1804.

PUTUJUĆI

IZBORNI

CIRKUS

Centralna Izborna Komisija, kako je nisu nazvali Državna, trebala je za ove izbore nabaviti šatore i vreće za spavanje a ne glasačke listiće. Glasačke listiće neka štampa svako sebi. Tako bi se uštedjelo vrijeme i energija za krađu i Bugarski Skroz.

Šatori i vreće za spavanje tako bi ušli u istoriju kao Apsurd Jednog Eksperimenta. I Apsurd i Eksperiment su u jednom liku. U liku BiH. A koristili bi za upražnjavanje demokratskog prava, da birači, kupljeni, sluđeni i prirodno ludi, kao Jurišića i Mua Zuki, mogu da glasaju na proputovanju. Jer, oni su, jadnici, krenuli na put u petak. U subotu se zadesili u Srebrenici, prijavili boravište i razapeli šator. Onda se probudili u nedjelju, vidjeli Izbori su, STJ. Oni, svi kupljeni, sluđeni i pridono ludi, glasaju pa opet pod šator. Išli bi oni dalje ali Organi za odjavu ne rade. U ponedjeljak ujutro rade. Pa se Izborne Šatordžije, Karavanglasači, odjave u Potocima, u Srebrenici i u još nekoliko najdemokratskijih mjesta na planeti. I krenu kući svojoj.

Ne znam šta će reći CIRKUS BiH. Znam. Samo se tako kaže. Ali ovo što se događa sa masovnim odlivom boravka u Srebrenici, nije nikakva demokratija. Nisu nikakvi izbori. Nisu nikakva ljudska prava. To je bošnjački teror nad Srbima. Ovdje se prvi put u istoriji jednom narodu, jednom biračkom spisku, jednom življu na području opštine, oduzima pravo na izbore i na vlast.

U Drvaru i Republici Srpskoj, Potocima, takorekuć, ne radi se o tome radi se o kriminalu.

Pitanje je da li će CIRKUS BiH poništiti izbore u Srebrenici i Drvaru. Znam da neće. Samo se tako kaže na kraju teksta.

1803.

ZAGRLJENI

PROTIV

REŽIMA

Čavić, kandidat Mladena Ivanića za gradonačelnika Banjaluke, i nakon izbora nastavlja svoju molitvu za propast Režima. I nudi se Ujedinjenoj opoziciji. Jer on sam nije dovoljan potencijal da sruši Režim. Čavić sve to čini radi Slobode. Sloboda je, to je poznato, kad ja vladam. Kad vladaju drugi to je Režim.

U mnogim opštinama Opozicija se ujedinila i pobijedila. To je i prije izbora bila predvidiva aritmetika.

Ostaje nekoliko pitanja koja su i politički i sociološki veoma bitna.

·         Da li je sve to što se ujedinilo opozicija. Jer, radi se o opštem šarenilu u kome ima i ad hok faktora koji nisu političke stranke nego su se pojavili samo za ove izbore i, vjerovatno, nikad više. U kome ima interesnih grupa koje se nikako ne mogu prepoznati kao politička artikulacija. U kome ima tipičnih marginalaca izniklih u opštinskim skupštinama na plaćeničkim glasovima stranaka iz nekih drugih podneblja koje na ovim prostorima ne znače ništa. Niko, skoro niko, od njih se nije izjasnio kao opozicija. Nisu ništa rekli protiv Čavićeve noćne more, Režima.

·         Kolika je čvrstoća i trajnost političkih blokova u zagradama. Ona, dabome, nije nikakva nego je determinisana isključivo lokalnim situacijama, nagodbama i interesčićima. U nekoj opštini su jedni u zagradama a njihovi stranački drugovi s one strane brda, u drugoj opštini, izvan su zagrade i podržavaju Režim. NPR.

·         Koliki je stepen obmane birača i građana od strane Koalicija U Zagradama. U Bileći su, na vanrednim izborima, pobijedili Zagradnjaci. Mihajlica i Esdees. Da li je Narod Bileće imao osjećaj da vladaju radikali i esdeesovci. Nije. Imao je osjećaj da vlada Radikal Babić. Jedino djelo te vlasti je srušen spomenik partizanima. Narod Bileće je bio obmanut. Rečeno im je da će vladati i Esdees.

·         Koja je praktična posljedica pobjede Ujedinjene Opozicije, kako je poetski imenuje Čavić, Ivanićev kandidat za gradonačelnika Banje i Luke i vrhovnog Čokornika. Najprije, odvojenost od Vlade Republike Srpske. Zatim, feudalizacija odnosne opštine. Potom, nestabilnost koalicije u zagradi i nestabilnost načelnika u odnosu na skupštinsku većinu. I, ne zadnje, razvoj lokalnog lopovluka, ortakluka i sa načelnikom krsmanluka.

·         Da li demokratija dopušta da se na izbore ne ide pod svojim i političkim imenom. Jabolka. Solidarnošć. Zvono. Dopušta, dabome. Ali ni demokratija ne može prikriti činjenicu da se radi o dirigovanom, možda i plaćenom, turističko-političkom aranžmanu.

·         Da li izbori i političke opcije gube smisao ako se svi ujedinjuju protiv jedne stranke, koja se za tu priliku proglašava Režimom jer je najjača. Dabome da gube. Na izbore se ide, naročito u lokalnoj zajednici, za svoj račun i u svoje ime. Koalicije i kombinacije se prave poslije izbora. U svom i u interesu formiranja vlasti kako građani ne bi trpjeli. Na taj način su svi izborni rezultati unaprijed poznati. Svako ko ne osvaja sigurnih pedeset i neki procenat upisanih birača, izgubiće izbore. Izbori, pak, nisu obaranje najjačeg, izbori su ponuda različitih programa. Ponuda puta, gradnje, napretka. A ne iznuda rušenja. Građani mogu dobiti nešto samo boljim programom. Rušenjem postojećeg programa, bio on dobar ili loš, još uvijek se ništa ne dobija.

Nu. Sve je to praksa nedovršenih, voluntarističkih, manipulativnih i segmentarno upotrebnih društava. Biće zanimljiv bilans lokalne vlasti Koalicija U Zagradama. Jednogodišnji, dvogodišnji, četvorogodišnji. Kako gdje. Unaprijed jamčim da će to biti negativan bilans. Čak ni pozitivna nula.

Biće zanimljivo, uskoro, i detaljnije analizirati konačne rezultate i svaku zajednicu ponaosobo. Nešto o tome nagovještavaju Bosićev oprez i Čavićeva konstatacija da Esenesde ostaje najjači faktor.

A glupaci koji ove glasove preračunavaju u poslaničke mandate nisu ni za razmatranje.  

iz istorije točka 

1801.

I ŽIRAFA I KACIN

Palma iz Jagodinu, uistinu ne znam ni koja je stranka ni koja je opcija, samo znam da je Koalicioni Partner, zbrzio, danas ili jučer, sednicu SAO Jagodina, da bi odbornici stigli na venčanje dvoje mladenaca u zoološkom vrtu. Žiraf iz Begiš došao, bre, u provinciju, da oženi, koliko se po okolnim selim čulo, nevinu Žirafu, i tako učinio što ni jedan Srbijanc ne bi. Vratio se iz Beograd. Umesto da i Žirafu vrata svog odvede za Beograd.

Živopisni Palma je izjavio da mu je drago što se ne radi od dva Žirafa. Već o Žirafu i Žirafi. Palma nemož da podnese dva mužjaka u braku. S pederi.

Ja sam, pak sretan, što nije došlo do venčanja Žirafe i Malog majmunčeta. Trči gore ljubi, trči dolje opći. Kost i koža za dva meseca.

Nu. Jelko Kacin, nadglednik, putar, šumar, poljar, inspektor, stari svat i mrski brat, direktno zadužen od Brisel, za Srbiju, nije bio zadovoljan. Zar se tako obnaša vlast. U Evropi, kobiva on je iz Evropu, odmah bi bili smenjeni. Venčavati žirafe. I još napuštati Sveto Mesto Parlamenta. Lokalnog.

Manemoj. A uvesti Slovence u rat. Pa da na televiziji plaču ko pičke, to ništa.

Ne bih želeo da se mešam u poslove Brisela. Ne moraju oni uvek da znaju šta rade. Samo ispoljavam svoje mišljenje da nije sramota za Srbiju što su joj poslali Jelenka Kacina. Pendrečili su oni, i drugi, Srbiju uzduž i popreko, a naročito uzguz i nizguz. Tako da joj Kacin nije neka neprilika. Sramota je za Brisel. Računam učeni ljudi. Sramota da ih Kacin predstavlja na Putu Oko Sveta.

Anarhoradikalni Ratni Slovenac razume se i u žirafe. I u Srbiju. I u kriminalnu privatizaciju. I u Nedelo Podele Kosova. Idi, bre.

A onda, koji dan pre, Miroslav Lajčak izjavi da euintegracije više nisu prioritet za Srbiju, BiH, Makedoniju i Albaniju. Dok danas pročitam da je Albanija dobila status kandidata. Ovdje žiraf jebe zbunjenog a lud žirafu koja se tek udala.

Prvo. Ovdje, na Balkanu, Evropa nikada nije nikome bila prioritet. Osim što je nešto Srba, onomad, išlo u Pariz. Osim što su Austri poslali Patra Kočića u Beč. Da ovdje ne pravi sranije pa da mora stalno da ga tamniče u Crnu Kuću. Osim što je Vuk Karadžić isto išao Gore Negde do Germaniju. Da gi uči serbski. Avram, Bogdan, Vodu Gaze...

Bilo bi prirodno da je Balkan prioritet za EU. Da gi otmu od budale i od Turci. No, jok.

I šta onda ostaje. Da se žene i udaju žirafe. Da im Kacin podviruje pod rep. Da Lagumdžija glumi socijaldemokratu i pendreči, uzduž i popreko Tihića. A po potrebi i ostale će u Saraju.

A prioriteti. Idi, bre.

1800.

MEDNI MEDIJI

Ohoho. Tročlana medijska porodica se umnožava. Nahoče Bljuc i Aca Buka. Ušli u krug Pasa Oko Mesare. Naslađuju se čistkama u Esenesdeu. Smijeniti rajka vasića. Hajka Na Rajka. JVR.

Sada se lansira teza, nastala u Tehnološkom Parku Kompanjija, kako sam ja zavadio medije sa kandidatima Esenesdea i kako bi oni sigurno pobijedli da su se pojavili na Ahteveu i Beeeeeenu. A Čava bi isto sigurno pobijedio da se pojavio na Erteeresu.

Želja svakog medija je da bude državotvorni. A želja skoro svih medija u Republici Srpskoj je da sruše SNSD. Nekima želja, nekima radna obaveza.

Ima osjećaja neke epske slobode u situaciji kad te progone plaćenici.

Koji o izborima, izbornom procesu i slično, ne znaju ništa, kao ni oni Erteeresovi profesori i analitičari, ne razlikuju proporcionalni od većinskog izbornog sistema.

Šta god se događa oko njihove glave u njoj je samo jedan doboš. Srušiti SNSD. Za početak odstrijeliti rajka vasića. Jer još ne smiju ništa Miloradu Dodiku. Ali čekaju da se samo nakašlje ili posrne.

Znam da me žele odstrijeliti zbog neuzvraćene ljubavi, koju oni gaje prema meni. Ali pozadina je, ipak, dublja i mračnija. Treba skloniti nekoga iz organizacije stranke i javnosti. A to se dobije ubijajući jednu muvu.

Rezultat Esenesdea je posve drugačiji od onog kakvim ga predstavljaju Mediji. Mogli bi malo da praktikuju Istraživačko Novinarstvo, mada tu nema ni K od N. Malo da praktikuju peting sa činjenicama. Da se zapitaju o nekim pojavama koje su nelogične. O tome kako je Abdurahman Ratkovac dobio 1.290 srpskih glasova u Srebrenici. Ili kako je devet Srba na listi Esdepea, u toj istoj Srebrenici, dobilo oko 500 glasova. Zašto su predstavnici Neke Ambasade cijeli dan dežurali na srpskim biračkimm mjestima u Srebrenici. I zavirivali u svaki glasački listić. Ne smijete. Jer će vam Am jebati Mam.

Ili. Kako su popušili vaši višegodišnji favoriti.

Mnogo je lagodnije uključiti se u privatnu bolesnu hajku, na rajkovu majku, vlasnika Nekih Medija.