ИСТОРИЈА

ПУНА

ВИДОВДАНА

Косовска битка. Тајни споразум Аустроугарске и Србије 1881. Атентат у Сарајеву. Устав Краљевине Срба Хрвата Словенаца 1921. Резолуција Информбироа 1948. Газиместан 1989. Испоручење Милошевића Хагу 2001.

То су само неки од Усудних Српских Видовдана.

Колико још несреће, и свакојаких одрона времена и зла, може да дође са Видовданима.

Неке Видовдане Зло као да бира против Срба.

Не могу да се отмем неисториографској асоцијацији да сва та Мрачства и Нечастивост, све раде како би Србима набили на нос Косовски Видовдан и губитак битке против Турака.

У ту сврху је и Фердинанд дошао у Сарајево. На Видовдан, кад му је Принцип саопштио недобродошлицу.

Увјерен сам да је, чак, и сама мрцина Стаљин, Декларацију Информбироа пуко баш на Видовдан. Иако су се Комунисти правили да не знају о ком 28. се ради.

Не знам зашто је усраног Милошевића требало испоручити баш на Видовдан. Осим ако тајне силе нису хтјеле да, по стоти пут, пошаљу исту Поруку. Сјетите се Косовакога Боја.

Ну. Ствари нису почеле 1914. и Принциповим Атентатом.

То је само једна од новозападних маркетнишких окривљавања Срба као универзалне испричнице.

Може се рећи да су почеле самим настанком Срба. Али новија историјска несрећа званично је почела 28061881, пристанком Србије да тајно испуни услов Аустроугарске да неће склапати савезе и уговоре са другима прије него обавијести Аустроугарску и прије него она да сагласност. Концвенцију је потписао Милан Обреновић.

Тада се отвореном, иако на тајан начин, показала тежња Аустроугарске да окупира Србију.

Срби нису толики проблем као што кроз Историју изгледа. Они су на погрешном Историјском Мјесту. У сваком времену и у сваком добу.

Сулуда Аустроугарска, у склопу опште касније германовштине против Славена, смислила је да јој је Србија добра степеница на Колонијалном Путу. И зато ју је приморала на конвенцију 1881.

Не знам да ли је Гаврило Принцип знао за тај тајни потпис Србије. Али у његовим плавим, помало празњикавим, очима Туге Неслободе  очитава се та празнина српске историје коју ће попуњавати зла и најезде, затирања и комадања.

У Гавриловим очима Даљина и Будућност долазе Србима у мрачним таласима.  

Добро је рекао Андрић. Да ћемо се убудуће делити на основу тога ко је са које стране био 1914.

Андрић је био непотребно паметан човјек за овај простор.

Али. Четрнаеста је само једна страница Црне Сликовнице против Срба. Да није било Принципа, нашао би се неки други повод, на неком другом мјесту. Да се, свеједно, нападне Србија.

И данас је Србија, и Срби, на истој тактичкој линији пробоја и напретка Сила Зла. Сила Злапада.

И данас им се постављају услови и ултиматуми. Зар одлазак Ангели на ноге није Ултиматум Србији.

И данас су Србија, Српска и Срби, на путу Западне Мрачне Територијализације.

И данас треба кренути против Словена. Зато Русија, симболично, бјежи у Кину.

Гаврилова Танад била су испаљена усусрет тим Силама Зла. Али, оне се не колебају. Спремне су преживјети пропаст царевина и рајхова, спремне на поразе и губитак огромног броја људи, уништавајући, као успут, десетине милиона невиних цивила и друге читаве народе, само да не би одустали.

Гаврилову Танад су дочекали и окренули их према Србији и Србима. Та Танад Зла и данас путују.

И  Филхармонија им свира за сретан лет. И Нато Бомбардери дају басове.

У Великом Непрекидном Рату против Срба, моћни дају ултиматуме, богати дају бомбе а дивљи отимају земљу.

Дабоме да се не можемо одупријети и супротставити. Нисмо требали ни на њиховој страни ратовати а камоли против њих.

Али можемо се окренути на другу страну и престати се сагињати, луткарити и понижавати.

Да ниједан будући Видовдан не буде Видовданак.

СИНДРОМ ГАВРИЛОВОГ

СТРАХА У СЛОБОДИ

СРПСКЕ ШТАМПЕ

Разумијем Сарајевски страх од Гаврила, и од Крста уопште.

Све то узбурка мир коњушница, џезварница, поткиварница, баклавџиница и зазвони миром калдрмарница.

Зато су у помоћ позвали Беч у Филхармонију. Да и дању, и у поноћ, тјерају Шејтана из Сараја.

Ну. Кога данас занима Сарај.

Он, данас, није ни за Анексију. Чак и кад би неког било вољног.

У њему, данас, Гаврило, не би имао кога да убије.

Јер Сарај ни окупатора нема. То је, данас, самоокупирана котлина.

Усможена, устајала, непокидана Црна Рупа пропасти једне Насеобине.

Да све није тако, и још горе, Данас би Бронзани Споменик Гаврилу био у Сарајеву. А не у Источном Сарајеву.

Ни мене, дабоме, не занима Сарај.

Занима ме само утолико што се, данас, на Видовдан, Слободни Српски Штампани медији понашају као и Сарајски.

Зашто у Гласу Српске, Независним, Пресу и Еуро Блицу на насловници нема Гаврила нити његовог српског споменика у бронзи. На централном мјесту.

Разумијем за Глас Српске и Независне.

Гаврило није био за улазак БиХ у Нато.

Чега или кога је страх Српских Слободних Штампаних медија Овдје.

Или је стид.

Кад је Политика могла објавити феноменални лик Гаврила са Андрићградског мозаика Бисеније Терешченко, скоро на мјесту укрштања дијагонала прве стране, када се новина превије, а Вучића На Води, турити за задњу страну, н а  з а д њ у  с т р а н у, зашто су негаврилне наше насловнице. 
Шта је било Увртомуд штамперају Овдје, у Српској.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ОБЈАШЊЕЊЕ ЕБЕРТОВОГ ПСИХОПУХА: 

У ЕСЕНЕСДЕ СЕ УЛАЗИ 

РАДИ ЗАПОСЛЕЊА. 

А У ЕСДЕЕС 

РАДИ СПОРАЗУМНОГ РАСКИДА.

ПУХЛИЦА ПУДЛИЦА

ПУХАЛИЦА СРЂАНИЦА.БА

О СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈИ

Дошла су зла времена. 

Свако диже Курац на Социјалдемократију. Копања. Васковић. Мада је то једно. Босић. Поглавица Извитоперена Фаца Фејс. Турци. Сад и неки Срђанко Успухалац. Фронтал.ба. Чим је он .ба јеби.га. А и отишао од Симића.ћирлица.рс.

Помиње своја сјећања на почетке Социјалдемократије. Ендиај.

Све скупа, веселосвесковски.

Али. Не могу да отрпим. Јербо од све социјалдемократије једино мене иментује. Рајко Васић је тад, на почецима, био коликотолико нормалан.

Јебо те, Пуховићу, рајко васић у дупе голо дугиних боја, елгебетовско, ебертовско. Баш си ми, некако, коуибио се, за гејпараду.

Рајко Васић никад није био нормалан. Никад није тежио да буде нормалан. Ви, мали мишеви, конформисти, ситни шићарци, шкргаши, пудлице, пушачи, пухалице, миловани од газдарица и паралица, ви сте нормални. И будите нормални. Ја имам друге путеве. Нису ни господњи, ни комформистички, ни царски, ни паралистички, нису поданички, ни плаћенички. Моји путеви су низаштонејебавајући.

Овакве протуве, као Пухало, данас расправљају о Социјалдемократији. А не схватају ништа.

Од попова до бобова.

Ламентују над чињеницом да данас има 160 хиљада чланова Српске Социјалдеморкатије. Пихало Елитист волио би да их је само 160.

Он и његови, били су против попова. То је Курчева Социјалдеморатија.

Једно је Поп Саво. А друго је Поп Круљ. Који нам је помагао да добијемо гласове, српске, у Мостару.

Пихало није схватио проток времена. Он је као и онај Рибар. Никола Екологија. Не знају гдје су. Али су спремни да буду харизматични лидери.

Стотину шездест хиљада људи је схватило а један Срђан Пухало није успио да схвати.

То је трагедија оних који данас, плаћено, диктирају јавну представу о Српској Социјалдемократији. Представу коју плаћају Ебертићке.

Срђан Пухало, и други Прдавци, пумпају се сазнањима о Савезу независних социјлдемократа, о Српској Социјалдеморкатији, дакле, од Васковића Трачковића и његових ситноудбашких имровизоријума џеповске провенијенције и менталног ејактолијаријума без иједног покретног сперматозоида.

Није то Српска Социјалдемократија. То што ви видите или што вам је речено да видите.

Вас је увело у тунел социјалдемократије уједињене са Лагумџијом. И Пухало, и слични, и данас живе у томе.

Никоме, од Ментора и Кројача, који и данас доје Пухалиће, није био циљ Српска Социјалдемократија. Већ Унитарна Бошњачка Социјалдемократија.

Између те и поповске, српске, ја сам изабрао Српску Социјалдеморкратију. А Ти, Пухалопичићу, изабрао си Социјалдемократију Упишане Сукње Цетлане Ценић. И Тање Еберт Топић. Мада она не носи сукњу.

Ја сам 2005. написао књигу  БиХ не постоји. Да ли је то нормално. Из Твог ускошупног окулаторијума.

Усрана су доба кад безреферентни маргиналци одређују ко је кад нормалан.

Психополе. Пола Психолози.

Суштина је у томе што нико, па ни ситни пухалчићи, амбасадорски аналнитичари, странци усранци, кројачи и манипулатори, не знају и не схватају какви процеси теку Есенесдеом.

Није Српска Соцојалдемократија ни Додик ни Васић.

Већ оних 160.000 чланова. И 320.000 гласова. Које Пухало и његови Ебертовићи потцјењују. Јер су, по њима, ушли у странку, и гласали, због запошљавања.

За Есенесде, за Српску Социјалдемократију, својевремено је гласало баш тих 320.000 бирача.  Да ли сви они траже запослење. Да ли су сви против попова, као Пухало. Да ли су сви за мултиетничност. Да ли су сви против национализма.

Мој Пухалопичићу дугиних боја. Проток времена и ток идеје нешто је друго од вожње бициклом. Социјалдемократија није цемент.

Дабоме. Пухалопичић није неки битан лик. Али јесте симбол, јевтина наљепница. Која је ту да ствара другу слику о Српској Социјалдемократији, мрачну слику, националистичку, принципову терористичку, ненормалну, фашистичку.

Он је био Исус Социјалдемократ. А свих 160.000 чланова су фалсификат.

Иди, Пухало, на шалтер, да узмеш пинку. 

Пинка ти матерна нормална. 

И КОД НАС СУ СЛОНОВИ

ОВАКВИ КАД СУ МАЛИ

САМОСТАЛНОСТ СРПСКЕ

НА TWITTERU

Ради поједностављена посјете неком посту на мом блогу, отворио сам могућност да се и на Twitteru детектују наслови текстова са линковима, како би онај кога занима могао без претходних класичних процедура, да одмах оде на текст.

twitter.com/VasicRajko

Захваљујем. 

3048.

ВЛАСТ

НЕ ЧИНИ ЈАВНОСТИ

НЕОБЈАШЕЊЕНЕ

И НЕОБЈАШЊИВЕ ПОТЕЗЕ

То нема везе са Србима. То су Њутнови Закони Политике. С тим што у Политици и у Власти, јабука може да падне са земље на грану. Али, опет, ако то претходно објасниш јавности.

Необјашњени потези Власти погубни су.

То је увијек аутогол. Мада су аутоголови нормални, као и у животу. Само, нормални су они са пет или седам метара.

Нису нормални аутоголови са центра.

Као што је смјењивање Тополовића и Рачића.

За Тополовића уопште нема објашњења а за Рачића објашњење је кашњење Кореје Три. Мене моја тетка из Палежнице Горње, по пет пута дневно зове и пита Шта је, Рајко, сине, са Корејом Три.

Како јавност, бирачи, да знају шта је Кореја Три. Никако. Да није можда онај трајект што је недавно потонуо у водама Јужне Кореје. Мада је број мали. Има она тих трајеката на стотине.

Не могу овдје све да образлажем. Писао сам о томе у књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности.

Јебига. Изгледа да нико није читао.

Ради се о Екстерној Моћи коју у себи, као људи оне клице туберколозе, има сваки страначки организам. Али не најебе сваки страначки организам. Већ само онај који те Клице, и Клицоноше, пусти преко дозвољеног прага. Чак и глупи полицајци знају да одреде праг промила алкохола у крви, нпр.

Казна је много већа него њемачка, ономад, у Србији. За једног вермахтера, сто Срба.

За једног Тополовића, или Рачића, стријељаћемо хиљаде бирача.

3047.

ОБРЕН МУЛА ПЕТРОВИЋ

И БАКИР ДОЈЧИЛО

ИЗЕТБЕГОВИЋ

Тур д' Српска, након брдске источносарајевске прекограничне етапе, наставио је једном равничарском дионицом. Жуту мајицу задржао је Бакир Изетбеговић, међу Србљем познатији као Дојчило. То је његово илегално име борца за Републику Српску, са задатком да га заштити од разјарених Бошњака који су анархистични и не могу да поднесу његову гандијевску и мајчинско терезијанску љубав према Србима.

Природно је да се Бакир, као тај просрпски елемент у Бошњака, удружио са Српском Демократском Странком. Нико не умије тако да брине о Републици Српској као Есдеес.

Једино боље о Републици Српској брину Бакир Изетбеговић и Есдеес заједно.

Данас је Бакир, у Добоју, заједно са Есдеесовим Обреном Петровићем, који је, дијелом, један од најсвјетлијих кадровских рубина Есенесдеа и Уроша Добојског,положио камен темељац за фабрику Босанка у којој ће се прерађивати воће и поврће. Паре је дао Азербејџан.

Штета. И ту ће фабрику Есдеес упропастити. Као и праву Босанку. Која је постојала у Добоју, још из доба комунизма. Они старији знају да је први југословенски Сок На Сламку стигао из те Босанке. Флорида Boy, Босанка Добој.

Сада, као стари маркетиншки лисац, предлажем два сока у пару, један џамијско зелене боје и други нако зелене боје. Један да се зове Бакир Boy а други Обрен Boy.

Есдеес је врло рано дошао на власт у Добоју. Као посљедица те власти, није остао ни камен на камену. Десетине фабрика су упропаштене па и Босанка. Поплаве, које је, по свему, Бог послао, уз малу нељудску локалну девастацију и небригу око насипа, Божија су казна за то насиље над људима, планинама и стварима, које проводи есдеесова власт добојска.

Само им је Бакир недостајао.

ПРЕКОГРАНИЧНИ

АНЂЕЛИ 

СРПСКОГ САРАЈЕВА

3045.

ПЛИТКОЋА

СРПСКИХ ОДЛУКА

И НЕОДЛУЧНОСТИ

Случај Крима, с којим је повезан и историјски уговор Кине и Русије, произвешће веће посљедице по свијет, него  Принципов Атентат и Први Свјетски Рат.

Јербо. Пред ПСР, Европа и околни свијет, већ је била трула, отпала са грана и нека велика сила, или несрећа, морала је то да покупи о испоручи на сметљиште и одлагалиште.

Данас, пак, пред Крим, све је изгледало нормално. Збигњев ради шта хоће. Оставља иза себе хаос гдје хоће. Једина дилема 21. вијека, дотад, јесте било питање Да ли је ЕУ у Окупаторској територијалној служби Нато Пакта, или је Нато Пакт у служби проширења, прождирења, Европске Уније, као своје европске цивилне испоставе и предворја територијализације Истока и Словена.

А онда је један глупи украјински боксер прихватио да чини нешто што не умије и што не разумије.

И у томе је разлика између њега и Принципа.

Принцип је одлучио да убије Окупатора. Анексионичара. Колонизатора.

А кога или шта је одлучио да убије Кличко. То његово незнање и несхватање покренуло је нове силе у европским и свјетским релацијама.

Истина је. Прошли вијек је завршио као једно велико гнијездо новог свијета. У њему су положена јајашца из којих ће се у 21. вијеку излећи потпуно нове економске и политичке плоче на земљиној кори.

До краја вијека Америка, као лажна велика сила, као озлоглашени доларски терорист и као финансијски и војни тоталитарист глобалних размјера, биће сведена на унутрашњи хаос. Јер једну цивилизацију, културу и материјална постигнућа не може да веже војска и новац.

СССР ће се појавити у новом облику, у облику Руса и Русије, као једне ревитализоване цивилизације, вјере и културе. Природно богатство, и људска драгопцјеност Русије ступиће на велику сцену коју су заслужиле претходне генерације. Стаљинградска. И прије стаљинградске. Лењинистичка. И прије лењистичке. Петра Великог. И прије Петра.

Збигњеву је било боље да је комаловоде на длану држао СССР и Мао Цедунга.

Кина је већ ту. И сједи у свом недодирљивом пријестољу. Само што многи наивац и лаик то не види. Кина не жели да буде Станија. Не жели Великосилаштво и Свјетсколидерство.

Не кријем да сам одушевљен тим ванвременским и вансвемирским спојем Рада И Филозофије.

Путин, у пратњи Гаспрома, био ових дана у Бечу. У Аустрији. Званично. На Сјеверу Јужног Тока. А у ЕУ, чује се и јутрос тиха јека сажваканих муда. Чак и код женског дијела ЕУ лидерства а и поједначних вођстава. Не знам како је преко океана. Можда Мишел зна.

Дабоме да је Аустрија Порука.

Аустрија је била Порука и након Другог Свјетског Рата.

Дабоме да је Европа у Великом Сранију док покушава да краде руски гас, Сјеверним Током, па да га враћа у Украјину, за недајбоже.

Дабоме да Еунијски Бирократски Пакети не могу спријечити енергетске краке Русије. Као ни трговачке краке Кине. Који су већ у Грчкој.

Доласком Путина и Газпрома у Беч, Србија и Срби више нису између чекића и наковња.

Остали су на овој страни.

Дефилеи Отпадака, од Блера до Албанског Премијера, не могу да заварају политичке очи нити да спријече Велике Политичке Токове.

Плиновод је политиковод.

Али није Плитковод.

Као што се Србији и Србима, не свим, најчешће чини.

За Неутралност, Србија и Срби немају много времена.

Неутралност је генијална кад је вријеме бесконачно.

За Неодлучност и Неопредијељеност већ је касно.

Као што је и парола И Косово и Брисел, дошла, на крају, кад је било касно и кад је било све готово.

Да ли Србија за себе жели пропаст Грчке. Јербо је Грчка полетјела у ЕУ и У Нато. Па, гдје је стигла. У Банкрот. У распродају лука. Не видјех те стране инвестиције које иду иза бриселских демократа и збигњевских тенкова.

Плиткоћа је добра само за поплаве.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ВРАТИЛИ СЕ 

ДИМЉЕНИ И ГОЛУЖДРАВИ. 

ТО ЈЕ ОСТАЛО 

ОД ВАТРЕНИХ И ОД ЗМАЈЕВА.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ШЕШЕЉ МОЖЕ 

ДА ДОЂЕ У СРБИЈУ 

АЛИ ДА БУДЕ У ТЕГЛИ. 

А АЛБАНСКИ ПРЕМИЈЕР 

ЋЕ ДА БУДЕ 

ДОЧЕКАН КА ВЛАДИКА.

СПАВАМ НА КИШИ

АЛИ МИ РАДЕ УШИ 

МАНЕКЕНКА ЛЕА

БОЈЕ ПРОТИВ КИШЕ

3040.

СРБИН ЧАВИЋ

Чава, звани Рибаћа Четка, у великом интервјуу Ненасилним Новинама, пере Коалицију За Промјене од Пробосанства, Домовинства и муслиманства. Пере и своју бившу странку која га је прихватила под своју сукњу.

И свађа се са новинарем.

Цијели интервју је трлабабалан. Јербо Чавић нема шта да каже. Он је ко Ђорђе Марјановић. Пошто је отпјевао Роману, отишао је у Легенду. С тим што Чавић може да оде само у Сребреницу.

Али Новинар Незамисливих успио је из интервјуа да извуче барем наслов.

Нећемо правити коалицију са Бошњацима.

Сунце Ти Нејебем Калајисано.

Само политичке громаде могу тако нешто да кажу. Али ни громаде не могу да одрже ријеч.

Ако Збигњев каже, направићеш ти коалицију са Милосавом и Мрвом.

Срећа што је интервју штампан у 2.346 примјерака. Иначе би се цијела Држава Српска смијала као гледалишће за вријеме Чкаљине серије Црни Снег.

Мени је, пак, најсмјешнија Чавина Контрадикторност. Каже да је у посљедњих сто година, у Српској, Власт тамо гдје је Додик а онда каже да је доносио најтеже одлуке, мисли на Сребреницу, али И да знате: Нисам имао нити је могло бити икаквог утицаја моје политичке партије на мене.

Тамо гдје је Додик тамо је Власт а тамо гдје је Чавић тамо је Сребреница. А није Есдеес.

Слабост провидних гаћица је у томе што не видиш кад су упишане а слабост провидних интервјуа у томе што се целофан на коме се штампају не може употријебити ни за замотавање.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

КОЛИКО СУ БОСАНСКЕ 

АКАДЕМСКЕ МЕТОДЕ, 

КУКИЋ ЈЕ БОСАНАЦ, 

СОФИСТИЦИРАНИЈЕ ОД  БЕОГРАДСКИХ МЕГАТРЕНДОВСКИХ.

3038.

ЈАД ЈАДОВНОГ

Захваљујући једној групи српских националних ентузијаста, и Фронталерсима, много се посљедњих година сазнало о Јадовном, Хрватској Крашкој Јами за убијене Србе у Првом Усташком Рату за истребљење Срба.

У том мрачном бездану, у који Држава Хрватска не смије да завири нити да сиђе, Државе су, изгледа, само за површину и џепове, затрто је најмање 40.000 српских живота.

У Хрватској се о томе не зна ништа. Више се зна о Пјебачици Северини него о свим српским страдањима од руке хрватске и на тисућљетној земљи хрватској. Више се блајбургира него што се српско страдање и евидентира.

То се сада Србима догађа и на земљи бошњачкој. Бошњаци су, иначе, овдје дошли седам хиљада година прије Турака. А Катарина Косача је носила димије.

Како би се Срби подсјећали на своју страдалничку историју, било би најскорије потребно израдити Српски Атлас Помора. На једном штампаном и електронском мјесту треба скупити српске гробове. Нека генерације паметних телефона знају крозашта је прошла српска ријека живота, смрти и крви.

Ја, иначе, нисам за оно Гандијевско Срање Опрости али не заборави. Ни опрости нити заборави.

Тај Српски Атлас Помора треба да финансирају обје Српске Државе заједно.

И не треба да буде енциклопедијски високонаучни и интелектуални рад који ће захтијевати пет генерација. То нам треба брзо.

И треба да се бесплатно дијели ученицима свих разреда основних и средњих школа.

Такве атласе треба да израде и други народи. Јербо и Срби су чинили злочине.

Ради народа али и ради увида у то ко шта сматра злочином и ко на чему гради своју историју.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ГОРИ САМ ОД ТОМЕ. 

ДОБРОНАМЈЕРАН САВЈЕТ 

ЗА БиХ. 

АКО НЕ МОЖЕТЕ 

СТВАРИ ПОКРЕНУТИ НАПРИЈЕД, 

ПОКРЕНИТЕ ИХ НАЗАД.

3036.

КАКО НЕКОМ

УТРПАТИ ШЕШЕЉА

Фарса са Шешешљем у Хагу, фарса је свега међународног. Интернационалног. То суђење, које се може карактерисати као бесконачан притвор, и које је требало јадним, геноцидисаним и агресираним муслиманима, као и тисућљетним и неовисним Хрватима, показати хуманизам и резонанцу Запада према и са њиховим тежњама у разбијању Југославије што је иментовано чежњом за слободом и самосталношћу, имало је, као и друга, само мање видљива, једину сврху да Смрачи Србе.

Синтагма коју је на почетку употријебио Анархорадикал Шешељ, а која је дио српске баштине, и позната као Попушите Ми Курац, данас се коначно остварује.

Суг у Хагу не зна више како да изађе накрај са Шешељем. Пошто си изненадно и доброћудно прихватили изузеће судије, што је тражио Воја Војвода, сада су дошли у ситуацију да новом судији треба до два, до три студија на Мегатренду да би схватио ко треба да попуши у Случају Воја.

Сада моле Холандију и Србију да изведу операцију пуштања и прихватања Шешеља и да Србија даје гаранције за кућни притвор и слично.

Јасно је да се не ради о Шешељу ни о доказима.

Не можете ратовати обрнутим редом.

Прво прогласите губитника.

Па му, брзо, измислите и прилијепите злочине за масовно уништење.

Онда детектујете водеће појединце, путем прес клипинга, који ће бити кључни кривци.

Тек тада одиграте рат по сценарију.

Формирате суд и хапсите. Уцјењујете. Уништавате међународно право.

Кад се појаве проблеми са доказим и лажним свједоцима, будете сретни да неко умре. Или да га утрпате земљи поријекла. На чекање.

Сад смо дошли у ситуацију да не знамо да ли је прије избио рат или је прво избио Хашки Трибунал.

Али је очиегледно да јењава та хашка сврха суда. Да се Срби сатанизују и прогласе Кугом и Колером. Велике Богиње су мала маца.

Хашки суд и његови ментори и кројачи, не могу више да се носе са српским тројцем Караџић, Младић, Шешељ.

А нешто мислим. Да су паметни, да их пусте све на слободу. То би им донијело највећи ефект. Даљу деценију мржње и сукоба међу нацијама. Какав је ефект произвео мали Кордић, ова тројка би уздрмала све, од Алпа до Пиреја.

А с помоћу тога се тако лако управља цијелим подручјем.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ИВАНИЋ ПОСЛАО 

АЛАЈ-ЧАУША У ПАЛАТУ, 

КОД ДОДИКА (ЗАДЊИ УЛАЗ), 

ДА ПИТА 

ТРЕБАЛ КОМЕ 

КАНДИДАТ ЗА ЧЛАНА П.

КОД БОСИЋА ПРДНАЈА У ЧАБАР.

3034.

ПРИПУШЋАЈ

ПАШЧАД

НА ТОМУ НИКОЛИЋА

Када сам јучер видио да стрвинари е-Говнина сјекирама анатомизују Тому Николића, Предсидетеља Сербије, због очињеничења Босне и Херцеговине у погледу немогућности њеног опстанка, сјетио сам се како је почетком 2012. на мене пуштено Псето Око Пања, на Беентелевизији.

А сјетио сам се и Исказања 2359 по Томану.

О најбољим појебачким походима ноћним селом први јављају олињали, шугави и гладни пси.

Познато је шта мислим о Српским Радикалима. Постоје и документације о томе. Али не мислим да су мрачна прогноза, или недостатак еуроејакулацијског оптимизма, сагињање и испод кољена мислећи да су бриселска кољена муда интеграциониста а велики ножни прст Главић Са Ноктом, у погледу Босне и Херцеговине и њене стварности, разлози за одстрел Предсједника Државе.

Познато је да се људи веома лако мијењају а да се стварност мијења веома тешко и споро.

Ако се Тома Николић промијенио и формирао Српску Напредну Странку, није се промијенила Стварност. Нарочито не у погледу БиХ.

Босна и Херцеговина је МПП. Међународно Признати Простор. Несрећом, између Србије и Хрватске. Она тако живи још од Калајисања и Анексисања. Гдје смо ми сисали а Аустрија анкетирала.

Босна и Херцеговина никад никоме неће за добро служити а нарочито никад себи. Само се измјењују секвенце тог тужног стрипа. Некад ће служити да се уврне врат Србији, некада Хрватској, некада као мали пробни полигон за одмјеравање односа снага у Европи, или односа снага свјетова Русије и Запада, некада ће то бити вјежбаоница за електронско ратовање Нато Пакта а некада игралиште за Делије Ал Каиде.

Ништа од тога не гарантује опстанак БиХ.

Њена највећа казна јесте опстанак на начин од 1882. до данас.

То што је Тома Николић рекао мелем је за ту Насеобину.

Али. е-Пашчад је најавила напад на Николића од стране ПППВ. Чиме би се требала доказати Бриселица, која замјењује Данашњицу, и свијетли над Сербијом.

Проф. Кецмановић пише данас о бриселсској оријентацији Србије која не заборавља Русију и о руској оријентацији Српске не бјежећи од бриселинтеграције.

Ради се, дакле, о двије државе.

Стога је беспредметно из Београда нешто доказивати Бриселу, преко мојих леђа. И обрнуто.

Србија и Српска налазе се у посве различитим општим културолошким, географским и политичким условима.

Ко то не види, не види реалност. Или има технологију мишљења као и исламски терористи. Да мистични вјерски фундаментализам може да повеже и споји све.

Република Српска ће увијек бити за распад Босне и Херцеговине. Когод дошао на Власт. Јасеновачко искуство није могло утицати на такво опредјељење јер се и сам простор БиХ нашао у истом фашистичком вртлогу и антифашистичкој борби. Али Грађански Рат и муслимански Унитаристички Подрат као и Коцкасто Мјесечарство са заставама, дефинтивно су и трајно опредијелили Србе Овдје према Самосталности.

Однос Србије, током тог грађанског рата, према Србима Овдје и према Србима Хрватске, одлазак Црне Горе, и однос према Косову, не опредјељују Србе Овдје за Припајање Србији ни у краткорочној ни у дугорочној оријентацији.

А Босна и Херцеговина неће добити гаранцију опстанка ако би нека сила данас уништила Републику Српску.

Босна и Херцеговина је истовремено и Пањ и Глава На Пању.

Чека се само неко са сикиром.

А како су се узодали, скоро ће.

Стога је србијански штетно анатомизовати и томизовати Николића. Као Предсидетеља Сербије, мислим. А нама ништа не користи.

3033.

ШТА СРБИН НИКАД

НЕ ТРЕБА ДА РАДИ

·         Да упо секса чачка зубе плетаћом иглом

·         Да се за кафанским столом сложи о било чему

·         Да се заљубљује у пуницу поред живе свастике

·         Да прди на свадби, сахрани и рецитацији

·         Да иде у цркву због попадије

·         Да га показује жени Шефа станице, жени Шумара и жени Порезника

·         Да гради џамије

·         Да прихвати мјесто лијевог крила умјесто селекторског

·         Да воли власт након двије године, више него своју жену након двадесет година

·         Да три мјесеца прије избора смјењује свог начелника општине

3032.

АКО НЕМА

ЗАЈЕДНИШТВА

НИГДЈЕ, НЕМА ГА

НИ У ЗЛОЧИНСТВУ

Хистерија која се дигла поводом повратка и дочека Дарија Кордића, говори о Босни и Федерацији много више од обичног естрадног патриотизовања, од насилне надградње жртвеног пиједесталаријума, од јевтиног национализаторства као потке за поједине странке, од сталног притиска на јавност и на Србе.

Говори о инсталираном појединачном и колективном мишљењу о Власништву над Босном и Херцеговином.

Муслиманска јавна инфраструктура не жели правду и праведност у погледу ратних злочина. Њој није довољно 1000 : 1 пресуђена затворска година за Србе и Бошњаке. Не би им био довољан ни омјер милион према један.

Чак и кад би све Србе и Хрвате похапсили и осудили, зато што су били пунољетни док се водио грађански рат, опет би се дигла хистерија у тренутку када би прво Српче или Хрватче постало пунољетно. Медији и Невладине Бабе би закукале Дијете Злочинца напунило осамнаест година. То је знак новог геноцида над нама.

Бошњачка јавна инфраструктура, они и други који својатају Бошњачки Народ, обичне људе, хистеријом, која је тренирана приликом изласка других осуђеника из Хага, а која је сада поводом Кордића, достигла врхунац, жели да поручи да су Бошњаци, искључиви и једини сопственици територије, живота, суда и тужилаштва, критеријума и мјерила злочина, патриотизма и правде, судбине и будућности свих који су се случајно задесили овдје у тренутку одласка Турака, и који су се касније некотролисано размножили а нису муслимани.

То потпуно одсуство осјећаја за вријеме, земље, територије, државе и нације, генетско је. Нећу даље да образлажем.

А несхватање стварног стања, што је дневни проблем, политичка је плиткост и обичног човјека и његове јавне структуре и изабраног и самоизабраног представништва.

Бошњачка јавност не схвата да је Босна и Херцеговина подијељена. Њу је подијелио распад Југославије и Алијина Жртва Мира за БиХ.

Овдје се Срби, Хрвати и муслимани не окупљају ни око чега. Њих ништа не веже.

Срби, Хрвати и муслимани у Босни и Херцеговини не користе више ни исту сол. Ни исти стол. Ни исту бол.

Нема, дакле, заједничког метра за правду и казну.

Свако има своје злочинце. Бошњачка јавност би хтјела да добије право и на туђе злочинце. Право на проглашење злочинства и наметање другима исте такве осуде и казне. Право на тјерање других нација да једнако, и још драстичније, осуђују злочинце које они одаберу. И да с њима величамо њихове шехиде.

Све то, једноставно, више није могуће.

Подјела једном значи подјела увијек.

Подјела на агресију и патриотизам значи и подјела на хероје и злочинце. Чак и када је у питању исти човјек.

Бошњачка јавна инфраструктура морала би да схвати да ће Кордић увијек бити јунак Хрвата у БиХ. Као што ће то Србима бити Младић.

Завршили смо, господо.

Видите да ми, сви који смо поклопљени Босном и Херцеговином, немамо више ни заједничку епидемију. Толике инфективне поплаве и комарци. Па ништа. Ми више ни мултинационални прољев не можемо да добијемо.

Моје право на хероја веће је од вашег права на злочинца.