DA LI IZOLIRAJU SRBIJU

ILI SE IZOLIRA REGION

Mada je ovo KOR. Kurac Od Regiona. Obično Raspadište, bunjište, glumatanje državica i faktorčića. Čak i sa usranim čakširama zvanim Kosovo, Srbija je jedini pravi faktor regiona, bivšeg prostora Jugoslavije.

Slovenac, Hrvat i Bakir neće doći na inauguraciju Tomislava Nikolića.

Oni tako demonstriraju, mada oni samo tako misle, službeni stav Brisela. Koji citira neke izjave Nikolića o Vukovaru, Srebrenici i slično. Glupi američki Regan je, onomad, davao izjave u kojima se vidjelo da ne zna ni u koju je zemlju došao u posjetu, pa nikom nije palo na pamet da bojkotuje inauguraciju.

Da sam Tomislav Nikolić, na te vesti da neko neće doći na inauguraciju, odgovorio bih im kratko. ZMD. Zabole me.

Jer, Balkanska Trojka ne demonstrira ovim stav Brisela. Oni govore da su do koljena u Balkanskom Primitivizmu.

Srbija će sa Tomislavom Nikolićem izaći, ili barem krenuti, pošto on sam nije dovoljan za rađanje ZNP, na put Zdrave Nacionalne Politike i to će je ojačati kao državu.

Izbor Vuka Jeremića za UN-funkcionera govori da Srbija nije u internacionalnom kalu u kavom je bila proteklih petnaest, šesnaest godina. Plus u govnima u kakvim je bila u ratu. Iza nje stoje snage koje mogu da diktiraju vladajuće mišljenje. Barem u izboru protokolarne jednogodišnje ličnosti Generalne skupštine.

Sa te tačke gledišta, Balkanska Trojka nije baš povukla dobar potez.

Nikolić, kao početak ZNP, postaviće nacionalnu ljestvicu malo više nego što je dosad bila i što su je faktori sa Otpadišta navikli preskakati. Što znači da se ovim trasiraju neke buduće relacije i da ovo nije jednokratna zajebancija Srbije.

A ta dugoročnost može se osvetiti samo njima. Ne može Srbiji.

Nemojte da vas učim. Ali ubuduće se sa Srbijom neće moći razgovarati preo Srebrenice. Moraćete direktno. A vrata ste zatvorili guzicom.

Ubuduće neće u ime Srbije evropejizirati Čeda Genocid. Nikolić kaže da će tražiti od Brisela da jasno kaže ima li kakvih  skrivenih zamki na Putu Kandidata. Znajući Birokrate Brisela, ima, moj Tomo.

Mada Lajčak kaže da oni neće tražiti da Srbija prizna Kosovo. Nećemo ni mi tražiti da Sarajevo prizna Republiku Srpsku.

Ubuduće nema politike I Krst I Kosovo.

Jebalo vas Kosovo. To više nije adut.

Ja bih, na vašem mjestu, otišao malo do Tomice.

NEISKUSTVO ZA DRŽAVU

Esdees je dugo bio van Zajedničkih Organa, Esdepeovci bi rekli van Države Za Organe, pa ne shvataju da je vrijeme otišlo dalje. To su pokazali na primjeru prijedloga zakona o ukidanju rtv pretplate i finansiranju televizije iz budžeta.

Dok su bili u Otpoziciji, nisu primijetili da se više ne treba boriti za Zajedničke Organe, za Zajednički Budžet, za BiH uopšte.

Nešto kao nesretni Vlado Dijak koji je zbog toga što nije shvatao vrijeme i njegov protok, dvaput zaglavio zatvora zbog Staljina. Kad se zatvor zvao Goli Otok.

Napisao je neki kafanski pjesmuljak protiv Staljina. Udbaši, gosti i konobari, prijavili su ga i potkrijepili krivnju iz izvora bliskih rakiji i Dijaku. A kad te prijavce Udbi, ni MI63565789,56 te neće spasiti. Dijak je arestiran. U zatvoru nije imao Ajped i ostale zajebancije pa nije bio u toku događaja. Čim je odslužio Kritiku Staljina, napisao je Odu Staljinu, takođe kafanski pjesmuljak. U međudobu, Tito, Komaprtija i Ispravni Komunisti zaratili su sa Staljinom. Udbaši, gosti i konobari, ponovo koriste bliske izvore i Vlado putu putuje da ponovo golootokuje.

Kad mi je to, onomad, pričao u banjalučkoj Zori, pijući lozu, sažalilo mi se pa ga nisam pitao kad je i kako saznao zašto je opet morao na Golotinju.

Tako i danas ne znam zašto je Esdees predlagao da se televizije u BiH, što uključuje i Erteeres, finansiriaju iz Budžeta Za Tihića. I zašto se čude što SNSD nije glasao sa njima. Pa vaš Rajko Vasić je to rekao na zvaničnom sajtu. Čudila se Aleksandurevićka.

Esdees u opoziciji nije ni primijetio da je Republika Srpska počela borbu protiv Staljina. Tu skoro su imali nauk da zahtijevamo, i dobijamo, smanjeni Budžet Zajedničkih Institucija, BZI, a oni sada predlažu novog potrošača. I što je još gore, na te državne jasle bi priveli i Erteeres.

Esdees je sve od Republike dao. Pet brigada zajedničkih institucija. Tri organa, dvije nadležnosti. Ne prenosite više ako Boga znate.

Tačno je da sam izjavio, na portalu SNSD info, da treba ukinuti zakon o rtv pretplati. Jer je to bosanskohercegovački nametnuti zakon. Ali nisam rekao da se televizije finansiraju iz BZI.

Rekao sam da se nakon tog ukidanja pretplate, RTRS finansira iz Budžeta Republike Srpske. Što je javno i trasnaprentno jer i tu budžetsku stavku bi usvajala Narodna skupština Republike Srpske. I pozicija i opozicija. Tamo bi stajale rubrike Za plate, Za razvoj, Za ovaj program, Za onaj program, Za tehniku...

A oni neka svoje televizije finansiraju kako im volja.

Zato je pogrešno što je Esdees išao na taj način u raspravu.

Prvo pravilo kad ideš u Sarajevo: Ne budi konstruktivan.  

STARI VEPAR GILE
Kod mog druga Didare iz Bočca, na svom ekskluzivnom i raskošnom imanju, živi Vepar Gile. Bez obzira što je ovo jedan poetski naziv, Gile je Divlji Krmak ali je kod Didare od malih kljova. Našao ga je zalutalog i izgubljenog u šumi i othranio ga. Vremenom je Gile postao atrakcija, dolazili su lovci, naročito lažovi, da uživo vide vepra pa da mogu da lažu kako je sa ovakvim ili onakvim kljovama istrčalo sedamdeset, osamdeset krmaka na njih a oni imali samo sitnu sačmu za prepelice. Dovodili su i svoje kerove da i oni vide vepra i da vježbaju progon i opkoljavanje dok ne dođu gazde.
Didara je hranio Gileta, izlio mu bazen, sagradio kućice da se Gile skloni od kiše i bio domaćin svima koji dolaze u pohode na janjetinu i gledanje Gileta.
Sad je Gile Stari Boy. Nema više snage da razgoni kerove. Uglavnom ih čeka, vrti se u krug i gleda koji će pogriješiti da zgrabi za kičmu. Zadnje noge mu otkazuju, drhtulje. kad je vidio da ga snimam, samo što nije upitao Je li to taj Hatece, jebote. Malo je roktao što je bio znak da me uvažava i da mu godi moje prisustvo. Didara ga zna pustiti po zaseoku a Gile ne pravi štetu i, nakon izviđanja, vrati se na Veparland.
Apelovao sam na Didaru da više ne pušta kerove u Giletove torove. Može li da ga zatvorim u Dnevnu Žicu a da kerovi laju okolo, bori se Didara za očuvanje svog poligona za obuku.
Pusti Gileta da ostari ko čojek.
 

 

 

 

AMANDMANI 
POKRIVENI 
UŠIMA

Američki ambasador je nekidan izjavio da je jedno od mogućih rješenja u BiH u amandmanima na Ustav Federacije. Ali da je to stvar građana Federacije.

Ta izjava je prošla potuno nezapaženo jer je trajalo bijelo usijanje nakon što je Džingis Lagum pregazio još jednu bošnjačku ikonu, Esdea.

Diplomatski. To je konstruktivan doprinos SAD, kreatora Opšteg okvirnog sporazuma za mir, daljem jačanju BiH na putu evroatlantskih integracija.

Realno. Završena je Faza Reformi u BiH. S napomenom da su Reforme u BiH podrazumijevale ukidanje Republike Srpske ili njeno devastiranje do sažaljenja.

Diplomatski. Određeni krugovi u međunarodnoj zajednici su shvatili da je Ukidanje Republike Srpske došlo do tačke kada je u pitanju sama BiH, i da treba što prije odustati od te politike i prijeći na spašavanje BiH.

Realno. Definitivno je propalo dirigovano neprirodno, protivprirodno, nacionabludno i vancivilizacijsko ratno savezništvo Hrvata i muslimana protiv Srba u BiH. SAD su se zajebale na pronalsku oružja za masovno unišenje Srba.

Moje iskreno saučešće. Počela je podjela BiH.

SRBIJA TRAŽI SVOJ

ZDRAVI NACIONALIZAM

Jasno je da je jedan od razloga poraza Borisa Tadića Nacionalizam. Nacionalizam je razlog kraha Čede u Beogradu. Nacionalizma je generator preobražaja Tomislava Nikolića od Četnika do Sretnika. I njegove pobjede. Nacionalizam je objašnjenje i dupluspjeha Dačića i njegovih socijalista.

Ovdje nema dovoljno prostora da se detaljnije i utemeljenije obrazlaže Srbijanski Nacionalizam. Samo ću dati nekoliko natuknica. U poteklih dvadeset pet godina Srbijanski Nacionalizam, Nacionalizam Srbije, bio je uglavnom Došljački Nacionalizam. Zatim Nacionalizam Pljačke, Nacionalizam Babe Jule, Nacionalizam Mitova, Nacionalizam Vojvode i Vuka... i kao šlag na balegu, Nacionalizam Slobodana Miloševića. Nigdje Srpskog Nacionalizma. Crno-Beli Svet je Srbe unaprijed načinio Crnim i za to im je poslužila ta njihova Nacionalana Divljač.

Sada je sve prošlo. I Kosovo je otišlo. Sa Kosovom u Srbiji Srbijanski Nacionalizam teško može da postane Zdravi Srpski Nacionalizam. ZSN. Kosovo koje je tu a odlazi izaziva mnoge nezdravije porive od Nacionalizma.

Prošla je i lažna europeizacija Srbije. Europa i Teritorijalizam su Srbiji pričali lijepe priče da dobiju na vremenu. Srbija ne treba Europi.

Birači su to shvatili prije Borisa Tadića i Čede Genocida.

Pa su neki ostali kod kuće a neki glasali za Nikolića. Oni su shvatili da je Nikolić Potencijalni Nacionalist i da se odmakao od Vojvodine. Neprirodno uvećanog Vojvode.

Stoga je pobjeda Nikolića prvi korak u kreiranju Zdravog Srpskog Nacionalizam u Srbiji. Taj nacionalizma je potreban za izgradnju Srpske Nacionalne Države. Bila ona u EU ili u Rusiji.

Nikolić neće biti dovoljan jer je prefabrikovan i jer nema Nacionalnu Viziju koja se mora graditi decenijama. A on je samo dva puta izgubio od Tadića.

Dodikov stav da će ulazak Čede Geonocida u Vladu Srbije načiniti određene smetnje u vezama Dvije Srpske Države, kao i Dačićev stav da Espees ne može da bude u Vladi u kojoj neko Republiku Srpsku kvalifikuje Genocidnim Produktom, samo su naizgled političke pozorištarije. Neki kažu Dodik se meša u unutrašnje stvari Srbije. Dačiću ne smeju ništa da kažu

Radi se o nagovještaju Zdravog Srpskog Nacionalizma u Srbiji.

Stoga pažljivo gledaju iz Hrvatske. Iz Sarajeva pište kano guje ljute. Iz Brisela popuju i tako kriju strah i činjenicu da je njihova politika propala. Još jedanput.

Tako smo došli do apsurda koji je to samo naizgled. Republika Srpska je, a ne Kosovo, mjerilo ZSN u Srbiji.

Plitkovidi u Srbiji nastoje da stvar banalizuju jer ne shvataju trendove i prekrekretnicu na kojoj se nalazi Srbija. ZSN mora da ima i zdravo tkivo. A zdravo nacionalno tkivo više nije Kosovo. Republika Srpska jest. Mada bi svi, i mnogi Proseri u Serbiji, voljeli da nije ni jedno ni drugo. Mislim, da i u Republici Srpskoj ima malo Srba Na Severu. Savom.

BIĆE GORKA ZLATKOVINA

Nastupilo je Biti Ili Ne Biti Bošnjačkog Političkog Kruga. Jedni imaju Državu Za Čovjeka a drugi imaju Čovjeka Za Državu.

Ta nemoguća dijalektika, jedinstvo suprotnosti, rogovi u vreći, zakonito je morala dovesti do političkog kraha.

Možemo sada da likujemo. Kako se Esdea nasukala na vlastitu udicu Hrvatima. Možemo da ukazujemo na genijalnu komunističku birokratizovanu rečenicu sa njihovog Glavnog odbora, čega li, koja srcedrapajuće glasi Ne može nas niko izbaciti iz vlasti jer smo mi legitimni izraz volje građana izražene na izborima. A dva Hadezea su izraz kreketanja žaba na Hutovom Blatu.

I cijelo saopštenje im je floskularijum Socijalističkog Saveza Radnog Naroda.

Ali, sve to neće promijeniti glavnu konstataciju koja se mora izvući iz cijelog ovog državno-čovjekolikog kaleidoskopa.

Bošnjački politički krug nije izašao iz rata i to je ključni uzrok krvoločnih borbi na toj sceni.

U toj ratujućoj politici, koja nije mogla da prihvati da je Alija Izetbegović, i Esdea, izgubio borbu za Bosnu, za Državu, za jednonacionalnu i jednovjersku u raspadu Jugoslavije sitnošićardžijsku zvečkicu igračkicu koja nije bila na popisu posljedica Velikog Raspada, stradala je komunistička falsifikovana socijaldemokratrija postajući Socijallagumkratija, stradala je nerazblažena Stranka za BiH i sada je stradala Stranka Demokratske Akcije.

To dokazivanje ko je veći za Državu, za Bosnu, za izgubljenu Multinacionalnu Farsu, pretvorilo je Bošnjačku Političku Scenu i Sarajevski Politički Krug u borbu gladijatora koji ne prezaju ni od čega. Ta Mad Max Auto Strada izbacila je na površinu najkrvoločnijeg.

Balkanska istorija ima običaj da se lažno ozbiljna ponavlja.

Izbacivanje Esdea iz vlasti, mada se njihovo dvodecenijsko djelovanje u toj tavi teško može nazvati vlašću, u stvari je Osma sjednica Slobodana Miloševića. Lagumdžija vodi svoje džingiskanovske borbe vani jednakom krvožednošću kao što ih je vodio i unutar partije.

Mada se ovo teško može nazvati Izbacivanje iz vlasti. Ima tu elemenata političkog suicida, bezizlaznog lavirinta između vjere, sekte, politike i internacionalnog foliranja, elemenata političkog analfabetizma, ćaršijskog voluntarizma i inertivnog trajanja bez cilja koji se jednom, pa makar i na ovakav način, mora završiti.

Šta može proizvesti ovaj pohod Zlatagana na vrh.

Najprije, Fahro Esbebe treba da se čuva. Istovremeno je primio zmiju u njedra i ušao zmiji u njedra. Ali mora da se čuva i masovnih prebjega koji će pohrliti iz Esdea da bi sačuvali svoje podguzičje. To mu se može u početku pričiniti kao snaga i veličina stranke, kao fatamorgana da su ljudi jedva čekali da se pojavi jedna takva stranka kao njegova pa da postanu članovi, kao pokret koji će na sljedećim izborima preteći Esdepe.

Može proizvesti dalju unutarbošnjačku i unutarislamsku radikalizaciju i dodatne blokade koje će izazvati reanimaciju Bonskih ovlaštenja ili neku veću intervenciju.

Neograničeno jačanje Zlatka Lagumdžije koji se time može dopasti dijelu međunarodnih snaga koje bi preko projekta Jedan Čovjek – Jedna Bosna, mogli pokušati da Reformišu Dejton. Kad već nisu uspjeli da reformišu BiH.

Potop Federacije u kojoj će se Hrvatima baciti probušeni pojas za spasavanje. Stoga je bitno da dva Hadezea dobro razmisle prije nego što reaguju na ponude i poklone. Nije svaka slatka u sarajevskog Zlatka. Kad je spreman tako da davi Bošnjake, neće ga kljove zaboljeti od razdiranja Hrvata.

Korak nazad sarajevskog i bošnjačkog unitarizma ali i nekoliko koraka manje u manevru Republike Srpske u okvirima Dejtonske Samostalnosti i Dejtonske Nezavisnosti. Republika Srpska se može suočiti sa jednočovječijim federacijskim monstrumom koji neće biti Zapadna Njemačka ali će biti Monolitna Zlatačka. Ako dva Hadezea ne budu pazila, Hrvati će ostati na infantilnom političkom nivou Željka Komšića a Republika Srpska bez saveznika na bosanskohercegovačkom nivou.

I sve ovo će još da osvijetli ekonomska regionalna kriza u Hrvatskoj i Srbiji, koja još nije pokazala sadržaj svog mantila otkopčanog prema mirnim prolaznicima. A ni u BiH se ekonomija baš ne smiješi.

NOVINARI IZMEĆARI

Izvjesna novinarska protuva, novinarka beogradske Bete, već godinama manipuliše informacijama, formulacijama, sudskim kategorijama i kriminalnim dijagnozama kako bi izvještavala o vlastima Republike Srpske i samoj Republici Srpskoj. Nije ona nikakav fenomen. Tako rade i drugi, svi u pokušaju da budu Bakir Hadžiomerović, Probušeni Nakurnjak sarajevskog novinarstva. Tako su radile i druge novinarske kuće, u razna vremena. Tanjugovo žensko strašilo mi je ostalo posebno u sjećanju. Čitava plejada kretenoida kojima je neko u rubrici zanimanje, napisao novinar. Mogao je napisati i Govninar.

Sve su to ratne naplavine, ratne posljedice, u prirodnoj veličini i objašnjenju. Rat razara sisteme, koordinate, mjerila i kriterijume. U taj prostor ulijeću protuve, kurve, transvestiti, izmećari, jaslari, nudiguzi, plaćenici, onanisti, voajeri, sadomazohisti i dželati raznih profesija pa i novinarske.

U ovom slučaju, Beta, a i Blic, kao kita i šlic, igraju medijsku ulogu Slobodana Miloševića prema Republici Srpskoj. Uvijek iz Beograda ima neko ko igra tu zlokobnu igru. Sankcije na Drini. MIJ. Im Jebem.

Dobro. Novinarstvo, kad se izvuče iz totalitarne šape komunističkog sistema, umije da podivlja.

Ali političke stranke ne bi trebale da divljaju i da podržavaju takve po javnost i društvo opasne izrode.

Upravo danas je to uradio Pedepe. Osudio istup Predsjednika Republike i tako stao u odbranu krajnjeg novinarskog voluntarizma, manipulacije i zloupotrebe javnosti.

Jedino objašnjenje jeste u tome da su im, vjerovatno, isti gospodari. Isti Izmećari, isti Gospodari. Osokolili se. Čujem, vraća im se Rafi Greogorijan u region. JIO.

I u tome da se Pedepe već promovisala kao stranka Nudiguza. Za specijalne namjene i zadatke. Stranka do posljednjeg panja. Stranka za veresiju od gotovog. Stranka za kampanju sa snijegom. Stranka, pardon, partija, za zečija jebališta, pičkine travnjake i pasija zapišavališta.

Taj kolaboracionizam destruktivaca iz raznih sfera, od političke do medijske, ima jednog planera i koordinatora. Glavni cilj je, dabome, deregulacija političkog sistema, stvaranje opšte apatije kod birača i javnosti, poništenje važnosti informacija i javnosti uopšte, razmnožavanje mediokriteta, falsifikatora i svakovrsnih bolesnika... zato i postoje razna samoregulirajuća tijela, vijeće za štampu, vijeće za Go Kurac, regulatorna agencija za Metanje i Komunikacije. Nakon toga lako se, od strane Raznih Rafija, preuzme upravljanje cijelim društvom.

To je uloga Ljilja, Mlađa i ostalih kurčevih sloboda medija i demokratskih progresa.

ZAKAŠNJELO SRPSTVO

ČEDE JOVANOVIĆA

Kad se za Čedu Jovanovića kaže Čedo, to zvuči prazno i bledo.

Svi Srbi su Čede samo je Č. Jovanović čeda. Prosto, jad i beda.
Za Čedu i njegovu Eldepedu, u Vladi Srbije nisu ni Nikolić ni Dodik ni Dačić. Tri raznorodne opcije. Ali, nisu ni birači Srbije. Šteta što nije glasao Hag, Brisel i Internacionaser. Možda bi bio koji pregršt glasova za čedu.
Ja bih se, na njegovom mestu, nad tim zamislio.
Sada čeda Jovanović, nakon političkog stava iz Banjaluke, poručuje da Dodik nema monopol na Srpstvo.
čeda Jovanović se kasno setio Srpstva.
Izborom Tomislava Nikolića za predsednika Srbije završena je jedna faza srpstva a počela je druga faza Srpstva.
Završena je faza lešinarskog, sitnokorisničkog srpstva. Došlo je vreme Srpstva u realnom smislu.
čeda je pogrešno ga shvatio.
Nije Srpstvo isporučiti Slobu u Hag. To je obično srpstvo.
Srpstvo je suditi Slobi u Srbiji.
Tako nije ni Srpstvo popovati Dodiku o Srpstvu. I čitavoj Republici Srpskoj.
Dabome da imamo monopol na Srpstvo. Svi, iz Srbije, dolazite ovdje da se napijete vode. Mi imamo stabilnu političku scenu. Imamo stabilnu teritorijalnu scenu. Imamo stabilnu državnu scenu. mislim stabilnu Državu Republiku Srpsku. Naša Država Srpska je stabilnija država u BiH nego što je Srbija država u samoj svojoj Srbiji. Sve sa Kosovo i Metohiju.
Ovo Srpstvo je sačuvalo svoju zemlju, svoju nogu i svoj jezik na jednom mestu. čeda, i ostale čede, za to se nisu ni borili niti su ga sačuvali. Sva ostala Srpstva, vi, čede, i vaši mentori, očistili ste i proterali. Iz Hrvatske. Iz federacijskog dela BiH. Iz Kosova. Iz Metohije. Oterali ste ga i u Crnu Goru. I iz Makedoniju, bre.
čeda Jovanović, jednostavno nema pravo da priča o Srpstvu. Ni Dodiku. Ni Nikoliću. Ni Tadiću. Da ne kažem Dačiću. Čak ni Miloševiću.
čeda Jovanović tek treba da nađe svog Danklemana. Mada ga nikad neće naći. I da nađe onoga kome će saopštiti da će da „sačuva srž srpskog naroda“.
Ali, i ako nađe svog Dankleman, i dođe u situaciju da da izjavu o Srži Srpskog Naroda, što je pokušao proseravanjem o Srbima na Severu Kosova, neće dočekati svoj Kicbil. Groblje namesničkih vlada.
Dakle, izborom Nikolića, ali i nizom drugih sledstvenih događaja, uključujući i dolazak Dačića kod Dodika, završena je jedna faza Srbije. Kapitulantske Srbije. Srbije Kandićki. Srbije e-pičaka. Srbije Dodvorica.  Srbije NiTamoNiVamo.
U Novoj Srbiji, koja je bez Lažnog Kosova, nema mesta za čede Jovanoviće. Izbor Tomislava Nikolića potrvda je da su Srbija i Srpski Birač, shvatili da Kosova više nema. Kad nema Kosova, nema ni čeda Jovanovića.
Konačno, postoje samo dve srpske države.
To čeda J. tek treba da shvati.