субота, 15. фебруар 2014.

2673.
ТРИ АСА,
НИГДЈЕ СПАСА,
НЕКА ВИСИ
ФАХРУДИН

Занимљива је актуелна Тројка СПК, која јури кроз ноћ, Фахрудин, Златко и Бакир.
Бакир је политички мистицист који тиме надокнађује апсолутно несхватање политичких координата, неразумијевање Сфере НДД, Нација Друштво Држава и декорпорираност у европске цивилизацијске слојеве. Бакир је Факир на путу ка Дервишу, без обзира што је чврсто прикован за многе земаљске ствари, толико стране вјери, мистицизму и аскези.
Златан је најурбанији Лик Из Тројке. Он је обичаје, технологије и релације сарајевске калдрме, раје и чаршије издигао на ниво универзалних принципа, универзалних за овдашње појмове, и технолошки их прилагодио за велике друштвене групе као што су политичке странке. Урадио је то креирајући софтвер о начину како се у дугом периоду остаје Јахач Једног Седла.
Фахрудин је Вук Санџак Стрита. Али још није ни на пола филма. Сви кажу да је криминалац и упиру прстом на Тиорањ, Око, Ово и Оно али нису се показали са доказима. Фахрудин не само да зна са торњевима и ловом већ зна и са јавношћу. За сто копаља унапријед шије Факира и Злакира. Бакир је у комуникацији са јавношћу у римском бунару а Златкова комуникација је чаршијских размјера. Валтер. Фахрудин шаље популистичке, јасне, сецирајуће поруке. О њима се не расправља да ли су гранит или пјешчар. Мора се размишљати о њиховим ефектима.
Фахрудин Радончић је оптужен да је организовао Бошњачки Палеж али за то има доказа као и за Силајџићеву Милосаву. Морају се појавити мало бољи аргументи од оних поје просипуцкају сарајски медији.
Сада је оптужен, покретањем иницијативе о његовој смјени са мјеста члана Савјета министара, и да је медијски најбоље искористио Палеж.
Што је тачно.
Након почетног несналажења и лутања Фахрудин је узео медије у своје руке и до данас их, као и саму сарајевску јавност, држи под контролом.
Бошњачки Палеж јесте организован са панбосанскохерцеговачким намјерама. Хрвати и Срби нису се нешто показали. Али је организован и са намјером да се преузме власт у Бошњачком Политичком и Народном Миљеу.
Да је успио први дио плана, успио би и други. Овако, нико се није дочепао Бошњачког Кормила па се сада покушавају међусобно рањавати праћкама, каква је Фахрина досјетка о Златковој Великој Нужди и Златково објашњење формирања и неформирања Фахриног Кризног Штаба.
Реално, Фахро им је највећа опасност јер је схватио да не треба играти њиховим дриблинзима и на њиховом игралишту. Мада то не јамчи преузимање и њиховог гласачког тијела и Бошњака, а муслимана поготову.

Сада га се настоји разапети на полумјесец што би најбоље било за Златагана. Јер је он највећи кривац за политички и општебошњачки хаос. Његова политика би слудила и ростфрајне силосе а камоли НДД Сфери неуки народ. 

петак, 14. фебруар 2014.

КРАТКЕ ПРИЧЕ
ИЗ НЕЖИВОТА
НЕСТАЈУ ДЈЕВОЈКЕ
ИСПОД ВЕЛОВА

крв помијешана са земљом која је годинама његовала ратнике ко своја чеда пузала је испод дјевојачких велова и пријетила да их прекрије јер није хтјела да испод очију рањеног ратника остане иједна лијепа слика из живота који је био ругобан тугобан несјетљив непамтљив живот за смрт а не за свјетлост и сунце које се удјенуло између лица љепотица и велова бијелог одласка у небо остави ми слику само једну слику нема ништа њежније и топлије од бијелих женских велова распашћу се овдје на теби земљо моја кожу своју ћу ти предати и кости раздвојити кише ће ме тући нико ме препознати неће ни по биљегу на стомаку мајка стојанка је умрла а само је она знала за биљег кад ме је родила остави ми слику велова не треба ми слика топлог женског тијела ладан сам за њега остави ми велове да ме залијечиш што су мене оставили рањенога и изрезанога правећи се да нису чули рафале и видјели прашину са њиве да сам отишао да нисам био ту добро знаш да се то не лијечи то кад ратника гледају ко седамдесет кила меса тежак за носити толике километре па те оставе не тебе мене оставе а ти једва чекаш да ме прекријеш и слике да ми преземљиш и велове моје бијеле да зацрниш засмеђиш и замажеж несретницо коштосам и сам
2671.
СТО КУРАЦА
ТРЕБА МАРИ

Да би нека Политичка Странка побиједила на изборима, Сто Кураца треба Мари.
Мислим. Много фактора треба да се сложи, да их неко организује, произведе и покаже бирачима. Да се бирачи у све то сами увјере.
И то све у првој половини мандата.
Српска Демократска Странка, хтјела не хтјела, на челу је Опозиције Републике Српске. Добро. То што је на челу ничега, јер Иванић и Чавић нису нека Опозиција, ту им нема помоћи.
Есдеес, пола године прије избора нема никакав Политички Програм. Само има Босића. Који има Мисију. То није међу оним курчевима који требају Мари.
Посљедњи адут који су могли да извуку, или да га повуку, били су масовни протести гладних, осиромашених и опљачканих, оних који су преживјели и који су једва живи усљед константних тортура Режима. Које, Протесте, нису могли сами Есдеесовци организовати, морао им је у томе помоћи Међузај.
Али. Пошто су Бошњаци организовали Фебруарски Петровдан, и паљење лила, постоји мали проблем да се све то, што би Есдеесу организовали Странци Усранци, у јавности представи као Бошњачки Канистер.
Есдеес нема ни Лидера. То је већ у оних Сто Мариних. На дигнутом мјесту.
Није Лидер онај кога Васковић кандидује за Предсједника Државе.
Проблем је мало тежи него што изгледа дигнут.
У Есдеесу постоји двије врсте сукоба око кандидата.
Најприје. Шта дати Опозицији. Да она кандидује. Члана Предсједништва. То би значило да је Есдеес, и ако побиједи за Предсједника Републике, избачен из игре. Јер, ако је Бошњачки ЧланП из Републике Српске, онда ће у Сарају да тече мед и лој и нико им више не треба.
Ако, пак, не дају ништа опозицији, од капиталних кандидатура, онда им у Републици Српској морају дати и Предсједника Народне Скупштине и Предсједника Владе.
Ту се дошло до другог богаза.
Како расподијелити кандидатуре унутар Есдееса.
Есдеес је велика скупина крокодила у малој кугли лустера. Когод не уђе у ландидатски бубањ, дефинитивно испада из игре и његова политичка каријера је завршена. Што због година, што због тога што ће Есдеес, и ако побиједи, дефинитивно отићи са политичке сцене, показујући бирачима, јавности и Републици Српској да су неспособни, неспремни и некомпетентни за власт.
Вођење Државе.

Охрабрујуће је ово са Пашићем и оним бившим министром. Биће занимљиво наредних недјеља. Ко ће из кугле да изађе крвавих руку а ко крвавог гркљана.
ПОЛИТИЧКИ ЉЕТОПИС
ЗА 2013.
ДА СУ ИЗБОРИ
У НЕДЈЕЉУ, 
КОМЕ БИ
ЈЕБО МАТЕР

Кад чујем то питање у истраживању Јавног Мнијења, најежим се а и жао ми што нисам сачувао једну Осамдесетчетворку из рата. Митраљез.
Кудгод ишао, прати те површина.
Чак и кад ходаш по дну, сви на тебе гледају површно.
Површност је дубоко ушла у наше животе а ми протестујемо само зато што је ушла у политику.
Томан, есеј Шина И Површина.
Сви су склони да дубоком површином објасне Босанско Прољеће као Социјални Бунт против Пиздаиматерна. Елита. Диктатора. Пљачкаша.
Та посебна уска секта, Пиздмаиматернација, као Администрација, Бирокрација, крива је за наше сиромаштво, биједу и сиротињу. Они у Парламенту редовно примају велике плате а ми на киши држимо Пленум. Пиздаиматерна.  
Требало би да се уради једно велико истраживање међу становницима, на репрезентативном узорку, о стварном стању социјалне биједе и незадовољства.
Па да једном и Биједа и Пиздаматернација знају шта је на ствари и шта је шта.
Оставићу овдје по страни манипулацију, организацију, индоктринацију, театрализацију, у Бошњачком Палежу. Сви виде да су богати искористили ватрену сиротињу за своју пламену намјеру.
Оставићу и чињеницу да Биједа и Сиротиња никада не ради то што су радили у Тузли, Сарајеву, Мостару. Не пали. Сиротиња поштује имовину.
Али бих, баш ради Сиротиње, волио да се уради поменуто истраживање. Па може и са питањем на крају. Да су сутра паљевине у Сарајеву, да ли би ишли са политром бензина.
Тада би се одвојила три друштвена сегмента. Као кајмак, сир и сирутка.
Тада би се видјело да Суиротиња живи свој паћенички живот и да јој није крива ни Дрина, ни Држава, ни Власт, ни Бог, ни Кантон. Ни Срби.
А да постоји слој неодговорних појединаца, неодговорних према себи и породици. И слој оних који су неодговорни према својим компетенцијама.
И слој оних који све то потичу кроз неолибералну филозофију вјештачког живота, кредитирање, задуживање дерегулацију и слично, како би се широки слојеви држали потчињеним и незадовољнима. А онда им подијелиш Канистере.
Примјер први. Пичка јој матерна, она Мара са петог, купила Ренаулт. Каже се Рено. Жено. Добро. Иди и ти у пизду матерну. Како ја немам Ренооо. Сутра идем код Руже да ми среди кредит.
Ренаултица ради у бутику, у великом тржном центру у коме сви бутици послују никако само Бутик Приглавака ради феноменално. Продаје приглавке особљу осталих бутика јер у ТЦ нема гријања пошто власници бутика немају пара са плате мазут.
Муж ради код приватника. Референт за људске ресурсе. Води шихтарицу у пилани и кубицира трупце.
Углавном. Дошао Кредит. Дошао Ренаулт. Пичи се у бутик, пичи се из бутика. Дјеца. Кућа. Бензин. Шминка. Гардероба. Храна. Рата Кредита. Једног дана Нема Бутика. Газдарица затворила. Роба из Турске пала на граници. Из Кине.
Ко је крив. Додик. СМЈ. И Босић. И Лагумџија. Он је друга држава, упада Старији референт за људске ресурсе. БМП. Пичка. Од чега ја да живим. Како да возим Ренаулт. Еј. Свој Ренаулт не могу да возим. Сад идем да испричам сваком живом кога знам.
Прича друга.
Дошао сам на идеју да правим гљивене чепове. Треба ми кредит, Сунце Ти Јебем. Бизнис убија. Све сам истражио. Има и земља гдје ћу да сијем гљиве. Онда иде сушара за гљиве. Па мљевење гљива па пресање. Паковање. Пласман. Француска. Италија. Тамо је индустрија вина. Лова. Црни Џип. Требе. Ево елабората. Само, знаш ли Ђуру. Ког Ђуру. Оног што зна Симу који зна Перу који зна Здравка који зна Ранка који зна Стевана који зна Драгу који зна оног Милана који зна Војина који ради у Иербеу. Само ме повежи са Ђуром.
Нашао се Ђуро. Елаборат. Банка. Кредитни одбор. Испуњени услови. Кућа под хипотеку. Пао и Црни Џип. Сад ће и гљиве. Случајно сретнем једног агронома. Не праве се гљивени чепови од гљива. Како, Кру Ти Јебем. 
Дошле рате. Дошла Хипотека. Ко је крив. Додик. Власт. И Босић, зато што хоће власт. Елита.
Шта је Томан хтио да каже са Површином.
Кад имаш масовно незадовољство од тога је горе само кад незнаш структуру и извор тог незадовољства.


четвртак, 13. фебруар 2014.

МАЈКА И ДИЈЕТЕ
БАКАР

2667.
УЛОГА МЕДИЈА
У ПРОИЗВОДЊИ
УМРВЉЕНОГ СТИРОПОРА

На овдашњим просторима не постоји Јавност и Јавно Мнијење. Не постоји, чак ни дефиниција Јавног Мнијења. Нешто су о томе писали Супек и Ђорђевић, још док је Друг Тито ходао по земљи. С обје ноге. Неку нову лисературу не сматрам валидном јер је то производ шестонедјељних курсева које организују странци ради конгломератизације и опште ерозије способности и референци.
То није нека наша особеност, нити наш проналазак. Тако је у свим земљама које су прошле катаклизмичко искуство, које су нестабилизоване, демократски неталентоване и неопремљене, институционално девалвиране, процедурално неизграђене и економски уништене.
То што би се код нас звало Јавност или Јавно Мнијење, научно не треба ни дефинисати. Довољно је поређење са умрвљеним стиропором  на површини воде.
Како се утиче на такво Јавно Мнијење.
Па. Феном. Дођеш с ове стране па укључиш фен. Гранулат оде на другу страну базена. Тамо се појави мудоња са већим феном па и он укључи. Јавно Мнијење одлети назад, настрану, испадне из базена.
Пошто су медији уништили новинарство, пошто су потпали под власништво Наплавина, Суњивих Група, Тајкуна, Ајкула и Дрипаца, у шта разврставам и стране обавјештајне службе, прикривене разним страним организацијама које помажу, донирају, дијеле, пошто су скинули гаће под оглашивачима који су постали један од најефикаснијих уредника, уређивача и унеређивача медија, пошто су умислили да могу да буду равни политичарима и пошто су схватили да могу да буду генијалан транспортер екстерне моћи према политичкој артикулацији и владајућој номенклатури, неки чак постављају и министре, други разносе канистре, све је то екстерна моћ, Медији су почели да уништавају Јавност и Јавно Мнијење. И у томе су далеко одмакли. Говорим за Републику Српску као и за потпаљивији беха ентитет.
На некидан одржаном симпозијуму Теологија у јавној сфери, којег је организовала Епархија и Григорије, у Требињу, професор Богољуб Шијаковић је изнио тезу да Медији више не производе информације, не производе чак ни дезинформацје, они производе публику. Слободно преносим.
У додатку могу да кажем да тако произведена публика има улогу сурогата за Јавност и Јавно Мнијење.
Тако смо, поред плаћених играча, плаћених курви, плаћених певаљки, плаћених судија, плаћених доктора, добили и плаћену Јавност.
Јавност је постала роба. Количина Јавности се мјери тиражем који  је данас занемарљив, некада се у, у СФРЈ, читало више страница новина него што се по дупету употребљавало страница листића тоалет папира, данас, углавном, серемо а не читамо, количина Јавности се мјери бројем лајкова, бројем пријатеља и пратилаца, бројем посјета страници. И бројем пара које даш агенцијама за рад са оглашивачима.
Таква јавност има своју цијену али нема свој конструкт.
С њом се може све али се на њу не можеш ослонити. Нарочито се на њу не може ослонити ДДД, Демократија Друштво Држава.


2666.
МАРШ КУЋИ,
ДАВУТОГЛУ

Поуздани извори блиски мени и само мени, кажу да је Жбанила, позната средитељка са Сарај Калдрме, упутила умилне поздраве и иностранственом министру Турске, Давутоглуу.
Поручила му је, као и Зокију, Марш кући, Давутоглу.
И он, јадниче, дошао у Босну.
Тако схватио.


2665.
КАД ПЛЕНУМИ
МАРШИРАЈУ

У Сарају одржан Пленум Грађана. Па ће опет у петак.
Посљедњи пут кад су овдје грађани имали пленуме, скупове и окупе, добили смо укопе, оклопе и фронтове.
Постоје ли сјећања на те сарајевске грађанске Просере Идеала и Утопије. Кад је, међу осталим, и Орхан Џипа био кандидат за неко Предсједништво БиХ. Или тако нешто.
Иза Грађана увијек иду Унитаристи. Иза Унитариста никад Грађани. Куда Унитаристи прођу, туда трава не расте.
Сарајевом су већ једном прошли Унитаристи.
Грађани су сада само офарбани пајаци. Као оне живе скулптуре у Барцелони.
А и Пленум им не звучи баш грађански, еуропски и наднационалистички. Пленум је комунистички израз.
Онај у Тузли, Мудафонџија, узвикује да је он Једини Организатор протеста у Тузли а да је Пленум девијација.
Очито је да је Револуција у Босни, како около, поетски, пиједесталирају Бошњачки Палеж, почела као Социјални Делиријум, наставила се као Грађански Бунт а сада је прерасла у Млаћење Празне Сламе.
То је законит развој догађаја.
Велики Кројачи нису остварили своје намјере, осим оне да остану неоткривени.
Цијели пројект се може сада подвести под тестирање фејсбук тенхологије међу брдусинама, мада се умногоме претворио само у фесбуку. Јер се ограгничио на бошњачка подручја. На подручја која је некада контролисала Армија БиХ, како рече Бакир.
Насупрот многим упозорењима и ограђивањима, Палеж није случајна инфилтрација мангупа у наше грађанске редеове. То је био адитив радикализације и путоказ за будуће протесте.
Једини стварни промашај јесте неуспјех да се Канистер Револуција испоручи и Хрватима и Србима.
А то је била жива намјера.
Пленуми, као комунистичка мирођија, организовано су издркавање напаљене руље. Многе ствари су сада преузели опробани манипулатори а Велики Кројачи су се повукли у своје аналитичке шпиље и бункере.
Од Канистера Босне Поносне није се одустало.
Џери Јеринић, омиљени лик Васколиког и колуимнист Независних новина, дао је интервју неком медију у Паљевини, у коме каже да је стање у Републици Српској негдје и горе него у Федерацији. Чека се окидач. Јер ми смо спојени. Не може нама да буде боље ако њима није.
Јебало Мачку Матер.
Површни воајери су се ухватили у мрежу Великих Кројача. Овдје се не ради о Боље и Горе. Ради се о рушењу Свега Дејтонског. Поретка, Устава, Инситуција, Односа, Равнотеже, Самосталности. Никога Тамо не занима колико је тешко Овамо. Као што БМК како је Тамо.
Стога Пленуме треба схватити као затишје пред нову буру. Потребно је срушити дејтонски ред и поредак, довести протуве и копилад на власт и, према константним намјерама, једном заувијек ријешити се и Валтера, и Принципа, и Хришћанства.
Мали Давутоглу је дошао у посјету БиХ, мада је то посјета бившим подручјима под контролом Армије БиХ.
И шта је рекао.
Интерес и приоритет Турске је очување јединства и интегритета БиХ.
Није рекао Дејтонске БиХ.
Ни једном ријечју није поменуо Дејтонски Споразум.
То није само путоказ ангажмана Турске, јавног и тајног. То је путоказ свих будућих протеста у БиХ који ће се промовисати као заједничко  социјално незадовољство са Унитаристичким Намјерама.
А завршити као заједнички међунационални рат. Или као распад. Ако буде среће.


  

среда, 12. фебруар 2014.

ФРАНЦУЗИ ПРЕЉУБ 
ПРЕЛИЈЕВАЈУ У АМЕРИКУ.
СПЕЦИЈАЛНИ РАТ. СТЈ.
Пошто су се опекли у случају Великог Саркозија, сви Наполеони су велики, осим оних који су напола, па се искандализовали и сада са Оланом, Французи желе да Вал Прељубе и оправдано курвање пребаце на територију Мрског Западног Надвезника. Који их, подмукло, прислушкује као да су биједни Колаборационисти.
Објавили су вијест и фотке о Обами и Бијонс и саопштили да су они у љубави, прељуби и превари. И да ће о томе писати и Вашингтон Пост. ВП је рекао да неће писати. Одбија да носи Канистере Бензина против своје Владе и Владара. Није Обама рашчупан ко Никшић.
Не знам. За мене је Прељуба увијек била Љубав. Нису Мушко и Женско Крпа и Закрпа па да се споје силом прилика. 
А не знам ни за Бијонс. Нисмо се чули откад ме оставила и отишла са оним Репероњом.
За Обаму знам. Кад га видиш, видиш шпицлова који погледом пресијеца гуму од гаћица. Фејс му је, и скулптурално, оријентисан у вертикалној равни и усмјерен на циљ комуникације. То је искористио у политици, у говорима и у придобијању симпатија.
Видим то и на фотки са Бијонс. Иако је у првом плану потиљак. А и потиљак је знакобитан. Само се стари олињали женољупци тако прецизно штуцују. Знају да ће се љепотица окренути за њим. Није се он тако иштрицкао за Путина, небојсе.
А сад истрага потенцијалног мјеста злочина.
Бијонс је чврсто прихватили и стисла Обамину руку. А он је отворио цијели длан да је прихвати. Чиме је рекао Сав сам на располагању. Имаш ме на прегачи. Жена која да руку, даје све. Постоје само мушкарци који то не знају и не схватају, па оду, ко ћорава кучад, за нечијим колима, умјесто са Љепотом. 
Њено лице као да каже Учини све то што ми причаш и што до мене стиже као жеља твоја, понизно и уживајуће чекам то. Његово усредсређено лице, нарочито сабране, скупљене, очи и усне, као нишани љубавног бацача пламена, одашиљу знаке о томе да је већ гледа без одјеће, она је мало стидна због тога, да ће је изгрицкати и изваљати, излизати и изглабати, ко дијете Плазму.
Послије ће га есемесом питати Шта је Плазма.
Не знам шта ће рећи Мишел. Али гдје има Канистера, има и Никшића. 
2663.
УШТА СЕ МОЖЕ
ИЗРОДИТИ
СЕРИЈСКИ ПАЛЕЖ

Маму Му Јебем, могао би да се направи бизнис.
Кад Копања може да направи новине, могао бих и ја отворити фирму ПСГИ. Пали Гаси Смјењуј Именуј.
Треба формирати мултипрограмско-занатско-политичку фирму по приниципу Кључ У Ватру. Запослим на уговор двије хиљаде протестаната, сви да имају различите патике, да изгледа сиротињски и испрошено, запослим Канистер Билдинг Тим, запослим Ватрогасно возило и ватрогасце, запослим ригипсере, молере у друге занатлије за завршне радове у паљевинарству и ангажујем пун аутобус министара. Без министрица. Неком ће пасти секс напамет.
И кренем на терен. По кантонима. Палим. Падају оставке. Гасим. Кречим. Ригипсујем. Именујем Владу. Старе министре купим у други аутобус. За рециклажу.
Идем даље. Ко оне америчке излуде што гањају торнада.
Моја идеја је потпуно технолошки заокружена. Проучавао сам слабости садашњег система а помогао ми је и Мухарем Баздуљ. Каже, Влада поднесе оставку и Шта Сад.
Е. Видиш, ја сам то ријешио.
А ови како су кренули да смјењују, оставкују и предлажу да се носе четкице са собом, морам рећи да ме је Фахро ушио у неким зајебанцијама, ово се неће завршити ни до избора. Влатер предлаже ванредне изборе. Мој Валтере, буди ти сретан да их буде у октобру, кад се тикве оберу.
Проблем јесте реалан.
Како је почела завада и накиљање у Федерацији, ако нешто не смири Мали Оглу, који је дошао у посјету, тешко је предвидјети ко би с ким могао именовати толике владе. Ко ће с ким у Владу кад избори иду.
Сада се хватају позиције.
Само је проблем што је пуно пркана а мало дувара.
Може се прољеће растегнути. Пошто још нису постављени дефинитивни циљеви и нема критичне масе за њих. Пошто још нису откривени, и нису се открили, сви актери, планери и захтјевачи. Пошто међународна заједница још ништа није рекла у смислу ултиматума и захтјева. И пошто је Невладино Удружење Амбасадора, осим руског, рекло да поздравља дијалог Власти и Грађана а АмАмб да преферира Здраву Демократију. То би значило Бензин На Бази Воде.
Пошто је све тако, и горе, може се очекивати понављање Палежа, Протеста, Захтјева.
Како вријеме више одмиче, ризик за Републику Српску се повећава.
Опозиција може изгубити стрпљење и живце, усљед учесталих и повећаних доза дознака, међу њима може настати борба Ко ће иза кога а ко ће дупе узазид, на граничним прелазима према Федерацији, Приједор, Добој, Бијељина, може доћи до увоза Канистер Револуције.
Догађаји се, дакле, могу испрепреплести тако да се ни избори не могну одржати у регуларним условима.
Стога Република Српска треба стабилизовати све системе и институције а опозицију изложити дилеми Или Српска Или Издаја.  

Прољеће може да буде дуго и тешко. Јебеш Зиму.

уторак, 11. фебруар 2014.

415.300 приказа странице
2663. пост

ИСФОРСИРАНА
СРЕДИТЕЉКА
ЖБАНИЛА,
СЛИКА БОСНЕ ЈОЈ

Ја сам редитељка из Босне. Сви моји сценарији су уништени у опкољеном Сарајеву, у Четничкој Агресији. Удијелите донацију за снимање филма. Удијелите награду. Никад нисмо видјели Кодак негатив тријестпетицу, никад Нагру. Ни Арифлекс стари. Ни Болексицу на федер. Све Четници опљачкали. Удијелите награду.
Тако кука Жанила Јаслић, како ли, та босанска редитељка која се уфурала у Умјетнице, док је пичио тренд награђивања Великих Босанских Филмских Стваралаца. Она, и други Берачи Награђивачке Садаке, у ствари су дио ратне наплавине у коју спадају разни Комшићи, Копање, Мунире, Суљагићи.
Та Жбанила, као и сваки нагонски маргиналац, укључила се у медијску маглу око Канистер Демократије. Она предосјећа да је то добра прилика да се појави на површини.
Па је, тако, маршнула премијера сусједне, еуропске Хрватске. А овај јој рекао Дали смо ти паре за филм. Добродошла у Хрватску.
Фини Зокчек. Ма да би јој радо рекел Буш добила више Пимпек.
Е. Та Жбанила Маслић, како ли, има све особине Босне јој. Не Босне и Херцеговине.
Тако и Босна мијења фризуре. Као и свака лака. Ћорава је исто. Код очију. Награђивана на неправди бога. Просјачка је, као и Жбанила. Паметује сваком живом. Сад преко Бакира, сад преко Комшилета. Пријети. Преко Златагана. Ово вече Валтер ће да га исуче.
Таква Босна производи такве људе.
Јер Босна није ништа. Шта може да произведе ништа.
Сарајевски Политички Кал који се пред очима свег нормалног свијета, чак и европског, мијеша и кркољи, смрди и заудара, већ четврту годину, који покушава све да потчини и анектира, говори о посљедњем прашумском працивилизацијском, отоманском, резервату у Европи. У Евроатлантским Интеграцијама.
У такав Кал би та Сарајска Јаранија претворила цијелу Босну и Херцеговину. И владала би сто година јер би погодним странцима чинила уступке по жељама и поздравима.
А по цијелој Босни и Херцеговини цвале би Жбаниле, Фолери Берачи и Осиони Бакирачи, Златаганци и Комшилуци разни и празни.
Друмови би пожељели Срба ал ни Хрвата нигдје не би било.
Да ли сада схватају лакоумни Есдеесиновци, и друге Невладине Убоге, ушта су се, замало, уплеле. Да из Српске подрже Сарајевски Политички Кал, да се прелије и разлије по цијелој Српској. Колико је Есдеес био За Кал Спреман, види се у Бијељини, то је подручје од посебног федералног и телевизијског интереса. Близу је Тузла. То Братство У Блату лако се оствари.
Сада тамо критикују Босића. Како ће у Београду онако да каже. Да неће Додика рушити на улици. Па он сада исправља. Чим се заврши у Сарајеву ето нас на улице да и ми рушимо. Тражићемо ванредне изборе. То ће нам бити повод.
Гдје су вам Новци, Есдеесиновци. Које сте добили.  

Имајте мало достојанства. Не турајте се у Наплавине.
2661.
ДОМЕТИ
КАНИСТЕР
ДЕМОКРАТИЈЕ

У Босни и Херцеговини, као и у њеном веома запаљивом ентитету, Федерацији, постоји Представничка Демократија.
Добро. Знам. Не пишем уџбеник. Мало се зајебавам. Знам да постоји Протекторат, Резерват, Перверзат. Серинцко.
Али то не значи је Бакуњин жив. И да баш живи у Федерацији. У близини Амбасаде Здраве Демокрартије.
Многи аматери из Сарајевског Политичког Круга не знају ништа друго рећи осим Држава. Пуна су им уста, и џепови, Државе.
А о Држави не знају ништа. Поготову о витаминском комплексу ДДД. Држава Друштво Демократија.
Требало би да узму књиге у шаке па да их се затвори у неку читаоницу. Државну Читаоницу БиХ, СТЈ. Па да, као 47., кроз вечерњи двосеместрални курс, изуче материју.
Држава је, прије свега, Процедура, Закон и Сила. Држава није за Човјека. Држава није да се ја китим њоме. Осим тога, зна се која је кита важнија. Држава није нешто што се захтијева на изборима. Држава није Бабовина. Држава није јер сам ја Алијин Син.
Држава није Демократија.
Демократија је у Парламенту, у институцијама изабраних представника, у изборима, у слободи говора и кандидовања, у формирању актива јавности и у пропусности јавних, друштвених, политичких слојева.
Демократије нема На Улици, као што је нема ни у Држави. Држава је процедурални апарат. Демократија је слобода исказа, скупа, избора и игноранције. Али није слобода рушења и анархије.
Сутра, да запалим своју кућу, коју немам, дошао би закон и казнио би ме, можда и затворио, због изазивања опште опасности и не знам још какавих параграфа.
Дакле. Не могу да запалим ни своју један кроз један својину. Али кад сам дио руље, онда могу. То је Здрава Демократија. ЈММ.
Штагод постоји од власти у тим кантонима, изабрано је по демократским уставним начелима и формирано по унапријед прихваћеним и познатим процедурама. Можда је то најкилавији апарат власти на свијету. Али ни он се не може рушити и палити.
Као што не може нека пишуља, или неки мудоња са мегафоном, да са улице директно уђе код предсјендика неке владе и тражи измјену закона, изборе сутра и промјену устава. Не може јер то не стоји у Уставу. Ни у законима. И не може да стоји. Јер ти људи са улице нису ништа. Нису нигдје изабрани. То што су незадовољни нечим, не лелалише их и не легитимише. Све то на изборима може да се покаже.
Може и да се протествује. Данима. Мјесецима. Да се медијима износе прогласи, директни преноси да се организују. Да се сади лук на мјесту протеста. Да се прозива власт и владар и називају најгрђим именима и синтагмама.
Али ако се разбије једно стакло, Држава мора да примијени силу.

Све друго је зајебанција у троуглу ФЗБ&Амб.

понедељак, 10. фебруар 2014.

2660.
КАКО ИМ ФАЛИ
СУЛТАНИЈА ХУРЕМ

Пошто Федералне Лиле нису успјели да пренесу на Републику Српску, што не значи да ће одустати, наступила је нова фаза братских односа у СПК, Сарајевском Политичком Кругу.
Исклаће се.
Бакир се мало ограђује. Олош преузео протесте. Могу пријевремени избори.
Златаган се негдје утрапио. Прије тога и он прозубио Могу избори. Оставио Никшића на Бранику Државе. Рашчупани Валтер, СТЈ.
Фахрудин се исто ограђује. Као министар нисам знао ништа. Пријевремене изборе хоће Државна Мафија.
Жбанила и Жељкудин, као два лика из Берача Гљива Лудара, маршкају Милановића.
Невјероватан Сношај.
Неко се ту, ипак, прави будала. Али сазнаће се ко кад се сазна ко је наручилац атентата на Ђинђића. Или барем Кенедија.
Можда је нешто знао онај дилер код ког је нађено дванаест килограма екстазија а којег је, у затвору, нагло забољела тиба и у болници умро сад па сад.
Филозофски гледано, два су основна легла Бошњачког Палежа.  Пројект Комшић и Пројект Укидање Републике Српске. То су два врхунска Оџина Записа која су требала ријешити све проблеме СПК. Тада би Сиротиња била задовољна а Аге на броју.
Овако, пошто ни један пројект није успио, а вријеме отишло унеповрат, компас је полудио.
Од Алијине Жртве Мира за БиХ дошло се до Жртве Федерације за Комшића.

Како се девалвирају и курбани и циљеви.
2659.
КАТАСТРОФАЛНЕ
ПОСЉЕДИЦЕ
ДЕРЕГУЛАЦИЈЕ

НДД Сфера, Нација Држава Друштво, највећи је домет организованости, колективности, социјалности, процедуралности и ефикасности у цијелој људској историји.
Стратези Геокројачког Запада схватили су то, припремљено им је кроз студијске групе и обуке током неколико деценија, и почели систематски да користе у свом прождрљивом настојању да овладају свијетом, користећи и друге технологије као што је безочно Финансијашење, Небеско Демократисање, Глобализација, Еуроатлантска Интеграција и слично.
Као темељно и општепомоћно средство за све те и друге технологије, служи им Дерегулација.
Дерегулација је општи процес умањења ефикасности институција, без обзира да ли су оне демократске или аутократске, биле европске или ендемске, биле уставне или парауставне.
То се постиже кроз увођење свих дугиних боја у политички систем и поредак, кроз поништавање вриједности нације а афирмисање вриједности цивлног и грађанског виртуалитета и кроз ерозију интегративне државе.
Та три процеса су веома преплетена и компликована. За неупућене политичаре, лаичке бираче и на ноши исфабриковане новинаре и медије, они су неодгонетиви и непрепознатљиви.
Политички систем и поредак дерегулише се масовним вирусним нападима о небројеним правима свега и свачега при чему се ситиница издиже на пиједестал пресудности и надважности. Довољно је да поменем Сејдић Финци. Та ситница се, онда, претвори у Институцију Политичког Система. Постане важнија од Парламента. Доскора је Сејдић Финци био најважнији неуставни фактор политичког система у БиХ. И свих других система, од изборног до међунационалних односа.
Сејдић Финци је феноменалан примјер Тоталне Дерегулације Устава.
Дерегулација Нације. Геокројачи, Сједињене Америчке Државе, које су кућна нумера свих свјетских тоталитаризама, од поменутог Финансијашства до Милитаризма, не подносе јаке националне заједнице као што ни сами нису. Нације вуку поријекло стотинама година уназад и једна су од најјачих брана десуверенизацији територије и државе. А читава Идеологија Кућне Нумере темељи се на десуверенизацији.
Зато су измишљени Цивилно Друштво, Грађани, Мањине, и на основу тога комплетни пројекти издизања микро група на општи ниво. Па се и терминологија прилагођава томе. Каже се ЛГБТ Популација. Као да их има неколико милијарди. Дерегулација Нације проводи се и уништењем ауторитета цркве, вјере, историје. То је комплексан процес који не може стати у неколико редака текста.
Дерегулација Државе је најједноставнији посао. Кроз разне облике сарадње, интеграција, утицаја, условљавања кредитрирања, асоцијацијализације, интернационализације, глобализације, либерализације, уводе се нове институције које једу супстанцу и стварају хаос у надлежностима. Поред министарства за шуме и организације за шуме, формираш и Агенцију За Шуме. И обавио си посао.
Палеж Федерација данас трпи посљедице Дерегулације. Власт нема ауторитета, нема организације, не зна се ко је надлежан и ко одлучује. У погледу полиције, на примјер. Полиција је генијалан примјер. Неки Химзо поднио оставку на нешто. Јебо ме свако ако знам шта је Химзо радио. И он и та његова Дирекција, шта ли. У Полицији имамо Одбор за цивилну контролу, Одбор тетака које не носе доњи веш, Синдикате, савјетовадвну улогу Одбора за Прогнозу Времена, Координационо тијело за љетне и зимске чизме, имамо и Лукача, односно, све то Они имају. А све то побиједи једноставна организација доставе канистера са бензином и камења у гепецима.
У Палежу је видљива и Дереглација Нације, Бошњака. И Друштва уопште.
Геокројачи, сада, негдје сједе и задовљно мјере ефекте свог скоро тродеценисјког рада на Дерегулацији Булканских Брдусина.

Свака част.

недеља, 9. фебруар 2014.

2658.
ЗДРАВО ДЕМОКРАТИЈО,
ЗДРАВО МАРИЈО,
ЗДРАВО ЦЕЗАРЕ,
ЗДРАВО АМБАСАДО

Напокон се огласила и АмАмб.
Увијек су се залагали за уличне протесте који се зову Грађански Активизам. И изборе. И наставиће.
Нису за насиље. Као што нису за атомско оружје. Али кад је већ утоварено, морало да се баци. Објављен је филмић о бомби на Нагасаки.
АмАмб зна шта је најјаснији знак Здраве Демократије.
Здраво Демократијо. Јеси Успаљена. Сунце Ти Јебем.
АмАмб зна у чему је проблем. Свака каменица која је летјела по Тузли, по Сарају и по другим мјестима богатим Грађанским Активизмом, глас је грађана који каже Реформе Одмах.
Каменице не кажу које реформе. А не кажу ни како то Америчка Амбасада зна. Да мора Одмах.
Саопштење АмАмб помиње и два ентитеа  и дистрикт Брчо, Вучуревића и Требиње не помиње, јебига, Вучуре, што би требало да буде знак да нису за укидање ентитета.
То пије воде колико и изјаве Џејмса Бејкера да је САД за очување Југославије у границама СФРЈ. Па се неки понадали. Неки се подали. А неки је јебали. Југу.
Кад је атомска бомба бацана на Федерацију, на њој је писало Поздрав Платформи. А у потпису...
Сада би Реформе Нау.
Ејебига.
Има још много посла. Каже соцреалистичка саопћидба из АмАмб.
То ме весели.



2657.
РАТ ЈЕ БЛИЗУ,
БОШЊАЦИ СУ,
КАО И УВИЈЕК,
ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ

Срби, и Српска, не треба да имају илузије. Као 91. И прије и послије. Имали су илузије о Братству и Јединству, о ЈНА, о добрим комшијама, о мјешовитим браковима, о Србији, о Милошевићу.
Рат је близу. Ако је икада и престајао.
Бошњаци су главни деструктивни проблем у БиХ. Муслимани. Људи без икаквог политичког оквира, без политичке перспективе, без циља. Само са сјећањем на отоманску империју која их је произвела зарад своје функционалности. Њихова перспектива није била ни Декларација Алије Изетбеговића, ни Независност БиХ и крњи референдум, ни Рат, ни Дејтон. Ни Мир. Њихова перспектива није ни њихово политичко артикулативно дркаџијство које се бави свим, од Државе, до торбе, само не оним што је муслиманска нација, колективитет и политичко-територијални оквир за то.
Рат је близу. Шуте Пичке. Што је поуздан знак.
Траже се ванредни избори као да је у хиљадугодишњој историји Босне пресудно пет мјесеци.
Ванредне изборе, што се мене тиче, одржите у Федерацији. Одржавајте их сваког мјесеца.
Рат је близу јер и Инцко призива стране трупе. Аустријске. А зна се на чијој ће страни оне да буду. Доведи и Фердинанда. Мамицу Му Јебем.
Све што се у посљедњих скоро хиљаду година догађа на простору који је сада празан а међународно признат, на простору БиХ, Замка је за Србе.
Тога многи нису свјесни.
Многи се уљуљкају, ушушкају, успавају. Живе у демократији голе гузице. На интернету, у бијелом свијету. А звијери вребају. Ни очи им не свијетле у мраку.
Битно је шта је рекао Вучић. Мада је требао доћи овдје. У Бањалуку. Битно је шта је рекао Милановић. Да ли су наступали декларативно и позоришно национално. Да ли су прихватили улогу поруконоша. Да ли су изјавили подршку.
Али. Најбитније је шта ће да уради Република Српска. Сва историја нас учи да је овдје Српски Народ увијек био сам. И кад је дошао онај султан који је пишао код Санског Моста. И кад је дошао Павелић. И кад су у Дракулићу Усташе и католички поп без метка побили 2.300 Срба, и кад је дошао Авној. И кад је дошло отцјепљење АлБосне. И кад је дошао Ешдаун.
Нико није примијетио да је помогао Београд, Брисел, Москва и Курац Мој.
Опстанак српског народа на овом подручју, уобличен у Републику Српску, израз је велике и дугостољетне патње, да би се сада олако препустило догађајима и њиховим посљедицама, очекивањима и историјској лутрији која је увијек по приципу Ко Набије Тај Добије.
Босну и Херцеговину, и све што се догађа у њој, Срби увијек требају да гледају као Замку. Као Гвожђда за животиње, чиме их и сматрају и како се према њима понашају.