са Раулом, Роналдињом, Дел Пјером. Како иду да играју у Пиздинцима по свијету.

Скоро да је боље, кад се приближи тридесетој, сам себи сломити ногу на пет мјеста и напустити фудбал.

3474.

КАД ТИ

АМЕРИЧАНИ

БАЦАЈУ ГРАХ,

ЗАШИЈ ДУПЕ

ЧЕЛИЧНОМ ЖИЦОМ

А НА ГУЗОВЕ СТАВИ

ШАРКЕ И

ЖАЛУЗИНЕ

ОД ХРАСТОВИНЕ

Амерички Фонд за Мир, и ове године донио листу земаља стабилности.

БиХиС је на 86ом мјесту. Листа ка врху иде према дну. Онај ко је први тај је ЈЈУЛ. У Леђа. Србија је на 100том мјесту. А била је 92. Како се одричеш Косова, постајеш стабилнији.

Не знам колико и чега ће се још морати да одрекне да би стигла Словенију која је на 163. Дај боже да остане Пупинов Мост. Или ће и са њим морати да се иде у нормализацију односа.

Фонд за Мир је валидан у тим анализам као и што је вунени накурњак, од старог плетива за приглавке, сигуран против зачећа. Мала моја, стави даску на њу, петицу сам пробити у стању (Плехански народни мелос, Дервента).

Ну. Ипак се може нешто закључити.

Словенија је пропала земља. То је јасно. Као и Хрватска. Говорим о финансијској арматури. То је оно Колико имамо пара у оној лименој кутијици за вегету. Има за кутију шибица и фишек соли.

Али она је, Слевенија, по ФЗМ Стабила. УпичМ.

То је, дакле, тај циљ еуроатлантских интеграција. Финансијска пропаст и гаће на аутоцестама. Као у Хрвата.

БиХ и Србија нису стабилне јер су још веома употребљиве у америчанској игри против Русије и Кине.

У неком другом тексту ћу писати о томе како Америка, САД, јебе цијелу Африку због Кине, како јебе земље такозване Бисерне Огрлице око Кине, како јебе Украјину, такође, у завршници, због Кине.

Ове двије земљице, и мјесне заједнице Македонија и Косово, а ако затреба и Монте Његош, на чекању су. Кад затребају у тој борби.

Како би Србија могла да помогне у америчкој борби против Кине. Лако. Ако почне градња те жељезнице према Мађарској. Одмах ће Војвођански Ујгури да скоче како им се отима пољопривредна земља, екологија, пиздаматерна, војвођанство, вјековна самосталност, цигани чергари, салашки бећари. У Мађарској, такође демонстрације. Ти ћеш нас да водиш Русима, Урбане један. У Македонији, Шиптари скоче. Да нам даш Македонија Репубљик. Ћивша. Оћемо Вељика Македонија.

А све да би се дестабилзовало подручје које може послужити Кинезима како један жила трговинског пута, од грчких лука до Средње Европе.

Такве пројекте Америчани раде по свијету одавно. Само се нико не бави читањем тих осмосмјерки.

БиХ у тој причи може да служи за увлачење Хрватске у игру, ако треба, или муслиманског свијета у општу јебу.

А све заједно, за још једно дисциплиновање Европе. ЕУ.

Што се у стејтдепартментском језику зове Пенетрација.

Америка, САД, спремна је против Руса да се бори док не цркне пола ЕУ а против Кине, док не цркне цијела ЕУ.

Кроз тај призмаријум треба гледати Стабилност БиХиС и Србије. Вучије.

Шта се, овдје може урадити. Да је среће.

Економски развијати три национална подручја, допустити Хрватима подјелу Федерације, што не може без помоћи ЕУ, пошто друге, Русе и Кинезе, нико неће пустити озбиљније на ово економско подручје, видјећемо колико ће Србија имати проблема због Кинеза, и тако растеретити напетости. Што ће се великом уштедом крви и глава вратити када дође Доба Расплета.

А ја ћу, ипак, да усавршим те храстове жалузине.

НОВИ И СТАРИ

ДИЗАЈН

ЖИТОПРОДУКТА

ПРИЈЕ ТРИДЕСЕТАК ГОДИНА ИЗРАДИО САМ ТИПСКИ ДИЗАЈН ЗА АМБАЛАЖУ БРАШНА ЖИТОПРОДУКТА ИЗ ВАЊАЛУКЕ. АМБАЛАЖА СЕ ШТАМПАЛА У КЕСАРИ "ПАМО" МОДРИЧА, ТЕХНИКОМ ФЛЕКСО ШТАМПЕ (РЕЉЕФНИ ГУМЕНИ ВАЉЦИ). САДА ЈЕ ЖИТОПРОДУКТ ПОНОВО ПОЧЕО ДА РАДИ, ПРОДАН, ИЗГЛЕДА, НЕКОМ НОРМАЛНОМ. ИМАЈУ МОДЕРНУ АМБАЛАЖУ, ШТО МЕ РАДУЈЕ. ТРАЖЕЋИ НЕКИ СТАРИ УЗОРАК ПРОНАШАО САМ ЈОШ НЕКЕ СКИЦЕ И ИДЕЈЕ.

ЖЕЛИМ ИМ СРЕЋУ.

3472.

ДАРИНКА

ПОВЕЛА

БОШЊАКЕ

У КОНАЧНИ ВОЈ

Емир Хаџихафизбеговић се јуче пробудио. А заспао негдје одмах на почетку рата.

И одлучио да двадесет година сна и згужваних нациналоидних мисли, стави на папир. Да упути Отворено Писмо. СТЈ.

Све што је Емир Даринка Томато, тамо написао, већ прочитано је и већ виђено.

·         Ми смо жртве, само жртве и увијек жртве, и не имајте, Срби, других жртава, осим нас.

·         Алија је Прамухамед и Праисус, и он је најпоштенији човјек на планети, он је повео народ преко потопа и катаклизми, такозваних агресија и геноцида.

·         Ми, овом приликом, ја, одређујемо ко је добар Србин. Ко је калуп за штанцање наших Срба.

·         Наша борба се наставља и ми не смијемо више трпити понижења и омаловажења. За нас побиједе у Рату а ми за себе изгубимо у Миру.

Писмо Емира Даринке најобичнији је фалсификат.

Оно одражава Сав унутрашњи хаос бошњачког појединачног и колективног националног, вјерског и политичког бића. Тај хаос се, одавно, детектује и код других, много умнијих и начитанијих од Даринке.

У тај хаос су муслимане, добре људе, несвикле и ненамјерне рату, завади и крви, Бошњаке, како их касније назваше, увели импровизатори, копије српских и хрватских импровизатора, из муслиманског вјерског, прије свега, културног, паравојног, криминалног и политичког вођства.

Данас су Бошњаци, ти моји добри муслимани, ни на небу ни на земљи, ни на Босни ни на Херцеговини, нит Србима, нит Хрватима, ни нација ни вјера.

Тај јадни народ су поптуно слудили. Као и Србе границом ВКК.

Не бих се изненадио ако једног дана и муслимани не почну да промовишу Вировитиа Карловац Карлобаг.

Емирово Отворено Писмо фалсификат је јер је оригинал. Јер живи у душама и мислима слуђених или прорачунатих.

Са таквима је суживот трећеразредна историјска авантура.

СЛОБОДА МЕДИЈА

ИСТО ЈЕ КАО

КАО И ЛАЖНА

СВИЊСКА ГРИПА

Видим. На Клизавом Порталу лијепо изгледа тарабица и поклич Новинарство Није Злочин.

Ма да. Новинарство је и ајфоном сликати гаћичице младе комшинке у њеном дворишту.

Klix.ba у посебној је психолошкој претресној ситуацији. Па их разумијем. Уједно, тај претрес им је дошао ККН11. Ни је то нови вирус. Ко Кец На 11. Чином претреса, они су, част робљу на порталу, добили прилику да буду новинари. Да их се тако класификује.

Да. Умало заборавих. Новинарство је и кад пушташ крволоке из уредних националних и унитарних претинаца на четнике, кољаче и геноцидаше. Ако немаш довољно тих трију категорија, пушташ их само на Србе. Они замјењују и друге зле категорије.

Поводом Klix.ba дигло се мало Слободе Медија. На цијелом подручју БиХиС.

Огласила се велика новинарска имена. Дудић. Рудић. Мудић. И, дабоме, Бакир.

Циљ је створити утисак да је неко нарснуо на медије али да су они слободни јер има много бранилаца, бранитеља, стражара, пожарних и, нарочито, чобана, који бдију над Медијима.

О Медијима БиХиСа писао сам више пута. Ризикујући да навучем на себе мржњу и робља новинарског а међу њима и многих мојих пријатеља и другара. Који су, ни криви ни дужни, задесили се у Медијима. Ко Срби у Сарајеву и Кезме у Техерану.

Нема се више шта рећи.

То је посљедња игра тастатуре.

Ну. Како стоји Слобода Медија, у Мајчици Слободици Америци.

Е. У МСА стање је систематизовано. Немогуће је доћи у ситуацију да неко брани Слободу Медија.

У Америци је, само кратко предобјашњење, на сцени најтоталитарнији Стаљинизам у историји.

Стаљинизам је, иначе, једини познати облик власти. само је у неким земљама непотребан и невидљив, у неким се обавља крвљу а у неким парама, у неким прогоном а у неким демократском тоталитаријом. И практикује се алаткама које ти стоје на располагању. У Америци се практикује Доларима и Великим Корпорацијама које управљају и Џоном из округа Ред Ривер и Обамом из Овалног Округа.

Да је Стаљин имао доларе и ту моћ, никад не би било Гулага ни Сибира. А да Америка нема ту моћ, Аљаска би била некадашњи Сибир.

Тај Амерички Стаљинизам, да се не враћам на Макартизам и сличне тортуралије, није од јуче. Он се пажљиво његује и од прије првобитне акумулације рокфелера, карнегија, моргана и сличних.

Утемељивачи Гугла, створили су га у једној гаражи, то тако амерички слободарски и једнакошансно звучи, одмах на почетку примили су тајну финансијску помоћ ЦИА. Па све до фејсбучења у револуцијама, као што је била египатска.

Цијели Интернет који ми данас глођемо, продукт је Пентагона. И реализован је, као и све, од лијекова, хране, људских права, оружја, финансијског инжењеринга, да би се овладало свијетом и свјетском популацијом.

Нас, појединачно то не мора да дотиче јер ми нисмо битни за свјетско владање. Али можемо бити. Зашто би, иначе, моја Пикаса издвајала ликове, портрете, са свих фотографија и стално ме молила да обиљежим ко је ко.

Сви маерички медији су у неколико дивовских руку.

·         AOL – Time Warner (CBS, CNN, HBO, Time, Sports Illustrated, Warner Bros).

·         Walt Disney Co (између осталог и многе теве станице као што је Capital Cities/ABC која се протеже и на Европу).

·         Viacom Inc (ESPN, Paramount Pictures, MTV...).

·         News Corporation – Rupert Murdoch (TV Fox, NYP...)

·         Newhouse Group (12 teve stanica, 87 kablovskih teve sistema, New Yorker, Vogue, Vanity Fair...).

Али то није све. Мада ни то не мора ништа да значи. Шта има везе ако Прва Петорка држи све што се у Америци може назвати медијима, јавношћу и културником, а који се протежу и на свијет.

Има везе.

Све најјаче Корпорације у медијима контролишу људи који су и чланови ЦФР. ЦФР је Вијеће за иностране односе, Council on Foreign Relations, које од другог свјетског рата дјелује у садејству са ЦИА и Министарством иностраних послова.

Тај систем омогућава да Америчка Јавност, а и свјетска, оправдава сваку америчку насилну акцију по свијету. Као што је био случај са Оружјем за масовно уништење и Садамом. И да се свака мултипла активност, као што је афричка против Кине и њеног присуства, увијек у сто целофана и представи хуманитарном и слободарском а у ствари, искорјењује афричку црну сиротињу.

Дабоме да постоје појединачне слободе разних тема у америчком систему медија.

Али у двије области се не може дирати.

·         У Званичну Верзију Власти. Нпр. Атентат на Кенедија. Нико од слободних интелектуалаца и медија то не чини и није никад чинио за пола стољећа. Чак ни исусно култни Ноам Чомски.

·         У актуелну пропагандну кампању, као што је Оружје ЗМУ, Антитероризам 9/11 итд.

Још је ЦИА Алена Далса посједовала све водеће и кључне новинаре Њујорк Тајмса, Њусвика, Сибиеса...

То је остало константа, све до данас и до контроле и моћи над Гуглом, ЈуТјубом, Фејсбуком и Твитером.

Али. Јебеш то. Нама је потребна наша сиротињска забава. Некад су то била Она Ствар, Лубеница и Телевизија.

Сад су то Демократија, Слобода и Режим.

Удри Мићу По Главићу.

И појачај Пинк.

ШИЉИ ГА

ПРЕДСЈЕДНИШТВО

БиХиС

Пишајући уз вјетар, трчећи испред брзог воза и пишајући у ваздух, не уважавајући реалност наших дејтонских душа, осјећајући се поданички, испуњавајући дужности које су договорене и које се од њега очекују, Младен Иванић је почео да обавља дужност Српског Члана Предсједништва. СЧП.

Предсједништво БиХиС усвојило је приједлог изјаве који ће потписати лидери 14 политичких странака и партија, и једне фронте, који је и одласлан на подручје Насеобине.

Та изјава је различита од интерпретације у сарајским медијима.

Али је и потпуно различита од досадашње политичке стечевине у БиХиС. Предсједништво, наиме, воли ријеч Стечевина, па је неколико пута меће у Приједлог. Под Политичком Стечевином подразумијевам Реалност.

Изјава је срочена импровизаторно, са неодређеним и уопштеним синтагмама под које се може подвести све. Шаралажа у изјави је Споразум за раст запошљавања у Босни и Херцеговини. То би требало да буде љепак за грађанске будале.

Институције власти у Босни и Херцеговини су једини субјект који се помиње. Ентитети, мањи, већи, шумски, смрдљивији, геноцидни, не постоје. Као ни кантони и жупаније. Као ни Дистриктовен.

·         Институционална функционалност.

·         Приоритет правовременом провођењу реформи.

·         Програм мјерљивих иницијалних реформских мјера.

·         Мјере за изградњу функционалне тржишне економије.

·         Убрзање процеса помирења.

·         Административна способност.

·         Провођење додатних реформи.

То су само неке језичке курчевине Приједлога Изјаве.

Механизам координације помиње се скривено, преткрај, под е), што обухвата Мјере административне спсообности.

Координација дјеловања према ЕУ незаобилазан је механизам у земљама какве су Белгија и БиХ, гдје имамо нације које се воле тако да једна другој пију крв директно из вратних жила јер се много воде троши на прање судова ако се крв прво вата па онда пије.

Република Српска је превела тај белгијски споразум на основу којег функционнише Белгија када се окрене према ЕУ. Ту су разрађени сви детаљи и све ситуације и не може се догодити да нема рјешења или да је процедура нејасна.

У БиХиС, са оваквим синтагмама, нико не зна шта ће на крају испасти.

Есенесде је послао контраприједлог изјаве са 13 тачака. У складу са Општом Срећом Босне.

У њој се помиње БиХиС. Подржавамо напоре ЕУ да БиХ, Републици Српској и Федерацији омогући брже кретање у процесу приступања.

Помиње се и

·         У складу са Уставом БиХ, Уставом Српске, Уставом Федерације

·         Три директно изабрана Члана П

·         Двије изборне јединице у Федерацији

·         Спријечити наметање изборне воље било којем конститутивном народу или осталима

·         Механизам координације у БиХ

·         Изјављујемо да смо опредијељени да та питања ријешимо одмах и да Република Српска и ФБиХ, као стране, по Уставу БиХ, Члан III, одмах потпишу споразум о томе.

И шта је, на крају, било. Ништа, отишао Дјед Мраз, Божић Бата и Нова Година. Враћамо се у реланост супротности у БиХ.

Баш ме занима шта ће донијети Нова Глођина у погледу ове изјаве. Шта ће, у коначници, СТЈ, остати од ње.

3469.

КОМПЛЕКСАШКИМ

ПОКРАЈЦИМА

ОПТИМИЗАМ

СЛУЖИ ЗА

ЗАЈЕБАНЦИЈУ

На Интернету постоји портал фронтал.ба. Који има Редакцију, СТЈ. Као што мој блог има борд директора. А на том порталу.ба постоји и извјесни Зарђан Пухало. Зарђан, јер је, по слици за своју тетку и њену комшиницу, коју фура на интеру, млад човјек. А зарђао. Иначе се виче Срђан. Пошто је као и ја, са тих брдусина, калиновичких кажу, по којима се људи вичу а не дозивају.

Некидан је објавио текстуљак о Љубави и Срећи у Републици Српској, са чим се он, у ствари недуховито зајебава. Итакото. Текст је, каже, написао поводом позива Предсједника Републике да јавно мнијење треба да буде позитивно а не депресивно.

На Интеру је његов текстуљак одмах похвалио Бранислав Бореновић, власник скупштинске дискусионе и репликанске биртије Код Два Папка.

Пуно сам текста потрошио на два небитна Рјаба Јавна.

Битан је тај Црни Талас Јавности.

Којег су овдје донијели странци, рат, разочарање људи општом пљачком и пропашћу, аматерски и болесни политичари, курсаџије новинарства, вјесници промјена и реформатори свега оног што не схватају и неразумију.

·         Црни Талас Јавности замијенио је Новинарство.

Најбољи новинар је онај који нађе седамнаесточлану породицу, од које је пола већ помрло од глади. А најбоља редакција, повлака Медиј, јесте онај који успије да сними изјаву како Влада за њих није урадила ништа.

·         Црни Талас Јавности замијенио је Политику.

Најбољи политичар онај је који умије што пластичније, репортажно, књижевно, да ослика пропаст. Све је пропало. А Власт сваког јутра устане и поново упропаштава све. Онај политичар који се извјешти у опису пропасти, тако да је и велику поплаву срамота што не може да уништава онако како он прича, такав се кандидује за најбоље функције.

·         Црни Талас Јавности замијенио је слободу медија и става.

Слобода медија је као и Она Ствар. Сви је воле и сви прочају о њој а само неколицина зна о чему се ради. Остали се јебу ко штуке. Покрајци, комплексаши, маргиналци, црноталасци, на стотине онаквих какве сам поменуо на почетку текста, мисле да је слобода медија и слобода говора само у црнилу. Срамота је рећи нешто позитивно. Да је неко запослио 50 приправника. Срамота је некога похвалити. Срамота је гласати за Буџет јер је повећана ставка битна за крај из којег долази посланик Перица Бундало. Посланик нема слободу става. Он мора да устане и каже да је Буџет који предлаже Влада Српске, најцрња пљачка Срба, Српске, БиХ, Мађарске и њемачке аутомобилске индустрије а да су премијерка и предсједник вође организованог криминала.

·         Црни Талас Јавности замијенио је јавну дискусију.

У таквом пројекторијуму сви слајдови су освијетљени прије развијања и само пројектују црнило. А у црнилу нема јавне дискусије. Има само јавне дисквалификације. Нема аргумената. Само лажи и моји извори. Владика иде у Америку. Игор има осам посланика.

·         Црни Талас Јавности замијенио је и прекрио јавне размишљатеље о политици, економији, друштву, култури.

Тако се Зарђан Пухало не стиди што и на његовом порталу има младих људи који се озбиљно баве неком темом. А он се бави просерицама. Како би се додворио једном Бореновићу.

То ме и брине.

Сад, кад га је јавно похвалио Народни Бореновић, заобадаће се преко седам њива. Његов ће комплексашки мозговник доживјети ерекције црних ганглија и успеће се на својој спирали барем један завој више. Можемо очекивати још зарђале духовитости и нихилизма.

Зарђан Пухало је производ иностране мреже за лов ситне рибе по сиротињским земљицама. Мали Плаћеник. Ебертовац. У јавности се представља, као и сви из тог кордона, црнилом, унитаризмом, пуна су му уста БиХ, нихилизмом, иселимо се, општом јевтиноћом у ставовчићима без увјерења, идеје и убјеђења. Само нек се сере по дворишту.

Јавности Републике Српске, као и свакој Јавности, потребан је Реални Оптимизам, Слободна Дискусија, Валидна Аргументација.

Стварност се састоји од већине позитивних састојака. Од вриједности које су изнад нуле и изнад површине. Од свијетлих тачака којих је више него црних. Иначе, не би, та Стварност, ни постојала. Постојала би Антистварност.

Хиљаде људи у овом тренутку нешто стварају, раде, унапређују, смишљају. Јебе им се за Додика, Есенесде, Пробосића, Власт и Пухала.

Дабоме, да Пухала то не могу да схвате. Они Стварност гледају кроз призму Додика. И кроз пластичне наочаре комплекса, вјероватно, што нису успјели да буду нешто важно код Додика. Па су постали важни код Еберта. И за њега играју Еберећке Ебертуте.

Ну. Додик није Стварност. Није Есенесде. Није Република Српска.

Онај ко није уз Додика има обавезу да не гледа Стварност кроз Додика. Имају и ону који су уз. Али овдје говорим о Успухалима као Друштвеном Црнокласју.

Али, пошто некима Ил говорио, ил прдио, треба сачекати ко ће похвалити Бореновића. Па онда ко ће похвалити Бореновићевог похвалитеља. И тако, Срле, ситније, Срле, црније, међу Интернетлије, напиши нам најбитније.

УКИНУЋЕ СЕ УЛИЦЕ,

ТРГОВИ И БУЛЕВАРИ.

СВЕ ЋЕ СЕ ЗВАТИ

ПРОМЈЕНАДЕ.

Сречко Латал био је у оној фамозној Међународној Кризној Трупи. Још је он и фин човјек. Каквих је све протува ту било. Био је тамо и неки Лајо, Лајавац, Лајон, како ли. СБУ. Сами Божији Ужас.

Али његова биографија не баш валерише финоћу. Све кризне земље. Дописнички посао. Сарадник овога и онога. Аналитичар. Афганистаничар. Пакистаничар.

Пошто, дакле, није добровољни давалац крви у мјесној заједници Кврговрљци, у општини Здрмашница, требало би узети у обзир његову насловну изјаву у унтервјуу порталу Вијести.ба.

Без већих нових социјалних немира, политичари се неће посветити Реформама.

Реформе су страна ријеч за Промјене.

Не могу да читам интервју. Али могу да поставим неколико питања и дам неколико аналитичких прогноза.

·         Да ли Срећко/Сречко Латал ради на НВСН, Новим Већим Социјалним Немирима, или зна неког ко ради на томе. Пошто су евидентне његове везе са удружењима пчелара у Пелагићеву, љубитељима превртања сеоских снаша на класури, у Домаљевцу, и сакупљачима великих гљива буковача по шумама и горама, мислим да најмање зна неког ко ради на томе у туземној Области 51.

·         Да ли међународне прогресивне, демократске и људскоправне институције и механизми, знају ишта урадити без Великих Немира.

·         Закључујем да су Избори 2014е били посљедња шанса дата грађанима БиХиС да бирају на биралиштима. Одсад ће имати шансу да бирају на улицама.

·         Реформе подразумијевају да се са сцене морају склонити Човић, Изетбеговић и Додик. Мада се свима лијепо представља како је то само Додик.

·         Бирачи у БиХиС изутетно су глупи и некооперативни. Умјесто да повале, у овој рунди, барем двојицу од Тројца ЧИД, они повале Лагумџију.

·         ВНСН би били добар увод у исте такве, само још веће, у Србији. Шта. Мислите да тамо нема потребе за тим.

·         Знате онај виц кад је Бијелац, по прилици из Хрватске, пошто је имао пимпек, питао Црнца откуд му тако велики Уд. Сваког дана сам ишао у Циглану. Какву Циглану. Па, ви идете у теретану и от тога вам расту мишићи. Ја сам са двије цигле, овако, уздуж, мјесецима, у Циглани, тукао овај свој шлауф и зато је данас такав какав јесте. Након неколико мјесеци Црнац опет види Бијелца. Како иде. Боју сам постигао, дужину још нисам.

·         Хоћу да кажем. Ватру и паљевину смо постигли, масовност још нисмо. Зато кука Срећко Латал.

3467.

БЕСПИЛОТНА

ЛЕТЈЕЛИЦА

НАТО ПАКТА

КОЛИНДА

ГРАБАР

Побјеђује.

Нато увијек побјеђује.

Јер никад не сиђе с војском на земљу и никад не крене на Русију.

Колинда Грабар је беспилотна летјелица јер је политички празна. Долази директно из Нато канцеларија, без политичког програма, без државничке идеје и без логистичке програмске подршке Хадезеа, јер је и он празан и чека да Есдепе и остали пијевци, сами себе поједу, долази без политичког пилота али перфектно обавља посао. Нарочито у ситуацији када је ухапшен Бандић.

Ну. Разлози успона Колинде Грабар, иако су сва манипулантска истраживања јавног мнијења говорила о предности Јосиповића, под другом су сукњом.

Иако је мјесто Предсједника Хрватске фигуративно и фикусативно, Иво Јосиповић се није трудио ни да га украси. Он је, дакле, само био Предсједник. Нешто као остављена ствар и покривена бијелим платном. Да не пада прашина.

Друго. Влада Хрватске и њени веома лоши резултати, са пратећим аферама. Сва та хапшења сугеришу да се живи у лошој лоповској Хрватској Јосиповића и Милановића. Бирачи брзо забораве претходне пљачкаше. Да није тако, Есдеес никада више, послије 2006е, не би добио ни један глас.

Напримјер, Бандић. Ако ухапсиш градоначелника главног града у коме сједе и Влада и Предсједник, да ли то бирачима шаљеш поруку да ви годинама гледате како вам Бандић под носом чини криминал. Врло лако могуће. Јер нема механизма који ће истражити како бирачи преводе конкретне поруке у своје гласачке одлуке. За то не постоји агенција за истраживање. Личног и унутрашњег мнијења.

Треће. Цијела та лијева опција, за коју су потребни огромни наводници, невјероватно је салонска и напудрана, углађена и напарфемисана, у неколико слојева тако да они старији већ одавно смрде, коубила се за манипулацију од стране Хадезеа. Понижења власти у Ћирилици, у Вуковару приликом обљетница, у Книну, у монетизацији цеста, у референдумима, показују да цијела та лијева власт бивствује као и Јоспиповић. Само нека се рачуна да је ту. И на списку и на лицу.

Четврто. Маниуплативни Интеграцијски Оклоп, МИО, у којег се увије неки нови неовисни државни земљичурак, много је ефикаснији и пројектованији него што се то може и претпоставити. А често га није могуће ни детектовати на лак начин.

Тај Манипулативни Интеграцијски Оклоп око Хрватске, која је чланица ЕУ и НАТО, тоје тај оклоп, дакле, помогао је Љевици да дође на власт. Они то неће никад признати. Да би дао предах Хадезеу. И очистио га од разних санадера.

Хрватска је усташокорна, ортодоксна католичка, десна земља. Каква Љевица. Какав Ђуро Ђаковић.

Стога Беспилотна Летјелица Нато, Колинда Грабар Китаровић, извјесно иде ка побједи.  Сада, када је сужен спектар, нелогично је да се Хрватска опредијели на страну још празнијег и неподржанијег Есдепеа.

Сачекаћемо други круг.

3466.

КАКО

ПОВЕЗАТИ

ПАПКЕ

И НОВИНАРЕ

Ствар је постала озбиљна. Једна Држава, Федерација, дозволила је Полицији сусједне Државе, Српске, додуше братско-дејтонске, да врши претрес у тамошњој медијској кући. Добро, кућици.

Тај портал Klix.ba, иначе монструозносрпски, први је објавио тонски запис о папцима.

С тим у вези, дигла се новинарска, медијска и полуполитичка заједница. Многи појединац је пао на блатобран одлучан да босих прса и голих табана брани Слободе Новинара и Слободе Медија.

Не дирајући у права медија и онога што се у њима зове новинарство, а мнијући да своје слободе и права морају сами да оформе и за њих да се изборе, што никако није краткотрајан процес, не улазећи у то да ли је Запис о Папцима цјеловит или је монтиран, а надајући се да је свима, од папака до новинарака, циљ боље демократско и процедурално друштво, било би добро да се неке чињенице узму у обзир.

·         Неовлаштено и недопуштено снимање, и објављивање, тонских записа, кажњиво је. То се односи на једну ријеч, двије ријечи снимљене без прекида или двије спојене ријечи снимљене на различитим мјестима или у различито вријеме. И све остале варијанте и комбинације.

·         Тонски запис, његово прибављање и објављивање, као и потоње преузимање, нема никакве везе са Новинарством. И није Новинарство.

·         Случај Снимак Папак спада у сферу политичке манипулације и режиран је тако да се најприје објави у иностраном медију надајући се да се неће моћи издејствовати судска процедура која се данас одиграла. И надајући се да ће, ако се то и деси, дотле рачунарџије успјети да избришу трагове.

·         Случај Снимак Папак имао је за циљ не да докаже куповину посланика, поткивање папака или компромитовање премијерке, већ је имао за циљ да омогући други мозаик власти у Републици Српској. Дакле, да поништи резултате и мозаик избора. То се не мора декларисати државним ударом али се мора означити као Антиизборни Политички Удар.

·         Без обзира да ли је снимак цјеловит или монтиран, у цијели случај добро је упетљана једна страна обавјештајна служба. Не треба полиција да упада у мој лаптоп. То се види из авиона.

Зашто онда Новинари, који се лажно представљају као они који су објелоданили Снимак, и други Новинари, укључив Рудићку, не истраже како је настао, ко је снимио, ко је, ако је, монтирао, изнио из Бањалуке и Републике Српске, или ко га је снимио на екстериторијалан начин, ко га је доставио Кликсашима. И зашто не објаве која тајна служба стоји иза свега.

·         Слободу Пара, мада она иде рукуподруку са Слободом Медија, овом приликом не бих помињао.

3465.

ИСТОРИЈСКА

СИНТАГМА

*ЕКОНОМСКА

ПОЛИТИКА

СРПСКЕ*

Јучер је сарајски портал објавио вијест из Народне Скупштине Републике Српске, прије усвајања Буџета, и употријебио синтагму Економска Политика Српске.

Сарајевски однос према Републици Српској, према њеном имену и према њеној суштини, увијек је пропуштан кроз пар боја неостварених ратних циљева муслиманског агресивистичког политичког, вјерског и паравојног вођства, потпомаганог иностраним кројачима Бурда Шнит Државица и планерима девастације српског националног територијалног и уставног бића.

Те зраке су се кретале од Геноцидна Творевина, четнички, агресорски, великосрпски, караџићевски, злочиначки ентитет, преко Шумска, Ерес, Они из Ереса, до мањи беха ентитет, што је било тепање и умиљавање, у склопу цијелог спектра нерегуларних, потцјењивачких и девастирајућих назива.

Нису само бошњачки јавносници зборили тако. И Наша Браћа, јебо их ћаћа, у Београду, имају кордоне за понижење. Плаћене улизице и потпиздице из е говнина, нпр, редовно оперишу одредницом Шумска.

Портал Вијести.ба, поступио је нормално и коректно. Република Српска, по својим дејтонским, дакле и уставним, позицијама, има, поред осталог, Економску Политику. Има надлежности над Економском Политиком.

Па је најлогичније употријебити синтагму Економска Политика Српске. И Буџет Српске. Какви су такви су, они постоје. И усвојени су прије почетка сљедеће године.

Ну. Не ради се само о Сарајевским Надсрбицама и Београдским Потпиздицама.

Постоји и читава галерија домаћих болесника.

Они који су мали у својим микрокалиновичким визурама, или велики у својим екранским инчима, они су против Републике Српске потцјењујући је заједно са њеном влашћу, коју су бирачи бирали на изборима, јер је то In.

На тај начин се, у пролазности, поистовјећују са влашћу. А сваки мислећи човјек требао би да буде трајнији од сваке власти, сјајне и усране.

Они комплексаши који немају коме да се додворе па очајнички шаљу знаке о томе, нападајући све што има везе са Републиком Српском, они су ситна мајданска копилад, жељна велике историје бацања каменица на излоге и сличних анималних пробоја цивилизованог електрицитетног штита.

Они који се убрајају у политичку номенклатуру, најчешће изабрану на изборима, или провучену кроз иглене уши испросјачене компензације, а који су у политици да би пред својом тетком и њеном јетрвом, били нешто, да их њих двије виде на телевизији, такође су против Републике Српске. Они Власт Републике Српске, изабрану на изборима, са много већим бројем гласова него што је њихов гласовни лончић, називају Режимом. Што је вриједносно и потцјењивачки једнако као и кад се каже Република Шумска.

Читава та пјешчана олуја ситних ликова, којих није мало, има потпуно одуство поштовања према себи па онда и према Републици Српској и цијелој НДД Сфери. Њихове умне способности још нису досегле могућност раздвајања битног од небитног.

А политичко сагледавање данашњег дана кроз пројекцију неког будућег дана нових генерација, њима је недокучиво.

Зачине свему чине и новинари, медијаши, комедијаши и јавни писци разних текстова, интелектуалци, бјесомучном употребом скраћенице РС.

Стога је тако драгоцјена синтагма Вијести.ба.

Скоро двадесет година је требало да се Република Српска избори за прве знакове коректног јавног третмана.