ДОБРИ СТАРИ

ШПОРЕТ ФИЈАКЕР

ИНСЕКТ

21. ВИЈЕКА

2906.

ШУКЕР ХОЋЕ

ДА БУДУ ЕНГЛЕЗИ,

ОНИ СЕ ПОНАШАЈУ

КАО СРБИ И БУГАРИ,

А, У СТВАРИ,

УСТАШЕ СУ

Усташоидни Хаенесовац, Шукер, који је недавно отјерао министра спорта са додјеле неких признања, јер не воли фудбал, а мени се чини да је због тога што је Србин са вучјом вилицом, оптужио је неку хрватску публику због прекида неке утакмице да се понашају као Срби, Бугари и Турци а он, еуропејац и интелектуалац, жели да се понашају као Енглези.

Можда је Давор Шукер заиста Енглез, можда га је дојила краљица лично и сисно, али његова публика је усташка. Иначе не би онако реаговали на мотивацијске повике Усташе Џоа.

Ну.

Изјава Давора Шукера, без обзира што говори о фудбалској публици, фашистичка је и расистичка.

Јасно је да он о Србима, Бугарима и Турцима, говори са пургерским и плавокрвним гађењем.

Јебе ми се за Бугаре, али не дирај ми Србе и Турке, Пизда Ти Матерна.

Она ФИФА би требала отјерати и репрезентацију Хрватске са бразилског првенства. Мало је отјерати једног ретардираног Усташу.

2905.

ИЛИ ВАНРЕДНЕ

И ИМПРОВИЗОВАНЕ

ПРОЦЕДУРЕ

ИЛИ МИНИСТАРСТВО

ЗА ВАНРЕДНЕ

СИТУАЦИЈЕ

Зашто Русија има Министарство за ванредне ситуације.

Добро. Дијелом јер је огромна земља и што се увијек негдје догађа нека велика несрећа масовнијих размјера.

Али највећим дијелом због тога да не би ћорава баба дрвеним иглама плела женске чарапе са гаћицама нитима финоће 30 дена.

Велике Српске Поплаве 2014 одају доста неорганизованости у институционалним структурама, у медијским структурама и у систему и процедурама.

Можда је стање у Србији нешто боље јер постоји, у склопу МУП-а, чини ми се, посебан сектор од неколико хиљада људи.

Овдје, пак, нити се зна ко прави планове, ко организује и координира, ко има прву а ко извршну надлежност, ко какве изјаве даје, нити се зна које изјаве треба да иду у јавност. Па, онда у мјешалицу оде изјава градоначелника Бијељине да је Пуко Насип и да се евакуоше десет хиљада људи. Или да кроз отворе у бранама истиче у секунди седамдесетшест милијарди капи мутне воде.

Републици Српској је потребније Министарство за ванредне ситуације него три друга садашња министарства. Да их не помињем.

Прије свега због координације свих актера у ванредним ситуацијама. Цивилна заштита је превазиђен атрофиран систем којег су уништиле велике друштвене промјене и ратови. Он се мора напустити. То могу да кажем без аргументације. Довољно је видјети празан сто, искрин телефон на њему и нову униформу.

Да би се тачно знала подручја која су предмет дјеловања, број људи, број домаћинстава степен угрожености водом или ватром, потребни ресурси, правци извлачења, потребна количина воде или чамаца...

А не да министри који су неспремни, неискусни, необучени и ненавикнути на стресне ситуације ходају около и дају изјаве са непотребним подацима или тектако, јер нема ко други. Или да се цијела ситуација користи за аматерско парадирање, ефикасно привиђење или тоталитарно инсталирање.

Коликогод је ванредна ситуација хаотична и неконтролисана, толико захтијева прецизна правила, надлежности и процедуре.

Републици Српској треба такво министарство и јер ће Унитаристички Крокодили ту област приграбити Држви.

ГУБИТАК

ХУМАНИТАРНОГ

И ОПШТЕГ

НАЦИОНАЛНОГ

КОЛЕКТИВИЗМА

Чак и када уважимо различите природе власти у Србији и Српској, обзиром на диктатуру броја гласова и притисак броја година власти, природу пасије опозиције у Републици Српској и непостојање опозиције у Србији, видљива је разлика између понашања колективитета у Великом Поводњу који је, изгледа, захватио само Србе и Српске Земље. Моја савјетница за тумачење вишемиленијумског континуума вјере каже да је то Божије Послање Србима да ојачају, да се узму упамет и да преброде многе овоземаљске трагичне непрактичности и несложности.

У Србији је Слоу Моушн једним позивом окупио педесет аутобуса  доборовољаца који ноћас и ујутро, у суботу, крећу у одбрану Шапца.

У Српској нигдје не можемо да примијетимо такав добровољни колективизам. Један микропримјер са бањалучког Ребровачког Моста није довољан да би се та појава евидентирала као особина живља Српске.

Један од разлога јесте и непостојање озбиљних планова и захтјева за таквим ангажманом.

Власти би морале имати усвојне дуготрајне мјере против оваквих катастрофа, јер ће оне постати уобичајене, пошто свака будала зна да кад нема равномјерности, када имамо дуге суше, имаћемо и тешке поплаве. То подразумијева забрану градње у водоплавним подручјима, градњу насипа што је богомдано за развитак солидарног и колективног хуманизма и планирање акција добровољаца на различитим подручјима за различите нивое катастрофе.

Али све то је општи луди идеализам када имамо ону двојицу градоначелника мудоклапчина у Добоју и Бијељини, нпр, који су на локалној власти од независности Словеније и који нису урадили ништа по том питању.

Мора да постоји начин обране насипима и каналима. Могли су да плате такве студије па да онда јавно испоставе проблем.

Овако. У Републици Српској на сцени је медијска злоупотреба поплава и несреће. Сваки усрани репортерчић, на свакој турској ћупријици, констатује како нико од власти, цивилне заштите, полиције, министара, министрових секретарица, није дошао да помогне.

Као да је могуће имати више припадника цивилне заштите него становника.

Онај Штакор За Промјене оптужује Владу што није увела ванредно стање на подручју цијеле Републике Српске. Само да би за нешто оптужио Владу. Режим.

А његови, Есдеесовци, нису смјели да уведу ратно стање у Републици Српској, иако су имали и власт, и оружје, и паре.

То кориштење природне несреће за разбијање српског колективитета, јер је и деструкција ради деструкције суштинско разбијање Нације и њене вјере у Власт уопште, довело је Републику Српску у тешку ситуацију.

Опозиција и Унитаристи Сарајева и Међузаја, систематски разбијају Колективни Национални Монолит у Републици Српској.

Сада ће несрећу са водом користити, када прођу поплаве, за своје мекињарске предизборне наћве. Стварајући, умјесто колективног српског духа, колективну мржњу према Власти и Режиму. А, у ствари, према Републици Српској.

И надајући се да ће, кад би они били на власти, ти исти људи колективно и масовно да се одушевљавају њима као Режимом.

Република Српска, пак, смјештена је на Три Велике Ријеке.

И озбиљно мора приступити плановима и одбрани. Јасно је да би нам више користило десет транспортних хеликоптера него сва издвајања за оне домобране зване оружани курчеви органи БиХ. Јасно је да би нам више користило ватрогасно и цивилнозаштитно резервно људство опремљено добрим чамцима и моторима него Партнерство за мир.

А и неке друге ствари.

Русија је у Србију послала озбиљно људство и технику за помоћ.

Само чекам.

Брисел може послати једино Кацина, Пакерицу и Филеа. Ударну Тројку. СТЈ.

Дорис Пак са шљемом. Кацин га држи на гујици. А Филеу наочари упале у блато, негдје пред Смедеревом.

Да су Штакори За Промјене на Власти и на Режиму Сарајево би Републици Сропској и Пробосанцима у испомоћ послало Суљагића, Бећировића и Бакира. С тим што би само Бакир имао шљем. На галвуши.

2903.

НЕМОЈТЕ

НАС БРАНИТИ

НИ У САРАЈЕВУ

НИ У БЕОГРАДУ

Да ли постоји Украјина између Београда и Сарајева.

ПППВ је одмах након избора у Србији најавио своју прву посјету баш Сарајеву. Ни Сарајево није имало појма о томе. Без обзира на све практичне и појавне манифестације, посјета је била знакоболна. Онај Лагумџијин парламентарни дивљак само је зрнчић у цијелом мозаику.

ПППВ је рекао да је БиХ неуништива. И да је Република Српска неуништива.

Косово је Срце Србије.

Да су исте ријечи изговорене у Бањалуци, све би изгледало другачије.

Ну. Ми смо у ситуацији да се претварамо у погледу значења. И Ми у Сарајеву. И Ми у Бањалуци. И Ми у Београду. А највише се претварамо Ми у Бриселу.

Онда је Добрица Ћосић у великом доштампаваном интервјуу Недељнику рекао да је Готово Косово и да нове паметне и младе генерације Срба не треба да троше атоме енергије на то.

Мени је та констатација такође знакоболна.

И, на крају, али никако на завршетку, Патријарх српски је рекао да Република Српска има право на отцјепљење и на присаједињење Србији.

Политичка семантика налаже, као прво и најпрече, питање Присаједињење Чему.

Али, не морам ни ја увијек да будем брутално искрен.

Јасно је да смо дошли у ситуацију између чекића и наковња.

За нас је обоје једнако тешко и тврдо.

Свака констатација о неуништивости БиХ само је другим ријечима изречена чињеница да постоји Дејтонски споразум као уговор великих сила. А сваки уговор великих сила има рок трајања. То значи да није потребно да се говори ни о неуништивости ни о уништивости БиХ. Треба је пустити да се сама уништи.

А констатација о неуништивости Босне и Херцеговине и Српске такође је констатовање Дејтонског Уговора. С тим што ће Сарајево то увијек тумачити тако да је дозвољено уништити Српску да би се доказала неуништивост БиХ.

Теза о праву на присаједињење Србији у овом времену није реална колико није реалан ни референдумски процес и његово међународно признање. Србија, на путу на који је избасала, не би смјела да призна Референдум, као што је то урадила Русија, и на основу тога да прихвати одлуку Српске о приласку.

На путу на ком је, Србија не би смјела да узме Српску ни када би лично Обама дошао и донио Први амандман о томе.

Стога је овај наковањ Патријарха само још један доказ Сарај Унитаристима и Интер Унитаристима о томе да Србија управља Републиком Српском и да је Србија кључ за сваку судбину Српске. А она, по њима, не може бити друкчија од унитаризације у Мутну Босну.

За Републику Српску је најоптималнија политика градње Самосталности. Са крајњим циљем Двије Српске Државе на Балкану.

То би требала да буде и тиха и константна национална и стратешка политика Србије. Тако никада не би могла бити опптужена да руши Босну Усрану, нити да се одриче Срба што би јој се прикачило много горе него одустајање од Косова.

Свако залијетање у Референдум, једнако као и у Интеграције Еу, или Нато, може, дугорочно, да изазове непоправљиве посљедице.

Србија, Српска и Срби, требају једном да пусте Историју да иде у Пизду Матерну. Да прође мимо њих. Толико пута смо ускакали у Први Вагон Историје а из задњег испадали усрани.

Сад је вријеме да то прихватимо као наук.

2902.

ИНЦКО

СТАЛНО

ПУТУЈЕ У ЊУЈОРК.

ЗАШТО ЈЕДНОМ

НЕ ОДЕ

У КРАСНОКУРСК.

Пошто у Бриселу, и у Европи, не значи ништа, евентуално нешто у Штајерској, Инцко, ћелава и брадата аустријска певаљка, већ годинама је окренут на страну двају моћних полова. Према Сарајеву. И према Њујорку УН.

Привид његовог великог политичког ангажмана, у ствари историјске фарсе, Калај је био Трагедија, Инцко је Фарса, магли се пред Уједињенима Нацијама у виду годишњег извјештаја који служи за ролне у склопу санитарних чворова здања на Ист Риверу.

И штагод се догађа, Инцко и његова Copy Машинерија са Ист Миљацке, окривљује Србе, Српску и Власт у Српској.

Сецесијска Реторика Срба.

Потцјењивање Државе Босне. Прије излијевања из корита.

Одбијање Историјских Договора на којима инсистирају кретеноиди из унитаристичких и дијела међународних кругова и ромбова.

Застој на европском путу.

Макадам и вагаши према Нато интеграцијама.

Сто Година Српске Кривице.

Европска бирократија, попишана од стране Нато Структура, не може да ријеши ни проблем Инцка а жели да рјешава геостратешке односе са Русијом.

Због тога не може да укине ни Охаер и ријеши се Паразита Инцка. Нити може, барем, да га одведе у Брисел.

Инцко и његови инсталатери чекају Промјене.

То је јасно као дан.

На политичку сцену Републике Српске треба да дођу Пластелинци, Колаборационисти, Промјенаши, Дупедавци, Мекавци. Тада ће наступити залатних пет минута Инцка и Инсталатера.

Због тога Инцко тавори у БиХ.

И спреман је да тавори још, до два, до три, мандата.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ЗБОГ НЕКИХ 

ПОБЈЕДНИКА 

НОВИНЕ 

ТРЕБА ШТАМПАТИ 

У ПРИРОДНОЈ 

ВЕЛИЧИНИ.

2900.

НАТО

ЈЕ СТВОРЕН

ЧЕТРДЕСЕТДЕВЕТЕ

ЗБОГ СЛОБОДЕ

ГОВОРА

ЈТР.

Нато, Нато, Јебем Ти Ракету. Што од моје земље чиниш мету.

Стара народна пјесма из околине Власотинца.

Независне Новине су објавиле круну своје кампање Плато За Нато, управо пред долазак Нато Генсека А. Ф. Расмунсена у БиХ.

Како ствари стоје, мислим да ће упловити на носачу авиона.

У том тексту, који је подметнут, с пристанком и одушевљењем, аутору/ци која је замјеник/ца министра иностраних послова г. Нажалост Лагумџије, Ани Есенесде Тришић, како би се јавности послала порука да њихова, Додикова и Есенесдеова, политика о нехрљењу у Нато Пакт није увјерљива и како је изнутра рањива, јер поменути замјеник/ца, не умије да напише такав соцреадакцистички памфлетаријум, ситно пише да се Нато воли највише.

Јербо, Нато Пакт је формиран 1949. са само једним циљем. Да народима Европе обезбиједи могућност да живе у слободним, мирним и демократским политичким системима. ЈТР.

Тај циље досад је више пута остварен.

А и испробаван је и на народима других европа, које су биле знатно појебљивије од ове  Половњаче.

И још један само један циљ Нато Пакта био је да постане САО Нато.

Сроска аутономна област Нато.

Тај циљ није остварен.

Срби се мало узјебали.

Нису мало. Неколико деценија. Док им се у колективној биографији није пронашло да су фашисти и геноцидаши. Нарочито према Хрватима, муслиманима и Шиптарима.

Замјеник/ца каже да Нато Пакт има стандарде. СТЈ. Који су садржани у Самоуправном споразуму.

Да би постигла те стандарде свака земља, којој испод пупка заигра чежња за Нато, мора да се самозадовољава све дотле док не постане Стабилна и Функционална Демократија.

А то је Демократија у смислу

Слободе Говора

Функционалне Тржишне Економије

Стабилних Политичких Прилика

Владавине Права

Ниске Корупције и Криминала

Слободе Медија

и Слично.

Лијепо звучи. И опасно. Мада су ми најопасније ставке Слобода Медија и ова Слично.

Међутим. Није ми јасно зашто, онда, она Поглавља о приступу ЕУ отвара Брисел, кад су то Поглавља Нато Пакта.

Из текста Замјеника/це дознајемо да постоји Комисија за Нато Интеграције БиХ.

Њен задатак је да координира Реформе у Земљи. На Земљи. И на Народима.

Те Реформе су љестве до Демократских Стандарда.

И тако све до краја памфлетаријума.

Када се саопшти да Нато не жели да се о њему прича са емоцијама већ са разумом и интересом.

Кога треба бомбардовати. А не кога треба вољети.

Ја, као старомодни уредник, имам само једну замјерку.

Ова Голоумна је за насловну страну.

ЈОШ СЛИКА

ЗА ЧАВИЋА

Добронамјерно су ме упозорили да нисам требао стављати кукасти крст на грб Републике Српске. Нисам креирао те фотографије. То је све анонимни поклон мени од интернетских неолиберала у које убрајам и Чавића (борци против Режима и тако то, његову међународну и међуножну заједницу).

Ево им и још доказа.

А ти Чава, док постанеш фашист као ја, има да се добро оглођеш. И Га. 

ДРАГОМ ЧАВИ,

С ЉУБАВЉУ

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ДОБРИ 

ПРОЈЕКТИ СЕ 

БРЗО ШИРЕ. 

И БиХ НА ВОДИ.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

НЕ УСТУКНИ 

ПРЕД ДРИПЦИМА 

И КАД СИ 

У ШКРИПЦИМА. 

ТОМАН, 

ПСАЛМ 5746453.
ПОШТО ЧАВИЋУ ИЗВИЊЕЊЕ НЕ ЗНАЧИ НИШТА, ПРЕФОРМУЛИСАЋУ 
НЕ ИЗВИЊАВАЈ СЕ
ДРИПЦИМА НИ КАД 
СИ У ШКРИПЦИМА.

МОЈ

СУФАШИСТ

ЧАВА

Шта је Чава, Сунце Му Јебем.

Каква љутња због мало кукастог крста на рукаву.

Развесели се.

Жене воле официре.

Кад ги виде и зенице и ногице шире.

Осим тога, кад си могао обући Сребреничку Униформу, па сад Униформу За Промјене, могу те и интернетски зајебанти обући, мало, и у нацистичку.

Сад је то прљава кампања. Јелде.

А што твоји и ваши мене, нпр, много прије него што сам почео да правим Копилад, уништавају на интернету, то ништа. Твоја демократска странка није тражила заштиту мојих демократских права.

Немам времена да тражим по гуглићу, да покажем какав сам све фашиста био.

Али, и ово је добра сликица.

Пристајем.

Припази се ако те негдје нађем у заједничким Органима. 

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

КАКО СЕ ПОТПИСА 

ИСТОРИЈСКИ 

БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ, 

СВЕ ЈЕ ПОСТАЛО 

ИСТОРИЈСКО. 

ИЗБОРНИ РЕЗУЛТАТ, 

РУШЕЊЕ ЗИДА 

НА МИЉАЦКИ. 

САДА И ПОПЛАВЕ 

ИСТОРИЈСКЕ. 

ЖТЈ.

2893.

ВЕОМА МАЛО

КРЕАТИВНЕ

КАМПАЊЕ

Прљава кампања знак је немоћи, дефанзиве и предаје.

Као и шутња о најбитнијим трансмандатним питањима.

Савез За Промјене, Пробосански Савез, досад се углавном оглашавао прљавштинама, лажима и балегом.

Њихови челници, нарочито Пробосић, немају шта да кажу као идеју и новину без којих нема Промјена.

Не тражим епохалне економске концепције за Нобела. Не тражим нови геополитички поглед. Не тражим да оду у Брисел и у Парку Мадлен Олбрајт разапну шатор и гладују док се БиХ не прими у пуноправно чланство.

Тражим неку идеју.

А шта добијем.

Босић сједи ко Кила Злата.

Златарска Радња Босић.

На тај начин дјелују и њихови ангажовани, плаћени или самоприљубљени медијски привјесци. Сви они који преносе Пасковића и дезинформције. Беентеве, прије свих. Али и онај сарајски подсрал, љубитељ текстова из Независних.

Очито је да је Васковић, и његова скривена логистика, главни дисперзивни пункт. Али је најзанимљивије ко му је креативни директор. И ко пише неке текстове који одступају од његовог вокабулара, стила и синтагмеријума. Као што је срање о рушењу Берлинског зида у запишану Миљацку.

Та темељна некреативност, трансформисана у прљавштину и дезинформације, може код Позиције, да понекад продукује дефанзиву. Али може, много више, да јој омогући офанзиву и активу.

Јасно је да постоји количина јавности, непосредне конзумне и посредне препричавалачке, која ће да упија дезинформације и текстове као што су они о зиду који, у ствари, ликују о крају и дефитивном покопу Републике Српске, што је и главна оријентација Пробосанског Савеза За Промјене. У супротном би говорили о Промјенама и о Јачању Републике Српске на основу дејтонског споразума и устава.

Али највећи дио Јавности заслужује и очекује квалитетну, креативну и утемељену комуникацију са онима који су толико храбри да се кандидују за управљање друштвом. Још храбрији да се упусте у Промјене. А најхрабрији да Српску испоруче, на синији, Пробосанцима.

Без калитетне и креативне комуникције са Јавношћу, Пробосанцима Промјенашима остаје, када се биралишта затворе, само један оригиналан потез.

Да лажу да су избори покрадени.

Народ покрао изборе за Додика и Режим.

2892.

ИДЕАЛИСТИЧКИ

СВИЈЕТ

ХОСЕА МУХИКЕ

И САРАЈЕВСКИХ

ЋЕВАПА

Башчаршијски ћевапи, употријебе се, с времена на вријеме, као симбол братства и јединства, симбол мулти свегаисвачега, симбол мирољубиве тронационалне баршунасте и умилне коегзистенције.

То је, међутим, тако идеалистички симбол као и боравак Лењина у Бијелој Кући.

Ну. У Бијелој Кући био је Хосе Мухика. Сиротан из Јужне Америке. Предсједник Уругваја. Исто Суперидеалист. Као и Сарајевски Ћевап. Џамија. Црква. Катедрала.

У разговору са Обамом, америчким предсједником, изнио је идеју да се у Сједињеним Америчким Државама почне говорити шпански језик равноправно са енглеским. Да постане службени језик.

Обама је рекао Хауг, Велики Сиромашни Брате.

Хосе Мухика је последњи Мухиканац међу политичарима. Мада он није политичар постиндустријске ере већ, више, простонародњачки врач.

Он и Папа Фрањо долазе са истог јужног континента и имају исте сиротињске навике.

Нисам схватио да им је намјера да мијењају свијет. Мада их медији тако представљају. Ситуације у којима се налазе два Јужноамериканца, које су за њих уобичајене, представљају се епохалним, концептичним, револуционарним.

Приједлог Хосе Мухике о шпанском као службеном језику у Сједињеним Државама неће бити схваћен као провокација само зато што се ради о небитном сиротану. Јер. У Америци која дошљаке са југа назива Хиспаноамериканцима а не Уругвајцима, Чилеанцима, Мексиканцима, владајућа је идеологија да цијели свијет говори америчким ракетним језиком а не да се уравноправе шпански и енглески.

Мухика никада неће бити схваћен озбиљно. Као што ни Папа Фрањо неће никада постати светац.

Свеци постају само они који руше берлинске зидове да би се покориле славенске земље, они који говоре енглески или они који бомбардују Београд.  

2891.

ДА ЛИ ЈЕ

ПРОБЛЕМ

У ТВРДОМ

ИЛИ МЕКОМ

Миљенко Јерговић, књижевник, разумије се у Национализам исто као и Мара у кривиК. Исто као и Карл Билт у Православље, кад каже да је оно, Православље, опасније по Зпапад више него Ислам.

Тако и Јерговић, у неком интервјуу вели да је Национализам основни проблем БиХ.

Он при том помиње и Бошњаке, и Хрвате и Србе.

Али општи политички призвук, када се у БиХ помене национализам разлијеже се углавном преко Срба а и Хрвата.

Бошњаке се никад не сматра националистима. Они су патриоти, државиоти, грађаниоти, мултитутифрути.

Јерговић, пак, као и читаве најезде других јавносника, културњака, колумниста и политикоида, требао би да зна мало више о Национализму.

Овако како се третира, аматерски и јавно, политиковно површински, Национализам се сматра нечим што је болест неке нације наздраву. Без узрока, без генезе, без вањских адитива и емулгатора.

Пошто су Срби већ четврт вијека, а и одраније, од Маспока, и слично, Топ Народ за негативне колективистичке квалификације, Национализам је нешто што је Србима урођено.

То је теза коју не треба докативати.

Евентуално се може прихватити да је Национализам других изазван Српским Национализмом. Па, због тога, тај други, није уопште за осуду. Док је Српски Национализам за то вријеме већ прерастао у расизам, у фашизам и у геноцидаштво.

Даиџа Суљагић данас говори о Расизму у Републици Српској. Нпр.

Ну.

Проблем у БиХ нису национализми као независне особине колективитета. Као нешто што се удахне са рођењем. А она дјеца, Српчад, која одмах, по доласку нас свијет, не удахну Национализам, заплачу, закоцену се. То је познато.

Проблем је Национална Угроженост.

Проблем је што су везане шаховница хадезеа и љиљануша есдеа изазвале општу националну несигурност и угроженост Срба.

Да ли то код Срба може произвести само лагани сврбеж са осипом.

Данас се над Србе надвија бошњачка унитаризација и територијализација, одузимање Србима права на Самосталност и на Одређење, на одлучивање о својој судбини на својој земљи.

Да ли то код Срба може да произведе само заноктице.

Од Тврдок Курца добија се рак. То је исто познато.

Од Тврдог Национализма добија се здрава Нација.

А рак тражите на неком другом мјесту.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

УМРО ШПЕГЕЉ. 

ТРЕБА ДОБРО 

ПРОВЈЕРИТИ 

ДА ЛИ ЈЕ САХРАЊЕН. 

ТАКВИ ЉУДИ СУ 

ДРАГОЦЈЕНОСТ. 

СРУШЕ ЗЕМЉУ 

КОЈА ИХ ЈЕ ОТХРАНИЛА. 

И НАЧИНИЛА ГЕНЕРАЛОМ.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ИЗЕТБЕГОВИЋ 

У ТУРСКУ ТАМО, 

СРБИЈА 

У ТУРСКУ ВАМО.

2889.

ЈЕБЕМГА,

БАКИРЕ,

ШТО НЕ ПОВЕДЕ

И БОСИЋА

Добро што је Бакир прешао Ћуприју на Дрини и запутио се, преко Димитровграда, у Турску.

Добро што је уредио да Турци зову само њега, Бакира. У званичну и нарочито пријатељску посјету. Комшић и Радмановић немају више право да се кандидују.

Добро што он мисли да ће му посјета Турској помоћи да побиједи оног бившег реиса у утрци за Члана П.

Али што није у Турску повео и Босића, то не могу да му опростим.

Па зар тако.

Још ни почело није а већ издаја.

Издати свог главног Пробосанског Мисионара на овој, Српској Страни, као да се ради о дворском супарнику, од истог оца а од различитих робиња, лош је знак на путу европских интеграција.

Ово је била јединствена прилика да Пробосански Пробосић види свијета.

Кад ће опет имати прилику.

Онај лукави латин Јосиповић отишао у Америку и тако попунио балканску квоту посјета за наредне три године.

У Русију не смије. Знате ви добро од кога.

Иванић га неће повести у Лондон ни кад му да кандидатуру за Члана П.

Чавић не смије ни сам у Сребреницу а камоли да води Босића.

Ово је била јединствена прилика да посјети прапостојбину Сулејмана Величанственог и на лицу мјеста извиди како су се одигравале те дворске сплетке и игре.

Требаће му у овој широкој коалиционој булументи.

Далеко је дванаести октобар.

Бакире, Бакире, зар тако према Младобосанцима.

Пардон. Према Младим Пробосанцима.