петак, 24. јун 2011.

ХТЈЕЛИ СТЕ
НЕЗАВИСНУ БиХ –
ТРЕБАЛИ СТЕ РАЧУНАТИ
И НА НЕЗАВИСНУ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
Санџачки дневни лист Данас, који излази у Београду, иначе близак интересима Небеске демократије Националних интереса, Штифтунг љубимац и Фонд љубитељ, поводом посјете Бориса Тадића Сарајеву, развија тезу о крају меденог мјесеца између Београда и Бањалуке. Поткрепљују експерти и аналитичари, независни ко купус од зеца, из Београда и Бањалуке, Фридрих Еберт Топић и Жарко Бжежински Кораћ.
Топићка, тако, зна да „међународна заједница, односно ЕУ и Америка“, јесам независна у 3ЛПМ, тражи од Тадића да се дистанцира од Додика а Кораћ констатује мјесечину, „Признајмо цјеловитост БиХ а сарађујемо само са Бањалуком. Па и ми признајемо цјеловитост Србије али сарађујемо само са Београдом.
Заробљеници донираног и штифтунгованог ума, независног политичког аналиктума, годинама и петољеткама се баве пројектом Дресер против малих лавова Бањалуке. Некад је посљедња ријеч била Пале. При чему је Београд дресер, БиХ кавез а демократски изабрани лидери Републике Српске мали несташни лавови којима треба одстранити муда, као јарићима пред Први мај.
При томе исти ти умњичари, аналитичари и експерти битку бију да се Србија не мијеша у унутрашње послове и ствари БиХ. Дресура Бањалуке од стране Београда није мијешање. То је мљевење. Посљедица такве дрсуре и мљевења видљива је код Книнских и других Срба из Хрватске. Да ли то желе Топићка и Кораћка, и њихови фондаши, само не смију да кажу.
Графити Тадићу Фашисто, којих је пуна Бањалука и Република Српска, испјевани након испоруке Команданта Ратка Младића, говоре више о односима Бањалуке и Београда од свих ректум-аналитичара и штифтунг-компресора.
Јавна Свијест Српске поштује матичност Србије колико и своју одговорност за националну судбину Срба у БиХ. Овдје више не постоје илузије да ће неке војводе, вукови, вождови, меморандумаши, дедињци и друге Пизде Материне спасити Србе од истребљења и поотомањења ако то они не учине сами.
Кораћ би требао да зна, а и Топићка, да је та иста „међународна заједница“, и Америка, гарантовала Републици Српској и Републици Србији Сецијалне паралелне везе. Шта желите, господо из штифтунга, да Сарајево оптужује Србију за геноцид, за агресију, за ратне репарације а Београд да с њим сарађује.
Ви, и друге независне дркаџије, желите да покорите Србију. А да тим ударцем уништите и Србе у БиХ и Дејтонску самосталност Републике Српске.
Као што се од Србије отима Косово, Санџак и Војводина, тако се отима и Република Српска.
Ако сте пеко леђа СФРЈ правили БиХ, и друге бихице, нећете то радити преко леђа Републике Српске.
Однос Републике Српске према Србији јасан је. На основу Дејтонске самосталности Републике Српске. Ни мање ни више. Нико у Бањалауци не захтијева од Србије да заборави Сарајево или да не мисли да је Сарајево главни град Насеобине БиХ. Што се нас тиче нека Београд мисли да су Уједињене нације у Сарајеву. Ми знамо на ком смо путу. А пробали смо их све. Од братске загрљајне дресуре до Санкција на Дрини.
Данашња Додикова изјава о Хероју Младићу, у Новостима, говори више од свих аналитичара, пресура и дресура.
То је реална мјера односа Београда и Бањалуке. Више не можете постићи.
При чему могу да констатујем да Бањалука више помаже Београду него Београд Бањалуци.
А онима у Сарајеву: Хтјели сте независност БиХ. То што нисте знали да ће с њом доћи и независност Републике Српске, и Срба Овдје, ту вам не могу помоћи.
А и да могу, ЗМД.

четвртак, 23. јун 2011.

КО САД ТОПИ ЈАХОРИНУ
Олимпијски центар Јахорина је државно предузеће. Добро, неолиберални транспаренташи захтијевају да се каже Јавно предузеће. Свеједно, припада свима, односно Држави Rепублици Српској. У том сегменту, Република Српска је права правцата држава.
Тим предузећем, које обухвата много државне земље, хотеле и цијелу мрежу скилифтова, управља Надзорни одбор под руководством Оног Бијелића. Познатог из Урбанистичког завода Оног Видовића.
Већ неколико сезона на Јахорини је лед ледени од успјеха. Крах је на сваком кораку. Пад овога, пад онога. А Влада Републике Државе је ту уложила 30 милиона марака. И још ће веле. Надзорни одбор користи љетно вријеме, када о Јахорини нико не мисли, и наручује елаборат, студију, реферат, СТЈ. О реструктурирању ЈП, БТЈ. Реферат ради извјесни проф.мрц.прц. са неког приватног бл факултета. А у Реферату бисер до бисера. Продати сву земљу. Продати Хотел Бистрицу. Све продати. Држави само оставити сајле, електромоторе и чишћење клупа на шестосједима.
Приватизацијска политика је у пизду материну. По формули Младена Иванића за банке. Приватницима дати земљу и хотеле а држави оставити да подмазује сајле, плаћа струју и чисти снијег. На ски-пасу се не може никад ништа зарадити. А ми ћемо, около, да мастимо брке. То ни Караџић не би тако знао, у својим најзвјезданијим тренуцима, када је сваком борцу обећао послије рата дати у власништво десет дулума шуме.
У завјери је учествовало још једно државно предузеће. Члан Надзорног одбора из Фонда ПИО. Два Есенесдеовца остала у мањини.
Дакле, Влада. Умјесто да уклони, У К Л О Н И, Оног Бијелића и покрене процедуру доношења Закона о Јахорини која је власништво и дјеце која ће се родити 2234., она саучествује у дивљањима Надзорног одбора и менаџмента Олимпијског центра Јахорина.
Држава даје паре, лопови будзаштаре земљу и објекте а Јахорина пишти ко Дамјанов Зеленко.
Ако господа прватници желе да зарађују од Туризма Зимског нека лијепо купе земљу од Паљана, Трновчана или других, изваде, прибаве грађевинску, урбанистичку, противпожарну, еколошку и још седам хиљада дозвола и нека изграде ски лифтове. Као господин Хрват на Купресу. Па удри по парама. Као и у Белом Свету.
Нема држава толико сиса за мужу.
Можда Јахорину некад треба и продати. Али кад достигне европски квалитет и цијену. Можда треба изнајмити жичаре на десет, двадесет година, али не кад се полуидиотском Бизмисмену дигне Црвен бан него кад му се може узети велика пара.
Али остаје најважније питање. Са чим смо се досад усрећили кад смо га продали.
Ако глупљи дио Надзорног одбора ОЦ Јахорина не зна ништа, нека гледа шта ради Ангела Меркел. Кад она прода Дојче телеком, продајте и ви Јахорину.
Јахорина треба да буде симбол Републике Српске па макар је сваке године коштала ко Светог Петра Кајгана.
Дотле, треба очекивати смјене на висини од око 1.900 метара изнад мора.
DODIK ĆE BITI PROTJERAN
NA MARS DA PJEŠKE
TRAŽI ANTIMONIJUM
Tamo gdje je sitnim bujičnjacima izbrazdani i izlokani sokak, još od proljeća koje je trajalo kratko ali bilo kišno, najuži, smješten je Saraj, sećijski grad Države Sokak. Uz sokak i niz sokak smještene su kuće starih porodica Esdeaovića, Eszaabihovića, potomaka starog Harisa, Esbebeovića, novouvažene familije moćnog Fahrudina, Hadezeovića, koji imaju staro imanje kojeg ponekad prividno podijele, nekih pridošlica, Pedepeovića i raznih Podrepovića koji uzimaju zajedničko prezime jer u sokaku nemaju svojih imetaka pa jaslare kod moćnih iz Saraja i oko Saraja. Dolje, u bogatoj ravnici smješteni su Esenesdeovići, tradicionalno kvrgava, uporna i kurčevita familija. Oni žive odmah uz mnogo manje imanje od njihovog koje je vlasništvo Esdeesovića, isto stare porodice. Ove dvije, zajedno velike, porodice drže imetak s obje strane te donje, ljepše polovine prašnjavog i izlokanog sokaka. Njihove porodice su došle ovdje davno, prije nego je sokakom i potekla voda potočića i uskovitlala se vjetrovita prašina.
Okolo, naseljeno je dosta nadničara, plaćenika, pasa oko mesare, prosjaka, medijskih ćorkana i ćoravaca, invalida u svakom zanimanju i vještinama osim u ponizno ispruženim rukama, oprljenim suncem u stalnoj prosidbi bogataških i došljačkih forinti. Oni, prosjaci i nudiguzi, nadničari i plaćenici, tako umilno pružaju ruke prosjačenja da je jedan putopisac napisao da su to najelegantniji pokreti koje je ljudsko tijelo dosad usavršilo. Skoro da im je sve prirođeno ili uvezano u pupak odmah po rođenju.
U Saraju samom, čuvena je i najviđenija Esdepehana, kuća nekih Gumdžića, kojih ima mnogo a poznati su po tome što ne nose svi crvene fesove sa crnim kićankama nego neki nose zelene sa žutim kićankama a neki crne sa crvenim. Stariji insani vele da se sjećaju i ljubičastih fesova ali je, nekad, u njihov vakat, bilo mnogo više fesova u obliku petokrake za koje je dunjaluk mislio da je božji znak zla koje će jednom, kad pomru viditeji tih fesova, zahvatiti Saraj i dobar dio Sokaka.
Gumdžići su poznati po tome što nemaju imanja i ne rade mnogo ali imaju riznice, od dalekog Sokaka Brčko pa do nekih koji im donose darove i procente. Vremenom se razvila cijela jedna sojta onih koji su nesposobni, umobolni, rukonevješti, lijeni, gotovanski rođeni i odojeni, spremni da budu služinčad svemu i svakom samo ne svojoj rodbini. Oni opsijedaju Esdepehanu i nude svoja umijeća trača, širenja poluavaza i svakovrsnog špijunčenja. Gumdžibeg povremeno pred kapidžik pošalje pomoćnika drugog zamjenika kapidžibaše da podijeli poslove i zadatke usmrdjelom dobrovoljnom sužanjstvu. Oni što ostanu neuvaženi, odu pred neke druge hanove stranijeh ljudi pa tamo dobiju neku koru izmećarstva.
Onda mjesecima sokakom vijore razne poluvaistine, špijunske skaske i svjetske džilituše koje treba da pogode neuke, neobaviještene i neuavažene sokaklije. I da unesu smutnju u dunjaluk.
Zaboravivši načas tu sliku rajskog ićindijskog sokaka, u kome sve behara i sve cvjeta a jablani se povijaju kao da mi tajne, tajne sokaka moga, lijepog, gizdavog znaju, čitam u Dnevnom listu, to je kuća posebne vrste Medijaševića koji su kasnije primili prezime Printaševići, negdje u blizini imanja Hadezeovića koji ih nikad nisu prihvatili kao ozbiljne za neku nadnicu ili trajniji posao pa su bili prinuđeni, kao i drugi, Ateveševići i njihovi porođaci, raditi svakave poslove da prežive neopranih ruku, kako je Amerikanski nadposlanik u Sokaku rekao jednom uvaženom starom Esenesdeoviću, na visokom položaju, prezimenom Radmanović, da je odlučeno da Glava porodice Esenesdeovića, i vansokačno poznati Dodik, do kraja godine mora otići iz sokaka gologuz i bos.
Dakle, Mun je rekao Radmanoviću da Dodik mora da ode sa političke scene. Do kraja godine. Tako je odlučeno a Rusi se nisu protivili. Bacili im nešto para. Iz dobro obaviještenog kapidžika javlja Dnevni list.
Postoji cijela jedna gubava populacija koja se hrani dobroobaviještenim izvorima, koristi tu i inostrane moćnike i domaće zloćnike. Najčešće Američku ambasadu, znajući da ta Ambasada ne može i neće, a i ponižavajuće je, da demantuje sve što raznosači laži puste niz sokak. Ponekad i Esdepeovići, sami od sebe, bace pred kapidžik tim linjorepašima neku polukost znajući da će je režući odnijeti po njivama i uz ograde Sokaka.
Mislim da najčešće dobroobavijšteni izvori sazivaju te dobroobaviještene da ih pitaju šta će biti, STJ.
Sokak je već usmrđen od prdodimnih bombi svih mogućih listovnih, sanovnih, oslobođenih, feteviranih, behairanih medija.
Taj Esdepeov Nuklearni Reaktor, produkt i ovakvih iscuraka, postao je zagađivač najvećeg dijela segmenata normalnog, evropskog političkog i civilizacijskog života u Bosni i Hercegovini. Sada se Dnevni list upire da bude Mali Zlatkov Mostarski Bakir. Bakir ima preča posla. Sa Ja-intervjuima. I Fašizmom. Iz iste klase su i ATV, banjalučka Antidodiktelevizija za štrajkove, pobune i propasti. Iz iste familije je i Kukić, lagumdžijski Brano Miljuš, rijetka vrsta mandatarskog nadničara.
Mogu da, iz dobroobaviještenih izvora, kažem da je ovima dolje, u bogatijem dijelu sokaka, pun kurac prašine i bujičnjaka u gornjem dijelu sokaka. Čim se asfaltiraju još neki puteljci, postaviće se rampa, ista ona kao pred Munhanom, o koju šugavu guziu češe Dnevni list, pa će doći vrijeme da se preokrene.
Čekaćete beskorisno kosti u sindžiru, vi dobroobaviješteni sužnji.

среда, 22. јун 2011.

DEMOKRATSKI PROGRES
I PITOMI RADIKALI
Čestitam, Branislave Borenoviću. Postali ste Aleksandar Vučić.
U velikoj sjeni Grand Kukić Lajv Ejds turneje po BiH, curnula je vijest iz Belog TražiDražinGrada. Sastale se Delije Nasred Zemlje Srbije, Tomislav Nikolić i Mladen Ivanić. Na nivou Predsjednika stranaka, STJ.
Saopštenje je tipično pedepeovsko, ni srpsko, ni tursko. Dvije stranke su se, na Nivou P, dogovorile da razmjenjuju iskustva u stranačkoj organizaciji i funkcionisanju te stranačkim međunarodnim aktivnostima.
Najesen slijedi konkretizacija. Narodnjačka jesen.
Šta može da znači saradnja jedne Partije i jedne Stranke. Partije koja je fanfarozno stupila na političku scenu i sve od sebe dala, Milicu Bisić pa nadalje. Stranke koja je odustala od lingvističkog rata Osek - Reka, i geografskog, Karlovac – Karlobag. I imenovala se, radikalno, Naprednjački, ostavivši Vojvu Vojvodu da trune u vlažnim holandeškim kazamatima.
Nakon tih sudbonosnih odluka obje tvorevine, Partija i Stranka, imale su kapitalne poteze. Pedepe je ušao u zagrljaj Zlogumdžji a Nikolić je štrajkovao glađu naočigled gladne Serbije.
Šta bi, dakle, mogao da znači ovaj kratki, zvanični i prijateljski susret.
• Ivanić se malo srpski pere od smrdljivog ćevapskog, ćaršijskog i crnolukaškog zagrljaja za Zlogumdžijom.
• Gurka se među narodnjačke pokrete narodnih stranaka Evrope. Demokratski Dinkić Tači Progres se nije pokazao.
• Krpljenje očiglednog raspada Pedepea jer od stranke nije ostalo ništa. Oko Ivanića je tu Đerić koji je ucrvenokršten parlamentarnom klupskom funkcijom ali u privatnim krugovima reži očiglednim nezadovoljstvom i čeka, vjerovatno, priliku da nekom ode. Tu je i Dokić koji služi samo za razgovore sa Kukićem. Tu je i Borenović kome će se, pošto je postao Aca Vučić, dati da bude kandidat za Gradonačelnika Banjaluke kako bi pobijedio Crnog Gruju ili nekog jačeg Kandidatčinu.
• Pokušaj da se udružbom sa Narodnjacima Kralja Tomislava I Gladnog uđe snažnije u lokalne izbore u Republici Srpskoj, slijedeće godine.
• Vjerovatno je već dobijen mig da će Veliki Krojači na sljedećim izborima u Srbiji tipovati na Tomislava, da li je Tadić takođe sve od sebe dao, pa da se pokuša prelijevanjem političkog ugleda ovdje u vlast barem uvesti Ivanić i Pedepe kako bi se zamijenila poluosovina Dodik – Tadić.
Kako bilo i nebilo, nastavlja se Egzibiciono Vratolomaštvo na političkoj sceni BiH i Cijelog Sarajeva.
Ali presedan je u tome što je prvi put došlo do konkretne saradnje jedne sarajevske i jedne beogradske stranke.

понедељак, 20. јун 2011.

FARSA ZA IRENU
Irena Hadžiabdić, unesrećena Predsjednica CIK, preuzela je jednogodišnju funkciju Predsjedavajućeg IO UO udruženja izbornih radnika Evrope. I, ujedno će biti Predsjednica te ACEEEO.
Sada se, jadnica, živa pojede da to ne sazna Picko Incko pa da dođe u iskušenje da joj suspenduje odluke, njene i njenog udruženja Neinckovih izbornih dužnosnika Evrope.
A vjerovatno će je biti i živi sram da predsjedava tim organom i udruženjem znajući da oni znaju da se prema njoj ohaeraški Imperator sa Šalom ponaša kao prema bečkoj sobarici.
Šal na stranu. Ali, ovo je još jedno poniženje za BiH. Meni tako dragu, omiljenu i dušiugodnu.
Teško je biti zemlja, kažu nezavisna, međunarodno priznata, suverena i neprestano doživljavati poniženja da te gledaju u oči i odaju priznanja a iza leđa ti ga zabijaju ko trogodac naivnom kobilčetu.
Tako su BiH stavili u taj važni Savjet Bezbjedosti UN, da predsjedava, STJ. A ovdje joj operišu po Ustavu ko studenti medicine po lešinama.
Onda pripadnike Njenih Oružanih Snaga šalju u mirovne misije a ovdje organizovano kradu oružje i prodaju ga onima čija sranja mirovne misije treba da smiruju.
Onda suspenduju kvalifikacije za neko fudbalsko prvenstvo pa ti ovdje za Jednog Predsjednika postave Moždanog Osima.
Pa te onda jebu u mozak gdjegod stignu.
Pa se onda Sarajevo osili u ljepoti tog šizofrenog života BiH i kandiduje se za evropsku prijestolnicu kulture. Kao da je Sarajevo nečega prijestolnica. Kažu BiH. A BiH ne postoji. Prijestolnica kantona, STJK. Kantonalno.
Nadsarajnik Behmen kaže da će od toga grad imati koristi jer će dobiti žičaru za Trebević. Vratiće se i Kornelije Kovač sa hitom Četiri Mladića Idu S Trebevića. Hit za kojim novopridošle sandžaklije režu vene i uši i izvraćaju nozdrve, od nostalgije i derta.
Kojom kulturom će da sa Sarajevo isprsi pred Evropom. Ona Žbanila nije kultura. Kao ni Oskaris Denis. Maca Pink je kultura. Dino. Kultura podrazumijeva komunikaciju. Na samo na liniji Fabrika Žice – Bentbaša. Već među nacijama jedne zemlje. A to se ovdje ne vidi ni u micelijskoj mikroskopskoj kulturi.
Nije poželjno dozvoliti da se Sarajkultura prodaje Evropi kao izlog nepostojeće BiH.
Kao što nije poželjno da se suspendovana Irena prodaje Evropi kao nezavisni izborni autoritet.

недеља, 19. јун 2011.

UNITARISTIČKE
PARTIZANE
TREBA PROTJERATI
SA SUTJESKE
Ne prihvatamo koncept RS već samo ono što je tekovina naše borbe ovdje na ovim prostorima. Rekao je Partizan Jure Galić, predsjednik Subnorabih. STJŽ.
A što, Crveni Jure ne organizova te partizane svoje u Petokraku Ligu pa stade u odbranu Jna vojske koja je direktni potomak, ne posinak, tih tvojih partizana sa tog svetog mjesta Sutjeske i drugih Neretvi. Nego se ušutište ko usrani u zadnjoj klupi dok su oni formirali Patriotsku ligu, Špegeljizirali oružje i tvojoj petokraki jebali mater. Nego je ostavište na cjedilu tetaka sa šerpama, mama sa kuvačama i učinište da Hrvati i muslimani odu iz nje kako bi postala Mrska Srpska i kako bi joj se bez griže savjesti moglo prlolijevati krv po tuzlanskim i dobrovoljačkim kotama. Nego učinište da je Jna vojska imala svega osim svog naroda.
Ako već čačkaš Petokraku u mečku, ja da ti kažem, Jure.
Unitarist budi u Sarajevu. Ne gazi nogom u Republiku Srpsku. Kad nisu bio unutarist tada, u Partizanima, četrdeset i neke, ne seri ni danas ko po Krugu 99. Dabome da Republika Srpska nije bila tvoj cilj. Nije bila, ni tvoj ni Partizanski, ni Slovenija, ni Hrvatska, ni Kosovo, ni Crnogorovo, pa su opet žive i zdrave. Otiđi malo, Jure, u taj Blajburg pa reci da Neovisna Hrvatska nije bila vaš cilj, tada pod Petokrakom. Ili u Kosovo Republjik, otiđi.
Sutjeska, Kozara, Neretva... su srpske epopeje. I to je poznato. Svaka čast muslimanima i Hrvatima koji su, kao istinski komunisti, ili samo antifašisti, učestvovali u tim nadljudskim i neravnopravnim bitkama. Ali, dolaziti sada iz Sarajeva, Evropske Unitarne Prijestolnice, i govoriti da Republika Srpska nešto nije, na granici je provokacije.
Onima ko zloupotrebljava to antifašističko svetište u bilo kakve druge, naročito političke i antisrpske svrhe, treba zabraniti dolazak.
Krvoločno je iz Sarajeva ilakati koncept unitarne BiH i tako protjerivati Srbe i Hrvate iz nje a dolaziti iz tog istog Sarajeva i svojatati Sutjesku koristeći je protiv Republike Srpske.

DIREKTNIM LETOM
AL DŽAZIRE
U KOMUNISTIČKU PODOBNOST
Iskusni komunistički novinar, koji je funkcionisao u više komunističkih i postkomunističkih sistema i nasljednika, Goran Milić, pokušava da kapital u javnim medijima predstavi demokratskim. Naročito arapski kapital koji stoji iza Al Džazire na Balkanu.
On opravdava direktna testna pitanja novinarskim kandidatima: Da li se u Libiji vodi borba za demokratiju ili je to rat za rušenje Gadafižima, Da li je Kosovo nezavisna država... poštovanjem različitih mišljenja.
I od vodootpornog Gorana Milića mnogo je.
Radi se o graničnim pitanjima iz kojih će se razaznati politički i lični stav svakog kandidata a na osnovu toga će se odlučiti o angažovanju na toj Al Cindžiri. Da budem razumljiv: Kogod bude rekao da Kosovo nije nezavisna država, neće dobiti posao.
To, Brate Gorane, nije nikakvo poštovanje različitih mišljenja. To je inovacija dostojna Eureke. Da se predcenzuritivima spriječi kasnija cenzura koja je skupa i rizična. Ovako, angažuješ osoblje u koje si siguran da ti neće praviti probleme. To će se potkrijepiti i ranijim stavovima svakog kandidata koji se mogu naći na toj internet slamarici. Tako nešto nije umio ni komunizam. On je imao ogoljenu samocenzuru koju je i Milić praktikovao i prakticirao, ovisno o tome gdje je bio.
Poštujem kapital i njegovu demokratiju. Kao i orijentaciju neke Al džeteve. Zamišljam kako bi bilo kada bi neka propagativna gej televizija angažovala mene za analitičara i kolumnistu. Ne ide, Brate Gorane.
Ali ne poštujem da jadne novinare i javnost zavaravate njihovim pravima na različito mišljenje i poštovanjem tog prava kad to nema veze sa onim što neprikriveno radite.
Bilo bi kapitalno demokratično da se obznani: Tražimo novinare takve i te političke orijentacije. Poželjno iskustvo u šutnji i poštivanju.


KONZILIJUM SAOPŠTIO:
OPERATIVCI NA VISINI ŠTAKA

Nevjerovatno je kako hodanje može da bude sporo. Naročito za mene koji sam naučio da sve radim odmah i sad.
Ali, oporavljamo se brže nego što je moguće. Sa mnom u sobi je i Miodrag Živaljević, nekadašnji igrač Partizana (252 utamice ukupno i 125 goloova, karijeru završio sa Žungulom u ekipi malog fudbala u SAD) koji je iz Amerike došao u Zotović da operiše oba kuka.
A tu je i glumac Petar Božović koji je kuk operisao ranije i sutra dolazi na banjski tretman. Kulturno zabavni i retroaktivni fudbalski život u našoj maloj ortopedskoj ćeliji je na zavidnom nivou. Na niovu štaka.


Posted by Picasa
PDP, SRPSKI MALI SDP
Mladen Ivanić, tvorac panevropskog pokreta Demokratskog Progresa, samo su još Njutn u fizici i Hegel u filozofiji tako promijenili svijet, u svojim najzvjezdanijim trenucima, imao je mali posrtaj. Nije uspio da postane Član P, STJ, pa je morao da umoli Zlagumdžijeva da ga izglasa u Dom naroda PS BiH, 2 STJ.
Mi svi, naivni, žalobitni, duševni, mislimo sada da je Ivanić dužnik Zlagumdžijevu. I da mora da mu vraća dugove putem raznih glasanja koja predstoje u komisijama, u tijelima, u organima, STK.
Jok. To je isti pokret. Oni jedan drugom ništa ne duguju. Oni druguju. Umišljaj je bio, još davno prije izbora, možda skoro odmah pošto je Ivanić izgubio od Akademika a inostranci konstatovali da se Dodik oteo, da se Mladen Progreslić kandiduje za Predsjednišvo BiH i da bude izabran uz pomoć Bošnjaka, muslimana, u Republici Srpskoj. Zlagumdžijev bi tako imao dva genijalca u Predsjedništvu BiH. Komšića i Ivanića. Ne samo Zlagumdž, nego i Deputati Nekih Ambasada, Generatori Unitarne Struje i Ljubavnici Funkcionalne BiH.
Tako Država ne bi bila za Čovjeka nego Država za Komšića i Država za Ivanića. Onda ne bi bilo bitno koji Bakir sjedi kao treći.
Stoga Ivanićeva delegatinčica glasa u onoj komisiji da Stavo Kukukukić dobije sedam dana poštede, što je razljutilo Kalabića do ivice da svoje prezime upotrijebi u izvornom smislu, prije izdaje Druga Draže.
I glasaće kadgod treba i koliko treba, svi Ivanićevi i Ivanić sam.
U početku je to izgledalo kao izdaja. Tako je i kvalifikovano. Vasić je bolestan, kaže Epohalni Progresivac. Nema danas izdaje. To su zastarjele kvalifikacije. I jesu. Nisam umio da to odmah razaznam. Mladen Ivanić je od početka Sarajevski Politički Projekt. On je, sada je vidljivo, punopravni član Sarajevskog Političkog Kruga.
Njegova tehnologija je Politička Prevara, kao i tehnologija Esdepea i Zlatka Lagumdžije. Prevara birača i Prevara pomoću glasova. Ivanić i njegova PDP su varali birače u Republici Srpskoj govoreći im da ga biraju za srpskog člana Predsjedništva. Ali im nisu rekli da će za njega, bratski glasati i muslimani. Nije problem, dabome. Dabogda za njega glasali svi muslimani. Samo neka to kaže unaprijed da znamo s kim se takmičimo.
Stoga je Ivanić dio Uzdruge. Uz svog druga Zlatka.
Ne bih se iznenadio kada bih saznao da Ivanić vodi pregovore sa Zlagumdžijevim oko ulaska PDP-a u SDP. Tako bi Ivanić dugoročno osigurao svoje mjestašce u nekom domašcu a Zlagumdžijev bi dobio temelj da uz nešto preostalih Pedepeovih glasača u bliskoj budućnosti izvede udar kakav je načinio u Federaciji. Da odstrani legitimne srpske stranke sa scene u Republici Srpskoj i BiH.
Analitički rečeno, Ivanić i spada u tu galeriju Pudarića, Desnica, Budimira, Lijanovića, Komšića, Jurišića... a PDP je, u stvari, Mali SDP.
Primite moje iskreno saučešće.