3190.

ДОЛАЗИ ЗИМА.

РУСКА,

У УКРАЈИНИ.

Украјинци би требали да се врате учењу историје. Имали су наук у Хитлеровом рату. Ратовао је ту Хићо. И они са њим. Послије се Руси, од Стаљинграда, завратили.

А ако им није јасна баш властита историја, могли би погледати румунску. И Румуни су били на Стаљинграду. Па први попушили. Па онда Руси, кад су се завратили, прегазили Румунију и увели је у Соцлагер. Да јој мало јебумамицу.

Да не помињем Пољску и њихову, прије Хићиног рата, опсаду Москве и понижење Руса.

Углавном. Код Руса све што купиш, испоручи се.

Кад је онај глупи Перестројац, Горбачов, насјео на варку и пристао да размонтира Варшавски Пакт, Совјетски Савез и Берлински Зид, Руси су били широке степске душе. Дали су Крим. Дали независност. Американци су дали лаж. Неће се Нато ширити на Москву.

Украјинци, умјесто да буду захвални и буду барем неутрални, почели су да челом ударају у америчку потрбушину.

И шта сад.

Један Чоколадац и један Боксер треба да спасу Украјину. ОћеК.

Нема шта Збигњев и остали не раде. Од санкција до рушења авиона. О барутним доларима да не говорим.

А онда се појави парада ратних заробљеника.

Једна од најпоетскијих сторија рата. Коју могу само Руси да режирају.

Сви су мислили да ће Путин попушити и извршити инвазију на Украјину. Чак су и љубитељи били разочарани што то не ради.

Ствар стоји потпуно другачије. А то Амери не разумију. Они ратују плејстејшном. Отако су најебали у Вијетнаму, не силазе на земљу. А да сиђу, видјели би шта су усране ноге са стражње стране.

Нема бољих ратних тактичара и стратега од Руса. Зар није било доста школе по равницама од Москве до Рајхстага.

Руси у Украјини су пустили Украјинске наивце да уђу у неке градове, да се осоколе офанзивом, да почну да проглашавају побједу и најављују повратак Крима.

Какви Будалаши.

Руси у Украјини су их навукли на танак лед и широк фронт. Сада су разјебана банда па пропаганда, великодушно, позива Русе у Украјини да им оставе коридор за бјегању али да иду пјешке своме милом Чоколаденку. А да тешко наоружање и механизацију оставе. Руше им авионе ко скакавце. Играју се с њима мачке и миша и чекају зиму.

Борба са таквим тактикама и стратегијама, и Русима, захтијева МПВ, Морално Политичко Васпитање на највишем нивоу. А њега одавно нема. Ушао је Збигњев са кокаколом и Порошенко са чоколадом.

Ништа тако не уништава морал како кокакола.

Сада Безморалци зову Нато. Куку и помагај.

А Путин мирно каже Нека не забораве да смо ми једна од водећих нуклеарних сила.

Ето. До чега може да доведе један обичан украјински дроњак.

3189.

МАЛИМ НАЦИЈАМА

НАЈПОТРЕБНИЈА ЈЕ

ШИРОКА

СОЦИЈАЛНА СТРАНКА

Не кажем да нису потребни и конзервативни кретеноиди, Фелационисти и Колаборационисти, нпр. Али више у улози боцике и чичка, да мало опомињу на зло.

Широка социјална странка, Странка Социјалног Савеза заступа оне слојеве, који све више постају један слој, који су страдали у неолибералној глобализацији, транзицији, територијализацији и свеопштој западној деструкцију православног и славенског свијета.

Странка Социјалног Савеза укључује у свој корпус и бившу радничку класу, и незапослене бесперспективце, и вјернике, и сељане и пољопривреднике. А поштене интелигенције колико дође, дође.

Таква странка говори у име тог широког слоја. Није убједљива само због тога што има много чланова и много гласова. Већ има и много друштвених, социјалних, егзистенцијалних, слојева.

Очување такве странке, Странке Социјалног Савеза, врхунски је национални циљ. Не могу да кажем да је једнак очувању цркве, језика или земље. Али, јесте један од пресуднијих циљева.

НДД Сфера, Нација Држава Друштво, сама са собом и са свијетом, са територијалистима, завојевачима, сусједним непријтељима и сусједним недобронамјерницима, чак и са браћом, комуницира преко политичког рјечника Странке Социјалног Савеза.

Свака друга странка има сужен вокабулар, сужену оптику, сужен спектар кредибилитета.

Стога је недопустиво ССС инфицирати финансијашима, тајкунима, интересима, парама, непотизмом, каријеризмом, ауторитарношћу, ортодоксношћу, екстерном моћи, удбашима и убаченим ненародним елементима.

У тренутку пораза на изборима, чак и само за пет или десет посто гласова, таква странка се распада. Као странка Бориса Тадића.

Јер сви побројани, и непоменути, одлазе под друге чадоре и скуте. И собом носе своје ванстраначке релације и моћи, тражећи ново гнијездо, топлу коку, гдје би своје моћи излегли у размјери да могу да јој поједу батак, џигерицу о врат.

Странка Социјалног Савеза је креатор НДД оријентира. Она, својом социјалном ширином, креитра координатни систем и систем вриједности једног друштва. Иначе ће Цеца Мишко и Бизмиз преплавити све.

Свако ко дјелује као генератор у ССС, или у јавности и политици у њено име, мора да буде потпуно извраћен. Пред Богом, пред Јавношћу, пред Странком.

Нема мјеста питању Има ли нешто што Ми, Јавност и Бог не знамо.

Ако има. Па, онда пљунеш и залијепиш етикету Неупотребљиво.

И ногом удупе.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

КАД СРБИЈИ 

НЕКО СКИНЕ КАПУ, 

ЗНАЈ ДА ЈЕ 

СРБИЈА СКИНУЛА ГАЋЕ

3187.

ВОЗ КРЕЋЕ

СЕДАМДЕСЕТТРЕЋЕ

А СВЕ ЋЕ ЦИЈЕ

ПОБИЈЕДИТИ

ИНВЕСТИЦИЈЕ

Морам признати да сам технолошки застарио. Црко процесор.

Једно вријеме сам био дресиран да детектујем сваку могућу јавну будалаштину а данас видим да сам почео да промашујем.

Промакла ми је Велика Идеја. Жељезничка Пруга Београд Сарајево.

Евидентирао сам Београд Бар и видио како Вучић и онај загребачки сиротан показују Меркеловој неку карту. Сјетио сам се седамдесетдруге, београдске, године и пјесмуљка од чијег се радијског понављања није могло дисати. Воз креће седамдесеттреће. Мислило се на пругу Београд Бар. Кад је воз кренуо, богзна, јер сам, у међувремену, дипломирао и отишао из Србије. А како је кренуо, види се по берлинској торби. Вучић тражи од Берлина да се укључи у реконструкцију. Ваљда ће бити нешто. Њемачка треба да прва избије на Бар.

Али Пруга Београд Сарајево.

То је седамдесет и осмо свјетско чудо.

Према тој идеји Београд на води је већ реализован.

Можда се, успут, реализује и Велика Идеја Есдееса. Пруга Бањалука Бијељина. СТЈ. Скретницу Ти Јебем.

Дакле. Берлински Меркел Конгрес је медијски веома добро искотрљан.

Чак и Данас, санџачки лист који излази у Београду, који је дистанциран од ПППВ, барем у покушају, доноси насловчину.

Европске инвестиције одговор на руски изазов.

Какав соцреализам.

Још јуче је објављена обимна студија како капитал одлази из Европе. Ради се о милијардама долара. Европа је у рецесији, штедња је, извјестан је дуготрајан скукоб са Русијом, у који је гура Америка, па капитал није луд.

Одакле ће стићи европске инвестиције Балкану, Србији и БиХ. Кад Европа, и без свих тих криза, не завлачи руку у свој џеп чак ни увијек када претходно завуче нешто друго у туђе дупе.

Ако ће инвестирати као Фиат и Арапи, прођи ме се кесо.

Оно што практично може да добије Меркелова јесте само перцепција да је ово подршка меканим балканоидима. Да не употријебим неколико од својих омиљених ријечи. Да бирачи мало, на изборима у БиХ, одустану од тврдолинијаша. И перцепција да ПППВ има апсолутну подршку Немачке, бре. Али. Чим се бирач суочи са овдашњим бирачким мјестом, прорадиће стољетни гени.

Исто тако. У Србији, када ово Немачка, бре, пријеђе из подсвијести у свијест, имаће контраефекат.

А инвестиције. Дајте. Лакше је организовати рат него довести стране инвестиције.

3186.

БЕРЛИНСКИ

КОНГРЕС

Опет Њемачка и Аустрија окупљају Балкан. А Ердоган се устоличава. Јебесењему.

Да је среће, да није било несреће, Њемачка би данас дошла у Београд и тражила подршку да мало прича са Русијом. Овако пошто је поразбијала, уз помоћ других Збигњева, Балкан, сада ту дробеж зове на читање декларације.

А ја се понадао да ће се договорити двоцијевни тунел Чавоглаве – Берлин којег ће моћи да користе сви. По абецедном реду.

Од алпско – јонских аутострада, пруга и летова на Марс, и других Просерица које су натукли Балкалини, посебна врста балканских пајаца, остало је само обројчано констатовање Њемачке шта треба да се ради у четири наредне године.

Ко да су ишли на олимпијаду, СТЈ.

Завршна Декларација Предсједавајућег Конференције, нешто је стилскија него Комунике Охаера. Има више подјебице, сарказма, завлаке и навлаке.

Нпр.

Њемачка је свјесна своје одговорности за мирну, стабилну, демократску и правно-државну будућност Западног Балкана и даље ће подржавати регион на том путу.

Премијери Србије и Косова су поново потврдили своју одлучност да убрзају нормализацију односа.

Вози Мишко.

Мене, међутим, посебно занима, шта је Предсједавајући Конференције рекао за БиХиС.

Рекао је: Тамо гдје добар утицај регионалних сусједа може олакшати савладавање унутрашњих политичких изазова, мора се и користити. Ово се у посебној мјери односи на оживљавање процеса реформи у БиХ.

Шта је, Чизна, главно.

·         Њемачка и Аустрија поново дају аусвајс на Балкану.

·         Каква пруга Београд Бар, Јадранско Јонско и други аутобанови. Најважнији је брзи аутопут Београд Приштина.

·         Добар утицај регионалних сусједа.

Ово треће ће нам доћи главе.

Када у Хрватској побиједи Хадезе Карамарка, Човић ће се полијевати и кипућом водом. Нема Трећег. То је ионако српска прича.

А када се у Београду још мало мјењач залије уљем, па убрза, скочиће се Српској заврат. Оживљавање реформи се, иначе, изводи, дављењем.

Да. Умало заборавих. Њемачка је нагласила значај могућности које дају ИПА фондови.

Обимна њемачка декларација, лоше систематизована и изнимно лоше преведена, знак је да ће Њемачка користити све балканске механизме самоуништења, уз њемачку прецизност и бизмаркичност. Знак је да су Инцко и Соренсен вишак. Ванбилансна категорија. Знак је да се очекују даља срцедрпљујућа пренемагања са београдских говорница. Знак је да Србија и Хрватска, опет, треба да обаве прљави европски посао у БиХ, како га, за свој рачун, не би обављала Турска. Мада Турска на то неће гологузити на савијеном грабићу. Знак је да ће се овдје, у БиХ, тражити улизице и понизице. Знак је да ће бити хаоса. Јер. Њемачка подржава парламентарну демократију. И улогу опозиције у парламенту. Али подржава и цивилно друштво и уличну калдрмократију. Конзорцијум Фридрих унд Конрад.

Јасно је да је Њемачка осокољена хвалоспјевима који су стигли из Београда. То јој је дало елан да Уљети. Помињање четверољетке говори о томе да је ово дугорочан посао Берлина. Успутно помињање Француске и никакво помињање Брисела, отвара ново поглавље у територијализацији Балкана.

Нејасно је да ли ће Њемачка, када се овдје темељније инсталира, користити Балкан у трговини са Русијом или у послушности са Вашингтоном.

3185.

КО СМО МИ

КОЈИ ЋЕ ХАПСИТИ

ПО БОСНИ

Да се још увијек не зна ко је ко у БиХ, чудо је.

Добро што се није знало прије рата. Па је Сарајево мислило да су све то Босанци. Ми, Босанци, ЈТБ.

Јебем Ти Баклаву.

Али, ни данас се не зна.

Онај прозукли новинар комунистичког, столњачког, Ослобођења, јутрос помиње двојицу ратних протува, а обојица су из Сарајева. За Алију каже Вођа Отпора. За Крајишника каже Други Човјек Агресора.

Тако испаде да су Приградски Срби извршили агресију на Турски Караван Сарај.

Данашњи Каравансарајци мало друкчије не знају ко је ко.

За њих постоје Ми и Ови из Ереса.

Ми смо из Сараја. Из Царског Мјеста. Тамо ђе насљедна лоза ниче, ђе зором почиње акшам, ђе све бехара и све цвјета и ђе се дивани о свачијој судби.

Бакир Изетбеговић, Насљедник, некидан је негдје запријетио да ће Ми вјероватно ухапсити Зубца. Као што смо смијенили министра.

Многи наивни гласач по сокацима и мемлуцима помислиће одмах да смо ми Странка Демократске Акције. Припрости вјерници помислиће да смо ми Џамија. А обошњачени дио јавности помислиће да смо Ми Муслимани.

Само прави Сарајци, не укључујући приградске било које вјере, знаће да смо Ми мала група аскера која влада Сарај Ћаршијом, Странком.ба, Турском, Патриотизмом и Судбином.

А то што раде Ови у парламенту, Ови у амбасадама, Ови из другијех странака, то је нако, нек има.

Дакле. Кад Бакир каже Ми, умилно, сниснодљиво, низ брадицу, не мора пријетећи и оштрогледно, он мисли на Себе и још тројицу или четворицу.

То је виши ступањ старе турске владавине. То је далеко изнад Партикрације, посебне врсте партијске демокрације. То је далеко изнад Аутократије. Изнад Сектократије. Изнад Клерократије.

Од Бакировог Ми и гованце умре у сваком Оџи.

Умре и у Фахри. Зато, јадничак, толико оре и грми по Бакиру Сину, Турској, Црвено Зеленој коалицији, Пљачки.

Само је Златаган миран јер је Мими. Он је близу Ми па повремено чује шта се причало иза Ми. Зато стално кандидује прилуде за Предсједништво. Да се Ми не узбихузурете.

Пријетња Бакирова Зубцу Сипцу, није пријетња једног Насљедног Бошњака једном Србину.

То је превазиђено.

То је пријетња Држави, које су им пуна уста кад треба таманити Србе, пријетња некој институцији која се дрзнула да радећи свој посао, завири преко тарабе и код Ми. Односно, код неког ко је под окриљем Ми.

Ми Каида.

3184.

ЦКС

КУЛТУРИЗАЦИЈА,

ПОЛИТИЗАЦИЈА,

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА

Цеца Карлеуша Северина. ЦКС. Балканска робна марка високе технологије. Као СКФ. СТЈ.

Како су нестали социјалистички директори, настали су тајкуни. Како су нестали Соури, појавио се Конзум. Како су нестали Централни Комитети, појавио се Организовани Државни Криминал. Како су нестале Курве са ноћних жељезнички станица, појавиле се Умјетнице на естради.

Курве Естраде су дијамантизоване оштрице спајања, под великим притиском и на великој температури, три неоходна елемента. Медија, Криминала, Популистичких Политикоида.

Уназад двије деценије на сцени је противприродни блуд таблоидизоване штампе и таблоидиотизованих телевизија, у кревету, са политиком. Ослобођени талент криминализованих гена искористио је тај петинг и увукао се у кревет. Најприје као трећи а онда као први.

Зато имамо телевизије које су приватне а које су увијек уз власт. Или уз Опозицију. Сада имамо и власти које су уз телевизију. Политика, која је имала намјеру да прикрије догађања у кревету, и постсоцијалистичку пљачку, почела је да форсира Умјетнице које би опсјениле народ у бациле га у занос општег колективног петинга.

Тај социолошки рецепт, комаптибилан са међународном пљачком ресурса, тржишта и надлежности НДД Сфере, показао се као савршени перпетуум мобиле. Који функционише и данас.

Данас је Северина Пјебачица апсолутни господар медијског простора и догађаја. Да данас постоји Савез Комуниста Југославије, Северина би отворила њихов наредни конгрес. Да излази лист Комунист, Карлеуша би му била колумнист. А на фестивалу партизанских револуционарних пјесама, химну Колико је на Козари виса, Још је више силиконских сиса, пјевала би Светлана Цеца Ражнатовић.

Као што је Сјеберину на нови ниво подигао аматерским снимак и аматерски секс на бродици, тако је Цецу у Национале разред винула њена пресуђена кириминализација и удовичаство криминалца и дивљака Српског Јединства.

Оне су, нарочито Цеца, идеали дјевојчица и дјевојака, без обзира на морално, законско и друштвено дно са којег долазе и на којем се још налазе.

Карлеуше, Сјебуше и Цецуше претварају цијела друштва у један велики Мегапинксел. У слику једне велике ружичасте тачке.

То је једнобојан, једносмјеран и једнократан свијет који се руши спознајом да више немаш сисе као цеца, дупе као Севе и ноге као Карлеуша.

Трио НДС, Ноге Дупе Сисе, генерише нови слој друштва, слој културолошког сумрака, који, опет, поставља друштвене и политичке координате као оријентире општеприхватљивог мјерила и понашања.

Шта се може учинити.

Да ли забранити стадионе или забранити публику. Или Сарајево Филм Фестивал. Или свима набавити бродице да се јебу ко мршава кезмад. Или барем као Севе.

Друштво, политика, озбиљни медији и јавна сфера уопште, требају да престану уздизати и позлаћивати Трио НДС. Да их остави у жбуњу и под шаторима, на борбама бакова, тамо гдје и припадају.

Та жбуњарска, шаторашка, међуножна флора и фауна један је од путева насилне деполитизације друштва.

А друштво које изгуби политичке оријентире, које допусти да их се разједе од стране западних либералних вриједности, од стране домаћих опанака са штиклама и од стране вјештачких еуро и курцо интеграција, избубило је трајну способност бриге о себи.

Јер политика није само предсједник владе или парламент. Политика је начин управљања НДД Сфером. Начин опстанка.

А жбуњаре са микрофоном, међу сисама, међу ногама и међу нама, нису ништа друго до сумрак ионако Тамне Стране Мјесеца. 

КАД НЕ МОЖЕШ

НИШТА

ОНДА КУРИРИ

ПОСТАЈУ ГЕНЕРАЛИ

Видим. Сви знају шта ће да траже од Ангеле Меркел. СТЈ, Ангела Меркел је постала Дјед Мраз. Те Јадранско Јонска Цеста, те пруга Београд Бар, те аутопут кроз БиХиС, да Хрватска не мора да гради свој.

Само Курир Јовица, србијанске новине, зна шта ће Меркел тражити од Вучића.

Курир и Професор Симић са ФПН.

Тражиће да се одмакне од Додика. Пошто су успјели да га одмакну од Русије.

ПППВ Вучић је, већ послао јавни брзојав Ангели Меркел. Он се неће мешати у изборе у Републици Српској.

То може да се тумачи на стотину начина. Али. пошто је Њемачка, некад, створила чувену машиницу за шифровање, Енигму, Ангела Меркел ће, насљедно интуитивно, дешифровати поруку ПППВ.

Не подржавамо Додика.

Јер само то може да значи став Нећемо се мешати у изборе.

Та одгонетка Не Подржавамо Додика, много је веће тежине од оне коју је Вучић могао такође директно да умота. Подржавамо Иванића и Тадића.

Дабоме да Ангела Меркел неће тако разговарати у Берлину са Јужним Колаборационистима. Нити ће понудити иједан еуро за економске пројекте које лидери Балкана извикују, добошају и телале.

То они и знају али се, свеједно, својски труде да у Берлин оду са пуном зобницом минулих понуда, сарадње и референци.

То што пише Београдски Курир Јовица, једна је од тих зобница.

Ради се о понуди о сувласништву у Д.О.О. Демонтажа Дејтона.

Постоје кругови у Србији који мисле да би Судбина Српске могла да буде нова апликација на тенедеру Убрзање Србије на путу ка ЕУ. Они, можда, не знају да то неће убрзати Србију али ће продужити останак на власти.

Као што постоје кругови у Европи који мисле да су Срби Српске само случајна наплавина која се закачила у врбаку након отплава Срба из Хрватске, са Косова итд. И да и њих треба што прије отплавити тамо мало даље, преко Дрине.

Постоји, код мене, разумијевање за Српски Трн у Оку Европе.

Откако се појавила, Српска се не уклапа у тај процесор хомогенизације, јаловљења и логорисања народа, нација и држава, што се, заједно са још многочим, зове Еуроатлантске Интеграције.

Политичке снаге Српске и лидери, у различитим фазама, имали су увијек велику гласовну подршку и то је највећи проблем.

То је проблем и Круговима у Србији.

С напоменом да су Српска и Срби Овдје имали показну наставу, тренинг, дресуру, како ко већ теоретски образлаже Милошевићев практични секс над овдашњим Србима, и да, бирачи, прије свега, знају шта могу очекивати од Србије.

Дакле. Вучић нама шаље писмо.

И ја њему. Ни надали се нисмо.

Да ће се мешати.

3182.

ОПОЗИЦИЈА

И ИНСТРУКТОРИ

СПРЕМАЈУ УЛИЧНЕ ИЗБОРЕ,

КОПИЛАД ПОНОВО ЈАШУ

Моја Обавјештајна служба, која анализира понашање Интернета, највећег народног непријатеља од формирања Комунистичке Интернационале, понашање појединих протува, као и бауљање Копилади која бјесомучно тражи оца, која, затим, анализира блоговске и порталске активности плаћених анархиста, кроз програм Стрит Антирежим Анархист, детектовала је тектонске активности које неоспорно најављују Уличну Анархију непосредно прије Дана избора.

Главни циљ је да се понови тузласнки канистер сценарио, али у Републици Српској.

Није немогуће, каже програм, да се мање пробе и увјежбавања изведу и у времену од данас до тих пет дана прије избора.

Такође, ако не успије Анархија на почетку седмице у којој се догађају Избори, организоваће се Покрет Покрадени Избори гдје ће Улична Анархија одиграти улогу као у рушењу Слободана Милошевића. Главни беџ би требао бити Покрали су, Готови су.

Амрички искуствени практичари кажу да је у тој Уличној Анархији пресудно први пет часова. Након тога више нико нема на памети почетне разлоге, ставове и захтјеве. Тог искуства се држе и они који ће покушати да организују немире прије или послије Избора.

У Републици Српској главни улични адут је Слободна Република. У ту сврху је и организовано писање пароле Пакао Је Празан. Да би се подсјетило на Отрока Троњка.

А када анализирам Опозицију, јасно је да је њихов једини подсвјесни и тајни адут Улична Анархија.

Есдеес, Педепе и Ендепе, немају никакав политички програм, никакву алтернативу, никакво рјешење, осим помињања наде, правде и промјена.

Њихова главна дјелатност, и њихових портала и блогера, своди се на разјаривање јавности, на стварање осјећаја гађења, на распиривање антирежимског мрзилаштва, на пјенушање бијелих очњака, на припрему сукоба са полицијом која је јучер, у црвеној опасности, означена као најкорумпиранија институјција.

Све то је добра психолошка подлога за Уличну Анархију.

Ну. Они који овдје покушавају да инсталирају Украјински сценарио, треба да знају да улог није Крим, Доњцески Базен, Новоросија, Руски Језик.

Улог је цијела Република Српска.

Послије избора Република Српска треба да донесе закон о Велеиздаји.

Кад је могла Аустроугарска да осуди Гаврила за Велеиздају своје нелегалне анексије, може и Република Српска, која је међународним уговором легална, легитимна и уставно позитивна.

Први је, на реду, наравно Чавић. Који је зајебао Сарајевски Политички Круг са цифром коју је признао па сада се убише копајући и прекопавајући, као би навукли на Чавићев број геноцида.   

Други на листи су Вокално Инструментални Састав Копилад. Играчи Уличне Анархије. А уовој години биће још самокандидованих.

Биће занимљиво пратити улицу. Много занимљивије него опозицију.

Опозиција је артиљерисјка припрема Уличне Анархије којој ће се она, као, прикључити.

Видјећемо, само, да ли ће то бити прије избора или послије избора.

*

Слободна Република и Асоцијација младих из Фоче, дошли су данас (сриједа) да протестују иза транспаретна, толико их се баш скупило, за један транспарент, и тако доказали поставке из текста. Моја Обавјештајна је знала за припрему тог транспаремећења али нисам то хтио да напишем јер би мој извор међу њима био угрожен.  

3181.

ЗАР ТОЛИКО

ЗАВИСИ

ОД СТАРОГ

ФЕРГУСОНА

Као кад би Војводина, житница, мислим, не Аутономија, зависила од старог трактора Фергусона а не од компјутеризованих скајлаба Џона Дира.

Манчестер Јунајтед је завршио Стаљинову Еру, еру ауторитарне менаџерије, прошле сезоне, и ангажовао Дејвида Мојеса који се протеклих сезона показао као озбиљан тренер који може да начини резултат и добру игру своје екипе.

Онда је, на крају сезоне то била дијагноза Прднаја У Чабар.

Ове сезоне, ангажован је Ван Гал. Којим нисам одушевљен. Али ме нису питали. Звао ме једном Гигс, само, али нисам чуо телефон. Ван Гал је имао промашај у Барселони. Тога се ријетко ко сјећа. У репрезентацији Холандије је показао неке квалитетности. Али какви су оно играчи, и ја бих.

Сада је Манутд опет почео Гејм Катастрофинг.

Ван Гал запомаже. Требамо појачања. То значи да му треба пара. Јебига. С парама зна и будала.

Прошле сезоне је тим Јунајтеда остао исти као и за вријеме посљедње Фергусонове сезоне. Па је био потоп.

Шта је, дакле, на ствари. Зар је толико битан Фергусон стари.

Велики Фудбалски Клуб је, не узимајући у обзир паре и бизнис, прије свега организација, филозофија игре, рејтинг, градација и хијерархија, међусобно успостављено повјерење, телепатски, родбински и пријатељски колективитет. И скуп ауторитета са тренерским као врхунским.

У случају Фергусона, додатно породично благо је и чињеница да је он створио тим, читаве генерације играча, створио игру и створио све остало што сам набројао.

Вађењем тог једног зарђалог ексера, цијела столица се распала. Сви су елементи ту. Али су на хрпи. Коју више није могуће поновним склапањем уобличити у столицу.

Јунајтед је са Фергусоном, током двије деценије, уштедио много пара. Јер сваки тренер доводи нове играче, плаћа их скупо, а старе, туђе, продаје јевтиније.

Међутим, сада ће се, у неколико лоших сезона све то, опет, платити. Па ће можда бити боље да су и они мијењали тренере као и други.

Али. Ко ће да отјера тренера који отјера Бекама. Добро, Бекама, већ отјера и Бекамицу.

Шта је, уљудно, организација, хијерархија, однос, резултат.

Само оно што постоји у глави онога који је то све створио и у представи, у главама, оних који у свему учествују.

Што, дабоме, претежно одређују понашање. И резултат.

3180.

ОГЊЕН ТАДИЋ,

ОСМИ СЕКРЕТАР

СКОЈА

Огњен Тадић, Кандидат за Предсједника Републике Српске, обратио се младежи портала Вијести.ба.

И рекао да је његова Мисија да Младима пружи Наду тако што ће да подстакне пољопривреду и индустрију. Нашу Економију, у двије ријечи.

Апстраховаћу то да Вечно Радикалско Дете Оги нема појма о економији. Као и сав Есдеес.

Апстраховаћу и Томанов псалм о Нади, испјеван у тренуцима његове туге. Јебеш Наду коју нуди гробар, порезник и адвокат.

Апстраховаћу и чињеницу да лоше и неоријентисане странке не могу да имају добре савјетнике. Можда и могу да их имају али не могу да их разумију.

Тако је и Тадићу речено Фокусирај се на Младе. Ти делујеш као Детенце. Понуди им Наду. У Кокаколи је превише шећера.

И Детенце За Предсједника је понудило Наду у индустрији и пољопривреди.

Апстраховаћу и то да је његова Странка, у којој он тада није био, уништила индустрију коју је добила од комуниста.

Сада Есдеес мора да са више осјећаја за нијансе оптужује Есенесде. Да каже овако. Прије Есенседеа нисмо имали ништа, онда је дошао Есенесде и уништио и покрао све.

Узећу у обзир само проблем Наде.

Зашто Ниче није филозофирао о Нади. Или Ђерђ Лукач. Или Сартр.

Зато што све можеш да испоручиш и организујеш, а Наду не можеш. То је лични доживљај свијета.

Нада није политичка категорија.

Нису Политичке Странке јеховини свједоци и загробни свјетлаци.

И онда се нашао Оги да се фокусира на Младе и на њихове Наде.

Истовремено, док неки, есдеесу непријатељски портали, објављују тужне сторије да млади неће у воћаре и повртларе, чак ни у Бијељини. Која живи од нафте и Миће Мићића.

У овој земљи, мој Оги, има Наде али нема Рада.

Нико земљу неће да ради. Зато нам вршљају накупци и закупци. Како се њима исплати.

Још ти воћњака мораш обрати, да би се јавност, такорекућ Млади, фокусирала на тебе као политичара.

3179.

ЈОШ ЈЕДАН

МЕЂУНАРОДНИ

УПОТРЕБНИ ИДИОТ

ЖРТВОВАЋЕ МИР

Порошенко.

Јебо га Алија Изтебеговић у дупе голошенко.

Након разговора са Ангелом изјавио је, тај Украјински Алија Изетбеговић, да Због Мира неће жртвовати Суверенитет.

А иначе, Украјина се, кроз историју, толико насуверенитовала да је у археологији, филозофији, још античкој, и у генима лептирова, уписана као примјер Суверенитета. Да не говорим о новијим срањима као што је међународно право и одношаји.

Ако под Суверенитетом сматрамо широко поље за напад на Русију.

Алија Изетбеговић, чије су историјске изјаве његови сљедбеници потпуно заборовили, више ни бомбоне не бацају на мезар му, подсјећам их, изјавио је да ће За БиХ жртвовати Мир.

Онда је све отишло Укурац.

Али се није тако звало. Звало се Патритотизам, Шехитлук, Отпор Четничкој Агресији. Касније је попримило облик Преживљеног Геноцида.

Шта је, дакле, то што веже једног класичног посттранзицијског тајкуна, пљачкаша националних, унутардржавних ресурса, тржишта и пара, и гологузог Алију Изетбеговића. У тим државним, националним и немирољубивим нецивилизацијским поставкама и филозофијама.

Интернационална Манипулативна Сиса.

Сиса Збигњева.

И Порошенко, Чоколаденко, и Алија, Декларација, од истог су учитеља материњег језика научили реченицу о Жртви Мира.

То је покушај оправдавања, подсвјесно, свог учешћа и уништавању једне земље и људи. Мада им Збигњев то представља као Историјску Мисију.

Јер. Најмање пола живитеља Украјине ће сутра рећи, а већ мисли, да их боли дупе за Суверенитет. Да им је да се у миру наједу и мало проживе без Наполенона, Хитлера, Домаћих Фашиста, Соцлагера, ЕУ, САД. Чак и без плина.

На коју се, онда, силу позива Порошенко када каже да Неће жртвовати суверенитет ради мира.

На страну силу. Јер у земљи нема такве политичке, па ни војне силе.

Нажалост. Ту дуготрајну жртву мира због суверенитета, платиће украјински живитељи.

Као што су платили и муслимански живитељи у Босни и Херцеговини и Српској.

Шта су, они, данас. Гдје су, они, данас. С ким ће, они, данас. Сучим ће, они, пред Милоша и Мурата, данас. Да простиш. Преко које, они, муслимани, ријеке могу да пријеђу. Никад се ријека не прелази никуд. А, они, муслимани у БиХиС, немају више куда. Осим да се опредијеле између Два Бакира.

То је та Жртва Мира.

Дабоме да је јасно да је Порошенко играч интернационалних Бригада. Разводник Прве Класе код Збигњева.

Али ако није јасно, анализом ријечи које употребљавају инсталирани накурњачки лидери, најлакше откривате Сису Збигњева. И колико му је грло дубоко.

Такви, од стотину политичких ријечи, увијек говоре десет туђих.