2637.

КАКО ИВАНИЋА

НА МИЉАЦКИ НЕЈМА

Највећи политичко-улични Дајнамо Републике Српске, Дејвид Коперфилд је илузиноист и преварант више врсте, Младен Иванић, важно је изјавио да СНСД треба да изађе из власти, да напусти институције. Они су на власти, они треба да млате глогиње.

Откако се Насер Орић указао са три Добре Виле, за говорницом на Миљацки, муче ме духови. Неког нема на слици. А осјећа се његово присуство.

Кад се огласио Иванић, онда ми се казало. Фали Млађо.

За њега су гласали ти Патриоти. Орићеви сународњаци. Златаганови фанови.ба. Он је требао бити тамо из захвалности. Барем.

Иванића је Златаган устоличио у Дом Народа.

Иванић представља Народ. СТЈ.

Кад представљаш народ, онда немој да се кријеш иза Есенесдеа. Затегни муда па кажи Нема ме више, Алија, у Сарају, док се не ријешите Орића.

Ну. Прије ће жабе да зајашу скакавце него што ће Иванић да каже нешто против Сарајева.

Мало до умјерено Србовање у зимском прелазном року, док мачкови мрњаучу по смртзнутим оградама, неће нико ни примијетити.

Нити ће им користити, нити ће ми шкодити.

2636.

ГРУПНИ

ПОРТРЕТ

СА НАСЕРОМ

Шта је. Ушутиле се Пичке Са Миљацке.

Након феноменалне слике са Насером, слике која је магнетна резонанца за политичке главке и приглавке Сарајевског Политичког Круга, за њихову свијест о заједништву, о мултикултиваторима на свим пољима, о Отоманској Ренесанси, о заштити грађана и забрани давања товарног листа и ЦМР обрасца за њихову испоруку Агресорима, Четницима, Фашистима, Интерполу и Србији, пало иње на Патриотизам.

Или је неки Мушки Меркел, или Женски Обама, звао црвени телефон на башчаршији. Или је Примитивни Прагматизам дошао мало себи. Што није вјероватно.

Штета. А тако је добра прилика била. Да се Патриоти изведу на улице, да се дигне на ноге свако ко је за Јединстену Босну, за Државу и Човјека Злају, и за Попа и Комшића, малу рају. Да се покаже да има Украјине међу нама. Да се види да можемо да протестујемо против мрских агресора без додијељеног долара, као у Украјини, да и ми Кличка за трку имамо. Да се на свакој раскрсници дигне бијели обелиск са двојезичним натписом Геноцид. Босанском Сарајчицом и Старотурском Арабчицом.

Сарајевска Мрачна Мона Лиза, историјска слика Насера, Говорнице и Ликова, повијесни је документ важнији од Ахднаме, Америчке Декларације и ненаписаног енглеског устава.

То је Свједоџба О Понижењу.

Нико их, државнике, није тако окупио и понизио као Насер Орић.

2635.

НОВИНАРИ.

О ПОКОЈНИКУ

СВЕ НАЈБОЉЕ.

Ненад Пејић, мој друг са Телевизије Сарајево, а неку цркавицу сам зарађивао код њега, на РСЕ, и послије рата, Фала Браћо, Држи Тата, написао је неку малу исповједаоницу. Кад је отишао из БиХ, прије рата, организовао је Округли сто о Стању и онда добио уговор да успостави Слободну Европу за Балкан. У Прагу. Горе Далеко. Логично. Слободни Балакан још нико није организовао и неће.  

Каже Пејић да је имао грижњу савјести јер су и новинари сукривци за рат. Па је окупио новинаре да се одуже.

Добро. Ми, на Телевизији Сарајево, имали смо илузије. Осим Гузине, Муфида, Сенада, и још понеког кретеноида.

Пејић и ја смо имали илузију да емисију из локалног, бањалучког студија, емитујемо за цијелу БиХ. Ишло је једно годину дана, пред сам рат.

У међудобу, мени су Србљаци, Караџићеви Срби који се мажу парфемом СБЛ5, Сланна Бијели Лук, јебали матер за илузије. Нема везе. И рат је једна добра илузија. Сваки чојек је крњав ако није био у рату.

Ненад Пејић је задржао илузије.

Колико видим, један је од ријетких који Новинаре и Новинарство сматра светим и светим занатом. И часним. Само часни могу да имају кривицу.

Ну. Нећу да му набијам на нос чињеницу да је Радио Слободна Европа плаћенички медиј. Режимски. Само то још Чавић и Иванић нису чули. Сваки медиј је плаћенички. Никад више неће бити медија на ком смо радили Пејић и ја.

У цијелој тој, оној, ситуацији, Новинари нису могли имати кривицу.

То би значило да су о нечему одлучивали. Да су нешто креирали.

А то није тачно. Новинари су у том предратном, предраспадном, дивљем времену, у времену Првобитне Акумулације Дивљаштва, били само једна израслина инфицираног друштва. Дабоме. Многи су ушли у новинарство да лијече своје болести и комплексе. Али то није валидна супстанца.

Новинари су сукривци за рат колико и маља на подлактици за цирозу јетре.

Поред таквих кордона будала и дивљака, новинари нису имали шансе да се изборе за кривицу.

Данас та сорта изумире.

Долазе нова времена. Нека занимања више не требају никоме.

Као што ће изумријети рукопис, зарез и упитник, изумријеће и новинарство. Само брже.

Случај Насера Орића ослобађа Новинаре сваке кривице.

Такви дивљаци творе кавез дивљака, у Сарају, да нема новинара који смије да нападне групну слику трија ЗБР, Злаја Бакир Радончић, са Орићем и говорницом.

То је кроки друштва којег подржавају, све ове деценије, Слободни Брисел, Слободни Карпати, Слободни Шварцвалд, Слободни Праг.

Откако је отишао Пејић, ништа се није промијенило.

Ваљда је из историјске слике Патриоти, Насер и Говорница, јасно зашто је почео рат у Прдуши Доњој.

2634.

ЧЕКА СЕ ОДГОВОР

ДРЖАВЕ, СТЈ,

ЗБОГ УЗНЕМИРАВАЊА

НАСЕРА

ПАТРИОРИЋА

Добро сам рекао. Цијела босна се дигла да брани Насера Орића, локалног злочиначког егзибиционисту на бијелом коњу. Од безазленог србијанског покушаја да преко Интерпола сазна гдје му је мјесто боравка.

Примили су га у краћу, патриотску и званичну посјету они што су, пуким случајем, преживјели геноцид. Изетбеговић, Лагумџија, Радончић.

При томе је мање битно што овај чин, да је Србије, може да изазове назадак у односима Сарајева и Београда. СПК, Сарајевски Политички Круг, јамачно, зна да им се ништа неће догодити, чак и кад би Орића отворено одликовали за сваког убијеног српског цивила у србреничко-братуначком подрињском подручју.

Битно је то што је цијела бошњачка страначка политичка елита дошла на поклоњење Орићу као да је Величанствени. Као да је лично одбранио Стаљинград. Као да је само утјеловљење Наполеона.

Ако су вијести исправне, Дивану иза затворених врата присуствовао је и Дамир Хаџић. Који још нема своју странку. Ваљда је био представник Султаније Хурем.

Тај Османлијски Церемонијалијум Патриотске Мистике још је једна посланица о заједничком животу, о јединственој босни, о европским вриједностима на путу еуроатлантских интеграција.

Дабоме да се зајебавам.

Сарајевски Иницијацијски Насер Мистицизам, у ствари је Скрининг сокачког шићарџијског бића бошњачке политичке артикулације. Скрининг до гаћа. До голе коже.

За шаку гласова и лажног херојства за државу, клекли су пред Насера.

Све го државник до државника.

   

2633.

НЕМА ТЕ ВИШЕ,

АЛИЈА, ДА БиХ

ЖРТВУЈЕШ

ЗА ОРИЋА

Никад сретна земља бити неће ако је за њу жртвован мир.

Алија Изетбеговић неће да дође да му то саопштим. А мени се не иде на мезарје му.

Нема те историје, демократије, бабабаронесе Кетрин, Филета и Еуније која може да испегла мир у земљи у којој је он за њу принијет на пањ и крвави пир. Нити има тог омекшивача који може да га приближи људској кожи.

Нема Ленора за Рат.

Ну. Не треба улазити у филозофску феноменологију НДД, Нације Друштва Државе, у беспућа колективне свијести, њене ископине и непронађена и несвјесна блага и окове, да би се дошло до тврдње коју износим.

Довољно је погледати случај Насера Орића.

Не мислим да Србија мисли озбиљно када беоинтерпол тражи тог провинцијалног зликовца и примитивца. Он је, ионако, Хашки Шехид Европске Босне. Ослобођен у Хагу. Што ће, нажалост, платити будућа покољења, ако их буде, у мјесту његових злочина против српског живља.

Србија је већ пристала да хапси Србе по налогу Босне. Мислим, Сараја. Ово сраније са Орићем, обраћање интерполу, само је доказ инфериорности коју је Србија прихватила. Србијанске порталске леје непрестано засијавају и прекопавају, надувавају и увеличавају, српске злочине у БиХ. А о умореним српским цивилима нема ни слова. Само ти, Србине, плачи, испоручићемо те на Рачи.

У међудобу, сва божија босна стала је у одбрану Насера Орића. Јер муслиманских злочина није било. То Србија скреће пажњу са Хага. Убијених Срба нигдје у земљи нема. Отишли у небо. Понеког Хрвата нађу у пластичном бурету. И експлозив у Тешњу.

Шта је Земља Жртвованог Мира.

Мртвац за ког мезара нејма. 

407.000 приказа странице
2.632 постова

ЗУКОРЛИЋ

НЕКА, НА ЗОИ СОЧИ,

НОСИ ЗАСТАВУ,

ЈВЗ

Коме је уопште пало напамет да се са неким спори и бори око тога ко ће носити заставу Насеобине на ЗОИ Сочи. И око тога да то треба бити неки спортист из Републике Српске.

Шта Република Српска има са заставом БиХ.

Какво скијашко и боб заједништво веже спортисте из Републике Српске са спортистима из Дијела Федерације.

Зашто, дакле, Жана, и остали спортисти у зимским спортовима, иду по Репрезентацију непостојеће БиХ. зашто дозвољавају да их се употребљава, као да су ствари.

2631.

ПРИЈЕ НЕГО ТИ

НЕКО КАЖЕ РЕФОРМА,

ПРИМИЈЕТИЋЕШ ДА ТИ

ПРИЛАЗИ ОТПОЗАДИ

Саша Радуловић, бивши министар привреде, уоставциналазећи, изјавио да Нема воље за Реформе. У Србији. Претходно је рекао да Вучић кочи Реформе. Препретходно је дао један краћи елаборат о томе шта све трева урадити у Србији и њеној економији. Што је наишло на опште одобравање јавности и у региону. А што говори о томе колико је Радуловић, у сарадњи са јавношћу у региону, наивни писац и читалац Веселе Свеске.

Не знам иза које школе је Саша Радуловић играо кликера.

Али. Морам да му кажем да Србија још ништа није доживјела, шта је све чека. Дати Косово је само уводна попевка за камерни оркестар и скрпљени хор.

Кад јој све узму, све разоре и све дерегулишу, онда ће и Радуле да схвати.

Инсистирање, кобива, на 24 приватизације из Брисела, није жеља Брисела да се Србија поправи и реформише. Већ жеља да се разгради. Јасно је да су Ишковићи опљачкали Србију. Али таквих има за неколико стотина хиљада слова ћириличне и грчке азбуке. А не само Делта. Али шта Србија може сада да уради. Може да их редом хапси. И треба. Али. Ко ће онда да има леба.

Ствари су давно засејане да би се сада искорениле апсом и реформама.

И у Политици постоје такозвани Приноси. Само што их некад одђе више него што засејеш. А некад никад не дођу.

Да би било ко имао Реформе, мора, најприје, да има Циљеве. Нико није примијетио да ни Брисел, ни овдашњи мулци, као што је Охаер и Међународна заједница, Нато, Власт у Србији, у Хрватској, Власт на Умиљатој Миљацки, нико, дакле, никад не говори о циљевима. Говори, и ради, само о девастирањима. Дај Косово. Укини Републику Српску. Дај Српску Полицију. Не Ћирилицу.

И све се то подводи под Реформе.

Реформисала се Хрватска. Баш онако како је Брисел хтио.

Па. Сада Милановић извикује да Хрватска мора да буде Равноправна Чланица. А реформисала се. До Ћирилице.

НДД, Нација Држава Друштво, који нема Циљеве, нема ни Реформе.

И, пошто је, очигледно, тај трилинг, НДД, неспособан за Циљеве, треба, најчешће, бјежати од Туђих Реформи као ђаво од крста. А редовно ходати узазид.

2630.

БОБУ БОБ,

ПОПУ СТЈ

Јебало.

Велика Странка, Велика Употреба. Мој Попе.

А код Златагана још и горе. Ко у цркви. Мораш бити скрушен, поднизан. Ко и у џамији. Мислим, око пода.

Тужан је опроштај Слободана Поповића од званичне и јединствене Сарајевске Социјалдемократије.

Тужан, јер свједочи о томе да се још увијек, након толико десетљећа, није схватила технолoгија Сарајевског Политичког Круга. Само је једну грешку начинио СПК. Дозволио да им генерали ЈНА убију Џемала Биједића. Иначе би Сарајево сада било сједиште Уједињених нација, Нато Пакта и сваког фебруара имало Зимске Олимпијске Игре.

А Поповић се емоционално унередио због изневјереног слогана Држава За Човјека.

Он, очито, сарајевску политику, и политику опште, схвата као мезу ћевапа крај Врбаса.

Није могуће, једноставно, није могуће да Држава буде за Човјека. А то што у овом Зракопразју, Ваздухопиздју, да говорим мало хрватско-српским, нема ни Д од Државе, а да се то не схваћа, то је већ посебна дијагноза и шифра. Шифроза.

Ну. Мене весели да Слободан Поповић остаје социјалдемократа.

Тако сада имамо јак покрет Неучлањених Социјалдемократа. КОПОП. Има их двојица.

Штета. Могао је бити Српски Члан Предсједништва.

2629.

KAKO

POBIJEDITI

KORISTEĆI INTERNET

To je i naslov zanimljivo sistematizovanog rada Kolina Delanija, osnivača i glavnog urednika Sajta Epolitics.com. S tim što je on ubacio i 2014. Kako pobijediti 2014. koristeći internet.

Naslov originala: Colin Delany: How to use Internet to Win in 2014: A Comprehensive Guide to Online Politics for Campaigns and Advocates, 2013. Tu zanimljivu knjigu jutros je preveo moj drug Vanja Malidžan.

Delani evidentira osnovnu strukturu Onlajn Kampanje.

·         Centralni punkt, obično Veb Stranica

·         Kontakt sa biračima, simaptizerima i članovima pomoću CRM, Constituent Relations Management system

·         Širok spektar kanala, onlajn reklamiranje, digitalni video, Fejsbuk, Tviter, direktni kontakti sa blogerima, mikro stranice.

Ovo je, svakako, zgusnuto američko iskustvo gdje je Internet strahovito porastao kao tehnologija političkih kampanja. U Obaminoj kampanji, prošli put, porastao je na skoro 15% troškova ukupnog budžeta od jedne milijarde dolara.

Prije detaljnijeg pregleda njegovih mogućnosti, treba, ipak, uobziriti karakteristike američkog, zapadnog, tržišno-liberalnog, društva, relativno novog fenomena Otuđenog Kolektiviteta u kome su svi Onlajn a niko nije Jedan Do Drugog.

Veb stranica je potrebna jer Fejsbuk stranica nije dovoljna. Na Veb stranici je instalirana baza podataka simpatizera što je efekt osnovnog zadataka. Regrutovanja. Oko Veb Stranice kruže svi drugi oblici vaših kontakata. Ali nikad ne zaboravite da je sadržaj ključ svega, kaže Delani.

Suknja je u modi ali Sadržaj godi.

Da bi se upravljalo sadržajem, potreban je CMS. Content Management System.

Sve se to uspostavlja da bi se kontaktiralo i upravljalo biračkim tijelom putem masovnih e-mail poruka.

Suština Internet Kampanje jeste u povratnoj vezi, odnosno u stalnoj vezi sva svakim ko pristupi Veb Stranici ili nekom od njenih kanala. To omogućuje polje Doniraj/Registruj se. U Americi je sve Doniraj.

Ali ne treba zaboraviti ni Periferije. Sve male blogere i terenske stranice, sve pojednačne naloge treba iskoristiti u jedinstvenoj mreži kako bi koristili Kandidatu, Političkoj Stranci ili velikom broju kandidata na drugim nivoima. U našem slučaju, kandidatima za narodne poslanike.

Delany kaže da Fejsbuk kandidatu za gradonačelnika, naprmijer, može koristiti kao virtuelna kancelarija.

On to govori iz dva razloga. Svi ti kanali nisu kanalizacija. Da u njih samo saspete sadržaj i odete. Morate, kao pojedinac ili stranka, biti u stalnoj interakciji. I drugo. Ništa od toga nije Svemogući Čarobnjak.

Tviter je već nešto drugo.

Obama je 2008. godine, u kampanji, imao sto hiljada pratilaca, sljedbenika. A 2012. dvadeset miliona.

Amateri poistovjećuju Fejsbuk i Tviter. Tviter nije masmedijum već kanal do uticajnih ljudi, blogera, novinara, aktivista, lidera, javnosnika. Ali Tviter zahtijeva mnogo direktnih ili posrednih pratilaca. Delany je kao i moj Toman. Kaže, u vezi sa Tviterom, Nemojte Biti Idiot. Jer, ono što jednom lansirate, neizbrisivo je.

Cijeli jedan amerikanizirani segment onlajn prikupljanja novca i slično, može se preskočiti, da bi bilo prostora da prepričam Plan Onlajn Kampanje.

Kolin Delani predviđa, i upozorava, da će onlajn reklamiranje, onlajn regrutovanje, onlajn poručivanje, onlajn mobilizacija i onlajn prikupljanje sredstava napraviti razliku u izborima za Senat, Kongres i državne i lokalne pozicije, na izborima ove godine. U Americi. Nije pomenuo Predsjednika. Ali jeste rekao da je Televizija i dalje bitna kao i organizacija na terenu.

Prva faza – Uspostavljanje:

·         Postaviti Gugl Alert

·         Lansirati Veb Stranicu sa CRM

·         Fejsbuk stranica i Tviter nalog

·         JuTjub kanal

·         Označiti relevantne blogove

·         Označiti druge bitne onlajn aktere

·         Početi kontakte

·         Reklamirati na Guglu i Fejsbuku

·         Označiti i druge onlajn zajednice

Druga faza – Oživljavanje:

·         Reklamirati Veb Sajt u štampi i na TV

·         Regrutovati nove simpatizere

·         Reklamirati se sa usmjerenjem na donatore

·         Prikupljati sredstva putem e-mail poruka

·         Tražiti volontere putem CRM

·         Instalirati video klipove

·         Intenzivirati odnose sa lokalnim blogerima i ostalim akterima

·         Pratiti nezavisni onlajn sadržaj o izborima

·         Početi kontakte sa biračima na terenu

Treća faza – Ide Dan Izbora:

·         Početi terenski obilazak i pozivanje telefonom

·         Organizovati timove volontera

·         Početi pripreme za glasanje poštom

·         Urgirati donacije

·         Onlajn reklame preusmjeriti na ubjeđivanje običnih posmatrača

I – Konačan Obračun:

·         Organizatori na terenu idu na povećanje odziva

·         Onlajn reklame takođe se prebacuju na povećanje odziva

·         Kroz e-mail, Fejsbuk, Tviter, traže se donacije u posljednjem trenutku

·         Na Dan Izbora posljednji poziv e-mailom i svim ostalim kanalima kako bi Timovi Na Terenu izveli ljude na glasanje

·         Poslije izbora poslati poruke simpatizerima.

Sad se vraćam pod suknju.

Sve ovo može da koristi a ne mora da smeta ako, u Republici Srpskoj, imate 2000 mjesnih odbora, dvadeset hiljada aktivista na terenu, u realnom vremenu, i komunikaciju lidera i kandidata sa blizu onoliko hiljada učesnika političkih skupova koliko vam treba glasova.

A i kod Delanija, cijeli sistem se, ipak, na kraju finalizovao Terenom i Ljudima.

Toman bi to ovako opričao.

To je kao da zamišljaš traženje i korištenje One Stvari bez postojanja njene vlasnice. Pišeš papiriće o tome kako je ona lijepa, nježna, mazna i vlažna, i ostavljaš ih na vrbama, voćkama, grabićima i ogradama. Poželjno štampanim slovima i na što više jezika. Onda zamišljaš kako će taj Onlajn, Jebo Svoju Majn, donijeti ogromne količine Onih Stvari na mjesta gdje su sinoć ostavljeni papirići i pisamca. Zamišljaš cijelu kampanju, ovaj, cijelu noć. Čim se zora probudi, skočiš i opet se onlajnuješ, ovaj, obuješ opanke, trčiš po međama i bogazima, njušiš, bečiš se, kopaš prednjom nogom i zadnjim krilom. U polubunilu čuješ, na jednoj raskrsnici, da je večeras Prelo kod Đoke.

Pošto nije bilo Interakcije na vrbama i tarabnjačama, neki daleki glas ti kaže da je najbolje otići na Prelo, naći bilo kakvu Vlasnicu i od nje, fejs tu fejs, zatražiti Onu Stvar.

Kada sve prođe, možeš da joj pošalješ poruku. Ovaj, da kažeš da je voliš.

Šta je najvažnija stvar u svemu. Pa, opanci.

2628.

ВАЛТЕР

РУШИ

БРИСЕЛ

Свашта се у овој Насеобини, Зракопразју, Земљи Твртка и Сулејмана, Босни Усраној, може чути.

И да је Жељко Комшић Србин.

И да Бакир у унутрашњем џепу капута стално носи флашицу. Ракије.

И да Ханка воли Србе ко дуње са ормара.

И да Човић држи у шаци Додика и да преко њега хоће да оствари Трећу Србију.

Али да Европска Десница иде на Подјелу БиХ, то још нисам ни халуцинирао.

Ту Бриселаштину, европску подврсту будалаштине, провалио је Златко Лагумџија.

Златанџија је брзопотезно изреаговао на некакву декларацију у ЕП у којој се, у вези са земљом ТиС, појављује и ријеч Федерација или Федерализација. Због те ријечи Дорис Пак је пожурила да се, сапуном за веш, пере у гаћама и у сукњи, немавши времена да се приведе гола кади.

А онда, што пропусти Старина Пак, то дочека Дели Злативоје.

Стари Сарајски Обмањивач, са фотороботом у Независним, ономад, искористио је прилику да би рекао двије епохалне ствари које нису тачне.

Да су он и Његова Партија, Љевичари.

Да је он за јединстену БиХ и да ће за њу жртвовати Брисел.

Ни једно ни друго, немају тежину ни једне јабланичке коцке са Башчаршије.

Сутра, да неко каже да Златаган треба да наслиједи Филеа, овај би постигао већу брзину од Болта. Јединстена Босна не би имала кад ни да шмркне а камоли да заплаче. Ма шта Филеа. Да му Додик понуди мјесто Предсједника Владе Српске, прво би отишао код Владике Григорија.

Прича о жртви ЕУ и Брисела за Јединстену БиХ, жалосна је. Више је Златаган урадио на разбијању БиХ својом Комшићијадом, него сва Десница Брисела, Занзибара и енглеских Ловаца На Лисице, заједно.

А о Љевици.

О Љевици у вези Златагана и Есдепегана, можемо причати само у свјетлу пројекта У којој руци се носи црна ташна за замјену. 

2627.
neki mi kažu da sam u tekstuljku o medijima i parenju nedorečen, neki pitaju u kojoj su oni ladici, neki kažu dobro si rekao ono sebi... dobro. Sad ću malo da ubijem dosadnim tekstom na istu temu, iz knjige Stranka Permanentne Izborne Aktivnosti koju uskoro objavljujem.

PRAKTIČNI ODNOSI

S MEDIJIMA

Kada su u pitanju konkretne izborne aktivnosti, Političke Stranke i Mediji uspostavljaju relacije isključivo na ekonomskoj osnovi.

Osim zanemarljivog postotka objava koje spadaju u analitičke, aferaške ili informativno-političke, sve ostalo se podvodi pod plaćeni i zakupljeni prostor.

U jednom kratkom vremenu, prije vremena kampanje, ozbiljni mediji se pokušavaju držati korektnosti i balansa da bi ostavili prostor za podršku onima koji će biti njihovi favoriti ili da ne bi došli pod nadzor nekog regulatora.

Uključujući cijeli mandatni period, Političke Stranke imaju nekoliko modaliteta za odnose sa Medijima:

·         Korektan novinarsko-informativni odnos

·         Odnos hladne koegzistencije

·         Finansijski odnos

·         Odnos preko oglašivača.

Svaki od ovih odnosa sadrži cijele lepeze varijanti, nijansi i primjesa, tako da je teško govoriti o čistim modelima.

Korektan novinarsko-informativni odnos

Ovaj odnos podrazumijeva klasične alatke koje treba da posjeduje stranka. To su konferencije za štampu, portparoli, PR služba, Informativna služba, stranačka interetska glasila, medijski dokumentaristi i analitičari.

U klasičnom načinu odnosa sa medijima i novinarima Politička Stranka može, izgledno, da bude u pasivnom i podređenom položaju.

To se rješava Permanentnom Izbornom Aktivnošću i stalnom inicijativnošću, odnosno proizvodnjom događaja.

Tehnologija klasičnih odnosa zahtijeva besprijekoran politički život i biografiju stranke.

U slučaju bilo kakve crne rupe, tamne mrlje ili afere, stranka je izložena opasnostima koje su legitimno novinarsko i javnosno pravo ali i opasnostima zatvatranja, šutnje ili laganja.

Odnos hladne koegzistencije

U ovoj tehnologiji nalaze se uglavnom zatvorenije i konzervativnije stranke. To ne mora da znači da se radi o strankama desnice.

A ona sama primjerena je visokoindustrijskim ili postindustrijskim društima, društvima visokih ekonomskih i proceduralnih srandarda.

Moguće je da neka Politička Stranka i u društima nižih opštih nivoa primjenjuje ovakav odnos prema medijima ali se to lako može pretvoriti u štetu.

Neregulisana društva zahtijevaju i neregularne aktivnosti.

 

Finansijski odnos

Finansijski odnos nije samo kupovina prostora u medijima sa naznakama da se radi o zakupljenim editorijalima. Jer je, najčešće, plaćeno oglašavanje i izvještavanje zakonski nedopustivo u godini izbora ili u cijelom periodu između izbora.

Političke Stranke finansijske odnose sa medijima mogu da uspostavljaju na nepregledan i neevidentan način, čak i u razvijenim društvima.

To uključuje nevidljiva plaćanja novinara ili urednika, organizovanje vlastitih medija koja nisu stranački evidentirana i obilježena ili omogućavanje, ako je Stranka na vlasti, posebnih drugih poslovnih ili tržišnih aranžama, kao što su pogodna i jevtina privatizacija, monopolizacija na tržištu i finansijske transakcije nedostupne drugima.

Odnos preko oglašivača

Veliki oglašivači u liberalno-tržišnim ali i u tranzicijskim i nestabilizovanim društvima, vladaju medijima i onim što bi se, krajnje uslovno, moglo nazvati novinarstvom. Krajnje uslovno, jer Novinarstvo u klasičnom smislu, ili je već odumrlo ili ubrzano odumire.

Veliki oglašivači to mogu da rade direktno ili preko Agencija. To znači i da su Marketinške Agencije važan medijski regulator preko kojeg Političke Stranke mogu da utiču ili kontrolišu medije.

Oglašivači su moćan regulator odnosa Stranke i Medija. Čak i kada se radi o medijima koji su opozicioni, alternativni i nezavisni. Jer se, vjerovatno, radi o plaćenim medijima preko inostranih oglašivača koji sredstva plasiraju kroz nevladine organizacije, grantove i donacije.

Bitno je uočiti da Oglašivački Odnos destabilizuje političku scenu, politički sistem i stranački sistem. Pošto taj odnos nije isključivo u rukama stranaka, nego, najčešće, u rukama Velikih Krojača Geopolitike.

Druga bitna karakteristika OO jeste u tome što ga više koriste lideri nego stranke i što on više pogoduje liderima nego strankama. Efektniji je u odnosu Lider – Oglašivači – Mediji.

Ovaj odnos između Stranaka i Medija nikada nije jedini ili usamljen i preovlađujući odnos. On je kombinovan sa drugim tehnologijama i zato ga je teško javnosno otpakovati.

Dabome da nema recepta kojeg treba propisati kao glavnog, sa nekim pomoćnim, kojeg Političke Stranke treba da usvoje.

Kao i sve, i ovaj politički odnos, to je, prije svega, Politički Odnos, a ne finansijski ili podzemni, zavisi od opšteg stanja i uslova u društvu. Kako se društvo mijenja, mijenjaju se i tipovi i tehnologije odnosa Politike uopšte i Medija i Javnosti.

ЈОШ КЉОВЕ

БИЈЕЛИ РАТНИК

СПАВАМ

ЗИМСКИ САН

рађа се

ЛИК УРЕЗАН

У КАМЕН

2622.

МЕДИЈИ

СЕ ПАРЕ

ЗА ПАРЕ

Томан, учење о медијима, 286.790

Није то нушта трагично. Нико не треба да се љути. Има их који се паре без пара. Без љубави и идеја. Политичари.

Иду, дакле, избори. Иде помама за парама. Свима очи свијетле ко у успаљених мачкова у фебруарској мрзлој ноћи. Сви се надају да ће омастити брке. Медији. Они с рецептима Како добити изборе, Локални Дилери страначке моћи, преваранти разних врста, Агенције за истраживање будућег мјеста злочина, Кандидати, чак. И они који ће их прогурати да буду кандидати.

Што је најгоре, и Народ. Не знам за Федерацију, али Овдје, Босић и Иванић ће да серу о томе како је Све Пропало и како ће они да врате зелену грану на дрво а нас на зелену грану. И сваком тутну у рукице свежањеве и букете долара и еура здраве западне економије. СТЈ.

Бирачки народ ће да трља руке.

Да ли су, при томе, Медији криви.

Дабоме да нису. Све то је стигло у пакету.

То је нормално. Као што Војску прате триК, Киша, Курве, Керови.

Као шти уз рат иде КПЛ. Крв. Паре. Лиферанти.

И ова нова демократија је једна врста рата. Добро. Ни уз један рат не иду Лијановићи, Крсмановићи, Слободни Прдежи, Буљукагићи. Итидићи. Јер нису ни за паре ни за курве.

Шта радити са Медијима кад иду избори.

С Медијима можете

·         Да будете у љубави, коректности, и сусретљивости

·         Да будете у односу хладне коегзистенције

·         Да се парите с њима али тако да им дате паре а они се паре сами

·         Да будете тајно добри са власницима или великим оглашивачима.

Да ли је неко примијетио да нигдје нисам поменуо новинаре.

Прво двије технологије су за процедурална, уљуђена и стабилна демократска друштва. Не сери, Васке.

Друге двије технологије су уобичаје и раширене и изван транзиционих балканским мочвара. И источноевропских. И варшавсколагерских.

Али. Немам баш жељу да детаљишем. Недјеља је.