3350.

НЕПОСТОЈЕЋИ

ХАРИС

ЈУСУФОВИЋ

Млад момак, Харис Јусуфовић, написао је недавно обичан текст на свом блогу, колико сам разумио, а којег су пренијели многи портали и који је изазвао занимања.

Текст се зове Хоћу да знам шта се десило са мојим комшијама Србима у Сарајеву.

Харис је био на том десетакачком окупљању око Јаме Казани. Било их је десетак. И чуо је причу жене која је досад успјела да сахрани само једну кост своје мајке. Јер су Коштани Срби однијети некуда. У Секундарну Гробницу. Како се то каже Језиком Помирења.

Харис не мисли да ће тај његов текст довести до тога да сви знају све у погледу злочина. Али да може помоћи да Срби око Томашице, нпр, знају шта се десило са њуховим муслиманима. И тако, раком и кораком по земљи Босновини и Херцеговини.

Харис је Млад Момак. То би требало да буде драгоцјено за свако Исподнебо. Кад испод неба не би живјели различити људи, вјере, нације, државе и намјере. Које многи зову Интересима. А, уствари, потпуно исти и исте.

И стога га, не треба одмах убијати у појам.

На неким подручјима Историја, нажалост, има особину да се сабије у животни вијек једне генерације. И у њој се догоди све што би се догодило у неколико вијекова.

Појединци и колективитети не владају њоме. Чак и кад имају добре намјере.

Историја ради шта хоће због људских особина.

Писао сам у својим романима о неким дјелићима те појаве. Људи иду у рат ко на ладно пиво. Лакше је рећи Нећу на ладно пиво него Нећу у рат. Јебо вас рат.

Историја је неко чудо, које су створили људи, а која је на неочит и необјашњив начин приграбила моћ над људима. Па се свако, под њом, осјећа мали, неодлучан и неважан.

Из тог осјећаја проистичу све лоше људске особине. Кад сам мали, неодлучан и неважан, могу да радим шта хоћу, нико ме не гледа и нико неће записати моје неподопштине у жандарску, учитељску или шумарску књигу.

Не схватам, истовремено, да ће све те ситнице, од неодлучности до злочина, бити записане и претворене у Будућу Историју.

Због свега тога је нормално да се око Јаме Казани, данас, окупи десетак људи. А да су десетине, стотине и хиљаде, у току рата, окретале главу, гасиле свијеће, навлачили фиранге, затварали капке, и на пенџерима и на очима, кад су одводили Комшију Србина.

Они нису обавезни да размишљају да то треба одмах спријечити. Јер ће у неком сљедећем добу Историја одводити Комшије Муслимаме.

Нису обавезни да размишљају да је свако од њих, и кад је затворио капке, још увијек сто пута бољи човјек од оног Цаце. А и ако размишљају, коме би то саопштили и шта би то икоме значило.

Зато данас изгледа да су Срби сами отишли у Казане.

А не изгледа да су Казани невјероватно профитабилно берзанско улагање у нечије будуће Казане. И тако Указан. Унедоглед. Укруг.

Харис Јусуфовић. Млад Момак. Њега Историја није, неким случајем само, посула вјечним прахом затварања капака.

Он се искрено чуди над понашањем које га окружује и које и данас траје.

Нема то никакве везе са односом сарајевских муслимана према сарајевским Србима. Нити са односом Муслимана према Србима уопште. То је једно уобичајено људско понашање. Константа. Нешто што је предивљиво и урачунљиво у свако будуће догађање.

Харис Јусуфовић, Млад Момак, то подсвјесно осјећа. Немојте ме шеровати, учините нешто.

Нажалост. Из тог се казана, Харисе, не излази. То је вртња у мржњи. То је Кружни Ток Туђе Смрти. Нашим венама, као и нашим ријекама, тече Мржња.  Нема на карти ријеке чисте од крви. А ако треба, и поток ће крвав потећи.

Појединка се томе не може одупријети.

Као дјечачића су ме, неки одрасли момци, на десној обали ријеке Босне, испребијали на мртво име. Разбили ми зубе, усне и језик. Били су из Которског, преко ријеке, а изговор им је био Ово је наша ријека, шта ћеш овдје. Нисам на томе склапао своју међунационалну свијест. Моја највећа љубав, неходана и недирнута, била је једна Добојска Елвира. Говорили су да је муслиманка. Било их је још. Рано сам постао заљубљив у облике и душе. Кад су женске. Нисам накад мрзио муслимане и Хрвате. А ни Србе. Нисам ни нешто нарочито ни волио, додуше. Временом сам заборавио и крваве зубе и лијепу Елвиру. Под теретом сиромаштва, рада и школе. Посла. Зрелости. Одговорности за свој живот.

А онда ме та Историја, коју сам био заборавио чим сам задњи испи из ње положио, довела назад, на Босну. Нећеш се извући. Треба пуцати на муслимане и Хрвате. Као и сваки мали, неодлучан и неважан појединац, прихавтио сам се тога хладно и безосјећајно. Знао сам да немам куд. Када је разорено Которско, из којег су били они момци, нисам помислио Ето, пизда вам матерна, чија је сада Босна.

Али то није умањило мој учинак у рату, мржњи и у оним књигама.

И нико неће записати мој заворав оног насиља, на Српској Обали Босне, како то неважно звучи, моју љубав за Елвиру, нити мој нестрах од рата и за властити живот. Записаће да сам пуцао на Хрвате и муслимане.

А да данас одем и однесем цвијеће на свако мјесто, на које је отишао мој метак, ништа се не би промијенило.

Зато никог и нема на Казанима. Зато Комшије није брига. Зато је Харис Јусуфовић само један Добар Млад Момак. Али, и то је, од њега, изнад Историје.

ЏИП ДИ

Ушта може да се претвори пар коцака индонезијских палета, пет адинг ролни (точкови), турске типле (осовине), кинески пластични ретровизори и неколико ексерчића и никлованих лимених капица...

У Џип Ди. Чудо технологије из дјечије маште. Може све. Дуби на гузи, пење се на коцке, лежи на леђима са свечетири у зраку, личи на ухоњу, дјелује мистично, има наранџасте окице.

3348.

ДА ЛИ ЋЕ ДОЋИ

ДО НАЈЕЗДЕ ЕВРОПЕ

У БОСНИ И

ХЕРЦЕГОВИНИ

Дабоме да неће. Можда ће то бити нека минијатурна смијешна Осма Офанзива. У виду радних столова, транспарентних простирки на клупама и сесија о људским правима у млаћењу празне сламе.

Европаљани се свакодневно утркују да саопште шта лидери у БиХиС и нова власт, треба да учине још док нису ни стигли тамо гдје се врши нужда. Врши Власт.

И, по обичају, све знају.

При томе никд не кажи шта они, Она, ЕУ, треба да учине.

Једино је нешто другачију изјаву дао Ханес Свобода Црвенооквирац.

Он вели да ЕУ треба да игра проактивну улогу у БиХ јер би Русија могла доћи са бољом понудом.

А овдашњи лидери изјављују како су, у тим Нужди Претприступним Преговорима, усагласили већину политика, СТЈ, чије су окоснице пут ка ЕУ и пратеће Натовање.

Не треба се заваравати.

Као што Еуропљани серу декларативно, тако то чине и наши. Ту смо на нивоу Европске Уније. Ако нисмо и испред. Чак и Адам & Ева каже да је његова странка за Пут Под Ноге. Па у ЕУ.

Свобода открива суштину евроатлантских интеграција.

Никоме није циљ напредак ове или оне земље. Циљ је да се исколчи територија. Да се спријечи Русија.

Нико од лидера, и аукционара за власт, не жели да покаже суштинску разлику између Европске Уније и Русије.

Еунија долази надире само ради Територије. Али на начин да предсобом и засобом, уништи све, од друштва, нације, економије и достојанства. Она диктира правила и процедуре. Банане морају да буду усправне а корнишони величине курчића у смрзнутог Ескима.

А од банане до политике, корак је само.

Мислим, од тржишта до колоније.

И Русија, пак, жели Територију. Али Русија не условљава и не намеће ништа.

Као што ЕУ тражи да промијенимо Државу због Сејдић Финци.

Аукционари, када им понуде прђу, могли би да оду на два студијска путовања. Једно у Хрватску а друго у Мађарску. На првом да виде како пропада Двострука Чланица. На другом да виде зашто се курчи Чланица. И како се бори за властито национално и државно достојанство и економију.

ЖЕНА-ЗМИЈА

И МЛАДУНЧЕ

3346.

ИНИЦИЈАТИВА

*ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ

РЕФОРМЕ*

БРИТАНИЈЕ

И ЊЕМАЧКЕ

-КУПОВИНА ВРЕМЕНА

Приједлог британског и њемачког Мипишта, односно министара иностраних послова, да политичари у БиХ организују Потписивање Самопетиције о Институционалним Реформама, не треба схватити неозбиљно.

Напротив. Иницијативу треба читати у неколико слојева, по вертикали и по хоризонтали. И у три димензије.

1.

Симптоматично је да Самопетицију промовишу Велика Британија, Инглези, и Њемачка. Два рога у три вреће у Европској Унији. То никако не може да значи да се ради о демонстрацији еунијског јединства већ о томе да се Инглези не одричу утицаја на Балкану. На коме су током пријашње блиске прошлости, имали много задивљујућих успјеха. И покушавају да спутају или барем контролишу Њемачки Балканише Повратак. Такозвани Цурик.

Инглези, као амерички додатно убачени елемент у њихов пројект Европске Уније, треба да играју улогу супервизора послова ЕУ на Балкану. Инглези су Еунијски Инцко.

2.

Уводи се нова синтагма.

Институционалне Реформе. Можемо само претпоставити шта то значи. Шта иза тога стоји. И шта се иза брда ваља.

Богато искуство са Међународном Заједницом показује да све почиње безазлено. Интересовањем за неки цвјетић на тканини. А завршава се скидањем гаћа. Демократски или брутално.

Институционалне Реформе могу да значе и буквалне реформе институција. Да буду професионалније, ефикасније, па, рецимо и нестраначкије. Да упосленици иду на вечерње курсеве енглеског језика. То је Генералићево тумачење. Наивно.

Могу да значе и реформе надлежнсти које имају институције. То је један од начина девастације и промјене Дејтонског Споразума и Дејтонског Оригиналног Устава. То је пут за Унитаризацију. Могао би да буде и пут за Федерализацију или Конфедерализацију али досад се нико није регрутовао у тај батаљон. Осим Мрских Срба и нешто Столних Хрвата.

Институционалне Реформе могу да значе и Нову Територијалну Бурду. Нове шнитове.

Зато су два министра нејасна. Нешто као Лагумџија. Једно нуде, о другоме шуте а трећим пријете.

Морали би прије свега да објасне, нашироко и надубоко, шта подразумијевају под Институционалним Реформама. И да то потпишу.

3.

Зима на Балкану биће дуга и хладна. Јер, ако се око овога буде окапало цијели мандат, уз зачине и додатке дјелима у флашици Сејдић Финци и Војни Иметак, БиХ ће остати без још неколико година Историје.

4.

Руси. Герман – Инглиш инцијатива има улогу једне од брана Русији. Русија није у могућности да овдје даје иницијативе. Јер је увијек, на том Пику, издвојена. И у прилици је да деактивно реагује на иницијативе Окорјелог Евростопоља.

5.

Јасно је да ће уз ову Инцијативу ићи још цијели сет мјера и акција. Како би се Бехалидери окупирали и одвратили од међусобног договора, од бриге за своју кућу и њено уређење, од економије. Све то има за циљ чекање и премоштавање времена до Коначног Слома Србије. Када се Србија преломи, када је примакну Еунији и Нато Пакту, тада ће се створити услови и за припитомљавање БиХ. Дотад ће нас пустити да мало будемо Срби, Хрвати и Бошњаци. А кад нам узму Територију, послаће нас у курац и моћи ћемо да будемо штогод хоћемо јер нећемо моћи да будемо ништа.

Лелек Себра ће трајати толико дуго колико се Русија буде могла борити да је не истисну из Србије. Не као конкретне државе већ из овдашње њене константне Интересне Сфере.

Ако се Србија буде изборила за Нинакоју Страну, а да их све привуче као партнере, зашта се у Србији нико не бори, Себар ће се клети ослободити окова и гвожђа.

То ће бити праве Институционалне Реформе.

Ал Рајкула оде у даљину, СТЈ.

3345.

ШЕШЕЉ

ПРОТЈЕРАН

У СРБИЈУ

Коме ли ће првом рећи Можете да ми попушите.

Мада је суштина у томе да је попушила Међународна заједница. Да је попушио концепт српске кривице за све и свја.

Шешељ је тужни завршетак једног времена у коме се Срби нису снашли а које је било пројектовано да протекне баш овако како је и протекло. Цијела нација стоји ни на небу ни на води, окачена на врбацима блиске историје. Као пластичне кесе, неуништиве али продеране, послије поплава.

Никада нисам имао симпатије према Шешељу. И цијелом покрету Чупавих прса, Бијелог лука и Сланине.

Борба за нацију не може да окупља само дивљаке. Тим мора да буде састављен од свих. Нико није на терен извео екипу од једанаест Гатуза. Или једанаест Хаџиабдића.

Тај српски одговор на распад Југославије, у којој су Срби држали већински пакет акција, и заслуга, али и много већи колективно емотивни пакет, био је управо шешељизаторски. Невјероватно искомплексиран, ишчашен, торзиран, ванвременски, непрактичан, неук.

Цијели тај покрет ништа није знао о НДД Сфери. Ништа о томе како се прави Држава. Ништа нису научили од Титовог ангажовања интелектуалаца. Нити од тих интелектуалаца ангажованих за Тита. Нису знали шта су Оријентири Нације. Ништа нису знали о рату и ратовању а прихватили су игру. Наивно пали у њу. Ништа нису знали о промотивним активностима Националних Интереса и Националне Политике. Нису знали шта хоће. А и оно што су натуцали, нису знали да саопште народу. Што је најгоре, нису знали да прочитају шта народ хоће. Шта хоће Срби. Чега се боје. Куд желе а куде не желе. И радије би у смрт.

Ту сторију српске историје треба проучавати као невјероватно вријеме колективног лаицизма и наиве.

Та Шешељизована Србовштина изродила је такве националне будале, и данас их има живих, да је боље да их се не присјећам. Све до Врховног Ботокса. Који данас жари и пали водом и земљом Србијом. Бог вода и прокопа.

Али Шешељ, и цијели тај покрет, као и други појединци, нису никад били криви Хагу. И Међународној Заједници. Ако су криви, криви су Србима и требало је да се појаве на суду пред Србима. Пред Српском Нацијом и пред Српском Државом.

Све што је Хаг, као октроисано врховно лажно међународно право, постигао јесте да је даље срозао Међународно Право и Поредак, на ниво америчког схватања истог. И понизио Српски Народ. Оставивиши му колективну горчину која ће негдје, у будућности, изаћи на површину.

А да не говорим о практичном неуспјеху осуђивања Слободана Милошевића. Као и Биљане Плавшић. Као и Момчила Крајишника. Или актуелним процесима Ратку Младићу и Радовану Караџићу. Никавих конкретних правних доказа није било, нити их има, ни у једном случају. А оно што има, по том основу може у Хаг да оде најмање пет милиона људи са простора бивше Југославије.

Шешељ, као проскрибовани Ждерач Других Нација, отишао је тамо добровољно и био више од десет година. За то вријеме нису успјели ни да исконтруишу оптужбу и пресуду.

Сада не знају шта да раде са њим. Очито их је страх да не умре у затвору. Као и Милошевић.

Зато ће збрзити пресуду Младићу и Караџићу. На искуству са Шешељем.

А Шешељ у Србији.

Ботоксовци су одмах испалили тезу да је он послан да дестабилизује Владу Србије. Долазим, бре, да се светим.

Перфектни Војводини Ученици.

Кад би, барем, Шешељ био крај те тужне српске историје невремена, несхватања, невјере, незнања, несналажења и самопонижења.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

СТЈ. 

ПОСЛЕ БОГРАДА НА ВОДИ, 

СЛЕДИ БЕОГРАД ПОД ЗЕМЉОМ. 

СТАРИ СЛАВЕНИ, 

СА СОЈЕНИЦАМА, 

ПОСТАЈУ МРМЦИ.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ПОРЕСКИ ЕКСПЕРТ 

ЈУНКЕР, 

ТРЕБАО ЈЕ ДОЋИ У БиХ, 

ТО ЈЕ ЗА ЊЕГА РАЈ, 

ЈЕБО ЛУКСЕМБУРГ. 

ЕУ МУ СУЖАВА ПРОСТОР.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

НАЈБОЉЕГ СТРУЧЊАКА, 

У СТВАРИ, ЦИЈЕЛУ 

МАРКЕТИНШКУ АГЕНЦИЈУ, 

ЗА КАМПАЊЕ 

ИМАО ЈЕ ЖЕЉКО КОМШИЋ. 

ЛАГУМЏИЈУ. 

ПРОЋИ ИСПОД ДУГЕ

3340.

УСПОН И ПАД

ЕСДЕЕСА У БИВШИМ

ЕСЕНЕСДЕОВИМ

ОПШТИНАМА

Опет Организација.

Есдеес и прикљученија, разни, дакле, Антирежимски Колаборационисти, освојили су, 2012е, власт у 21 општини, у којој је 2008е побиједио Есенесде. У години златног локалног успјеха. У који је мало ко вјеровао. Јер је тада Еснесде побиједио у неким традиционалним есдеесовима и брадаторадикалским срединама, као што је Вишеград, Рогатица, Шамац, Соколац, Прњавор, Дубица...

Али није успио да изгради организацију па није сачувао власт 2012е. Дио узрока лежи и у неспособношћу сарадње са другим политичким актерима локалних заједница па је власт изгубљена и тамо гдје је било организације, која је, истина, почела да се калцификује. Градишка, Србац, Шипово... као и тамо гдје није било ништа од организације. Требиње.

То је највећи дио узрока побједе Есдееса и Колаборациониста. Јер, Есдеес није имао организацију у тим општинама али је имао способност окупљања Мраке & Свраке против Есенесдеа, користећи и све слабости локалне власти.

Како је сада прошао Есдеес у тих 21ој општини.

Мог пријатеља и узора, животна ми је жеља да будем дуговјечни предсједник странке а да никад не идем на пресудне изборе, Младена Босића, сада нападају како је Есдеес изгубио у свим општинама гдје је 2012е тако блиставо однио побједу.

Неколико чињеница битних је из те 2012е.

·         Није Есдеес побиједио Есенесде у тим изгубљеним општинама

·         Реализован је, на много мјеста, Билећки Сценарио уједињења свих противника против Есенесдеа а са њим, често нису били ни традиционални републички коалиционисти, Деенес и Еспе

·         Тамо бирачи, гласајући Против, нису рекли да су повјеровали у Промјене, К&К и Њу Вејв

Немојте ми на Младена.

Јер није Есдеес у свему томе ни крив ни заслужан. Само је искориштен као и много пута. Па је тако у Требињу дошао Међед а не Есдеесовац. Посљедњи Есдеесовац у Требињу био је Гаџа. Којег се више ни Леотар не сјећа.

Од Губитничких Есенесдеових 21 сада је Есдеес побиједо само у

·         Прњавору

·         Доњем Жабару

·         Власеници

·         Сокоцу и

·         Рогатици.

Детаљи. У Прњавору је Есдеес увијек био јак ко црна земља. Есенесде је, успут, девастирао своју организацију. А Предсједник општинског одбора био на привременом раду у Сарајеву.

Доњи Жабар је мали а Власеница је Мићина. Мислим да сам тиме све рекао.

Соколац нема организацију Есенесдеа, али има Цицка и Есдеесову структуру. А и Чоловићев је.

У Рогатици је Кандидат Јагодић радио за себе а не за странку и Појединачне Кандидате.

Од Изгубљених 21 Есенесде је, сада, побиједио у

·         Дубици

·         Оштрој Луци

·         Костајници, напола

·         Градишци

·         Српцу

·         Кнежеву

·         Шипову

·         Петрову

·         Теслићу

·         Шековићима

·         Хан Пијеску

·         Трнову

·         Вешеграду

·         Чајничу

·         Рудом и

·         Требињу

У свакој од ових општина Есенесде је имао бољу организацију од Есдееса. Чак и тамо гдје је била значајно девастирана, боље је обновљена него што је Есдеес успио да унаприједи своју.

У свим овим општинама Есдеес је слабије организован од Есенесдеа.

Само је Билећки Синдром брже прошао. А сви они којима је Есдеес ваљао 2012е сада су му ВратилиК.

Велики Вучуревић, у лику Младена Иванића, отишао је у Сарајево. Заслугом Есдееса.

Ма. Можда ми Босић и није баш неки узор.

3339.

АУСТРОУГАРСКИ

УЛТИМАТУМ

ШТАЈНМАЈЕРА

& ХЕМОНДА

Хиљаде вас је прошло кроз Босну и Херцеговину, као крај Турског Гробља. Били сте овдје оно што не можете бити ни у вашој улици. Накупили се пара као многи у вашим земљама који раде цијели живот или чије породице генерацијама музу неолиберализам. Ви сте умилна хорда бјелосвјетских проналазача. Сваке четири године измислите нову стварчицу, пријавите нови патент. Помирење. Функционална држава. Један глас. Сејдић Финци. Реформе. Промјене. Борба против К&К. Евроатлантске интегрције. Институционалне реформе.

Ово је почетак мог писма Странцима Усранцима. Мог животног дјела. За које ћу добити Нобелову Награду. А које ће се завршити великом реченицом. Као што је некад била Пролетери свих земаља, уједините се. Или Баук Кружи Европом.

Та реченица ће бити Маму Вам Јебем.

Људи нас, та Европа, Међузај, Странци Усранци, зајебавају још од првих демократских вишестраначких избора. Још од признавања независности.

А ми се уживјели. И стално регрутујемо главне глумце, натуршчике и статисте.

А сви се сводимо на на ону Зијаха Соколовића. Стоји у дубини кадра и шути. Ал чојек шути, јебо матер.

Тако и ми глумимо активну улогу у Босни и Херцеговини.

Шутимо. Мислим. Шуте. Нико не смије да прдне.

То су увидјели и савјетодавци па су сугерисали Шефовима Дипломатије, како то звучи У Дубини Кадра, Британије и Њемачке, Филу Хемонду и Франк-Валтер Штајнмајеру, да напишу отворено писмо Нама. Видјели од Копање.

То није писмо. То је Улитматум.

Мада ми не пада на памет да га цитирам и да то доказујем.

Али у њему стоји да су они, Шефови Диломатија, предложили да ЕУ тражи да се политичари у БиХ, који су изабрани, да се обавежу на два начина.

Писаном Изјавом на провођење институционалних реформи на свим нивоима државе. Прихватањем обавезе да ће са ЕУ договорити Мапу Пута.

Све остало је Чистоје Сраније. Ако БиХ жели да приступи Европској Унији, онда... Реформе које тражимо јесу оне које ће имати позтиван учинак на људе широм земље... желимо да демократски систем учинковито функционира... у српском преводу: да вас гузимо уздуж и попријеко. Итакодаље.

Да ли ова двојица Шефова Дипломатија, и њихови савјетници, мисле да су Хасо, Хусо, Јозо и Чедо, заиста будале.

Па да не виде те благодајке Европске Уније. Ту, у сусједству. На примјеру Хрватске.

Ушла је Кроација и у Нато Пакт и у Европску унију. Па шта. Цијели Нато и вас Брисел гледа како земља умире, липсава, копни, раздире се, нестаје. Као пијавица на врелом пијеску Сахаре. И шта подузима. Ни Реформом да мрдне.

Тај морбидитет Ултиматума људима у Босни и Херцеговини, Србима, Хрватима и Муслиманима, који су, по њиховим замислима, тако искрено ратовали четири године, правећи од себе будале и злочинце, увијен у разне облике и обланде европских интеграција и демократије, које пас с маслом не би, један је од најцрњих колонијалних односа у цијелој историји.

То је однос према домороцима у Двадесет Првом Вијеку.

Неће отворено да кажу. Али хоће да им предамо Косово.

3338.

СЛАБОСТИ

АМЕРИЧКЕ

ДЕМОКРАТИЈЕ

А, ко је будали рекао да у Америци има Демократије.

Били су избори за Представнички дом и Сенат Сједињених Америчких Држава. Републиканци, то су они који нису Обамини нити је Обама њихов, освојили су 242 мјеста а Демократи, то су они Обамини, али као да су Тадићеви, Бориса, освојили су 174 мјеста. За још 19 мјеста ЦИК броји гласове. Хасо погубио записнике а Чедо пролио пиво по гласачким листићима.

Углавном. Обама прошао као Босић. Џаба Предсједник. Нако. А има Мисију. Први црни Предсједник Америке.

Обама је, и као Црни Кандидат, ушао у политику на Велика Врата и на Белом Коњу.

Одмах је рекао Промијенићу Систем Одлучивања.

Лаик. Мора да га је савјетовао исти онај који је савјетовао и Лагумџију. У овим изборима.

Нећеш никад промијенити систем одлучивања који одлучује ко ће бити предсједник.

Амерички Предсједник је само Извршни Подсекретар много видљивих и невидљивих трансам и интертранс корпорација са интересима који надилазе и Конгрес, и Америку и Предсједника и Кип Слободе.

Нисам гинеколог али могу помоћи.

Не мислим на једнооки дубљи увид.

Америчко предсједниковање би требало ограничити на један мандат.

Два мандата су превише времена. Јер противнику даје шансе да се реорганизује и консолидује. Што у пракси значи да му ударе усијани жиг на гузицу а уврну муда и завежу, мртвоузице, индијанским ликом од коре непознатог дрвета, које нико не може да прекине.

Друго. У првом мандату, одмах послије половине, Президент почне да мисли на други мандат. А не на Америку.

Треће. У другом мандату не мисли ни нашта. Па задња четвртина му служи да нађе најбољу саксију, да се посади у њу, као Предсједник Месић Фикус. И не ради ништа.

А нарочито је непријатно када се дође у овај случај. Твоји изгубе у Представничком Дому. А ти Президент. СТЈ.

Шта ће Обама сада да ради до краја мандата. Тандата мандата.

Ну. Главни проблем америчке демократије је у занимљивом саопштењу Цика.

Излазност. 75 посто бијелих бирача. 12 посто Афроамериканаца изашло. На изборе. Само неки су при томе изашли и из куће. Као и Хиспаноамериканци. Њих је 8 посто.

Јасно је, дакле, ко има користи од Америчке Власти. Они који су заинтересовани и они који излазе на изборе.

Јасно је ко су бирачи и нације трећег и четвртог реда.

Бијелци су и даље Бијелци. Као у доба најбољег расизма. Оног Антииндијанског. А Црнци су постали Афроамериканци. Мексиканци су постали Хиспаноамериканци. Шаренолашци.

Треба јој, Америци, неки Штајнамјер и Хемонд да упуте ситну књигу, писмо преко Саве. Очекујемо Реформе.

Мада бих им савјетовао да не троше вријеме.

Најбоље Реформе Америке провешће Кина.

3337.

СРБИ У ФЕДЕРАЦИЈИ

КАО ХУМАНИТАРНА

ПОМОЋ

Након великих изборних поплава, гдје се бирачи којих има вишка, мажу гласовима и по гузици, гласајући у бошњачким општинама за извјесног дволегитимног Рагужа, стигла је вијест да је поплављеним парламентарним клупама хитно потребан одређен број Срба, да се демократија, као топлим ћебадима, огрне Србима. ЈТГ. Јебем Ти Глас.

Док се хуманитарне организације не организују, упомоћ је, срећом, прискочио ЦИК. У цик новог мандата измислио је одређену количину Срба. Некима одузео мандате, неким превјерио а некима, који су ни лук јели ни глас мирисали, овјерио.

Све за Србе.

Истовремено. На другом крају Босне и Херцеговине и Српске, Младен Босић, у складу са најбољом европском праксом народњака, изјављује да Коалиција Домовина, која у Народној скупштини има пет мандата, легитимно представља своје бираче и да су они потпуно равноправан партнер њима, Есдеесу, у разговорима око формирања власти.

Тај Есдеес, у коме Босић није тада био ништа, како кажу оснивачи Есдееса и Републике Српске, све је, кад је требало, учинио да Срба нема у данашњој Федерацији. А политички је, послије Дејтона, спречавао и повратак балијама и усташама.

Добро. Времена се мијењају брже него људи. Вјетрови дувају и кад је киша и кад је сунце. Али увијек стоји питање Шта је најбоље за маслачак. Маслачак је у реченици крхка национална структура Срба у Српској или у БиХ.

Босић би, са својим десничарским Есдеесом, међу чијим посланицима је и Соња Караџић, због које сарајевски медији пиште кано гује љуте, требао јавно да саопшти своју националну политику. То он не мора да ради због своје политичке каријере, што се мене тиче може да је ННК, али мора да то учини због Српске Демократске Странке која је важна странка у Републици Српској. Јер има много бирача и посланика.

За такву странку се мора знати иза чега стоји.

То да је Домовина легитимна, то је дневна практика.

Босић и Есдеес би требао да саопште шта ће учинити да се не измишљају Срби у Федерацији.

Питање је много комплексније од новинског расправљања, ових дана, како је неки турчин узео српску националност да би попунио неку квоту. И како је ЦИК узео мандат овима а дао га онима, због измишљеног Србина.

Срби у Федерацији, дакле, немају статус ни мањине. Они су људи из Блока бр. 5. За цртање и ликовни одгој.

Истовремено, у Републици Српској, за те Домовине, гласају непостојећи људи. Бирачи који не живе овдје и неће никад живјети. И ником ништа.

Битно је да је установљена неуставна, недемократска и недејтонска Конститутивност Свих Над Свим. И да ријешимо СИФ.

А што су Срби у цртаном филму, то ништа.

Јебига, кад имаш Мисију, не мораш се бавити Србима.

3336.

СТРАНАЧКА

ОРГАНИЗАЦИЈА

КЉУЧ ЈЕ

ПОБЈЕДЕ ДОДИКА

И БЛИЗИНЕ ТАДИЋА

Аналитика Првих 50 Процената за Додика и Тадића има пред собом друкчије резултате и друкчији однос снага и технологија него што је то био случај са релацијом Жељка Цвијановић – Младен Иванић.

Овдје је Додика изнијела Организација, и оно што је остало од ње након хаотичне санације послије локалних избора 2012е и слања Извршног Секретара у Сибир. Коликогод је субверзивна београдска маркетиншка аматерагенција форсирала Лик И Дјело а у организацију на терену уносила хаос.

Међу првих 5о процената за Додика, који се крећу од 88,71% (М. Град) до 71,68% (Рудо), шест је бирачких мјеста са подручја Мркоњић Града, највише, четири са подручја Бањалуке, четири са подручја Рибника, три са подручја Зворника. Имамо још, од релевантних за разматрање, по два из подручја Градишке, Приједора, Лакташа, Добоја.

Није случајно.

У Мркоњић Граду организација Есенесдеа је већ годинама, из избора у изборе, врхунска. У Бањалуци је у овој години обновљена и покренута а кориштена боље него за локалне изборе 2012е. У Рибнику је организација такође већ изборима перфектна, са високим процентима, а није успио да је уздрма и напад Екстерних Мајкуна прије три године. У Зворнику је спојено неколико изборних практичних и перманентних технологија у организацију која је идеално састављена, без феудалних појединаца али са стотинама важних активиста.

Градишка. Приједор. Лакташи. Добој. Само по два биралишта су по процентима међу првих педесет. То је недопустиво мало. Јер се ради о великим бирачким просторима, Приједор и Добој, и традиционалним Есенесдеовим срединама. Лакташи и Градишка.

У Приједору је Организација атрофирала у задње три године. Иначе је била веома добро структурисана. Али немогућност да се супротстави Павићу, и неодлучност Савеза за то, учинила је своје. У Добоју је организација Есенесдеа годинама феудално уништавана и још је само, на неким мјестима, држи омладинска структура формирана уназад неколико година. У Градишци је организација девастирана од фосилизованих локалкних калцификата, након познатог омладинског продора у одборничке клупе, 2008е. Након тога је почео пад јер су Калцификати схватили да губе контролу. Па им је формализовање организације и њено стерилизовање, било најкраћи пут за овладавање процесима. И губитак локалне власти 2012е. Лакташка организација је такође у силазној путањи. Дио узрока је протјеривање Мише Тополовића и Николе Баштинца.

Од осталих великих гласачких подручја имамо још Требиње и Бијељину.

У Требињу није уопште постојала организација. Након Ћуковог губитка избора 2012е, остало је само пола мјесног одбора. И закључана канцеларија. Од тада до данас, нема шта се није догађало. То је за седам гусларских вечери Филипа Вишњића. Углавном, сви су се уздали у Молитве Владике и Додоле Додика. Које би требале да донесу кишу гласова. Организација која је изграђена у неколико мјесеци ове године, мимо свих правила, донијела је нешто резултата. Али за локалне изборе, Есенесде и даље нема ништа.

Бијељина. Поплаве су мала маца. Какве потпое је доживљавал бијељинска теренска организација Есенесдеа. Бијељина је коначан крај вишегодишње и вишемандатне волунтаризације у страначкој организацији, насиља над и елиминације здравих активиста на терену, кабинетизације странке, јер толику организацију не може водити неко ко сједи у кабинету у Бањалуци. Можда би требало пробати да сједи у кабинету код Франсоа Оланда.

Бијељина је један од примјера и самоуништења организације. На више начина. Од Екстерне Моћи до генерисања фракција. Али, за мене као овисника о организацији, најзанимљивија је појава девастирања Мјесних Одбора и увођења такозваних Координатора. Које нисам нигдје поменуо и никад предложио нити дозвлио. Нити је то урадио нити један страначки Орган. Координатори су бјежање од терена. Ко ће радити са толико Мјесних Одбора. Кад то чујем подмазујем М84.

Тадић.

Тадића је, до Додикове близине понијела Маса Против. Он иза себе нигдје није имао организацију. Ни у Есдеесу ни у Педепеу.

Међу његових Првих 50 Процената 15 је са подручја Бијељине, 8 са подручја Шамца и 4 са подручја Брчког.

Уништавање бијељинске организације Есенесдеа, чак и уз пасивност Миће Мићића у првом полувремену кампање, донијела је високе постотке за Тадића. И велике бројеве. У Шамцу је поплавна несрећа учинила своје а организација Есенесдеа је и иначе била у силазној путањи. У Брчком организација Есенесдеа, већ годинама, само дјелимично постоји. Сада је то екстазирано.

Тадић се, дакле, поред Цунамија Против, овако, незаслужено, по политичком капацитету, приближио Додику и због дезорганизације Страначке Организације Есенесдеа.

Суштински хитни задатак Есенесдеа јесте изградња и реновирање Хоризонталне Организације стандардизоване као 2000 Мјесних Одбора. Спајање Вертикалне Кадровске Политике са Хоризонталном Организацијом. Омогућавање пропусности страначких слојева. Орбитовање само оних чији резултати су мјерљиви и видљиви.

Што је лако рећи.

Док Велика Политичка Странка не схвати да је мали Мјесни Одбор све, неће имати стабилност. Унутрашњу и резултатску. А мала нестабилност, унутрашња и резултатска, може да сруши сваку ВПС.

У Главној канцеларији Есенедеа у Бањалуци запослено је двоје који су и организациони активисти. Они су, у слободном времену, предсједници Мјесних Одбора. Росуље 7 и Росуље 8. Једно је магистар наука а друго је са средњом стручном спремом. Вања Малиџан и Брана Стијаковић. Остварили су  најбољи резултат у том свом бањалучком реону. Гдје, иначе, Есенесде није био сјајан.

Зашто су један организациони експерт и један организациони почетник остварили врхунске резултате. А преузели су Мјесне Одборе ове године.

Па зато што су знали шта је Мјесни Одбор, шта треба да раде и што су им чланови Есенесдеа и бирачи били најважнији.

И што су имали Градску Организацију иза себе.