ИГРА ДЈЕВОЈАКА

3368.

УМИШЉЕНИ

БОШЊО

ИЗЕТБЕГОВИЋ

·         Нема Босне

·         Босна је пропала држава

·         Караџић и Младић су хероји

·         Изетбеговић није добродошао у Републику Српску

·         Није било геноцида у Сребреници

Тефтер Ага Бакир Изетбеговић, умишљени лидер муслимана, Бошњака, турака и Босне, насљедник династије, има запис о томе шта је говорио Додик. Због чега не може у историјски пакт Демократска Фронта Акције.

Дабоме, чим га је он морао да извади, значи да није његова прича, нема формиран став о томе, њему су написали шта да каже. Или је глуп па не може да запамти пет кратких реченица.

Јебига. Сада сам се и ја зајебао. Нећу ни ја моћи у власт на нивоу Органа. Државних.

Ну. Шта је, дакле, спороно.

·         Нема Босне. Ако Бакир мисли да има Босне, што не пита Јосипа Пејаковића. Или што не дође, полицији ненајављен, у неко питомо мјесто у Републици Српској. Нећу да говорим у име Хрвата.

А ако доиста мисли да има Босне, претпистављам Босне и Херцеговине, онда је политички слијеп. И политички затуцан. Ако мисли да ће једна неизјава, Додика или било кога, промијенити чињенице и реалност.

·         Босна је пропала Држава. Па да није пропала, не би је у Дејтону правили. Не би је Ешдауни, Петричи, и други идиоти, одржавали на неуставним и недејтонским апаратима.

Мој Бакире, чим теби треба Комшић у Предсједништву, или, сада, Иванић, не требаш питати Јел пропала.

·         Караџић и Младић су хероји. А шта су Алија и Делић.

Они су јунаци из илустрација за пјесмице ЈЈЗмаја. Цицуљко, мицуљко.

·         Бакир није добро дошао у Републику Српску.

Ма. Није добродошао ни у Тузлу. Ни у Бихаћ. Само се прави будала.

·         Није било геноцида у Сребреници.

О томе нема шта да се каже. Судови не одређују шта је геноцид. Нарочито не они који ни Шешеља не умију да осуде. Ни да оптуже. Геноцид није оптужба према Србима. Геноцид је алатка за владање над муслиманима. Од стране Сараја. Док посљедњи муслиман не постане жртва, они ће бити на власти.

Ну. Други пут.

Пошто је Тефтер Ага Бакир рекао да је потписао са Савезом За Промјене, а са Додиком не може због Пет Кратких Реченица, занимљиво би било да се о томе изјасне Чобан Иванић, Босић и булументаријум за промјене. Да ли су положили тест са пет питања. Да ли су повољно одговорили на свих пет. Знам да је Чавић већ раније одговорио како ваља на питање о Геноциду.

Што се мене тиче не морају да се изјасне.

То је све го издајник.

ЈИБ. Их Бакир.

3367.

РЕУФ БАЈРОВИЋ

УДАО ПРОБОСИЋА

Свака мрака се појављује на политичкој сцени Босне и Херцеговине и Српске. Стари добри Силајџић. Још ћемо плакати и за Шибицгумџијом.

То инсталирање употребљивих и манипулативних протува један је од најсавршенијих заната које овдје демонстрирају Странци Усраници, Међузај, Тајне Службе и Негладни Сектор.

Некад они буду жалосни и јадни. Као Будимир. Некад фарсични као Лијановић. Некад усрани као Крсмановић. Некад окрутни као Комшић.

Да би човјек основао политичку странку, након осам година узимања времена и права Хрватима, у Предсједништву БиХ, а и да је био најбољи Хрват на свијету, он ничим није заслужио да буде Члан Предсједништва, можда Предсједништва удруге Хрвата Љиљанаша, мора бити изнимно окрутан у самој структури личности. Добро што може Хрвате да погледа у очи. Како може себе да погледа у огледало, ујутро кад пиша.

Та инсталисана снага малог напона и велике фреквенције, могу се држати у рукама, неће ти бити ништа, обављају улогу вибратора код половњача.

Они су Вибратори Политичке Сцене.

На којој су се сва Халидова чуда већ десила.

Реуф Бајровић, исто један инсталинсан, Инстал Инсан, својевремено је предложио Ам Администрацији да оствари пуну сарадњу са Есдеесом. То је само тако објављено. Њему је Администрација рекла да то саопшти.

Након тога креће свеопшта љубав Есдеесоваца и Америчана. Нарочито Амбасадних Америчана. Есдеесовци причају по терену, да би се опрали, да су заузврат издејствовали да се из Хага пусти Радован Караџић, као контрауслуга. Само да се Шешељ мало олади. Пуно је одједном два слободна Србина на Балкану.

Један од Инстал Инсана је и Емир Суљагић. Први Март који је послије конектован на Домовину за Републику Српску.

Како се нису сјетили формирати Отаџбину за Федерацију. Како само повратак у Републику Српску. Не мислим на Странце. Мислим на Есдеес, Иванића и остале Србенде из Промјена.

У такав булументаријум Инстал Инсана ушао је, дакле, сада и Босић. Као вођа једне изразито Српске Странке. Посљедњи пут у историји, када су се Срби масовно понашали на тај начин, овдје је прихваћен Ислам.

Иванић је одавно припадник тајног друштва Инстал Инсан. Чавић је придружени члан. Само за Сребреницу.

Суштина цијелог пројекта, најприје нуклеуса Изетбеговић – Комшић, па онда главног јела, бумбара, у који је ушао и Савез За Промјене, а очекује се и мало доброг вина из Херцеговине, јесте његова употребљивост и управљивост.

Хадезе ће ту бити да буде контролисан и да се сузбију његове моћи кроз Хрватски Народни Савез и у политици Трећег Ентитета.

Главну ријеч водиће Изетбеговић и Комшић. Једа Протурски и Проирански вехабија и један Међунационални Накупац. Босићу, и сићи, повремено ће се подијелити заставице да одушевљено машу насталим промјенама. А Иванић, као и увијек, неће радити ништа. Сједиће у Предсједништву и давати сагласност за оно зашта је још нема. По приниципу Један Педеве - Један Рачун, Једна Банка – Један Еуро.

Суштина свих промјена, којима су се прикључили Босић, Есдеес и камарила, и којима је успут, на путу ка Сарају, поспадало све српско са њих, јесте у документу Демократске Фронте под називом Приједлог конкретних мјера за почетак процеса реформи у Босни и Херцеговини.

Мада сам прво помислио да је то писмени рад малог Химзе Ћатовића из основне школе Три Љиљана, ниђе лада нема.

На првој страници тог документа стоје, иза броја један, Еуро-атлантске интеграције. Затим Економске реформе Државни Ниво. Апелациони суд БиХ. Иза броја три. А онда спектакл. Успостава министарстава, државних, за пољопривреду, прехрану, село, образовање и науку.

Након тога нема ништа, мада има много страница. Остало је фарса и фасада. Нпр, мјере за растерећење привреде. Смањење доприноса од 1%, на терет послодавца, за обавезно здр осигурње. Фондови не смију бити сервис за финансирање здравствених установа већ купци здравствене заштите за своје осигуранике. Сунце Ти Јебем Калајисано. Јест Промјена.

Бакир, у међуврмену, мудро шути. Он је Чадор Државник. Понекад увриједи некога. Што масовно, што појединачно. Нема двије нације под једним кровом. Каже јучер.  Мисли на Федерацију.

Такав фашизам се ријетко чује.

Чему да се надају Српски Промјенаши, Ергела Босић, у свему томе.

Само чекам кад ће им Бакир рећи Нисте овдје дошли да пушите већ и да шутите.

ПОХОД

НА БАБУ И ЂЕДА

каменопис

Са групом мојих херцеговачких другара и пријатеља, на њихов позив, одметуо сам се на планину локално звану Баба и ђед. То је на граници између Гацка и Билеће. 

Баба и ђед су два блиска планинска врха. Баба је висока 1900 метара а ђед 2030.

Није баш вријеме за планину. Али јесте вријеме за кување јаретине на планини.

Донекле смо ишли теренцем. И успут претресли изборне резултате, начин рада мјесних одбора и то.

А однекле ногом и раменом. Све треба да се изнесе до насеља старих напуптених пастирских колиба.

Баба и ђед испод себе имају много планинских извора и то је, некада био овчарски и сточарски рај. Због многих јаких извора на тој висини.

Ово је једна стара спаваћа соба за овце.

Сада више нема никога. Ни оваца, ни јагањаца, ни пастира, ни пастирки, ни ноћних простирки у близини неба и у шупљем старом јавору. Чак су и шумокрадице отишле јер је исјечено оно мало букве која је била употребљива и боље уновчљива. Чак и камење личи на избијељеле костуре нестанка.

Вријеме на тој каменитој планини, као и на свакој, мијења се у смјеру казаљке на сату и брзином секундаре. Сад налети магла, сад, киша, сад сунце. Па опет по реду или прекореда.

Послије котлића сишли смо са Бабе и ђеда ногом, кроз некадашње старе стазе оваца и пастира.

Данас је све зарасло у квргаво дрвеће, траву и камење. Још само међеди одржавају неке стазе. И остављају трагове у виду свог биљоједног измета.

Екстремно је било то силажење. Ушли смо у мрак и кишу.

Али, ево ме.

3365.

ХАДЕЗЕ

МОРА У ВЛАСТ

АЛИ МОРА И ДА

ИЗБЈЕГНЕ

СТАТУС ПРОСЈАКА

Драган Човић је унио нову категорију у политичку технологију у БиХиС.

Руковање. Важније од потписа. Стисак руке као трајнији политички чимбеник.

Чиме није открио ништа осим то да сви потписани папири у БиХ могу да се окаче мачку о реп. Да има толико мачкова. А и кад би их било, долази вријеме вељачарења.

Сарадња Есенесдеа и Хадезеа почела је, неполитички образложено, из терета исте врсте муке. И једно и друго  политичко имање, и један и други домаћин, Срби и Хрвати, под истом су пресијом у БиХ, од стране Сарајева и припадајућег Унитарног Међузаја, само у наизглед различитим позицијама јер Срби имају Српску а Хрвати немају Херцег Босну, да их је то довело до сарадње. До размјене чаше вина и десне руке.

Српски Политички Легит почео је одавно да заступа тезу о Трећем Ентитету. Разлози су некима јасни а некима не. Трећи Ентитет, огољени назив за тројност Босне и Херцеговине и рјешење нуклеотичног проблема Федерације и пресијецања бошњачке политичке тортуре над Хрватима, растеретио би Српску сталног притиска. А Босни и Херцеговини би донио међунационалну, уставну и институционалну стабилност, што је најпотребније Републици Српској у њеној политици Перманентног Смјера Самосталности.

Хрватски Политички Фактор прихватио је ту сарадњу схватајући је као риједак искрен приклон и као неизнуђену грешку.

Ефекти сарадње нису увијек били очекивани а ни реални. Под најездом Платформаша, Амбасадаша и Сарајевских Унитариста.

Онда су дошли избори ове године. За Сарајево и за припадајући Унитаризациони Међузај, сваки избори имају исти мото. Ови су одржани под паролом и пјесмом Сваком треба да је дика ко руши Милорад Додика.

Милорад Додик је оцијењен српским криминалцем и ретроградним режимцем, па је тако цијели посао премјештен из унитаристичке и међунационалне сфере у српске руке. Српски антирежимци треба да обаве посао од којег ће корист имати само СПК, Политичко Сарајево у Унитаризациони Међузај.

Циљ није Додик. Циљ је Република Српска.

Посао је био скоро обављен.

Истовремено, Хадезе и Драган Човић су коначно и изборним резултатима доказали Комшићу, сарајевским дрипцима и међународним дрипачким покровотељима, да Хрвати постоје, да су Трећи, да нису гласали за Комшића.

Комшић има нову улогу, чиме се показује да ни она првотна, двомандатна, под скутима Златка Лагумџије, није била само Лагумџијина калдрмска и ћаршијска комбинаторика, већ озбиљнији екстерни пројект, улогу колаборације са Бакиром Изетбеговићем.

То је логично. Таква два Грађанина УПМ и треба да сарађују.

Хипербарични суботњи споразум у који су улетјели, најприје, Бакир и Жељиљан а потом и Коалиција за Промјене, кватро гурпа ЧИКМ, чије фронтмен је МИ17, Иванић, имао је два циља. Да елиминише Есенесде и да потчини Хадезе, раздвојивши га од Есенесдеа и Додика.

При томе је пало низ потцјењивачких порука. Бакир. Ми нудимо Човићу оно што се не одбија. Чавић. Комшић уступа Хадезеу сав пакет 5 + 3 министарска мјеста.

Хадезе не може, због гадљивости и смрада колаборације Б&Ж, али ни због сарадње и руке са Есенесдеом и Додиком, да избјегне учешће у власти на нивоу Заједничких Органа. Мада би у том случају Б&Ж и инструктори позитивне географије, били најсретнији. Нема га, али не нашом кривицом.

Хадезе и Човић морају да узму свој дио погаче.

Али не смије то да изгледа као да им је положено у јасле или бачено ко псу у синџиру.

ХИЛ НА КАЗАНИМА,

СРБИ

ЗА КАЗАНЧЕ

Подцјењивачки према Србима звучи вијест да је Отправник Америчких Возова у БиХ, посјетио Сарајевске Казане. Као стратиште Сарајевских Срба.

Након толико година Српске Опсаде Сарајева и Сарајевске Опсаде Срба, послије рата, неко из АмАмб се сјетио Срба.

Није требао ни сада.

То сада није никакав људски чин.

То је сада дневнополитичка прљавштина.

То је у склопу озрачја Савеза За Промјене, који не постоји и који се осуо на чобана Иванића. Пошто је подржала СЗП, сада ће подржати Србе у Казанима.

Провидно.

Да би фарса била потпуна, требао се ОАВ Хил тамо појавити са пратећом циркуском свитом. БИЧМ. Са Бичменима. Босић Иванић Чавић Михајлица.

Као што је циркуска фарса и кад се на Казанима појави Светозар Пударић.

Сарајево, и опште и политичко, да би се опрало од Казана, и од других злочина над Србима Олимпијског Града, треба на Казане довући мртвог Алију. И у његовом име, цијела свита СПК, да прочита молбу за опроштај.

Овако, могу да им поручим, и Хилу, Не серуцкајте око Казана.

3663.

ШТА КОМШИЋ

ДАЈЕ ЧАВИЋУ

А ШТА ЧОВИЋУ

Сада је јасно да Савез За Промјене не зна у шта је ушао ни гдје је дошао.

Извјесно је само да су стигли у Босну.

Споразум који су потписали у Сарајеву, поптуно непотребан, јер не саржи оно што ће их дочекати ако формирају ту Бакирову Власт, наиван је политички чин промјенашке булументе који може Босну и Херцеговину довести до даље и веће нестабилности и тако отворити пут неком сулудом интервенционизму који неће остати без одјека и на другој страни. Није Русија случајно одбила да у УН подржи продужење мисије Еуфора јер то може бити адитив за гурање земље у Нато Пакт.

Никад се не може бити сигуран да Босну и Херцеговину неко на Западу неће схватити као добру прилику да се Русима врати мило за Крим и Украјину уопште.

Цијели пројект Сарајевског Ћагета Српских Промјенаша аранжирао је Младен Иванић, по налогу ментора, и тако им, српским провинцијалцима, још једном показао двије ствари. Прву. Видите како сам вас одвео у Сарајево да разговарате са важним људима. Другу. Ваша политичка судбина је у мојим рукама.

Без обзира шта се мислило о њима, одлазак у Сарајево, за Босића и Чавића, понижавајући је.

А споразум који су потписали, обична је сол којом се наивно стадо мами на уласку у тор. Ставке о помоћи поплављенима и повратку избјеглица из Анекса 7, трагичан су одјек Промјена о којима се махало у предизборној кампањи.

Република Српска је учинила своје у повратку избјеглица. Федерацији би требало једно двјеста година промјена ако би жељела да је стигне.

А није јасно шта та Сарајевска Власт може учинити за поплаљене у Републици Српској.

Јасно је да Српски Промјенаши нису у Сарајеву добили ни врапца на грани ни говно у руци.

Они су ту да буду подршка Бакиру и Младену.

Да наставе политику девастирања Хрвата и Срба.

Што Трио ЧИК не схвата. Ако схвата и ако је пристао, онда је то за суђење у Нирнбергу.

Више не схвата него што има намјеру. Јер Српска Наивност у међунационалним односима, традиционална је.

Али схватају довољно. За сарајске потребе.

Чавић данас понавља да ће Промјене бити само на основу Дејтона.

И саопштава сву технологију Сарајске Власти. Чавић каже да су врата Хадезеу отворена. Чак је и Комшић одлучио да свих пет хрватских мјеста у Влади Федерације да Хадезеу. И свих три у Савјету министара.

Која је Пичка Матерна Комшић у цијелој технологији.

Дабоме да није никаква. У Уставу и конструкту БиХ.

Али јесте у стварности. Комшић је симбол Сарајева. А Сарајево даје Србима и Хрватима полог у јасле.

Тако Драган Чавић, познат као Даиџа Сребренице, подсвјесно зна да су и он, и његови Промјенаши, од Сарајева добили важност, позив и ћаге.

Каква Српска понизност.

За оваквим се не носи црнина.

3362.

ОД РИБАЋЕ ЧЕТКЕ

ДО УСРАНЕ МОТКЕ

ЗА ПРОМЈЕНАШЕ

Почело је рибање, четкање и уљепшавање Савеза За Промјене.

Терет постаје претежак и у првој недјељи историјског споразума Народњака кога су подржали и из АмАмб.

А кад те подржи АмАмб то значи да си већ одавно добио Чеп.

У гујицу Чеп, у главу Чип.

СЗП мора да објасни српскијанској јавности како то да је тако шаролика сарајевска чадорраја проглашена Народњацима и пријатељима Срба. Есдеа и Демократска Фронта.

Мора да објасни српскијанској јавности зашто се ради формирања заједничких органа мора потписивати било какав папир у Сарајеву. Сарајевско Ћаге.

Кад је довољно доћи тамо и рећи ми смо се договорили да заузмемо мјеста према броју посланика.

Мора да објасни садржину Сарајевског Ћагета.

Мора да објасни зашто је све подржала АмАмб кад је Сарајевско Ћаге тако безазлено како, на први поглед, дјелује.

Мора да објасни откуд иницијатива министара иностраних послова Велике Британије и Њемачке непосредно прије потписивања Споразума у Сарајеву.

Иванић је изашао са тезом да ће књижење војне имовине бити довољно за овај мандат. Нема више никаквих корака према Нато Пакту. А ако буде ишла Србија, онда и БиХ може да пита куд се скреће према том Пакту.

Онда је Црнадак узео четку у руке.

А кад Црнадак треба нешто да каже, све конференције за медије се прекину, масовни догађаји се обуставе, семафори се искључе, Режим прекине своје криминалне активности. И све, до задње аминокиселине, слуша шта ће Црнадак да каже.

Данас се микофона ухватио Чавић.

Његова епохална изјава је да ће све реформе да буду на основу Дејтонског споразума. При пуном паритету.

Не знам који слојеви су гласали за Чавића и да ли они могу да прихвате ово објашњење.

Али знам да здрав разум не може.

Сва насилна дјелатност Међународне Заједнице у БиХ, од Охаера до разних мисија и комисија, имала је за циљ промјену Дејтона. Ништа на основама Дејтона.

А никада нису нуђени безазлени папири на потпис. Већ Катил Фермани. И увијек се реформисала Српска. Никада Федерација.

Који ће Мудоња, Промјенаш, то да објасни.

Ко ће да објасни класичне информеровске бомбе, из сарајских медија, око укидања Министарства просвјете Федерације. Као, то је неуставно и недејтонски. Шта значе та гвожђа за Републику Српску и њену просвјету.

За промјенаше то неће бити лак посао. Највећи дио медија у Републици Српској, који је подржавао Опозицију против Режима, класично је и ортодоксно српски оријентисан. Има и оних који глуме интелектуализам и грађанство. Али они су мало утицајни. Сарајевски не могу опрати Савез за промјене код јавности у Републици Српској.

Осим тога Општи Криминал Режима не може постићи ефекте Оправдавања као што је постигао ефекте Против.

А, када Промјенаши дођу до прве прилике гдје ће моћи да покажу неглумљено и неупаковано, класично Српство, неће имату муда да било шта кажу. Да одбију. Или ће већ на врату имати локалне изборе.

Ако Есенесде буде провео ефикасну и незакашњелу реорганизацију, Повратак Људима, елиминацију Екстерне Моћи и успостављање ефикасне мреже 2000 Мјесних Одбора, Савез за промјене ће, у цијелој Републици Српској, на локалним изборима, проћи као Билећко уједињене опозиције.

Ментори и Инжењеринг Операције Народњаци За Промјене, треба да знају да Јавност у Републици Српској не функционише као Јавност у Србији. Никад није ни функционисала. Да је то могуће Промјенаши би већ сада били опрани. Овдје Историјски догађај не вриједи курцу. Да вриједи, могли би да раде шта хоће. Као што и тамо власти раде шта хоће. Овдје не помаже ухапсити Мишковића.

Може се лако догодоти да се Јавност Српске даље радикализује у смислу Самосталности. Да се Каталонизује. Као што се догодило након неуставних удара на Есдеес, Хага и разних реформи, од Педевеа до покушане реформе Полиције.

Требало би се спремити и за такву варијанту. Да се не уђе у замку Јединог Кривца, што се непрестано покушава монтирати Републици Српској, и да се та радикализација Јавности, демократски канализује.

Зато велика странка мора бити што ближе људима. На начин да је организација практично њихова а не страначка.

КАМЕНА ЈЕЛИКА

КАМЕН ИЗ ТАРЕ А СОКОЛОВА ПЕРУШКА 

СА МАГЛИЋА, ЈУЛИ 2014е

3360.

ИЗЈАВА О

СУВЕРЕНИТЕТУ

ИЗВИЊАВАМ СЕ

РАМИ, ВУЧИЋУ

И СРБИЈИ

Рамо, Рамо, друже мој, опрости ми грешка мој. А и ПППВ, ако може. И Србија да опрости.

Мало сам претјерао описујући тај Аљбански Инциденат у Београд.

Није то никакав удар на суверенитет Србије. То. Мислим. Рећи у Београду да треба да добровољно и са осмехом, дају делове свога тела. Да дотични део помилују, с пола килу соли, по крвавој живој рани и да га отправе у Независност, Сувереност и Државност. И мало воде да проспу за њим.

Није то ни понижење Србије. И ту сам претерао.

Какво је то посебно понижење, то што Сере Другар Рама, аљбанска вештица на штапу од заставе Вељике Аљбаније, кад се понижења догађају сваког трена.

Само што их није могуће видјети од анаболичких стероида. Таблоида. Све се претворило у Информероиде. За њих нам масти. Шупчане. Ако је неко слаб са асоцијацијама.

Још се мало држи Љиљана.

Па ту, негде, прочитах неколико сићушних али занимљивих обавјештајних и извиђачких података. Које нико неће примијетити ни покушати да смјести у шири мозаик НДД Сфере и дијагностичког спектра.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, СТЈ, цитира неко писмо бившег србијанског министра Крстића. За које у влади не знају. А у писму БМК, Бивши Министар Крстић, пише да Изражава сагласност да Република Србија буде укључена на листу јурисдикција које води Министарство финансија и пореска служба САД.

Не знам о чему се ради. Претпостављам да порезници Америке јуре неке типове који су се сакрили у Србију и неће да плаћају порез у Ајови. АлуК.

Ради се о ултрадубоком скенирању Србије до сваког појединца. Зато је и избила афера о крађи података пореске управе Србије и изношењу у иностранство. Па је ту најебала и Милица Порезница. Позната као Младенова Милица. Коју је МИ17, Младен Иванић, из Србије, ангажовао као Главну Порезницу у Републици Српској, док је био Предсједник Владе, што је посебна прича о Суверенитету и игри коју је играо и игра МИ17 (17 је стопа педевеа, пошто је тај број у Енглеској, који иде уз МИ, заузет). А позната је као и Бивша Плавуша.

Дакле БМК изражава сагласност. А Влада Србије, нити неко други, није закључио и ратификовао никакав међудржавни споразум на основу којег би неки податак могао да уђе у јурисдикцију МИФ & ПУ САД.

БМК је дошао из америчке консултантске куће Мек Кинси. И тамо се и вратио. Мек Кинси је, иначе, старо ортоксно језгро српских радикала, које се навријеме пробратило у напредњаке, па је по том основу, дало нови кадар, као и општински одбор напредњала, нпр, Чачак.

БМК је обавјештајна ситница.

Праве координате су губитак суверености једне државе.

У овом случају отимање територије само је једнократан и болан случај.

Када држава себе доведе у ситауцију да јој министри долазе из америчких консултантских кућа онда је стање постало неповратно. Непријатељ је дубоко продро. Крстић више није Јеремија. Из оне песме Ја сам ја Јеремија, служио сам стари кадар. Сад се служи нови кадар.

Кад ти министри почну постајати они који нису виђени у изборима, нису рођени у Организацији Странке, а увијек необјашњиво долазе на листе и у кабинете, када не одговарају никоме а одлазе и долазе без поздрава, Држава и Странка су у великој опасности.

Или је у питању тешки губитак Суверенитета. Или је дошло до тешког Апсолутизма.

Стара аљбанска посљовица за такво стање каже И за трон има дрон. 

ДА ЛИ ЈЕ САДА

ЈАСНО БОСИЋЕВО

ПРОБОСАНСТВО

Генијална је синтагма Пробосански Босић.

Она објашњава подаништво једног српског политичара не међународно признатој земљи Босни и Херцеговини већ Босни, Босанцима и Босанској варијанти те земље, скраћене за Србе и Хрвате.

Када је Шаћир Филандра, након предавања Младена Босића на сарајевском Факултету Политичких Наука, оцијенио Младена Босића промотором Пробосанске Политике, Иде Младен, води Пробосанце, а ја то сковао у Прбосански Босић, склопило се, није мислио оно што ја мислим. Није мислио на Босну и Херцеговину. Мислио је на Босну. Ту скраћену, турску, муслиманску, Бошњачку, сарајевску Босну. Умјесто Босне и Херцеговине.

Иначе би рекао да поздравља његов искорак ка босанскохерцеговачкој политици.

Есенесде је у јавности једно вријеме користио ту Пробосанштину Младена Босића. Углавном Милорад Додик. Пошто је већи дио Есенесдеоваца, у јавности, изгледао као овца јаловица. А и данас. Једино Додик нешто збори.

Онда су се појавили грмаљи из београдских агенција, агентура, за политички маркетинг и за истраживање јавног мнијења, и саопштили да се та Пробосанска црта Босићева није примила у јавности. Народ то не препознаје као истинито.

Мудро руководство је то прихватило. Пјесник се опет зајебо.

Мада је то било наивно. Ништа се у јавности не прима само од себе. Треба данас милион пута поновити једну синтагму. И опет ће ујутро један од двојице рећи Не сјећам се.

Да ли су Грмаљ Агенције намјерно штитиле Пробосанског Босића.

Да ли је српској јавности сада јасно.

Јасно је. Само се многи праве будале. Многи се покривају даљом мржњом према Додику и Режиму. А многи глуме Еуропљане & Интелектуалце.

У дупе их ПБЈ.

3358.

ШТА АКО СЕ

БОСИЋЕВА

ЛАКОМИСЛЕНОСТ

ПРЕТВОРИ У

ТЕШКУ ИЗДАЈУ

Младен Босић & Џелеп, Иванић, Чавић, Јандрић, отишли су у Сарајево празне главе и пуних руку понуда. Вратили се празне главе у празних руку.

Тако раде Историјски Срби.

Празне главе, значи да су отишли без политичког коцепта а пуних руку, значи да су отишли са бјанко сагласностима.

Негдје пред Сарајевом су застали и у оближњем грмљу поизвлачили свитњаке из гаћа.

Тако раде Отомански Срби.

То се данас зове постизборни коалициони капацитет.

Свобода то, у недостатку Кацина, зове европски пут.

У политици све може да буде разумљиво.

Али не може све да буде објашњиво.

Поред тога што су Босић & Џелеп отишли у Сарајево без политичког концепта за Републику Српску, и без јасног захтјева шта добијају они, а и Република Српска, за пристанак да се буде у власти у Сарајеву, за промјену политичке оријентације, коју најављују, а коју им диктира Фронтакомш, и без јавне оцјене цијелог споразума, барем у јевтиномаркетиншком смислу, трагично је да су показали лакомисленост и раскорак.

Неприхварљиво је да једна српска коалиција прекорачује први корак, институције Републике Српске, и лакомислено иде у Сарајево да учествује у формирању власти.

То је понижавајуће према Републици Српској. Према њених осам година тешке борбе за дејтонске позиције. Борбе против Унитаризације и Централизације. Борбе која им је била показна вјежба, над Хрватима, о томе шта су стварне намјере Сарајевског Политичког Круга.

Добро за Иванића и Чавића. Они никад нису ни демонстрирали политичко српство. Они су се према Политици Републике Српске односили са гађењем. Као и према Додику. Иако ту политику није креирао, нити проводио, сам Додик. Него и неколико стотина хиљда бирача, у неколико изборних циклуса, на десетине општина и на десетине министара, посланика и делегата.

Али Младен Босић је Предсједник једне јаке Српске Странке.

Ако он не види куда иде, онда је то још једна српска трагедија.

Могао је, барем, да баци наочаре, са свитњаком. Да се послије може банално правдати. Нисам видио.

Ако већ није у стању да размишља шта ће се догодити ако он и Промјенаши формирају власт у Сарајеву а у Бањалуци је формира Коалиција СНСДДНССП.

Како ће Босић, и његов Есдеес, избјећи четверогодишњи Црни Плашт Издајништва.

ЦРНИ ЗАМЕТАК

3356.

ВУЧИЋ ИМА СРЕЋЕ

СА ШИПТАРИМА

КО МАРА С РОГОВИМА

Јел завуче руку у врећу пуну рогова, ухвати или за Велику Албанију или за Независно Косово.

Разумијем да су сви догађаји историјски. Али да су баш сви премијерови догађаји историјски, то не разумем и то не може да бидне.

Како се некад и Историјски Догађаји знају да изметну, изроде и узјебу.

Како долазак Шешеља није историјски.

А дољазак Рама јест.

За Србију долазак премијера Албаније нема никакву важност.  Без обзира што се догађа након 68 година. Кад су преживјели Тита, Ранковића, Милошевића, Енвер Хоџу, бункере, Самоуправљање и Ортодоксни Кинески Комунизам, одвојено, и када немају ништа заједничко ни везивно, не треба ни сада инсистирати на зарукама.

Могло се негдје, на неком еуропском форуму, негдје на маргинама или на перонима, уприличити какав сусрет. И јавити свијету да су разговарали. Изразили радост што односи напредују. Јесмол Напредњаци ил нисмо.

Овако, Рама је показао кљасични албански примитивизам. А Вучић стару српску увређеност и изненађеност.

Све је било веома смешно.

Не знам шта мисли Брисел. Али ако ће ови да иду у Еунију, могу да им, без бацања граха, кажем да туре, тај угаљ и тај челик, себи у гујицу.

Довођење албанског премијера у Београд обичан је Јонескоов Театар апсурда.

То је игра са Србијом. У којој Србија треба да буде понижена. Да Рама у Београду каже оно што Србија крије сама од себе. И Први Пут Предсједник Владе. Који саопштава да је Косово унутрашња ствар Србије и њеног Устава.

Вероватно ће у будућем уставу Србије да пише Србија обухвата целу своју територију укључујући и Косово као независну државу.

Из цијелог Театра апсурда Рама је изашао као Сеоски Лола, Србија је изашла понижена а Вучић је изашао са профитом.

Сад ће Мојмедији по Србији да шире вести Јест му реко. Тако се брани Србија и Српство. И на Косово иде у пратњи батаљона билборда. ТТЋ. Туљипан Ти Ћивша.

Косово се брани у Београду.

Као што се Српска брани у Сарајеву.

Јесу се растрчали. Рама у Београд, Босић у Сарајево.

ЗИМА ИДЕ, СТЈ!

3354.

БАКИР, СУЉАГА

И ЖЕЉАГА,

СА БОСИЋЕМ

НА ДОЧЕКУ

ШЕШЕЉА

Мора да им је, Босићу Иванићу Чавићу, то понуђено као српска надокнада за учешће у власти.

Ничег другог српског нема у оном попису којег је објавила и званична Амбасада Савеза За Промјене, у Бијељини.

Чадорска осионост с којом наступа Бакир Изетбеговић, према Хрватима, и Емир Суљагић, према Србима, знак је да више простора и није било.

Додуше. Није се више ни могло очекивати од Промјенаша који су састављени Скоцаиконопца.

Добро што је то тако у опозицији у Републици Српској. Они су имали Мисију. Да сруше Додика и Режим.

Али исто тако су скрпљени и Бакир и Комшић.

Која њихова мисија може да буде. Осим рушења Републике Српске. Мислим, лаганог девастирања, умотаног у шаренлаже европских интеграција, реформи и борбе против криминала.

Жељко Комшић јесте добио Љиљана. Али ја мислим да је то зато што је био Хрват и што није имао војничке чизме него само тене. Тако сам и ја добио Значку Примјеран Војник јер сам био најстарији у Касарни ЈНА у Зајечару.

Ну. Комшић је велики заљубљеник слике и бисте Јосипа Броза Тита.

Па је Бакир преко тога прешао не трепнувши.

Емир Суљагић је дјеловао као фундаментални националистички фашистоид, прије него се придружио Демократској Фронти. СТЈ.

Па га је мутинационални грађанин Комшић мртволадно кандидовао против Бакира. Који се због тога није ни почешао.

Када се свему томе дода булументаријум из Републике Српске, јасно је да озбиљног концепта и конекције у том композитном конзорцијуму, не може бити.

То је нешто софистициранија Платформа. Власт састављена од композитних материјала. Мало влакана, од старих пластичних кеса, уздуж, мало туткала, па мало влакана попријеко, па мало љепила за мишеве, па нешто канафе, па двокомпонетног љепила из Турске, па алуфолија за намирнице из бриселске земе.

Дабоме да знам да боља и квалитетнија власт и не треба Бриселу и Америчанима.

Најбоља је композитна власт која ће обавити један корак у пројекту дезинтеграције друштва и тржишта и у детериторијализацији Босне и Херцеговине. Штафетна власт. Која ће након мандата палицу предати другом композиторијуму.

Када се погледа историја босанскохерцеговачких власти, у Сарајеву, од краја рата на овамо, видљиво је да је тај принцип увијек био врхунски.

Једина концептуална власт била је, у посљедњих осам година, у Републици Српској. Са јасним политичким концептом Дејтонске Самосталности и заштите Републике Српске и са развојним концептом на основу продаје телекома и европских кредита.

Зато и смета сваком живом.

БИЧ Коалиција, Босић Иванић Чавић, отишла је у Сарајево без имало политичког и српског достојанства. Без икаквог Политичког Концепта. Јер. Европски пут, војна имовина и борба против криминала и корупције, нису никакав Политички Концепт. То је само дневни попис обавеза. Политички Концепт је јасан координатни систем у коме се види мјесто Републике Српске у предстојећој деценији. Која ће бити изнимно турбулентна. Политички Концепт није попити пола вијагре па подјебавати и чекати, као Словенија, својих пет минута ејакулације. Као што очи јавности замазује Иванић.

То је најтрагичнија чињеница. Без обзира како се завршио цијели пројект Сарајевски Политички Чадор.