2320.
КЛАСИЧНИ СРБИН
ЂОЛЕ НОЛЕ
 

Ову годину је Новак Ђоковића беспотребно прокоцкао. У њој се вратио Надал а потпуно пао Федерер. Ђоковић је допустио да му се угрози прво мјесто на Атепе листи и да Надал предузме дуготрајну успјешну офанзиву.

Новак је уназадио игру. Чак није ни стагнирао.

Неколико је темељних узрока таквом тренду. Не ради се, дакле, о неким пролазним околностима.

·         Ноле се бави свим и свачим, од хуманитарног рада, нових перика, плесова на теренима, жикиног кола у живим разговорним емисијама, паметовања о бомбаровању и о Сирији и Америци, до имитирања Серене и Шећеруше. Заборавља да тениске године трају много краће од календарских и да је недопустиво пропуштати оно што му је дошло подруку након година и година робовања тренингу и рекету.

·         Стога Новак нема концентрације. Његови мечеви трају дуже него што је потребно. По пет сетова и сатима.

·         Губи мечеве од оних од којих се не губи.

·         Олако даје први сет.

·         Олако препушта први гем у свом сервису.

·         Код дугих поена тешко се одваја од синдрома Шут У Голмана. Јер. Неконцентрисан фудбалер увијек шутира у голмана, чак и кад је сам и неометан.

·         У игри са основне линије игра једносмјерно и очекивано, опет у играча. А још је Томан говорио, Рале, ако будеш играо тенис, играј Тамо Вамо. Возај га мало, Рале.

·         Све то доводи до великог губитка енергије. А кад идеш на Клаоницу Надал, није добро ићи уморан.

Ноле је попримио синдром Ане Ивановић. Чим јој кажу да је лепа, она попуши у првом колу.

Или синдром миша и ракије. Кад су установили, у свијету, да једино ракија издваја Србе од осталих људи на планети, експериментисали су са мишевима. Чим су првом мишу дали чашу ракије, усправио се на задње ножице, протрљао се по чупавим прсима, накривио шубару и дрекнуо Где је, бре, маца, да је јебемо на најперверзнији начин.

2319.
НАЈТЕЖЕ ЈЕ
ЗНАТИ КОЈА
ЈЕ СКРЕТНИЦА
ЗАДЊА
 

ППВ је јучер, кад ли, на конференцији за новинаре изрекао чудну Исповједницу. Непримјерену политичару који води велику побједничку странку, прераста у Државника и Препородника, води Сербију кроз мећаву у Европу.

Александар Вучић је рекао да му се жури са тим реформама, економијом, кримикастрацијом, интеграцијама, јер зна свој народ, зна како ће скончати, највише на свијету воли свој народ али зна да му се приближавају. Зато му се жури, да се послије каже да је неко нешто урадио.

Да је такву театрализацију извео Хималај Дача, па и добро.

Али ППВ. Није добро.

Без намјере да улазим у дубине небеских пловила, могу само рећи да оптерећења Великим Синтагмама, Својатање Народа, брига о томе Шта ће рећи Историја, Селфсебизам, Јапајаја, Преурањено Опијело, а још се тога може ишчитати из те невјероватне Политичке Нарицалице, говоре о одвајањеу од Реалитета, о Аутоперсонизацији, о Мисионарству.

И о томе да би то могло бити знак да је Вучић, као политичар велике енергије, пребацио једну од посљедњих скретница на свом колосијеку без кочница. Не размишљајући о томе да постоје скретнице само за један смјер, након којих нема ни отправника возова.

Велики лидери, за шта Вучић има потенцијала и шанси, и у својим способностима и у неспособностима политичког мозаика, свој пут граде корак по корак. А не скретницу по скретницу. Велике Нације и Велике Државе, а Срби и Србија су то, и за окружење и за Вучића, воде рачуна да никад не дођу на раскрсницу, на скретницу, а и ако дођу, да у њих не улазе брзином Маглева.

Лидеризација је преопасна.

Србија се мора мијењати. Није довољно да то чини један човјек.

2318.
КОПАЊА
НЕЋЕ
ЖИВ
ДОЧЕКАТИ ИЗБОРЕ
 

Тешко је издржати у том стршљенику. За безреферентну Ратну Наплавину као што је он, за такве играче амбасада чији амбасадори болују од фрустрације, за сапуноидну мјехуричасту лажну моћ, за медијску немоћ и безначај, за политикоидног поткорњака, за вишеслојни поремећај личности којој се причињавају политичка тежина и значај, за крвавог ратника за социјалдемократију без чланске карте, за старатеља над завађачима народа, за манијакалног радника на телефонској мобилној централи, Избори су прилика која се не пропушта. А изборни фотофиниш траје цијелу годину. И такви Наплавинци крећу у кампању много прије избора.

Јер. Посла је превише. Треба и највише и најтврђе дрво окресати а остати добар с њим. Треба испунити Снове Амбасадора. Не амбасадор деке. Треба једну лопту центрирати пред седам голова, СТЈ. Треба отјерати Кусмук Алију. Треба Јеринића натаћи на ротор а да се Јеринић не сјети да је то Копа Табања. Треба лидерима и лидерчићима предочити све мане и предности трезорског пословања. Такозваних Оџиних записа. Знашли, пичкатиматерна, шта имамо о теби, у трезору. Треба данас сто пута назвати свакога од клијената.  Копања има јединствен ротациони телефон за кога би она пропала Нокија, па и Епл, Самсунг и други, дали више милијарди него Микрогејтс за нокијин мобилијаријум и патенте. Тај телефон је као једна велика тепсија. Шта тепсија. Ко синија. И има два круга типки. На оном већем су ознаке каонпр Јесил видио шта пише онај твој Васић, јесил чуо шта је реко онај, Што пушташ да сере тај, а на оном унутрашњем кругу су типке са ознакама корисника. Треба  сазнати шта је рекао Члан Балета Бе а шта је њему рекао Коњ Из Врха. Па онда све то долагати, прелагати и подлагати, па пласирати даље. Треба учинити да Бавијести објаве европоидну текстолумну а да за два дана објаве и Балетанку о Диктатору. Треба пазити на све будале по медијима. Шта моји у подземљу раде. Подземара. И други. Треба нахранити неколико стотина радника на тиражу од 6328 проданих примјерака Гласа и Надновисних.

Сад је почео да пријети по канцеларијама. Ко Мићо Гепек. Шта ти радиш. Шта ћеш ти ту. Изложи се мало. За Шефа. Док ја Шефу копам рупу.

И тако доупоноћ.

Нема рострфраја који то може издржати. Нити Џилитџибера који толики Џиркирлук може ставити под опсервацију. Без обзира што Члан Балета Бе шири гласишта о томе да је Копања Најмоћнији у Републици Српској.

А кад сам већ код те Моћи. Величина Моћи одређена је краткоћом могућег пада. Све Велике Непостојеће Моћи падају као шакаш из космоса. Звијезде падалице су за њих меко слијетање.

2317.
ЈЕТРВСКИ
НАЦИОНАЛНИ
КОЛЕКТИВИТЕТИ
 

Незрелост југословенског распада, немогућност цивилизованог разлаза, оставила је на балканском бујадишту и буњишту незреле и недозреле националне колективитете.

Цијела Хрватска се тисућљетно узбудила због тога што су открили да у Вуковару живи више од трећине Срба. И да имају право на ћирилицу. Та хистерија против ћирилице нема везе са писмом. Она говори о оптерећењу Хрвата Србима. То је начин егзистенције колективитета. Толико замаман да су самоубиство и сахрана терористе, којег се представља националним романтичарем, несхваћеним поетом неовисности, прошли потпуно непримијећено.

Додуше, улогу у томе одиграла је и утакмица коју су Наши Дечки имали против Четника Синише Михајловића.  Данима се пажња ласерише на Београд и ту утакмицу. Београд је постао парада балканског примитивизма, дилетантизма и петпарачке театралности.

На крају су Наши Дечки показали ништа. А онај клемпо Ошимунић поступио тако дивљачки да је свако српско дивљаштво, у познатој агресији, лелујави маслачак на повјетарцу. Додуше, ни Српски Дечки нису баш нешто показали. Чини ми се да Михајловић и Штимац подједнако не знају посао. Зато Мамић и Толе знају.

Сарајевска Раја.ба, пак, умјесто да види шта ће са Вашом Репрезентацијом, бави се четничким пјесмама и иконографијом србијанских навијача на утакмици на Маракани. И тиме да ли је Додик пјевао Боже Правде. Као да је Београд кантон Федерацје БиХ, па они, патриоти, и, такође, жртве Српске Агресије, имају право на метар којим се мјери и разликује уљудни национализам од четничког.

То прекоплотовско јетрвство тешко ће се излијечити.

И још ће дуго бити полигон за тренинг примитиваца као и његовање нових.

Умјесто да се Мамићу у Београду, једном уникатном, патентираном, примитивцу и шовинисти маменог синдрома, даје толика пажња и помијерају емисије на телевизији, или да се у Загребу пребира по томе које све заносне Хрватице дају пичкице Србским Дечкима, требало би, двије деценије, и више, након почетка братског лудила, да наступи фаза хладне незаинтересованости и гледања своја посла.

Још кад би те спортске асоцијације могле, некако, да раздвоје, браћу у различите квалификационе групе, одјетрвљење би било брже и лакше.

2316.
СЕГМЕНТИРАНА
АНАРХИЈА
 

Слободан Станић није ни био за министра. Има сто добрих способности али за министарско мјесто потребно је сто других. И велика доза мазохизма.

Али. Било је још много министара који нису били за министра. И оних који су сада министри. Ако то проширимо на цијелу Вашу Државу, такозвану БиХ, онда су то цијеле пијаце антиминистара.

Ну. Случај Станић говори о нечему другом. У Републици Српској министарски ординаријати углавном не стварају систем у свом ресору, систем који конзистентно, мозаично и компактно може да одоли екстерним политичким и анархистичним побудама опозције, тајкунинга и рушитеља из МЗ.

У министарствима тог здравства, просвјете, породице итакодаљно, остављене су, након шест годиница, саме пустоши.

Станић се, тако, претворио у министра у машни, са материјалима у ташни, и обилазио појединачне установе да би сазнао шта је на ствари. Да је постојао систем, не би морао да обилази. И да буде Летећи Министар.

Такво стање користи Опозиција и Фракција Анархорор Акције.

Па, ваде један по један сегмент, и уз манипулацију, лажна обећања, вјероватна плаћања и потплаћања, медијску експлоатацију и свеопшту радикализацију, изунуђују рјешења која су изван и изнад постојећег стања ствари и реалних капацитета.

Јучер су то били Љубитељи Павиљона Четири, Босанчићи без језика босанца, данас Дијализичари, сутра ће Возовође.

Док Лидери обзнањују Мисију, Рушење, Ујединитељство и Спас, СРЈ.

И тако све до избора. А кад дођу избори, стратези ће да лизну мастиљаву оловку, саберу гласовну добит, протрљају руке, ако буде њине среће. Срушили смо Режим. Сада су наши у мозаику. Чавић 8731, Младен One Rn, Младен Мисија. Михајљица Чварак.

А људи из сегмената,  биће бачени у запећак, под ноге, под балегу.

До сељедећег сјећања. Док неко не донесе хиљаду доларчића да их се неко сјети. До сљедећих избора.

Опасност сегментирања ресора није само у одавању слабих тачака за разне вјеште мутљароше типа Стевандића, Бореновића, Копненовића, Усроњковића. Нити у падовима министара.

Опасност је у анархизацији и пјешчаризацији Српске. И њеног економског, административног и политичког система. Стварању Анархије умјесто Процедура и стварању Пјешчара умјесто Монолита.

2315.
КАНЦЕРОГЕНИ
МЕДИЈСКИ САВЈЕТ
 

Есдеесовац са Српских Висоравни, Дарк Бабаљ, и његова заовуприлику комисија, упутио је четрнаест имена као приједлог за седмочлани Савјет Рака. Рак је Регулаторна Агенција за Комуникације. То ја као и што је Боквица Лијек за Рак.

Регулаторна Агенција је монструм којег је смислио неки идиот из Међународне Заједнице како би Републици Српској одузео надлежности над том области. Која у Дејтонском споразуму није убројана у надлежности заједничких институција.

Република Српска је Национална Држава а фреквенције и, сљедствено, комуникације, национално су богатство које се не може дијелити или уступати.

Сада чувена Србоидна Демократска странка мирно даје предсједника комисије која предлаже чланове Савјета. Са намјером да директор рака буде Кемо из Есдееса.

Међу тих четрнаест предложених имена, редом су изанђали, истругани, испрани и употријебљени типоиди од којих се не може оекивати да буду ни чланови Савјета Мјесне Заједнице. А камоли Државног Рака, СТЈ.

Ну. Србоиди из Есдееса, даће сто гузица само да једна њихова гузица сједне на мјесто Србина Кеме.

Гдјегод су паре, ту је Есдеес.

Гдјегод је Есдеес, питање је за Републику Српску.

 

2314.
БОСАНСКИ КРОВ
ЗА СВАКОГ
МАЛОГ БОСАНЦА
 

Захтјеви Бошњака да се за бошњачку дјецу у школама уведе национални распоред часова, учење по програму друге државе, Федерације, у Републици Српској, нема никакве везе са равноправношћу, правима на свој језик и историју и слично.

То има везе са територијализацијом Републике Српске. Заузимањем њене територије.

Сва та дјеца су већ образована у духу бошњаштва, босанства, вјере, језика и одбојности, ако не и мржње, према другој дјеци а нарочито српској дјеци, и Србима уопште. Кућни универзитети су мајка свих подјела и мржње. Државе и ратови само су геодетски премјер те мржње.

Овдје се ради о комадању територије. Истом оном као када је на путу од тридесет километара на сваком километру, на асфлату јасно било исписано гдје је СДА. Гдје су муслимани.

Република Српска је наивно ушла у тај споразум о предметима и језицима. Друга Држава, Федерација, не поштује ништа од тога. А постоје Срби и тамо. И много су угроженији него мали муслимани у Српској. Јер је њих, Бошњака, много више него Срба тамо.

Република Српска не треба попуштати на овом питању.

Ко не жели да шаље своју дјецу у школу, ширко му поље. Демократија је.

Потребно је размислити и о укидању и оног што је урађено у двадесет основних школа у Републици Српској.

Да Држава Српска не би, касније имала своје Војводине, Санџаке и Косова.

2313.
ПОЛИТИЧКА МИСИЈА
СВЕТОГ
СТРАНКОСПАСИТЕЉА,
ДОДИКОРУШИТЕЉА
И СВЕМИСИОНАРА
БОСИЋА
 

Овако је, једног лијепог, недавног, дана текао разговор са бољим од два Младена, Младеном Босићем, разговор који је изразио жељу да остане нејаван. Као и Босићев саговорник, који је допустио да се каже само то да није са ових простора. Један Небосанац обични.

Господине Босићу, ми смо много уложили у алтернативу, опозицију, лидере и структуру у Републици Српској. Као и у фрустрацију појединих важних актера међународне заједнице. Знам. Познато ми је. Ми у Вама, господине Босићу, видимо најјачег лидера опозиције, окупитеља свих противника Режима. Ја сам предсједник најјаче странке у Републици Српској. Ми имамо истраживања... Ми имамо истраживања. Мало смо додали Кана и Урее али ваш рејтинг је највећи у односу на остале кредибилне лидере опозције. Ми ћемо радити још на јачању нашег регионалног потенцијала. Ту имамо многе резерве а и добили смо концесије. На шта мислите. На Добој. Имамо концесије. На Требиње. Исто имамо јевтине концесије. То је добро размишљање. Али ми од вас очекујемо да испуните своју мисију. Ви се морате огласити. Видите да вас демократски портали и блогови и демократски анонимни коментари, већ прозивају да сте неагилни и да немати мисију. Ма шта немам... А гдје да се огласим. Онај Глас дао простор Чавићу. А његова мисија је Го Курац. Немојте тако, господине Босићу. Чавић има огромну антикорупциону мисију. Он истражује фактуре и отрепмнице... Знам, дужничко-повјерилачке односе. Да. Регуларност и транспарентност Режима. Ваша мисија је да будете вођа опозиције која ће срушити Додика. Па да прокођемконикопредсједникоколић. Нисам вас разумио. Па да да, кажем. Објавите проглас. Имате Наш Респект. Добро. Нека ме зове Ваш Респект. Уреду. Мада не волим да будем Пандуревићка. Ја имам мисију. Увијек сам имао мисију. Нисам ја ни Бабаљ, ни Шаровић. Ма, ни Крајишник. Да скупим двије хиљаде људи а ми погинули организујући. Ја имам мисију. То. Гуд. Јес.

И онда Раљспкет, Респект, како ли, објави интервју са Босићем. А српски портали Федералног Сараја упишају се преносећи.

Босић је издекламовао. Имао сам најприје мисију да спријечим лешинаре да униште Есдеес. Није хтио да прецизира да је, у ствари, морао да онемогући унутрашње штеточине да они униште Есдеес. Сада имам Политичку Мисију да срушим Додика.

А кад срушим Додика, асоцирам ја, онда ћемо видјети шта даље. Указаће се нека Мисија, Маму Јој Јебем.

Ово је Друга епизода Опозиционе Фарме Републике Српске. При чему је Чавић Мица Трофртаљка а Босић Зорица Марковић. Господа Иванић би могао бити Екрем.

Јад и биједа Опозиције, са десетогодишњим препричавањем КиК, Криминала и Корупције, и сада магловитим мисионарским фразама, тек да се обави задатак и не наљути Небосанац из Међународне Заједнице, са демократским прогресом као најбољим српским политичким интелектуалним достигнућем, смишљеним од стране такође неког Небосанца, док је титрао јајцад у десном џепу, подсјећа ме на пјесму Прошлост моја није сјајна била. А ни будућност баш ми се не смеши.

 

2312.
НЕМИРНА
РЕИНТЕГРАЦИЈА
ЋИРИЛИЦЕ
У ВУКОВАРУ
 

Хрвати и Срби, у Хрватској, потпуно су испали из историје.

Хрвати доказују да је Хрватска хрватска а Срби доказују да би било добро да пишу ћирилицом.

Хрватске власти практикују сарајевску мултиетничност. Кофол.ба.

Све то даје лажну слику најновије Мисице Еу. Има Срба. Има Ћирилице. Има Индијанаца. А и Обама је предсједник Америке.

Двије Вуковарске Табле служе искомплексираним Хрватима да допуне своју националну претплату, да се мало играју употребљивог романтизма кориштењем несреће појединаца. Његова два сина су погунула у домовинском рату.

Али. Служе и властима да покажу своје еуропејство. Што је мала цијена након нестанка, мирне дезинтеграције, триста, четиристо, тисућа Србаља.

Сада можемо да се играмо Ћирлице и Срба. Као и Косово избора.

Србима, пак, који су остали у Хрватској, или су се, случајно вратили, а да нису заглавили у затвору као ратни злочинци антихрватске геноцидне агресије, Двије Вуковарске Табле служе као проста јавка. Има и нас.  При томе нико не помиње друге Србе у Хрватској. Јер, нема их само у Вуковару.

Стога би Срби први требали устати против двописних табли. Оне су дискриминирајуће. Оне су гетоизирајуће. Оне су разјарујуће за хрватствени националистички порив.

А не користе равноправности Срба, и Ћирилице.

 

случајни
ОКЛОПНИ КОЊАНИК
настао лакирањем ретровизора

2310.
МИЦА
ТРОПРЦАЉКА,
УДБАШИ,
КРАЈИШНИК,
БУШИЋ
 

Зашто возови иду уназад.

Почиње Фарма, СТЈ.

Народ се враћа у тор.

Дуго сте и били на љетном распусту, по пропланцима и ладовини. Сад треба опет да видите ко има Вештачко Дупе.

Теве Пинк, као део српског каракатера, мада би примјеренији назив био ТВ Пичк, невиђена је Парада Прча и Кича. В соделовању са гледаоцима. Да се разумемо.

Фарма, и слични сокаклуци, изванредна су лабораторијска микролокација за анализу сусрета, судара, сукоба, Новог и Старог.

То је неуништива вампиријада презрелих, протрулих, звезда једног времена о скоро губарска најезда гологузих, голопичастих и гологанглијалних старлета. Сваког лета један корпус старлета. Не постоји више Земунска Банда, сад нас убише Звезде Гранда.

При томе се, маломало, чини да су разне Лепе, Ере, Зорице, Дрљаче, квалитетнији, новији и садржајнији од Мис Левог Гуза, Фотогенезе Десног Гуза, Звезде Топчидерског Брда и разних Таблујки уопште.

Особина људске свијести, ефикасније, по природи, пршлост чини љепшом него будућност предвидивијом.

Стога се и Мрском Есдеесу чини лакше окупати, обријати  и за говорницу поставити Крајишника него створити новог лидера. Па кад Крајишник подвикне. Ми смо сви против криминала и корупције Овог Режима.

Стога је лакше чачкати по изумрлој Удби него створити ефикасан и дјелотворан нови обавјештајни и тајни систем који би користио свима а не Алфа Мужјаку у једном шумарку.

И то је жал за Лепом Лукић. Пардон, Лепим Временом.

Подсвијест јебе жешће него Црнац, говорио је Томан.

Подсвијест је експлодирала код оног Хрватственог Терористе Бушића, којег се сјећају само Бора Дрљача, Лепа Лукић и Џорџ Буш Старији, мада су обојица стари УПМ. Ми млађи, понеко, знамо га само са интернета.

Бушић је, ономад, отео авион. Да би показао да је за Неовисну Хрватску. При томе поставио и коју килу експлозива па је погинуо амерички полицајац. А они ће за полицајца жртвовати пола Сирије. Бушић је робијао деценијама а кад су га пустили на слободу, мало живио у Неовисној Хрватској и јучер се убио. Убио се у Будућности. За коју је био Терорист.

Његова свијест је бјежала у Затвор. Бјежала у Социјализам. У опроштајном писму се то види. Побјегла чак до Платона. Каже Нисам више могао да живим у Платоновој Пећини. Откад су Терористи постали Филозофи. Па откад и Копилад Алтруисти.

Зато је Мица Тропрцаљка универзални лијек.

Бијег од будућности.

2309.
ЋЕРИ МОЈА
ДАЈ СЕ ЗА УДБАША
ДА НЕ БУДЕШ
ШУМАРЕВА СНАША
 

Сад ће Независне да објављују Фалсификате.

Когод каже да ће објавити спискове Титиних Удбаша, лаже вам. Подвалиће вам. Преправиће их. Што мора, што не зна, што нема података, што за паре.

Шта је муке, и пара, пријетњи и страха, проливено да се грдни Службаш не нађе на списку.

На простору цијеле бивше СФРЈ.

Ја сам све покушавао да се турим у списак. Јебеш чојека који није скочио на жену шефа станице, није крао лубенице од свог дједа и није радио за Удбу. Многи су покушали и да ме нађу на списку. И на списковима других Служби. Залуд. Мој морални лик није за Службу. Завађам Народе. А Удба је, многи не знају, настала у Босни. Јер Тито је одмах овдје препознао мултиетнички рај. За којег су потребни изузетно глупи људи, међеди и букве. Зато се у почетку та Служба звала Уд.ба. Уд Тачка Ба. Послије је остао сам Уд.

Ну. Немојмо се зајебавати.

Удба је била савршена служба на одређеном ступњу развоја производних снага и продукционих одбноса, мајка свих данашњих Служби на братоубилачком подручју бивше СФРЈ.

Она је и данас веома активна. Да не помињем њену насљедницу.

Припадници имају, на примјер, исте почетне бројеве телефона. Користе исте синтагме. Имају извјежбано слушање и памћење онога што причаш. Држе се заједно у свим епохама.

Стога ће Независне објавити преудбан списак удбаша.

·         На списку неће бити оних који раде за данашање службе а радили су и за Мајчицу. Има таквих колико хоћеш. Нису за Удбу радили само метузалеми па да су двадесет година послије рата изумрли листом.

·         На списку неће бити оних који раде за Службу Насљедницу.

·         На списку неће бити оних који обнашају функције.

·         На спсику неће бити Двострукаша.

·         На списку неће бити оних који раде за странце и њихове Службе.

Тако да ће се гологуз на Плажи Копакампања наћи они који су већ објављивани на тим сисковима. И они који нису низашта.