405.000 pristupa stranici
2.621 post

БОШЊАЧКИ

ИГМАНСКИ

МАРС

Пет хиљада Бошњака пало је с Марса на Игмански Марш. На обиљежавање његове 72. годишњице.

Какве везе имају Бошњаци са Игманским Маршем. То је питање за Стивена Хокинга. Исте везе какве имају и са Завнобихом, Валтером и другим партизанским и комунистичким манифестацијама и антифашистичким заоставштинама које својатају.

Довести дјецу и омладину, рођену послије Алијине Жртве Мира за БиХ, послије насилног рушења Југославије, која је стварана и на том Игманском Маршу, на вјештачку манифестацију сарајевске зиме, невјероватан је Бошњачки Фарсистички Манифестлук.

Тробојке и петокраке, на тој манифестацији, својеврсно су исмијавање партизанске борбе, њена бувљачка распродаја и присвајање историје, којом та политичка копрена, која употребљава дјецу, младе и излапјеле комунисте, покушава купити властиту историју и непрекидну прошлост.

Прошлост је, нажалост, посве усрана. Иако за то није крив народ којег сада употребљавају на Игманском Марсу.

Јер, они који су изведени на ту зимомрзницу и не знају о чему се ради. За разлику од оних који су се посмрзавали, или једва преживјели, на том путу бијелог и леденог пакла Прве Пролететрске, из њемачког окружења.

Једанпут као јунаштво, другипут као фарса.

Треба дрхтати да Бошњачка Параполитичка Номенклатура ускоро не почне обиљажавати силазак Армстронга на Мјесец, Патонову побједу у Африци и Октобарску Револуцију.

Солунски Фронт, Сремски Фронт и Трст је наш, на срећу, нису упитни. То су наравне израслине тисућљетне бошњачке политчке вирусоиде.

2620.

БОСАНСКИ

САНАТОРИЈУМ

Болесници нису дошли на сједницу. Били на инфузији. Као и цијела Босна.им. Већ двије деценије. А најбоља пракса каже да након двије деценије мора да се пријеђе у фазу клистирања. Није још изучено колико та фаза траје. Клистирање је израз специјалиста за Ухо Дупе Нос, а народ, кад хоће неког да клистира, онда Га Нагузи.

Тај санаторијумски синдром у политичком одлучивању у демократским институцијама, не говори нешто нарочито о Дејтонском споразуму, о пропустима, непотребностима и слабостима дизања свега на Државни Ниво, нити, божесаклони, о потреби да БиХ буде функционална, јединствена, унитарна, с једном кућном нумером и једним бабом.ба.

Говори о примитивизму једног слоја народних, муслиманских представника. Примитивизму који је корјенито балкански, османлијски, аутистички, који садржи у себи клицу Исклузије. Исклузија је болест искључивања, супротна Инклузији.

Та незрела политика народних, муслиманских, представника, не значи да је и народ такав. Нису они дошли из народа. Они су ратне наплавине, копилад, којима се не зна полиитчки отац, а вјероватно је исти као и Кличковљев. Ако нећете изборе, ја ћу повести народ у напад. Тако и ови Искузичари воде муслимане. Никуда. Срећа да тај напаћени народ умије да трпи своје будале. Навикнут на минималистичке захтјева, понекад се задовољи мржњом према Додику, Републици Српској и Србима. И гледа своја посла.

А Болесници мисле да се недоласком на неку сједницу доноси крупна политичка одлука. Да се одлаже. Или да се дефинитивно скида са дневног реда политичког живота.

Та велика варка, у ствари је дјечија самообмана. Кад се бојим мрака ја зажмирим. И тиме све ријешим.

То Болесничко Намјештеништво Бошњачко није спремно да преузме одговорност низашта. Све пребацује на Народ муслимански, на дјецу из Коњевић Поља, на Међузај. И на Србе. Јанакогаће.

И на Небојшу Радмановића. Они Болесници из Канаде, друштво за истраживање геноцида, лако је истраживати геноцид из Канаде, кад си побјегао од њега, траже оставку. Зато што неће да смијени Брану Пећанца у Чикагу.

Потребно је схватити да од Радмановића не могу тражити оставку они која га нису ни бирали.

Имате својих двојицу. Од једног комотно можете тражити оставку. Радмановић, или неки други српски члан Предсједништва, представља Србе и Српску и не може дати оставку. Као и што Пећанчево мјесто у Чикагу, припада Србима и не може Канадараја да млатара тим мјестом.

Дакле. Болест се шири. И онај амерички КБСМКА, како ли. Сад и у Канади. Једино се држе моји у Чикагу.

Болесници су се мало сметнули. Републици Српској и не треба закон о боравишту у БиХ. Довољно је да има на својој територији.

А кад дође Самосталност Српске, неће нам требати ни то мјесто у Предсједништву.  

404.300 prikaza
2.619 postova

ВЛАДА,

ОХАЕР,

РЕИС

И БОСАНСКИ ЈЕЗИК

Кад ми жена каже Ајде, дође ми да се разведем и да је тужим за душевну бол. Да тражим двајест иљада каемова, СЈЈ.

Ајде је турцизам. Боље да ми каже Марш Тамо. Ко чојеку.

Кад, читам тужбу неког чудноименованог и чуднопрезименованог Бошњака који је тужио Републику Српску за душевну бол јер у званичним институцијама нема Босанског Језик. А и омиљеним им Миле рекао да то не постоји.

Исто тражи двајест иљада. С тим што мене, за његов случај не боли душа негоК.

Из праксе знам да Језик Бошњачког Народа, што је званична формулација у Републици Српској, али и у неким важним екстерним документима, у Републици Српској многи написано означавају Босанским. Који Не Постоји. У неким школским дневницима и слично. Или у неким административним папирима.

Тај неопрез говори о недовољно изграђеној свијести о Српској и о значају Републике Српске.

Босански Језик, на кога се позивају Душевноболци, постојао је у неким начертанијама из доба Твртка и Кулина и слично. Јесте. Називао се тако.

Али доласком Турака, не само због потурчавања, исламизирања, и због најезде турцизама, већ због тога што је простор Босне, Босне и Херцеговине, престао да постоји као заједнички простор, престао је да постоји и Босански Језик. Кад се пријеђе на вјеру, пријеђе се и на језик. Пријеђе се ријека. Јебије.

Друга битна ствар. Не може језик простора Босна и Херцеговина бити Босански. Мора бити Босанско-херцеговачки. Као Српско-хрватски. А зна се у коју је пизду матерну то отишло.

Гдје је, дакле, Херцговски језик.

Нема га јер Унитарним Душеболцима не треба. Треба има Босански, да поклопи све.

Зато свако мора бити на опрезу. Да не употребљава неопрезно Омчу. Босански Језик је једнако погубан за Србе као и Геноцид на споменику.

И у погледу других ствари, потребан је опрез.

Данас читам на Новој Срни како је министрица Маида разговарала са Охаером и како су оцијенили да је сарадња Владе и те Мраке добра и како су упознати са плановима Министарства за ову говину.

Шта ће Маидистрица са Охаером. И шта ће Охаер у Влади. Давно је прошло вријеме када им се носио дневни ред на ноге.

Као и што је пала вијест да је министар Мутабџић тражио да Реис помогне око неке дјеце која неће у школу. Шта има Риес са Републиком Српском и званичним институцијама.

У опрез се.

Иначе ће се Душевна Бол проширити и на друге дупље.

2618.

МЕДИЈИ ТРЧЕ

ЗЛОЧАСНИ КРУГ

Трагичнија до именовања Николе Деретића за директора СРНЕ, само је чињеница да је он једини конкурисао.

Медији су пуни квалитета ко балега цедевите.

Сад имамо Ененко, на чијем је челу, и зачељу, Окопања, класични Есдесеовац, касније, додуше, лидер Странке Аркановог Јединства и Социјалдемократуљубац из пјесме Лизе Минели; Трибеен, у власништву Владе, каква игра ријечи, који је увијек био, и сад је, и увијек ће бити Есдеес; Ахтеве, под сукњом Наташе Келечевић, класне Есдеесовке.

Имамо и есдеесовско Ослобођење и Гогу Катанац, али, то је из друге државе.  

Остаје само да смијенимо Рајка Радовановића и именујемо Неђу Ђевића за директора Радио Телевизије Републике Српске.

И да затворимо Есдеесов Круг Медијског Пакла.

Деретић је из чувеног новинарског језгра ГУДЕСЛИ. Гузина. Деретић. Слијепчевић.

Филозофски битак тог новинарства је жбирско, шпијунско и достављачко ителектуално квргокурчје у ратном косовско-удбашком Прес Центру Првог Корпуса.

Настрану то што је Деретић био трећи новинар у фабричком листу Чајавец, код Муневере Калајџић. Свако напредује.

Настрану то што ме, заједно са Остојом Барашином избацио из студија Телевизије Сарајево у Бањалуци, а Пичка Радислав Вукић, Есдеесовац гинеколошке провенијенције, није смио да учествује. И Дом Културе у Бањалуци може да буде Прва Линија.

Настрану што нема никакву новинарску референцу иза себе. Довољно је да зна да чита новине.

На правац, ово значи да се двадесет година вртимо у кругу. Ко говече које пасе око колчића па, онда, у том кругу дође до јутрошње властите балеге.

Сере Неле Карајлић да се са Бара Нико Невраћа.

403.440 prikaza
2.617 postova

МРТВИ СМИЈЕШАК

ЗА ОДЛАЗАК У РАЈ

А РАЈ ЈЕ, ТРЕНУТНО,

У СИРИЈИ

Знаш ли да је Хасо отишо у Сирију. Јел да прода козу. Ма, отишо у рат. Каки рат. Зар Сирија није код Какња. Отишо да учествују у побуни. Куку мени, увијек су се власи бунили против турака, ушта се сад наши буне.

Таква је, отприлике, веза Нашег Свијета и Сирије. Али, људи, опет, иду у ту кланицу.

Мање је ту битна чињеница да погинули у Сирији, и они који су отишли, за које се не зна а још се буне, немају никакве везе са Побуном и да то што се догађа у Сирији, једнако, нема везе са Побуном.

То је Индукована Трагедија. У чему се посебно извјештила Западна Демократија. Као и у Украјини, уосталом.

Овдје је најзанимљивија Растућа Колективна Свијест муслиманских младића, који су спремни отићи у непознат свијет и тамо ратовати низашта. Та доларска надокнада у овом случају, сиротињско поријекло и овдашња криза, нису релевантне чињенице за разматрање феномена РКС.

Радикализовање нових генерација муслимана у БиХ, и около, уз истовремено збуњивање вјерника и јавности, два су процеса који сад почињу да доносе плодове.

Први процес углавном воде инострани фактори. А други је, већином, у рукама Сарајевског Политичког Круга, вјерског вођства и паравладиних организација.

На смрт у Сирији треба гледати као на потенцијално Босанско Прољеће. Погинули и они који су отишли тамо да се буне, само су врх леденог бријега свијести која се овдје изабрда, и сабрда, ваља.

То је интернационално конектовање. Интернет рата. То је Размјена Побуњеника.

То је нови замах овдашњој Историјској Спирали Злочина. За сваког рата, пуне се јаме, јасеновци и јече ропци.

Никада ријека не носи двапут исту крв.

Систематско радикализовање муслимана и наметање им тешког покрова жртве, припрема је за нови спирални скок.

Може изгледати провидно, и погодно за исмијавање, оно фејсбуковско оглашавање типа Дођите у Побуну у Сирији. Понесите пушку, идентификациони документ и мали осмијех за случај смрти. Јер, идете у рај. Жив или мртав.

Али. Оно дјелује. Јебеш козу у Какњу.

2616.

ДОВРШЕЊЕ

ПОСЛА

АЛИЈЕ

ИЗЕТБЕГОВИЋА

·         Ко хоће да живи са Србима у Републици Српској

·         Ко су Несрби у Републици Српској

·         Чији довршавајући посао је фиктивно пријављивање боравишта

·         Која држава је, или би била, гаранција опстанка муслимана

Емир Суљагић, Координатор Радикализованих Муслимана у БиХ, одржао је предавање Бошњацима који су изабрани од бирача да представљају интересе странака, политичке програме и национално-вјерски интерес муслимана у БиХ. Слично предавање одржале су и Мајке Сребренице. Стрине се нису огласиле. То говори о великој Екстерној Моћи у босанској, бошњачкој, сарајевској, муслиманској, политичкој артикулацији. Они који проклињу оне који присуствују сједници неког уставног тијела парламанетарне демократије, не могу се друкчије категорисати него као муџахедини.

Емир Суљагић, Првомарташ, Вермархт, Мартуџахедин, износи тезу да неко брише боравак муслимана који желе да живе са Србима у Републици Српској. Са Њима.

Ствар је, међутим, обрнута, муслимани, Бошњаци, не желе да живе са Србима. Да желе, ишли би у школе и не би измишљали геноциде на свакој раскрсници.

Зашто Емир Вермархт, Бошњаке, муслимане у Републици Српској, назива Несрби. Зашто их категорише непостојећим, виртуелним, именима и ектикетама.

Зато што он те несретне људе, као и сви његови, сво вријеме, употребљава само као муницију против Срба.

Зашто Суљагић санкционисање фиктивног пријављивања у БиХ, назива довршавањем послова Радована и Ратка.

Кад је то довршавање авантуристичке Алијине жртве муслимана за БиХ. И њиховог мира. Добро њиховог. Али и нашег. Општег мира.

Откуд Суљагићу право да говори о Држави БиХ као гаранцији опстанка Бошњака. Када је Алија, и његови, за ту државу настојао да жртвује Србе а и Хрвате.

И кад је Бошњацима, који су тада били муслимани, нуђена много већа и стабилнија држава за опстанак, па је нису прихватили.

Емир Суљагић, многа регуларна политичка артикулација Бошњака, страни шаптачи сараја, све невладине организације, воде перманентну ситношићарџијску политику која неће муслиманима донијети ни Државу ни напредак.

Донијеће им сам ново лутање кроз нацију, концепт и будућност.

2615.

ЦИЦУЛИ ПИЦУЛИ

О БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Невјероватно је како низак ниво јавносника расправља о Босни и Херцеговини.

Пицула, Пак, Кацин. Само осам слова у тим презименима. Добро. Да им додам и Филеа и Соренсена. И то је све. Баронеса има посла око Севера.

У тој конфузмагорији Европске Уније, Бриселске Бирократије, Трећелигаша и Аматера, профитирају Подрумџије, Магазиновићи, Лажнобосанци и Унитарићанци онанистичке, шифрантске и политикантске провенијенције.

Док Бриселаши, који немају никаква релевантна сазнања о БиХ, а и ако их имају, праве се да их немају, раде у корист своје промоције и предстојећих избора за неки виртуелни еупарламент, и у корист медија који обављају блудне радње никад заборављене унитаризације, у ствари, османизације БиХ, и тиме не доприносе никаквом рјешењу у Насеобини, званичници, Ф&С, обављају попуњавање шихтарице за еуупосленике који, иначе, немају никаквог посла у проширењу ЕУ, гледе БиХ, и у високолетачком представништву у БиХ, јер је један представник за избор женског папе а други је директни Женски Инцко, а домаћи Дилери усавршавају иживљавање у испоруци кривице на оне који су већ нагужени или, по њиховој жељи, треба да буду нагужени.

Европа, како то епохално хучи, не зна шта да ради са цијелим овим подручјем, укључујући Словенију и Хрватску.

Као да чека неког Гаврила, из Плеј Стејшн Фајв, да убије било кога, по могућности у Сарајеву, па да, сам од себе, почне неки свјетски рат, у коме би нове играчице за монархистичке, територијалистичке, циљеве, обавиле своје намјереније.

Како би лијепо било да се Ваздушном Демократијом дође до територија Србије, БиХ и около, без тих јебених приступних процедура и преговора.

Ствар није неозбиљна. Јер. У прво вријеме била је само Бака Пак. Па се онда појавио Садна Кацин. Сада се укључује и Пиц Ула.

Ко ће послати Поћореково писмо Цару.

ЗАШТО

ЧОВИЋ

НЕ СМИЈЕ

ДА ПОПУСТИ

Кренула је, дакле, Есдепеова пропаганда из Сарајева, против Човића и Хадезеа.

Лагумџија узвикује да он и они неће дозволити нове подјеле БиХ. Иако се о БиХ не ради, већ о Федерацији. Иако је он својом Комшићијадом више подијелио БиХ него сви други. Иако је он једини кривац за сав тај процес јер би Сејдић Финци био релативно лако ријешен да није Сарајевског Процеса уништења хрватске политичке артикулације.

Саша Магазиновић је одмах, у телевизијском интервјуу, констатовао да сада између БиХ и ЕУ стоји Хадезе. Иако је између ЕУ и БиХ неколико свјетлосних вијекова. Иако ЕУ и нема намјеру прихватити БиХ јер од ње не може ништа добити, нарочито у натотериторијалном смислу.

Упадљиво је како Есдепе себе сврстава у блок напредних странака, заједно са Есдеа и Есбебе, мало мази Рагужа а сву кривицу сваљује на Човића.

Упадљиво је и то како Есдеа и Есбебе не говоре на тај начин о Хадезеу. Не могу именовати правог кривца за највеће послијератно политичко страшило у БиХ, Избор Комшића, а не могу ни одбијати Хадезе од себе, адресирањем апсолутне кривице њему. Требаће им послије избора.

Чак је и Босић црно оквалификовао Хадезе рекавши да је Човић одиграо партију покера. То је, ипак, много блаже него квалификација о уцјенама коју пласира Есдепе.

Ако Човић и Хадезе сада попусте, никада се више неће попети на зелену грану. Наставиће се случај Комшић, кандидовањем погодног Хрвата, можда чак и онога којег Магазиновић хвали, што Сарајеву неће много значити на нивоу Предсједништва али ће Есдепеу омогућити да влада Федерацијом с помоћу хаоса као и сада.

Занимљиво је како Есдеа и Есдебе не смију да се одвоје од Есдепеа јер би их Лагумџија прогласио издајницима и подјелашима. И тако изборно профитирао. Те двије странке се морају окарактерисати као Лагумџијини саучесници.

Невјероватно је како је та шибицарска политика есдепеа довела у потчињени положај све актере у Федерацији, па и оне сарајевске, на ниову БиХ.