субота, 28. септембар 2013.

2362.
ПЕТАР ЗЛУКОВИЋ
И Е ГОВНИНЕ
У БОРБИ ПРОТИВ
ПОКОЈНОГ НИКОЛЕ
ГУЗИЈАНА.
МУСЛИМАНИ ИЗА
ПАРАВАНА.
 

Неодгонетиво је колике паре требају и каква мора да је дијагноза, да би се један партенокарпијални порталоид толико бавио Србима Српске, њиховом геноцидношћу, њихом историјском болешћу, њиховом истребљивошћу и генерисањем њиховог призменог мјеста на љествици људскости, права на постојање и националне каквоће.
Е говнине, србијански просрал србијанског црнокошуљаша извјесног Пљуковића, објавио је извод из неке књиге Амира Османчевића, сина једног предратног бањалучког новинара, која је објављена 1996. а е Говнине сад су је откриле.
Ради се о биљешкама о масовној бањалучкој геноцидности, подршци геноциду и Радовану Караџићу.
На шта ја могу да кажем, важно и историјски, Јебо вас Радован Караџић у прајдовско дупе, све низред, закључно са односним Амиром.
Нити је Радован Србин који симболише и замјењује све Србе на овој, правој, страни Дрине, нити је Радован Српска, нити је Радован зашта заслужан. А ни одговоран. Нарочито Муслиманима и Амиру. За одговорност у погледу рата, и непојмљиве самогеноцидности, могу да вам упутим другу важну и историјску поруку. Јебо вас Алија Изетбеговић и његова жртва мира зарад БиХ. Закључно са Петром и Амиром. Бором и Рамизом.
У том изватку, Османчевић пише и о покојном Николи Гузијану. Којег сам познавао.
Османчевић свједочи о томе да је једном приликом, сједећи иза паравана у ресторану Алас, у Бањалуци, слушао Гузијана како заступа тезу о размјени нација. То је, колико сам схватио, та српска геноцидност. А за то га је, кад га је видио, оптужио. За тај став. Покојни Гузијан је рекао да он то није заступао а Османчевић је рекао да је био иза паравана и чуо.
Теза о размјени мјеста националног боравка једна је од милион теза, ставова и рјешења која су се појављивала у кафанско-интелектуално-ратном галиматијасу дискутовања властите и туђе крви. То није никаква Гузијанова геноцидност, нити Гузијанов проналазак. Исламска декларација и Шаховница на Дрини биле су идеје на самом врху Монт Евереста. Идеја о размјени становништва, била је испод нивоа мора.
Али Петар Злуковић, Црнокошуљаш и Црноутробаш, објављује то као документ. Као Доказ.
И, опет, по милијардити пут, навлачи Црнину на Србе и Српску.
Главно питање је За чији рачун и По чијој наредби.
Ко те шаље, пизда ти материна.
А главно питање за Османчевиће, муслимане, босношњаке, интелектуалце, које није за Луковића, јер његов интелектуални домет јесте као и домет танги међу гузовима његове предсједнице, које су црне као и његова косовска мајица, јесте ко је муслимане ставио иза паравана. Гдје се и данданас налазе. Ко је од њих начинио људе који не знају које су нације и којима за то треба пропаганда као за вениш, нивеу, нилу или помаду. Ко је муслимане онемогућио да живе у великој држави. Ко их је инсталирао иза паравана историје. Ко је од њих начинио притајене прислушнике а не одлучнике и актере. Увијек из прикрајка, увијек уз прејака а никад за нејака.
То је за књигу. А не покојни Гузијан.
А Петар Луковић, он је за међугузове властите предсједнице. Није ни за прајдов курчић.
2361.
ЧИЈИ ЈЕ
САВЈЕТ МИНИСТАРА
И ПОМОЋНИЦА
САЛИХА, ЈЈН
 

Министарство Савјета Министара, за људска права и избјеглице, мада не знам какве везе имају људска права и избјеглеице, јер, кад си избјеглица то је ствар масовне несреће каква је рат, а људска права су ставр појединаца и малих група, чак и кад си истјерица, протјерица и прогнаник, опет си унесрећен по основу рата, а, јасно је, не можеш се обратити оном ко је почео рат, жртвовао мир, Алији Изетбеговићу, прво, јер је рахметли а друго, јер му се и за живота јебавало и за мир и за избјеглице, упутило је писмо институцијама Српске, како слиједи
·         МУП, министар
·         Министарство просвјете и културе, министар
·         Министарство здравља и социјалне заштите, министар
·         Полицијска станица Зворник
·         Полицијска станица Сребреница
·         Дом здравља Сребреница, директор
·         Општина Братунац, начелник
·         Општина Сребреница, начелник
А писмо је потписала извјесна помоћница министра, тог из Савјета министара, Салиха.
Срећа да сам поднио оставку. Будали је могло пасти напамет да га и мени пошаље.
Кућна Помоћница Салиха, мислим, помоћница у Кући Министарства за људска права и избјеглице, пише да је од Коалиције Први Март запримила захтјев за формирање истражне комисије па она, Салиха, тражи изјашњење, очитовање и очињеничење поводом разних догађаја који су узбудили Коалицију Први Март.
Не знам зна ли Савјет министара за ово, та Заједничка Институција.
Не знам да ли ће неко реаговтати из Владе Републике Српске.
Али ово је прилика да неко званично, а може и полиички, каже да је ово мијешање у унутрашње ствари Државе Српске. Ово је повреда Суверенитета Српске. Јер, Министарство за људска права није Медџида Кресо, ни онај љигави Салиховић. А није ни Сипа. Да истражује по институцијама Српске како се којој Салихи дигне.
И ово је прилика да неко затјера Салиху, јавно, мнијем, у 3ЛПМ.  

петак, 27. септембар 2013.

2360.

ЦИА 988
 

Један тајни документ ЦИА, који анализира прељубничке, прејебничке и сексуалне пориве као могућу алатку дјеловања Запада у БиХ, у сврху дугорочног управљања процесима и народима, наводи да је у односном периоду 13% Срба преварило своје супруге а 56% Српкиња преварило своје мужеве, у складу са народном пјесмом Ти си, драги, најебао тамо а ја сам се најебала вамо (Тамо је ратиште а Вамо је мјесто боравка, оп. ЦИА). Аналитичари ЦИА, у сједишту, по примитку овог извјештаја са терена, додали су да тако низак процената мушких превара није посљедица боравка на ратишту него огромних обавеза које су Срби Мушкарци имали у силовању муслиманки. О чему свједочи и Харис Силајџић. Мада нема потврда са терена, од наших извора и сарадника, да је и Харис силован од стране Срба Мужјака.
ЦИА је велика. И не објављује своје извјештаје зато што је дошао законски рок. Јер. ЦИА поштује само један закон. Закон непоштовања закона. ЦИА је процијенила да је добро вријеме да се псима испред месаре баци нешто костију и изнутрица, које ће они развлачити данима, у овом случају мјесецима. Успут ће се сазнати понешто што се није знало, некима ће се отворити окице које су биле три деценије крмељиве, мало ће се кориговати слика о Америчанима.
Па се тако дошло до апсурда.
Да Срби сазнају о Милошевићу више од Сиајеја него од Радованџе Караџе. Кога је Милошевић, и друге Босанске Србе, третирао накурњачки, заједно са Србима и Српском. Санкције и слично.
Па од Сиајеја сазнајемо о броју становника.
Доћи ће до тога да ће нам ЦИА морати да да неки 988, 11988, 1195, број за информације. Ало ЦИА, овдје Хасо са петог, онај што јебе Хусину жену. Да ли је тачно да је таслачи и Ђуро са седмог. Сачекајте. Пиииип. Није тачно. Нема ни једног Ђуре у Сарајеву. Пиииип.
Та српска, а и булканска, једнако загребачка као и београдска, особина да се о чињеницама шути, да се процеси пакују у сјајуцкави папир са машницама, да се не каже оно што је очигледно, довела је до многе погрешне историје.
Они који учествују у чињеницама, не би баш требало да их заобилазе као турско гробље. Барем не све. Јер. На тај начин омогућују управљање овим заједницама. И у односу једних на друге али и унутар самих вјерских, националних и државних колективитета и територијалитета.
Моја стара теза јесте да је Милошевић крив Србима а не Хагу, као и Караџа, као и други, говори о томе да је наше прешућивање чињеница о Милошевићу, ваше, ја нисам учествовао у томе, донијело само зло Србима, Србији и Српској. А ништа добро Милошевићу.
И донијело то да ЦИА, или комегод се дигне, може сада лабораторисјски да дозира наводне Истине нама о нама.

четвртак, 26. септембар 2013.

2359.
СЛУЖБЕ,
ДРУЖБЕ
И ЗАДУЖБЕ
 

Сваки божији наивац мисли да је са пропашћу Титиног Самоуправног Социјализма, којег сваки неуки идиот назива Комунизмом, пропала и свака тајна, нељудска, затвореничка, тоталитарна, заштитносистемска служба, заједничким именом означена као Удба.
Тајних служни има невјероватно много. Није то само ондашња Удба, која и данас функционише у ревитализованим или канцерогенизованим облицима. Данас је тајна служба и телеком. Јер може да прислушкује и приесемесује све што ми ноћу и дању засеремо против било кога и било коме.
Кадгод сам могао, савјетовао сам да се припадници служби не пуштају близу.
Мада сам знао да то није могуће.
Једина неуништива особина служби јесте њихова инфилтрација. Способност да се увуку у коњско пркно и прије муве коњаре и да тамо нађу сарадника.
Због те особине и саме службе су неуништиве. Чак и кад пропадну системи, државе и територије.
Пратите кретање Иницијала. Па ћете дознати куда се крећу и припадници служи, предратних, дабоме.
Они су у инстутицијама, на челу, у средини, по окрајцима. Чак и када се та мјесте не чине важнима, Припадници су важни. И на важном мјесту.
Ја не могу то да предочим, мада се и ових дана одвијају кретања о којима говорим. Јер. Не припадам ни једној служби. Мада су ме грчевито тражили у свим познатим и непознатим. Јебига. Поред толико грешака, начиним и ту. А да сам припадао барем тајној служби Чрчпиздавије, нико ме никад не би дирнуо.
Чак и кад пропадну државе, системи и територије, Службе дјелују на заштити неких необјашњивих и виртуелних интереса. Које је тешко детектовати и исколчити. Често дјелују у свом групном интересу, интересу разбијених група. Али то је случај, углавном, непосредно након опште пропасти, рата или великог сранија. Убрзо се службе консолидују, огранци се повезују, младице оживе, и раде у каквом таквом систему. Пошто нема претходног нуклеуса, проналази се нови, повезују се са некад пријатељским или непријатељским службама и настављају за једну, двије или три стране. Врбују се нови припадници. Али критеријуми и системи се девалвирају па, често, некадашње протуве, прирепци, приушци, шанкдојављивачи из Недођипиздинаца, постају вође и шефови, вишеструко маскирани и камуфлирани.
Али да не остане само на мојем теоретисању, треба погледати најновије сарајевске Дане. Ако ико зна да То уопште постоји.
Дани, невјероватна комбинација србољубља, шизофреније и дијагнозе, објављују два писма извјесог утамниченог криминалца Елеза.
И он помиње службе. А пише Додику, Тадићу, Сипи. Говори о почетку предизборне кампање.
Морам рећи да пише боље од свих новинара Дана и Ослобођења, изузев Баздуља, он је књижевник, и не спада у ту галантерију.
Што је невјероватно. Као и то да пише Данима из КПЗ Сремска Митровица.
Пишу службе, коњусино коњаста.
НИКОЛИЋ СЕ СЛИКАО
СА КАРТОНОМ?
Фронталерси су добро упитали. Како се Николић сликао са Обамом. И сви други, а Обама увијек исти и непомичан. Мислим да су се сви сликали са картонима, кашираним фотографијама. Само помакну картонску Мишел, па дама стане између њих двоје. Кад сам био у Шпанији, на турнеји са Никићевим звијездама, сликали смо се са младим Де Хеом, који је већ био потписао за Манчестер али нигдје није било објављено. На стадиону Атлетико Мадрида, у њиховом продајно-музејском простору, могли смо се се слиакти са сваким картонским играчем тог мадриског клуба, за 15 еура. То је свуда у свијету уобичајено. Код Обаме идете као туристи, па се сликате са љепенком а он код вас долази као авакс. Па се заиста сликате.  

 
 
Posted by Picasa
 
ШПАНСКИ
ПЕНАЛ
новембар 2010. Спортски центар Атлетико Мадрида. Мој чувени Наопаки Пенал.
Обратити пажњу на положај оба стопала.
Posted by Picasa
2356.
НИЈЕ САМО
МЕЂУГОРЈЕ
ЈЕДНА ВЕЛИКА ВИЦКА
 

Указање и наказање Госпе у Међугорју, много је тежа констатација од оне чувене марксистичке да је Религија опијум за народ.
Под дејством тог опијума сам народ организује сопствено опијело, себи, здравом разуму, природној свијести људског појединца и колективитета.
Након свих милионских обмана људи из вјерничког католичког миљеа, овдашњих и из иностранства, након вишекратних вишемилионских богаћења лопова, лажова и сналазивача у бесконачном психијалитију Указање Госпе, сада је почео да свијетли и кип Видјелице Вицке.
И дабоме, настала је опћа помама. Чека се у реду као за шећер и уље Милке Планинц а кипа се може видјети само десет секунди.
То значи да је цијели пројект надрастао стари херцеговачки колективаријум Матан Унд Јаранен.
Слуђивање обичног свијета, богопростог или потрошноприпростог, свеједно, није никако херцеговачки проналазак.
Истовремено се догађа исти такав процес у мобилној телефонској тржници. Епл лансира неке обојене, чак у више боја него што је гипсана скаламерија Госпе, Ајфоне и креира огромну потражњу с помоћу старог маркетиншког трика чекања у реду и сугестије о масовној жудњи.
Истовремено, тај исти Ајфон, и обојени и трећи, и четврти, и пети, не вриједи ни по ПЛВ, баш као и гипсани кип у кући ВВ.
За разлику од продавача магле, идеологије, религије, америчке изузетности, па и кока коле, витона, викторија гаћицс, ајфона, људи, широки слојеви људи, масе, тако су добре и искрене да никада неће схатити своју способност и богомданост за манипулацје невјероватних начина и размјера.

 

среда, 25. септембар 2013.

2355.
СТАРИ ЛАЖОВ
ИВАНИЋ, ПОНОВО
ЈАШЕ
 

Српски кандидат за бошњачког Члана П, Младен Иванић, дао је 726. овогодишњи интервју сарајевским, њему домаћим, медијима. Који су познати по томе да, када је у питању БИЧ Тројац, Босић, Иванић, Чавић, могу да објављују баљезгарије, лагања и прелагивања, све док Миљацка мостове не однесе.
Тако је и Иванић поновио своје демократске поставке о Скидању Додика са власти. Своје бајке о Уједињеној Опозицији, српској опозицији уједињеној у Сарајеву. Своје ноћне море са прошлих избора. Своје утјешне лажи о побједи коју су му украли.
Али. Открио је и један страх и једну неизвјесност.
Лажима о томе да је он прошле изборе за Члана П добио, и то у далеко повољнијим условима за СНСД него што ће бити сљедеће године, али су му их лоповски есенесдеовци покрали, Иванић себи диже рејтинг пред опозицијом а нарочито пред Есдеесом. Па и пред странцима, носикесама.
Есдеес је у великој опасности да као једна озбиљна и велика странка, која се још и покушава приказати жртвом Џелата Есенесдеа, прихвати само кандидатуру за Предсједника Републике, тамо гдје је најтеже побиједити, а да Иванићу препусти кандидатуру за Члана П, тамо гдје је најлакше побиједити јер аутоматски добијаш бошњачке, босанске и муслиманске гласове у Републици Српској, подршку Првог Вермарта, подршку амбасада, подршку џамија.
И да се онда догоди да Иванић прође и да над њим Есдеес не имадне никакву контролу током четири године. За четири године издајнички Члан П може уништити Републику Српску.
Да ли Есдеес може да ризикује такав сценарио.
И да ли може да буде толико неозбиљан према својим бирачима, да им не може објаснити зашто нема кандидата за Члана Предсједништва БиХ а има, нпр, прогоњеног јунака Шаровића, има слободног јунака Крајишника, итд, као потенцијалне кандидате.
Колико гласова може као контрауслугу понудити Педепе. Веома мало. Јер их нема. Нема странке, нема структуре, нема организације.
Иванић, уз то прави одступницу. Лажима о томе да су му покрадени гласови 2010. Иванић припрема оправдање и простор за повику, кад изгуби, да су опет гласови покрадени.
Биће занимљиво посматрати присилно уједињење такозване опозиције. Као и то да ли ће Есдеес други пут, у погледу сарадње са Иванићем, испасти глуп и наиван.

TROJKA JURI STEPOM

Od Trebinja pa do Tivta naš trebinjski Trojac hita,

Na avion do Rusije, ko kod svoje familije,

Sve učene naše glave da kod Rusa slavu slave.

Uz put šala i veselje, svi ih tamo vidjet žele,

Aparin ih jedva čeka, pismo šalje izdaleka

Da se dođe do Zujeva, da se igra, da se pjeva,

Da se spremi roba fina, kupiće nam meda, vina,

Pa će doći po Rusije u trebinjske vinarije.

I dok im se vino lije, eto nama Dembelije.

No se priča preobrati i Trojac se kući vrati

Carinici traže pismo, ko da s Rusima braća nismo

I nijednom jasno nije kakve sada garancije.

- Orehov i Zujev skupa, nama za njih srce lupa

Zar ta ljubav nije dosta da nam duša ruska posta-

Tako zbori trojka mlada nasred Tivta malog grada,

Ali zbore carinici, ko dželati, ko krvnici,

- Zakoni su za sve isti, ostajete tu na pisti-.

Tu sa piste i sa bursom, nazad kući Ubla Tursom.

Kakvi Rusi, put po stepi, nama su i Zupci lijepi.

I od tada naovamo ostala je pjesma samo

Od Trebinja pa do Huma Trebinjska se zove šuma,

A od Huma pa nadolje Trojansko se zove polje…

 

Trebinjski prevod poznate ruske pjesme
 
Анонимни херцеговачки пјесник и преводилац доставио ми је занимљиво стваралаштво о спољнополитичкој мисији  САО Вучур па га дајем на знање
2352.
ГОСПОДИНЕ
МАЈМУНЧИНО
И КОЊУСИНО
КОЊАСТА
 

Има тако, у једном бањалучком приграђу већ простарјели момак, мало дијагностички неуредан, а и у погледу алкохола непроцедуралан, који редовно туче и малтретира родитеље, ломи и крши, прави буку цијелу ноћ, сусједи зову надлежне, надлежни долазе и одлазе а стварност стоји постојано кано црна клисурина тужног живота односних родитеља. Простарјели момак је у насељу познат по синтагми Господине Мајмунчино, јер тако ословљава оца, њемачког пензионера, прије него што га почне тући. Господине Мајмунчино, нећеш да ми даш моје паре, јел. Моје Паре су очева Њемачка Пензија. Крваво зарађена.
Причица је добра као лијек. То је општа појава на Булкану. Тај префињени стил опхођења и комуникације. Видим. Сви се чуде што је Булканска Сељачина ушла у по говора Барака Обаме. Да је то био Николић, ништа. Али, Обама, СТЈ, свјетска сила, демократија, долар, инетернет.
Па, онда, видим, сарајски просрал ба.вијести, сарајски, дакле, гдје је право легло учтивости, гдје су турци отоманци и сећијаши долазили да се напију те учтивости, бонтона, коректности, суживота и мултисећије, предузимајући, и жртвујући се, тешке и крваве походе, само да би то остварили и мало се европејисали, у тој коњушници, сарају, назвао Вучуревића, предсједника САО Херцогчуревина, свјетског путника, од Тивта до Москве, Коњусином Коњастом.
Зато што није објеручке прихватио иницијативу неких маргиналаца да се у Требињу подиже споменик Срђану Алексићу. Који је изгубио живот на правди бога а сада служи да се Србима баца крв у лице са поруком Сви сте ви убице Срђана.
Потом је неко рекао, сарајском просралу, да није баш сарајски уљудно тако интернетизовати некога ко је из партије Господина Иванића, наше узданице и дике. А Учкуревићу је неко, Иванић, рекао да не може против тог споменика тако јер је то једна од стратегија међународне заједнице која нас, то јест мене, подржава на путу великог уласка у Предсједништво. Јесил ме разумио, Коњусино Коњаста. Јесам. Дај сад интервју за братску агенцију и удри по Додику. Оћу шефе, јебига, извини. Клик.
У Требињу воденица меље а Лијевчу се испуњају жеље. Јој, то је добра пјесма, то ћу рећи браћи турцима.  
Дакле. Настрану уљудност. То су идеали.
Реали су друкчији. Коњусина Коњаста је политичка израслина политичке неуљудности. Закашњела појава српске керумизације. Монструозни локални лидер који од дрвета не види шуму и који је свом својом маргиналношћу и минорношћу, да не кажем дијагнозом, јер доље већина из садашње поставе имају дијагнозе, укључујући о Доктора Со, рушилачки оријентисан. Типични есдеесов примитивизам. Кољи вола зарад киле меса.
Он би срушио Републику Српску само да овлада Хетом и Епрсом.
Зато воденица на Требишњици меље. И зато су Вучуревићеве такве жеље.
Закључак. Електропривреду треба измјестити из Требиња. Уништиће Херцеговину. Вучуревић је само врх леденог бријега, Коњусина Коњаста која је прва улетјела у орму. Сав свијет њихов врти се око Хета и Епрса. Тамо никог не занима идеологија, партија, странка, напредак, Република Српска.
По Републику Српску су најопаснији они који желе да владају Хетом, Епрсом, Гацком, Угљевиком, Дрином. То је најопаснија опозиција, разара сваку странку а своје угнијеждене позиције су већ идавно учинили недодирљивим.
Сутра Вучуревића да нека сила постави за директора Епрса, видјели би Јање Јањасто, Малу Мацу, доброћудну вучицу римску, мелем, мајчину душицу.
Овако, он у својој глави већ има идеал. Ако побиједимо 2014., ја ћу бити Предсједник Владе. Ја ћу поставити директора Епрса. Ја ћу.
То, дакле, није само прича о дијагностичкој слици локалног лидера. То је рендгенски снимак утицаја енергетског гиганта на сваког појединог мутанта.

уторак, 24. септембар 2013.

2351.
ОБРАЧУН
КОД ОК ЂИЛАСА
 

На сваки начин се могу окарактерисати догађаји у Србији. Рецимо. Вучић, до посљедњег Дачића. Транзиција Радикала у Вучића. Између Вучића и Дачића лебди Чачић. Ђилас, справа за вежбање. Три апсане, нигде лада нема.
Али. Тренутно је најзанимљивије Усековање Главе Драгана Ђиласа.
Не због тога што је и у крунисању и у детронизовању Ђиласа учествовао Ивица Дачић. Који је и једно и друго извео по наредби. Прво од Тадића а друго од Вучића. И што би то могло да значи да је Дачић неуништив. Јер, након Пада Београда, Србија неће избећи Опште Изборе. А на Општим Изборима, Ком Дачић, ком Вучић.
Већ због тога што је Ђилас једна вишеслојна прича о поразу једне странке на изборима. И вјероватно њена посљедња прича.
Демократска странка, за вријеме Тадића, није била класична политичка странка. Виртуелна, маглена, разуђена организација, није била у складу са политичким местом Демократске странке. И њеном политичком моћи.   
Капитал Ђинђић Демократска странка никада није знала да искористи нити да га постави на видно место. Ђинђић је убијен по други пут. Кориштен је за унутарстраначке обрачуне и надмоћи.
Демократска странка је непрофилисано лутала од бизниса, новоствореног, милошевићевског, полукриминалног, до европејства, од косовског србовања до регионалног тројног турковања.
Демократска странка је отворила превелика врата бизнисовању што организацја кадтад кажњава и што велики број бирача неће да подноси.
Демократска странка је заборавила које бирачке и друштвене слојеве представља. Па су, на изборима, они заборавили за коју странку гласају. Из тог чина није профитирала ни Србија, ни Демократска странка, поготову, ни Николић, победник председничких избора, ни Дачић, председник Владе, па ни Српска Напредна, баш толико. Профитирао је само Вучић јер је искористио Lex Николић. Повућићу се са места председника странке кад победим на изборима.
Демократска странка није знала да изабере новог председника. То значи да није умела да поднесе пораз. Није била процедурално и орагнизационо припремљена. Такву странку и мањи пораз може да разори у уништи.
Посебан проблем је што Демократска странка није имала предсједниконаследника. Ђилас није човјек за ту функцију. Превише оптерећења властитим бизнисом, превише оптерећења негативним београдовањем, слаб политички ореол, недефинисан програмски и визонарски профил, без политичких референци.
Не би било чудо да га свучићају у неку апсану због ко зна каквих послова и с ким. Мада је могуће ноћас похапсити пола Србије и ујутро установити погрешку од плус, минус, пет посто.
Странка која има такву рендгенску снимку, мада има и дијагноза које нисам додао, не може добро проћи у судару са политичком стварношћу коју карактеришу осветољубивост, мрзитељство, сваковрсно пактирање, медијски канцерогенум, криминална површинска археологија и већ сад непподношљива лакоћа ауторитарности. За дужи временски период Напредњаштво неће умети да има алтернативу какву је имало Тадићево Демократаштво.
С тим што је друго дошло главе Тадићу, Ђиласу и Демократама а прво може доћи главе само унутрашњој Слободи Србије.
Разумно је поставити питање Да ли је Ђилас посљедњи чавао, Глогов колац, Крај Немогуће Демократије. И крај једне странке која није успјела да надрасте своје и слабости друштва.
2350.
СТРАНКА СОЦИЈАЛНОГ
САВЕЗА,
ИНСЕГМЕНТАЦИЈА
И ИНТЕРНЕТСКА
СТРУКТУРА
 

Највећи број странака, на цијелом изузетно плодном страначком и чланственом подручју Балкана, којег треба преименоватуи у Булкан, јер је његово крваво и крволочно вулканско активирање земљоутробски циклично и редовно, не знају шта да раде са два битна сегмента друштва. Младима и Интернетнима. Које не треба побркати са Инертнима.
А пошто су Млади истоврмено и Интернетни, проблем ескалира. Усложњава се, што би рекли некадашњи комитетари.
Такођер, те странке и партије не знају шта да раде са важним друштвеним слојевима, ни кад им дају гласове ни кад их бојкотују. Ради се о синдикатима, пензионерима, пољоприовредницима, радницима, у најусловнијем и најширем смислу ријечи.
Одувијек је јасно да сталешко организовање у политичке странке не функционише. Мада наивци увијек изнова покушавају. Јер, политика је један други свемир а избори су и рационални и ирационални и нису интересно условљени. Странка пензионера, Странка пчелара, Странка бораца, Странка кока носиља. Све је то доживјело крахове и све је једнако неизгледно у смислу укључивости тих другштвених сегмената у дневну и политичку мјешалицу.
Странка Социјалног Савеза и Странка Перманентне Изборне Активности, ССС и СПИА, које још не постоје, а ако једном буду постојале, најбоље ће бити да да то буде једна политичка странка, која ће примијенити обје политичке технологије, могу да ријеше проблем све већег удаљавања од тих друштвених сегмената, од пољопривредника до интернетних младих категорија.
Организациона структура јаке политичке странке, странке осјетљиве и ефикасне у погледу потреба и уважавања најширих слојева становништва, мора да буде, од врха до највиших страначких тијела као и цијелом вертикалом одлучивања, попуњена представницима важних друштвених слојева. То није мој проналазак. Јер КПЈ је имао Ђуру Пуцара Старог, или Мајка Шпајка, Мику Шпиљка, као представнике тих металских и радничких ешалона, али не ради украса него ради учешћа у одлучивању.
Тако и ССС и СПИА, морају да имају кредибилне и угледне пчеларе, да мало банализујем, ратаре, сточаре, обртнике, студенте, али не вјечне, дроњкаве, у свим својим структурама. Политчка странка мора да постане нуклеус представничке демократије како би могла и у парламентарном сегменту да примјењује представничку демократију непосредно инсталирану на изборима.
То би био много ефикаснији систем од социјалног дијалога који у цијелој социјалдемократској Европи губи дах. Јер је подложан екстерним утицајима од корпоративизма до медијаштва или од регионализма до натоизма.
Интернетска популација младих, мада је и код нас већ постало заблуда то да само млади висе на интернету и да интернет има мали тираж а велику ремитенду, мора да буде организована од стране политичке странке и потпуно уклопљена у теренску организациону структура општинских одбора. Дабоме, не мора да буде везана за бирачка мјеста али за општински ниво морају се организовати, већ након избора 2014., иначе ће се изгубити вријеме и корак, Интернетске Бригаде, Интернетски Општински Одбори за које ће странка, за веће и масовније, створити хардвер и софтвер, своје сервере, са мрежом портала и блогова, не прикривених већ отворено страначки декларисаних.
Доклегод људи уважавају странке, странке им морају излазити на пут и ићи у сусрет. Канцеларизација и бирократизазација структуре политичке странке, одјек је давне стамболизације.
Чланство, а нарочито интернетни сегмент младих, не јебе Стамбол. Бирачима већ и пице од шест марака стижу на ноге и на праг. То морају да раде и политичке странке.

понедељак, 23. септембар 2013.

2349.
НЕВЈЕРОВАТНО
ИСТАНЧАН
ОСЈЕЋАЈ
ЕРТЕЕРЕСА
ЗА ПОПИС
 

Када би Ертеерес отишао у национални парк у Африци, Серенгети, нпр, да жирафама објасни да су жирафе, носорозима да су носорози а лавовима да су цареви животиња, за пола сата би жирафе мјаукале, носорози скакутали као скакавци а лавови гланцали папке газелама.
Тако ће и гледалишно грађанство остати вечерас слуђено након Депресинга о попису.
Ертеерес је показао филигрански осјећај за тему. Добро. У случају позивања оног Сејфудина, то је био филџански осјећај.
Доиста. Није јасно по ком основу је он ту. Не само по томе што је он нека партијица, чини ми се, у Сарају, него зато што је један обични неартикулисани сокачки ћоркан.
Али и други гости су позвани па бачени.
Измијешан је стручни, аналитички и политикантски критеријум. Шушњар Поскок није добио прилику да објасни односе у Федерацији и према Хрватима. Наградић није могао да искаже српски интерес у Попису. Пашалићеве научне опсервације ногама је шутао Сокаклија а директорица Статистике једва је дошла до неколико ријечи.
Темељна погрешка је што се о Попису причало са омиљеног сарајског Државног Нивоа. Јебала вас Босна и Херцеговина.
Тему пописа требало је лоцирати искључиво у Републику Српску. Јер. Толико битних ствари треба појаснити, као што је Држављанство Српске, нпр, да нико изван Српске није потребан у емисији. Или је требало правити само аналитичку емисију. Или, пак, само политичку.
Ну. То је недостижно умијеће за Ертереестете.
Ертеерес је телевизија Државе Српске а не Токићтеве.
2348.
АМЕРИКУ ЋЕ ПАМТИТИ
ПО ИНТЕРНЕТУ.
КАКАВ БУДАЛАШ.
ПАМТИЋЕ ЈЕ ПО
БОМБАРДОВАЊУ
ЦИЈЕЛОГ СВИЈЕТА.
 

Амрички генерал Мајкл Хајден, оправдавајући PRISM пројект, НСА, шијунирање људи и људских права диљем васељене, изрекао је низ глупости.
Што је и нормално. Јер. За генерале је најопасније да говоре о будућности. Њихов једини домен је садашњост. Не ни историја ни футурија.
А ген. Хајден је говорио о томе да, ако Америка буде памћена након 500 година, биће памћена по Интернету као Римско царство по путевима.
Очигледно је да су старог генерала, кроз војне школе и друге обуке, специјализовали за Америчку Изузетност. Америка кад прдне Коко Шанел затвори фабрике.
Добро. Да не разматрам мој искрени став да Америке неће бити за 500 година. А и ако је буде, никада неће бити успоредива са Старим Римским Царством, Кинеским Царством, Руским Царством.
Да би преживјела што дуље, Америка мора постати свјесна своје краткорочности.
Стање у тим ИТ орбитама тако је убрзано да данас тврдити да је Интернет амерички производ, да су сервери амерички и да она, Америка, има право да то користи како хоће, као Римљани путеве, најобичнији је сљепило генетског тоталитаризма. И не одговара чињеницама.
Интернет није никаква свјетска благодет подарена од изузтетне и изваннебеске Америке. Као што то нису били ни путеви. Стари Рим је правио путеве да би пљачкао Европу и даље, да би градио свој камени, месни, вински и гладијаторски сјај, да би се младићи јебавали у дупе, јер секс прије брака није био допуштен. Тако је и Америка измислила Интернет прије свега као војну ствар. Као ствар за експлоатацију и покоравање.
Генерал Хајден треба да мало анализира брзину настанка и пропадања у тој интернетској сфери. А прије свега, треба да анализира како су пропали, и пред ким су пропали, Нокиа, ту скоро, Света Моторола, Блекбери.
Истокнет. Мој Хајден. Вати се ти обуке маринаца.
2346.
TOПОЛА
ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ,
ГАВРИЛО ЈЕ БОСАНАЦ
А БОСНА ЈЕ САРАЈЕВО
 

Равна Гора је слезена.
Историчар Миле Бјелајац је констатовао да се Србија држи пасивно у очигледној тенденцији да се још једном фалсификује историја и Сарајевски Атентат.
Јебеш историју, фалсификује се и садашњост.
Па су многи, не само Сербија, пасивни, фалусивни и фелативни.
У чему је суштина Сатентата.
Ни Млада Босна, ни Сарајевски Атентат, ни Гаврило Принцип, немају много везе са национализмом. Па ни са ондашњим Српским Национализмом. Немају много везе ни са Српском Нацијом. Дабоме. Атентат је послужио за уцјену Србије како би се почео рат. Није Аустроугарска имала намјеру да почне Свјетски Рат. Имала је намјеру да територијалише своју моћ. Мало јој била БиХ. Њени независни и зависни аналитичари погрешно су процијенили стање ондашњости. И нису узели у обзир могућност заједничког попушенија двије царевине, од којих ће једна обавезно бити њихова. Рат, та територијализација, била је планирана. Јер рат се не може покренути мјесец дана од ултиматума, односно од Атентата. Знајући Сербију, коју је увијек, благо до умјерено, БЛК, Болио Лепи, за извансрбијанске Сербе, она са Атентатом није имала везе. А никакве историјске чињенице то не могу ни повезати. Увлачење Аписа у тај посао, само је рана Маркализација у контактима са јавношћу. Окривљавање Аписа је данашња оптужба о посједовању оружја за масовно уништење.
У чему је суштина прославе Сто Година Атентата. У Сарајеву.
У неоспорном доокривљавању Срба. У наставку тог процеса који траје више од вијека. Ту им, Србима, неће помоћи ни Велик Уд ни Најстарији Ген. И не ради се само о Бечу. Још је кордонизованих организатора Стогодишњице. Сарајево се и на овај начин означава Караулом према Србији. Караулом која на нишану држи Дрину. Граница преко које Србија не може да пријеђе. И Папа је био у Сарајеву. Да запиша територију. Иако је могао знати да га чека Гаврило. Само друге вјере. Карагаврило. Анексија Босне и Херцеговине, што се тиче Србије, још траје. Стогодишњица то даје на знање. А Српској даје упозорење да не одустаје од свог Дејтона и Самосталности као трајне политичке оријентације. Дејтон је једина противтежа тој пратеризацији Босне, аустроугаризацији, територијализацији. То је споразум великих свјетских сила насупрот споразуму осовине Беч-Берлин-Пешта, која данас функционише као радилица Берлин-Беч. Што није наиван историјски процес. Очигледно је да се мрачне суштине испред којих су ишли Први и Други свјетски рат, поступно остварују. Побједа демохришћанске деснице и Меркелице у Њемачкој, нису само изборна вијест о политичкој борби ЦДУ/СДУ против СПД.
А Србија.
Србија је у таквом стању да, када би Брисел сутра послао коња, или Кацина, да каже да су Велика Плана и Свилајнац Север Косова и да је то услов за интеграцију државе Београд и Смедерево у ЕУ, већ би навече неки јунак изјавио како је Топола Срце Србије и како се преко те црвене линије неће пријећи. А цијели слет усроња, попут Пере Говнинара, посјетио би нове шиптарске крајеве и сликао се у црним усташким кољачким мајицама.
Србија је запала у тешку конфузију историје, садашњости и будућности. Треба ли да то објашњавам. И Брисел и Шеик. Самопокушаји да се излеже политички лидер, Вођа Сербије, само су аргумент за моју тезу. Сербија мора оформити Националну Политику Века. А онда у те координате покушати да удене лидере. Ово што је сада Сербија, јесте само једна Ћорокока на неизвјесном дворишту, пред сумрак и пред велику кишу. Кљуц тамо, кљуц вамо, две или три милијарде да позајмим, дотад апси неког.
Овај вијек ће бити политички кишовит и олујан. Не знам да се на њега, барем код Срба, и тако гледа.
 

РУКОТВОРИНЕ
НА РУКОМОРИНЕ

НА ОВОМ МЈЕСТУ, У КУЋИ СТАРИХ МУЧИБАБИЋА, УСТАШЕ СУ 29. ЈУНА 1943. ГОДИНЕ СПАЛИЛЕ 101 ЧЕЉАДЕ ИЗ ПОРОДИЦА МУЧИБАБИЋА, МИЛИДРАГА, МАНДИЋА И МИЋКОВИЋА, ЧИЈИ ПОТОМЦИ ПОДИЖУ ОВО СПОМЕН ОБИЉЕЖЈЕ, 29. ЈУНА 2013.
ХЕРЦЕГОВАЧКИ МОНОЛИТ ОРУКОТВОРИО ЈЕ МОЈ ДРУГ, КЛЕСАР, КАМЕНОРЕЗАЦ, УМЈЕТНИК, ДРАГИША СВОРЦАН ИЗ КОРИТА.
СПОМЕНИЧКИ СКРОМАН ТЕКСТ ДОПУЊУЈЕ КРИК КАМЕНОГ ЛИКА, ОКРЕНУТ ПРЕМА НЕБУ, ЈЕР ПРЕМА ЉУДИМА ИЗ ЗЛОЧИНИШТА ТЕШКО ДА ПОМАЖЕ.
 
Posted by Picasa

недеља, 22. септембар 2013.

2344.
БТК,
АМБАСАДОРЕ,
ЗА РЕПУБЛИКУ
СРПСКУ
 

Одлазећи аустроамбасадор, из Насеобине одлазећи, извјесни Кок, предочио је у угаоном интервјуу праву филозофију о демократији, времену, току и битку. И Дејтону. Амбасадори и Битак, СТЈ. О чему Хегел није стигао да пише а Моцарт да компонује.
Кок признаје резултате избора. Бирачи увијек имају власт коју заслужују. Али. Поставља се неколико питања. Колико људи излази на изборе. Да ли излази омладина. Има ли алтернативе на политичкој сцени. Каже Кок.
Наводи он и неке европске земље гдје излази трећина бирача на изборе. Ужас. Треба им послати Инцка, Пинцка Им Материна.
Кок није стигао да заврши ту Амбасадорску Баљезгарију. Избори се могу признати али питања се морају поставити и ако нема редовних кварталних манифестације Геј Напрајд. Напријед Педери. И ако нема одговарајући проценат оних са дршком и оних са складишним простором за дршку. И ако сваког одређеног једанаестог масовно не кукамо Ми, Геноцидаши. И ако не намигну Сејдић Финци.
Босна и Херцеговина је рај за дипломатске приуке који себе воле ословљавати амбасадорима. Тако и Кок Инцка означава са Амбасадор. И жао му га. Што мора да трпи и ниске ударце. А не вози пјан по Сарају.
Каква ли је исподамбасадорска таложина кад су дипломатски представници овакви.
Ако су неке земље учествовале у прекиду рата, мада су то, углавном, оне које су учествовале и у стварању рата у БиХ и около, то не даје право амбасадорима да имају латентне просерице током свог мандата у БиХ. То право нема ни АНА, Амбасадор Над Амбасадорима, америчански. Мада они, скоро сви, виде од њега па и оних дижу ногице на поткивање.
Не даје им право да се баве уређивањем земље, креирањем политичког система, да насилно утичу на политички мозаик. Не даје им право ни да јавно коментаришу оно што се догађа на политичкој сцени. Јебо их, у дупе, онај ко им тражи интервју.
Амбасадус Кок каже да Дејтон мора да се мијења, Српска није упитна, али све се мијења.
Ма, да. И Аустроугарска се стално мијења.
Што се мало не би промијенило Сарајево. Зашто се увијек мијења Српска. Да ли зато што је само њој стало до Дејтона и што је Дејтон за њу спас. А, Амбасадоре. Увијек Срби. Да би коракнули ка Европској Унији, по Београда мора да се спедерише. И министар без портфеља, мада не знам зашто му се  Он Понос зове портфељ, који је задужен за еуинтеграције, мора да учествује С Педери.
Иди кући Кок, читај непотребне извјештаје у МИП-у. Бидни Пантићј, Нижи Старији Референт.