субота, 12. април 2014.

2810.
БРИТАНЦИ
У СРЕБРЕНИЦИ

Британска Влада, Даунинг Синдром 10, финансира посјету 750 грађана Сребреници.
Добро. Ред је да они који су правили Тешакаја Сранија са историјом, упознају и неке њене посљедице.
Само. Нисам примијетио да је Синдром финансирао посјету Јасеновцу.
Јесте. Јасеновац је забораљен. А и шта му фали. Сад је у демократској, просперитетној, еуропској Хрватској.

Ну. Могли су доћи да виде и нека српска стратишта. Логоре. Има ту лијепих објеката за шкљоц шкљоц. А црних. У Главном Граду. Не мораш се ломатати по брдусинама.
2809.
ВУЧЕЊЕ
СРБИЈЕ

Тешка ће борба да буде. Можда чуда да се десе. И изненађења. Да на Дрини никну утврђења. Велики Дринески Зид.
У Београду је Наредбом, СТЈ, забрањена промоција књиге о Лажима Сребренице. И Око Сребренице.
Додуше, организатори нису требали да то смјесте у службене просторије Министарства одбране. Иако је аутор бивши генерал.
Тако су се фондови за хуманитарно право, лажни заштитнице ЈБС, Једностраног Братства Јединства, нашли на коњу. А Србија на Курцу.
Не можеш забрањивати књигу. Боље је да је спалиш него да је забраниш.
Србија се врти у кругу.
Ономад, када је Биљана Плавишић у Хагу написала Сведочим, што је било својеврсно раскрснуће са огромним дијелом политике Есдееса, за чије вријеме је било и злочина, пљачке и прогона, Београд такође није дозволио да се дистрибуира та Српска Књига.
Београд воли да други говоре Србима шта им не ваља.

Београд на овај начин стаје на страну Сарајевске Сребренице. На страну Муслиманске Истине. Али не насупрот Српске Истине. Већ насупрот Истине. 
2808.
POLITIČKI GRAFITI
GREŠKA. 
PRVO RAZNE ČOLOVIĆE. 
ONDA VASIĆA.

петак, 11. април 2014.

2807.
ЗООЛОШКА
СРБИЈА.
АНИМАЛНА.
ЖИВОТИЊСКА.
СПОДОБИЧНА.

Постоји Прва Србија. Постоји Друга Србија. Можда постоји и Трећа. И Социјалдемократска чак.
Али постоји и ова из наслова. Коју предводе сподобе из Наслова Достојевског. ВИС Идиоти. Вокално Инструментални Састав. Са курчевим инструментом у глави, умјесто мозга.
Многи бедник спада у ту Животињску Србију. е новине, Петар Луковић и још понеко његов, сигурно.
Разумљива ми је та уредничка слобода, чак и као Уредничка Беда, да се подржава и ово и оно, да се буде и против и запротив и изапротив.
Разумљиво је да издркавајући егзибиционист подржава Шиптаре, призрен, турке, муслимански унитаризам. Да је против Срба и Српске, у ствари, против свих Срба изван његовог Србокруга. Разумем да би за то примио и паре, кад би му се ставио нож под грло.
Разумем да је против нас, овдје, Српске, и кад не уме то да објасни. Мада је то опасно. Најопаснији Срби у историји су они који ништа нису разумели. Чак и они који крену у добром смеру.
Не разумем да данас у Вучићевој, еуропској, напредњачкој, прошредерској, Сербији, постоји такав анималоптикоријум какав већ дуље време практикује Црнпетер Луковић.
Последњи такав испад према женској особи која је добила неку награду за сатитру, шта ли, у Мркоњић Граду, у Петровој Шумској Републици, може се мјерити само са средњовјековним ваљањем вјештица у катран и перје и са спаљивањем истих.
Колико халуциногена има на Србијанском Дну.
Какав је канибализам природан Србијанској Нељуду.
Колику болест треба носити у свести да би се толико подсвесно мрзило женско биће уопште.
Да ли је могуће да су Дивљаци који су крволочили Балканом одбогзнакад, оставили оваковог директног потомка.
Какво је рационално објашњење чињенице да некој Србијанској Протуви смета Република Шумска која с њом нема везе ни колико Исланд.
Да ли Вучић, у бољи живот За Две Године, убраја и Луковића.
Да ли зна с ким има посла. Да ли зна да оваквих идиотида има још у Србији.



2806.
КОНАЧНО СМО
МЕСИ И ЈА
ИСТИ ИГРАЧИ

Барем у једној ствари.
На утакмици против Атлетико Мадрида Меси је претрчао 6800 метара. Толико и ја претрчим на утакмици ветерана. То и није неки мој подвиг. Бржим ходом човјек за шездесет минута пријеђе шест километара.
Добро. Ни ја не мислим да је Меси играч који треба да трчи по терену ко будала. И да претрчи дванаест километара.
Поред тога што има проблема са комплетном одбраном, у већем дијелу првенства, узрок Барсиног пораза у мрском Мадриду јесте и тренерова, Мартинова, грешка са Месијем.
Он је послије утакмице изјавио, да би оправдао себе а не Месија, Нисмо ни темељили игру на Месију.
КојисиК, онда, ишао у Мадрид.
Ако играча поставиш на погрешно, непродуктивно и на њему и тиму неодговарајуће мјесто, може се догодити да га затвориш у кавез, да нема простора за кретање, да кудгод пође има неко његов коме би он сметао. О томе су причали понеки играчи, о тим сметњама у кретању.
Стриктно позиционирање Месија на десну страну није добро. Тако се одсијеца од гола. Тако се затвара онај Мали Прцо Бразилац. Алвеш. То су само површније анализе. Књига о томе може да се напише. Истина је да Меси често улази са десне стране, паралелно са најдужом линијом шеснаестерца. Али то је само зато што је љевак и што је изградио брз и прецизан шут из тог краткокорачног кретања.
Месију се мора дати слобода кретања са свих страна.
Он није класични играч и не може играти на класичном мјесту.
Он је играч који асистира и реализује.
Није играч коју чека центаршутеве на мјесту пивота или сидраша. Било је тако природно кад је промашио гол, љеваком, са пет метара након убацивања Нејмара. Меси не зна то да ради.
Након испадања из Лиге Шампиона, дабоме да је, за Барсу, у питању и првенство и Куп Краља. Ваљда није у питању нови тренер.



2805.
СПРИЈЕЧИТЕ
ШКОТСКУ.
ИНАЧЕ ЋЕ СЕ
ЧЕЛЗИ ПРИПОЈИТИ
РУСИЈИ А СРПСКА
ПОСТАТИ КОНТИНЕНТ.

Свијет изгледа феноменално, какве све будале учествују у његовом кућепазитељству.
Јебене подворнике има. Кажем.
Мислим да је вријеме за Најновији Свјетски Поредак. Који би садржавао само једну одредбу.
Све што се догоди у Геополитичком Сранију посве случајно је слично са било чим, није преседан и нема никакве везе са оним што се може догодити.
Тако би се отклонила опасност да свако међународно насиље и сваки анархизам постану преседани а технологија постане бесплатна и уђе у редовну процедуру.
Видим. Данас неки изјавник кука како би независност Шкотске направила хаос у тим државним цјелинама и границама.
Такозвани Геолитотрк.
А сваки балкански политички жапчић учествује у кукњави о томе како су сви за цјеловиту БиХ, како Крим, Шкотска и Српска немају никакве везе, како је напредак на европском путу приоритет и он ће спасити Босну, Србе и Свијет, како Ангела Меркел и Обама не спавају, не жмире, него се само договарају шта да ураде са Босном. Јер. Ако Босна настави овакав вртоглав успон, даће и 23. премијера Турске. Односно Великог Везира Онога што је остало од Отоманске Империје.
Ангела и Обама, кажу Блиски Извори, темељиће своју акцију на Априлском Пакету.
Што се мене тиче могу и на Априлском Паркету. Нека још једном ходају по салама за састанке које, овдје, никад ништа нису ријешиле, током цијеле историје. И прије појаве паркета.
Овдје ствари рјешавају само Главе, Крв и Границе.
Слажем се да Косово није преседан.
Шта ће им преседан кад ће се Војводина одвојити од Србије. Само кад дође време.
Одвојиће се још много ствари од људи и људи од ствари.
Као што ће се даље крајинити Украјина. Без обзира што Крим није преседан.
Треба озбиљно схватити Напутинке.
Напутинка је нова ријеч. То је упутство за суштину а не само за територију. Јучер је Путин одаслао Напутинку о парама и Украјини. Из чега се лако види да је суштина свега да се осиромаши Украјина и осиромаши Русија која треба у том процесу да помаже Украјину а кад се Нама Дигне, да све разјебемо о почнемо да причамо о људским правима и демократији.
Ако Обама и Ангел, мало сам побркао род, мисле да је толико важно да Српска не буде Косово и Шкотска, слажем се. Дајте и нама 35 млрд$, Српској, а не турцима у Сарају.
Па нећемо никуд ићи. Четири, пет, година.


2804.
ЗЕЈБЕКЧИ
РАСПОЛОЖЕН
ЗАЈЕБАЧКИ.
БОСНА ИМ ЈЕ
22 ПРЕМИЈЕРА ДАЛА,
ПОЛА ДЕМОКРАТА,
ПОЛА РАДИКАЛА.

Министар економије Турске, Зејбекчи, гостовао на Филозофском факултету у Сарајеву. И филозофирао.
Отоманска Империја је била и Босанска Држава.
Босна је двадесет два велика везира дала. Пола Срба, пола муслимана. Хрвата није било јер нису имали Трећи Ентитет.
ЈестК.
Босна није ништа дала. Све су јој Турци узели. Дјецу су сепетарили, тамо им испирали мозгиће и правили од њих монструме користећи стару људску слабост да се буде већи католик од Папе, нарочито кад те гони нагон за самоодржањем.
Министар Зајебачки настоји да продуби дубину коју је трасирао Мали Бркати Давутоглу и да да велику важност Босни као турској провинцији.
Долазак званичника Турске у ту Босну Усрану, на тај начин, и причање таквих понижавајућих историјштина, могу успоредити са претпостављеном сценом Хитлеровог доласка у Јасеновац и одражавањем једног хајлговора у коме би он рекао да је Јасеновац велике жртве дао за Трећи Рајх.
Али могу и да прихватим такву будалаштину, иако је потпуно изван било каквог здравог цивилизацијског, културолошког и учтивог спектра, ако Турчин Министар Зајебачки каже колико је одвежено у сепетима малих муслимана, од тих двадесет два велика везира. Које он назива Премијерима.
Каквигод су робови, ономад, ишли на Босфор, сада још веће будале долазе са Босфора.
Стварање Босанске Отоманске Јазбине, коју у невјероватно искреном петингу практикују Турци и Сарајевски Босанци, обликовање је Црних Лица за бијело беспуће. Окивање је једног напаћеног и историјски залуталог народа у окове којих се немогуће ослободити јер су вјештачки, ванвремени и невидљиви.
Пар Наслова Достојевског, из разних области, вјерских, политички и културњачких, ради лијечења својих комплекса разбусољеног идентитета, прихватају игру Турске која оваквом политиком лијечи, опет, комплеске својих лидерчића убијеђених у надпепелско уздигнуће из смрада и разграда Анадолије и других провинција назатка, деструкције и недемократије.
Долазити у Европу и срати о 22 Премијера, могуће је само са несанираног буњишта једне дивље депоније пет и по вијекова дугог сабљарења, крваввлука и поробљавања.






четвртак, 10. април 2014.

2803.
САМО БУДАЛАШ
МОЖЕ ДА МИСЛИ
ДА ЈЕ БиХ
МУЛТИКУЛТИВАТОР.
А И ШИРЕ.

Фидбалски клуб Сарајево, зар то још постоји, ангажовао Љупка Петровића за тренера.
Сви смо мислили да је Љупко Петровић тренер. А сад се показало да је Србин.
Пошто је Љупко био тренер и Звезде а у Звезди је играо и Аркан, они су се знали, јелте. У некој ратној естрадној прилици Аркан се курчио неким чудним оружјем, све Пичке, иначе, воле чудна оружја, шмикенрска, и тутнуо га у руке Љупку. Љупко, јадничак, у оделу, бре, са краватом, узео ту цјевуру и блејао преко ње ко Бинић на простопроширену реченицу. Али. Нема везе. Сарајевски још незабрањени фејсбучари, јебо их ердоган, докопали су се те фотке и ФК Сарајево је одјебало Србина љупког имена.
Прије тога је одјебало Роберта Јарнија. Мада нису рекли, ја мислим да је то зато што је Роберт био у добровољцима Воје Шешеља.
Шта, дакле, закључити о добородошлици Хрватима и Србима у Сарајево.
Прво. Коме је уопште пало наум да иде у Сарајево да нешто ради а не носи фес десет кољена уназад.
Друго. Коме је уопште пало наум да позове некога ко није муслиман, да ради нешто у Сарајеву.
Колико је илузија оставила иза себе Социјалистичка Федеративна Република Југославија.
Докле ће се ратови братства и јединства сматрати успутном зајебанцијом и социолошким проблемом вишка слободног времена на Балкану.
Докле ће Наслови Достојевског да жмире над чињеницом да су Срби у СФРЈ оптужени за Национални Унитаризам да би свако могао имати свој Национални Унитаризам.
Докле ће неки Генералићи да мисле да су Гуглове мапе и њихове мапе. Нека одредишта из наших појединачних мапа морају да се заувијек избришу. Јер она сама, одредишта, све раде да тако буде.
А када је Сарај у питању.
То ће увијек остати Коњовезница. Рупа.

А велика је разлика између равнице, висоравни и рупе.

среда, 9. април 2014.

2802.
СУШТИНА КОНОПЦА
ЈЕСТЕ ДА СЕ ЗАТЕГНЕ

Конопац није курац па да може и да виси.
Конопац је као и Чеховљева пушка на позоришним кулисама. До краја представе мора да опали.
И Закон о пребивалишту у Републици Српској, ако је ушао у Народну скупштину по хитном поступку, треба да се затегне.
Све је то мали корак ка Самосталности или Независности.
Велики кораци некад могу да се прескоче. Или одложе. Мали кораци се не прескачу.
Овако све личи да је галама Охаера и сарајевских турака, мислим политичких унитариста, уродила плодом.
Људи у Републици Српској не бораве на нивоу Дркаве, спала ми лијева квакица са ж, већ бораве у Републици Српској. И не видим проблем у доношењу европског закона о томе. Пошто је у Дркави све асиметрично, може овдје европски закон а тамо отомански. Што се мене тиче.
Халид Гењац се позива на витални национални интерес, на Вијеће Народа Републике Српске. Које је нелегално формирано и на силу убачено у Устав Републике Српске.
Немој да ми се Халид позива на мој Устав, Сунце Му Јебем.
Ну. Ово је добра прилика да се каже да из Устава Републике Српске треба избацити то Вијеће Народа и те математичке формуле за Владу Републике Српске. Може, дабоме, у њој бити Хрвата и муслимана. Али не може да то буде октроисано.

Треба, дакле, и нови Закон о боравку у Влади Републике Српске.
ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКЕ ЖЕНЕ 
МЕЂУ НАЈЉЕПШИМ СУ 
НА СВИЈЕТУ. 
АЛИ СЕ, ЗАТО, 
У БОСНУ, НЕМЕРЕ ГЛЕДАТ.
ЕМЕМЕФЕНДИЈА
И РУСИ

Основни проблем Босне и Херцеговине и Српске, Србије и Хрватске, јесте у томе што, сви ми, видимо Европску Унију на Западу а она нас види на Југу.
Ми очекујемо да у чланству, и на путу чланства, будемо субјекти а они од нас очекују да будемо само територија.
У ООО, Општој Осмој Офанзиви на Додика, и Деветој на Републику Српску, дигла се КИМ, Кука И Мотика, на аранжман звани Руски Кредит.
Глупи босанци сматрају да се еуропејство, интегративност, реформативност, западњаштво, доказују противљењем Русији у свакој прилици. И Курцошењем, специфичним процесом који укључује ношење и пушење, према Бриселу, Нато Пакту и Емемефу.
Тај Емемефендија посебна је сторија.
Многи наш, овдашњи, економист, нарочито они који су се излегли у посљедњих четврт невијека, не знају улогу, мјесто и задатак ММФ у општем гологузичењу свијета.
Бићу кратак. Главни задатак и циљ Међународног Монетарног Фонда, али не само његов, јесте продуковање перманентне задужености земље, државе, односно што више земаља. Зато они имају, као најважнију технологију, тај Стани ба аранжман. Свака провинцијална будала одмах полети. Јест то добро. Али. Уз то иду и услови који разарају домаћу општу економију, социјалну стабилност и политичку структуру. Земља тако постаје Заморче, Пасторче и, на крају, Накурче. Тај ЗПН аранжман дефинитивно земљу предаје у руке Збигњева а он је просљеђује Финасијашим и Геокројачима. Имошсејебат.
Већ постоје земље које су се напрегле и охрабриле и исплатиле ММФ, јебале му ММ и кренуле да напредују.
Босна и Херцеговина и Српска су у тешкој ситуацији.
Најрпије, ово није једна економија. Ово уопште није економија. Друго, ово није никакво тржиште никоме и низакога. Треће, ово нема будућности, политичке и територијалне. Чеврто, најопасније, не постоји начин да се Република Српска сама ријеши Емемефендије.
Кретеноиди, бањалучки и сарајевски, галаме о томе како је руска камата већа. Нису кретеноиди. Они су наслови Достојевског. Када би се и провизорно прорачунале све посљедице ММФ аранжмана, не би видјели шта је камата, видјели би шта је Светог Петра Кајгана.
Русија не условљава ништа. Ево ти паре. Врати паре.
Српска, би, када би била сама, могла привући и друге финансијере из свијета. Који све више јачају. И не знају шта ће с парама. И не смао финансијере. Али ЕУ и Нато Бато, ЈСМ, не дозвољавају тако нешто ни БиХ, ни Србији, ни Хрватској. У забран се не улази. Ко смије пустити Кинезе овдје.

Ну. И овај Руски Кредит је први камен у Великом Зиду. 

уторак, 8. април 2014.

СЛОБОДА КРЕТАЊА
ЦИВИЛИЗАЦИЈСКО ЈЕ
ДОСТИГНУЋЕ
ФЕДЕРАЦИЈЕ

У Републици Српској и не знају шта је то.
Четницима ноге закржљале ко малим Јапанкама у претпрошлом вијеку које су само клечале и пузале пред јакузама, шогунима и шотокановима. А још нам и Режим увео диктатуру, боже саклони. Ја тек сваку пету вече избауљам да пишам иза ћошка. То ми је сво кретање.
Не бих ја ни знао да Рамиз Салкић, који се слободно креће и по Народној Скупштини Републике Српске, није обзнанио да је доношење Закона Републике Српске о пребивалишту и боравишту, удар на слободу кретања у Босни и Херцеговини и Српској.
Укуцам на Гуглхром Пребивалиште – Слобода кретања а Гугл ми одговори Јебо те рамиз салкић.
Огласио се и Инцко. То би било заобилажење Државе и Државних Надлежности.
Из чега закључујем да људи у Босни и Херцеговини и Српској не живе код својих кућа, у својим становима, у Бањалуци, у Репулици Српској, у Ливну, у тој Жупанији. Они живе само у Држави БиХ.
Бесим Мулахасанаомерокадисанџаковић, Босна и Херцеговина 726.
То је адреса. Како Гдје је то. То није битно. Битно је гдје гласа Бесим. И гдје ће се задесити Првог Марта.
Бесим може да гласа Ђеоће.
ЕУ нема појма о људским слободама и правима на кретање, преокретање и претварање. Овдје може да се гласа на неколико мјеста у истом дану. Не мораш ни бити на оба или комада више Бирачких Мјеста. Неђе идеш ти, неђе твоја лична карта а неђе те носе на списку.
Могли смо гласати и у Турској, недавно, само да је Турска отворила та нека поглавља са ЕУ. И да има итеке Слободе Кретања.
Докле могу ићи те Сарајске Унитаганлије.
Они, који се убише у залагању за Грађанина, Појединца, Босанца, одбијањем закона о пребивалишту, који је потпуно европски, они поништавају тог Појединца и претварају га у  безличну масу за своје срењовјековне фрустрације и феуде, враћајући историју у провинције, санџаке и племенске законе.
А Инцко би требао да прочита Устав БиХ, из Дејтонског Споразума. Тамо стоји и Ентитеско Држављанство.
Па, ваљда је ред да Ентитет зна гдје му живе Држављани.
Предлажем му да се мало смири. И не креће се ако баш не мора. Док не прођу избори у октобру. Па нека се са Злајом, након њих, укључи мало у разјеб Федерације.



понедељак, 7. април 2014.

2798.
СЛОБОДА МЕДИЈА
И МЕДИЈИ СЛОБОДЕ

Није питање, када се о Србији ради, колико ће власти имати Вучић већ шта ће радити Corax.
Јер Вучић је, данас, стигао на насловну страну Данаса. Данас је донедавно Вучића звао Трансформерс и какосвене. Додуше, Данас су новине, углобаљено, проамерички оријентисане. Не у политичком и географском смислу него бусолисане спомоћу провјерених америчких метода оријентације. Добро. Ни то није трагедија. Трансформерс се трансформисао а Данас остао на истом. Трагедија што се у истом кошу, све тако долази, налазе е новине и Данас.
Шта су, дакле, слободни медији. Пошто Новинарство више не постоји. Ни слободно ни потлачено. Постоји само патеничко. Па заклети противници режима, на прво подизање Репжима потрче да буду Подпароли. Подвуку се под пароле режима којег су до јучер гризли бјеснилом слободног новинарства и удијељеног гранта.
Слободни Медији су заробљеници. Окованији него владини, режимски, државни, јавни, какогод их именовали. Њихова истина је увијек оријентисана против Режима. Њихова судбина је запечаћена. Закурчаћена. Кад Опозиција дође на власт, шта ће радити Слободни Медији. Да ли ће остати на страни Опозиције.
Слобода не постоји. Постоји, само, огроман проблем њеног кориштења.
Овдашњи слободни, независни и алтернативни, невладини уопште, противвладини конкретно, медији, од своје свакодневне употребне вриједности не стигну да проникну ни до питања Како то да на Западу, код Америчана, нема тих опозиционих медија које ваде очи Влади и Режиму. Како то да САН Медији, Слободни Алтерантивни Независни, постоје само у земљама, сферама и географијама које су територијални интерес Нато Пакта, Америчана и Финансијаша. Збигњева.
Није могуће забранити приватном капиталу да има медије. Оно што је могуће законски регулисати јесте да се медији обавежу да испод назива или прије информативне емисије стално објављују, рецимо, Дневне новине за продају вијести проив Режима. За истинитост вијести одговара сам читалац. Или. Централне Отаџбинске Вијести ТеиТеТеВе у служби Опозиције (навести имена странака, читко).
Приватник хоће да заради паре. То је тако од првих новина које су се појавиле у Америци. И ту нико није крив. Осим она будала која је открила Америку.
Треба знати да је Жута Штампа измишљена у доба Пулицера. Цртани лик Жути Кид. Да је Садам Хистерија и тада практикована.
Треба знати да пет, шест корпорација контролише осамдесет процената америчких медија. Прије тридесет година било их јер педесет. Оних који су контролисали медије. Били власници над њима.
Да је највећих шест власника америчких медија, од првог, Џенерал електрик, Волт Дизни, Њуз корпорејшн, Тајм Ворнер, Виаком и Сибиес. С тим што ЏЕ има приход од 157 млрд $ а остали, од ВД надоље, од 36 до 13 млрд  $.
Вјероватно 99 посто слободних, независних и алтернативних новинара не зна да је ЏЕ власник Енбиси мреже. Колико Слободна Муда мораш имати па да Слободуцнеш Главушом а знаш да изнад тебе стоји 157 млрд $. А.
Сви ти САН медији никако да се запитају Како то да је у посљедњих тридесет година Слобода Медија толико скочила у Америци. На Шест Корпорација.
Шта да се ради у тој ситуацији.
Читам Слободана Рељића, Криза медија и медији кризе, што је, у ствари историја раста Шапе Капитала а не прича о медијима. А онда ми Данас на сто паде тај Данас, у њему и Corax, и Вучић. И текст неког новинара, потписаног као Један од оснивача радија Б92.
Он пледира на заиста слободном и независном владином новинству и медијству. Говори о Коректору друштвених прилика. Боже. Зар такви Идеалци још постоје.
Зар постоје они који вјерују да би се Амерички Предсједник, по оној чувеној демократској западној просерици, када би морао бирати да ли да има Владу или Слободне Медије, опредијело за слободне медије.
Онај ко већ има владу, шутнуо би у дупе и Слободне Медије и Америчког Предсједника. И опредијелио се за Профит.
Ну. Да се ради сљедеће.
Држава, Влада, Режим, свеједно, треба да се понаша као и приватни власник медија. Који иде само за тим да заради, изрекетира, измонополише паре и профит. И да, ДВР, бескрупулозно иде за тим да произведе информацију. Што више информација. Да окупи, добро плати, приведе, подведе, одшколује, свеједно, кордоне новинара и уредника. Да подави макрое медија. Који их подводе онима који плаћају.
Тачно је да ће то све остати ономе ко ће на изборима да побиједи односну Власт и Режим. Али, све остаје у породици, у Држави.
Против тога имају само два лијека. Немој бити Лопов колико си Глуп и обрнуто.
Познат је случај Берлусконија, нисам ништа рекао, који је, за једних избора, на некој својој телевизији давао 9 минута себи а један минут противнику. И изгубио изборе.
А оно о Новинарству као Четвром Стубу друштва, демократије и слободе. То немојте да причате ни на првом предавању бруцошима на Журналистици.

То вам више неће ни Циганка слагати кад баци грах.
2797.
ПОЛИИТЧКИ ГРАФИТИ
ШТА ЈЕ СЈАЈ И БИЈЕДА. 
ТАМО ПРОГЛАСЕ 
РЕПУБЛИКУ ДОЊЕЦК.
ОВДЈЕ 
РЕПУБЛИКУ ДРОЊЕЦК.
SUZUKI IZNIO STARE KOSTI NA SUNČANJE
2795.
УНИТАРНИ ИНЦКО
У НЕУТРАЛНИМ
НЕЗАВИСНИМ
НОВИНАМА

Ма. Каквим Неутралним. Та фаза је завршена. Независне постају отворено Унитарне.
Настрану то што Компанија која је од Српске, приватизацијом, добила царство не треба да буде опредијељена према другим путоказима и да се према путоказу Републике Српске понаша као према Зјакоказу.
Данас је објављен текст Валентина Инцка који ме је вратио у доба Извршног Комитета Централног Комитета Савеза Комуниста Босне и Херцеговине, прије и за вријеме Николе Стојановића.
Такав скуп бирократизованих фразетина нисмо могли да напишемо, заједно, као комунистички новинари, почивши Младен Шипка, почивши Смиљко Шагољ, Недим Лончаревић, Ненад Пејић и ја.
Ну. Текст Инцка Пицка, Пицко му је класификовани назив за потребе одржавања ПИЦ-а, није наиван како би се могло закључути по гланцкурцфразетинама.
Међу којима је
·         Ми из међународне заједнице (СТЖЈ) разумијемо шта грађани ове земље имају да кажу
·         Чујемо глас демонстраната који су изашли на мирне демонстрације
·         Та чињеница не може бити предмет историјске расправе
·         Трудите се и даље да се ваш глас чује на миран и плодоносан начин
Али. Да не будем баш наиван, ово је отворен позив на демонстрације. Које су увијек мирне и достојанствене, нарочито ако су на улицама.
Текст, који је објављен у Независним а, ради варке, и у Авазу, у Ослобођењу није, али тамо је Неки Курац, исто унитаристички, Басуенер, чисти је унитаристички анексиони документ уперен против Српске, Додика и Есенесде. Иако Додик нигдје није поменут, означен је у Инцковом тексту најмање 16, шеснаест, пута.
Четири године траје хаос и уништавање свега у Федерацији. Па Инцко никоме никада не написа писмо и никога не помену.
Чему сада толика брига око Додика, Српске, Референдума и страха којег, по Инцку, шири Додик причама о отцјепљењу.
Ево чему
·         Ово је неоспоран знак да је Међународна заједница, онај дио који је сврстан иза Ми из међународне заједнице, устала против Додика и против политике Српске. То се знало. Сада је само Инцко пустио димни сигнал.
·         Инцков текст је наставак Пробосанске Декларације Народњака. И њихов политички трајекторинг.
·         Инцков текст је њемачком Енигмом шифрована порука Пробосанском Пробосићу и другим српским босаснким лидерчићима о томе шта смију а шта не смију говорити до избора и у кампањи.
·         Инцков текст утјерује страх у кости Србима и Српској. Његове ријечи о томе да се уставом БиХ не дозвољава отцјепљење ниједном ентитету казаматска су исламска пријетња Србима. Остаћете овдје и иструнути на дну Куле Цјеловитости и Недодорљивости.
·         Инцков текст копија је и сублимација онога што причају Босић, Иванић и Чавић.
·         Инцков текст Декларација је о трајној Анексији Босне и Херцеговине од стране невидљиве Аустроугарске монархије, од стране Збигњева, и порука је и Русији, какву даје и онај Курац из Ослобођења.
·         Инцков текст, не нужно коначно, порука је да ће Ми из међународне заједнице, и послије избора, користити Улицу као доказ како они боље разумију Грађане, и Бираче, од оних које су Г&Б бирали на и зборима. И од самих Грађана и Бирача.
Кримски Страх велики је у Држави Босни и Херцеговини и Српској.
Стога Инцко и отворено пријети. Подузећемо потребне кораке, Ми као Међузај, како би смо и даље гарантовали суверенитет и територијални интеритет ове земље.
То гарантовање СИТИ било је и за вријеме Отоманске империје. Било је и за вријеме Аустроугарске Анексије. Било је и за вријеме СФРЈ. Сад је Гарантни Лист у рукама ОХР империје.
Видјећемо шта ће се прије подерати. Или БиХиС или Гарантни Лист.
Требало би и Плицко, Плитки Инцко, да има на уму да се ствари полако отимају контроли. Одавно сам прогнозирао да ће овај вијек бити Вијек Државнација. Нација и Држава. Ликовање након пада Берлинског Зида није имало много везе са реалношћу. Покушај да се распад Совјетског Савеза и Варшавског Пакта искористи за униполарну доминацију у свијету био је катастрофална грешка.
Нема силе која ће спријечити распаде. И претворити их у пораз оних који су их, својевремено, инциирали и потицали. И проглашавали својим великим успјесима.



недеља, 6. април 2014.

2794.
САРАЈЕВО
ПРОНАШЛО
НАДУ ЂУРЕВСКУ

Сарајево је преживјело још једну од тешких манифестација лажи, претварања и фалсификовања.
Тако живи од Четрдесет Пете.
Није лако.
Али још се држи.
Треба имати огромну мултиетничку снагу па прослављати улазак четничке, агресорске и унитаристичке војске у Валтерево. А Валтер већ седам деценија сувогК.
Требала је и огромна количина мултикултуралности па толике деценије чекати Коначан Транспорт Срба.
Што нису отпремили у Јасеновац, отишло је на Пале. Па даље.
Нада Ђуревска, последња је Валтерица.
Честитам Сарајеву што је пронашло Наду. Нада је висока лијепа глумица из доба наше заједничке југословенске зрелости и одраслости.
Честитам. Иако више нема кога да пронађе.
Тешка су времена. Отјерали већ Трећег Бандића. Оно мало што је остало од Других и Трећих, живе у страху, ко некад за главу, да нешто не лану па да и њима Одузму Признање.
А Сарај живи у страху од вијести из Шпаније.
Објављују, дрхтавичаво, да Мадрид и тамошњи парламент одлучују о Референдуму у Каталонији.
Да им, Сарају, олакшам посао, један од сљедећих Шестих Априла могу да резервишу за одлучивање о Референдуму у Српској.
То ће ионако бити фарсичан догађај као и данашње обиљежавање.