SMRADIONICA E-GOVNINE
U principu, ne zanima me šta neko misli o mojim tekstovima i stavovima. Neka misli šta hoće. A najbolje, neka to kaže ili napiše. Zato i ne čitam, ne prelistavam niti pretražujem šta ko kaže.
Nekoliko puta, međutim, zakačim se za neki naslov koji ne liči na moj tekst i redovno ustanovim da je to objavljeno, falsifikovano, na portalu e-novine. I ustanovim da im je redovna praksa da moj tekst, ne znam za druge, iskasape nekim svojim podnaslovima koji su umobolni i nemaju veze sa onim što je rečeno ni u donjem pasusu niti u tekstu.
A nigdje ne navedu da su to redakcijske intervencije.
Dabome da to nije neprofesionalizam i neznanje, mada oni o novinarstvu ili portalstvu, doista ne znaju ništa. To je najčistija podvala kako bi se čitalac doveo u zabunu i pomislio da su to moje rečenice i moji podnaslovi.
Nemam ništa protiv da se prenese moj tekst i da ga se odmah ispod komentariše na najperverzniji način. Neka čitaoci važu. Nemam ništa protiv da komentarišu moj tekst a da ga uopšte ne prenesu i ne citiraju. Ali je nedopustivo tako podvaljivati portalskoj javnosti. Čak i od jednog baletana, ili šta je već taj Petar Jebivjetar. Nekako su mi svi baletani, kao Vasković, SIJ.
Žuta govna srpskog medijskog nužnika, jer u tu kategoriju se može svrstati e-govninarstvo, čine višesmjernu sramotu svemu oko sebe. Samoj Srbiji i Srbijanskom novinarstvu, slobodi mišljenja, sučeljavanju i polemici, javnoj diskusiji, novom vremenu koje je došlo unatoč njihovom šubaraškom miljeu kojeg neprestano serviraju Srbiji, Srpskim žrtvama u BiH koji nisu ginuli za Petrovu Šumsku, kako je sistematski nazivaju.
Apsurdno i žalosno, ali je istinito, e-novine su samo zakašnjela repeticija Politikine rubrike Među nama. Mada je ovo što radi Petar Jebivjetar više Među nogama. Go kurac.

POZDRAV PRIJATELJIMA

A I DUŠMANIMA. OPERISAO SAM KOLJENO U BANJALUČKOM ZAVODU ZOTOVIĆ. SVJETSKO KOLJENO U SVJETSKOJ ORTOPEDIJI.

IDENTITETOM
PROTIV
NEOOSMANIZMA
Očigledni, drski i precizno najavljeni neoosmanizam, neootomanizam i ekstrudirano turkijanstvo, zapljuskivaće Brdusine, što je slavenska riječ za Balkan, najmanje polovinu ovog vijeka. Ponekad mi se čini, a sve češće, pošto EU ne pokazuje zanimanje za ovo područje, da je SFRJ razbijena zbog otvaranja vratnica Turskoj i Nato-paktu.
Turska svoj neootomanizam provodi na cijeloj geografiji oko sebe. I ovdje ga provodi sistematski, uz pomoć raznih sila a naročito Nebeske Sile Vazdušnih Demokratskih Udara, NSVDU. Zemljice se uvlače pojedinačno i na buljuke, pri čemu je Beograd Naivna Bazna Stanica. I često daje šerpase.
Sve što je usitnjeno ba Brdusinama, poslije raspada SFRJ, osim Slovenije i Hrvatske u opasnosti je od novih najezdi iz Anadolije. Dakle, Federacija, Republika Srpska, Srbija, Crna Gora, Kosovo sa Celom Albanijom, Makedonija, Mlađano Bugarče.
Federacija Bošnjaka i Hrvata ne želi ni da se brani od Najnovijih Osmanlija. Oni ih slave i slave njihove prethodnice. Hrvati moraju da traže slamku spasa. A Federacija i ne želi da stvara svoj identitet, mada on nije ni moguć, već čeka da se uklopi u identitet Unitarne, Centralističke i Gizdave Bosne.
Srbija je u opštem bauljanju, od Stubova samostalnosti do prodaje Ratka za dva briselska slatka. Šutanula bi se u Nato, ekonomisala bi sa Rusijom. Ne zna kudćeštaće. I tako vekovima. Književnik Basara, Veliki Borac protiv Oca svih očeva Srba, Dobrice Ć, upotrebljava više turcizama u svojoj svakodnevici nego savremeni turski dramski pisci. Da bi se odbranila Srbija mora naći svoj identitet ali ne kao Serbija već kao Srbia. Mora se riješiti Kosova a po mogućstvu zadržati njegov sjever, jer za borbu protiv Neoosmanizma važna bi bila Velika Albanija pošto sadašnja nije tako turkoprijemčiva kao što se na prvi pogled čini a kad postane Velika, biće još manje. I mora se izjasniti u pogledu Stubova te krenuti u ekonomiju.
Crna Gora je na putu edentiteta, barem eksternog. Ulaskom u Nato i kandidaturom za EU, montenegrizam može da se razvija opet kao nekad, izlovano i samosvojno.
Kosovo nema identiteta jer iredenta nije ne proizvodila identitet nego samo to da Srbiji Crkne Krava. Najveći njegov identitet je Vojna baza. Ako se ne priključi Velikoj Albaniji i tako uđe u svijet brdskih ilirskih plemena, neće nikad biti ništa. Osim Isprdka Srbije.
Makedonija, BJR, najveći je problem. Ona između Bugarske i Šiptara a sa južnom Grčkom koja je smatra svojom, te sa Srbijom na sjeveru s kojom su pokidane sve veze, bez veze, ne može da nađe identitet. I njena šansa je da dobrovljno uđe u sastav Grčke. Tako bi odmah, bez mučnih natezanja, provjera i pregovora ušla u EU i Nato. I riješila bi se Zapadne Najezde. Neće Grčka stalno biti u bankrotu. Referendumom, dabome,
Bugarska je imala uvijek nekih problema sa Turskom. Samo je dobri totalitarni lagerski komunizam znao da ih zakatanči. Sada mora da se izvuče iz političkog sistema Drumskog Razbojništva i krene u ekonomiju, kad joj je bog već dao da je i manjkava ušla u EU.
Republika Srpska svoj identitet mora da gradi na onom što joj je bog dao. Na Dejtonskoj samostalnosti u okviru BiH, ili na Dejtonskoj samostalnosti van BiH. Bilo bi veoma opasno da se dejtonska pozicija, od strane Republike Srpske pogazi jer je to pozicija koju su konstatovale i odoborile velike sile na čelu sa SAD. Republika Srpska ne može svoj identitet graditi na nekom nebeskom i nerealnom prisajedinjenju Srbiji. To bi tek bila opasnost po cijeli Balkan a naročito po Srbiju. Babe tračare bi rekle Eno, jesmo rekle da su ratovali da raskomadaju Bosnu. Jebala ih Bosna, ni medicinske budale ne ratuju za Bosnu. Republika Srpska svoj identitet treba da gradi kulturom, ovdašnjim dokumentovanim evropskim antifašizmom, svakovrsnim vezama sa Briselom, ekonomskim vezama s bilo kim ko hoće da sarađuje i svojom sopstvenom sviješću o sposobnosti da primjenjuje i poštuje Dejtonsku Samostalnost.
Samo na taj način će se Brdusine odbraniti od Davutotomanizma. Republika Srpska, kao ni Srbija, same ne mogu učiniti ništa.
Ali za Odbrambeni identitet potrebno je da svaka zemlja-nacija ima kvalifikovano političko vođstvo utemeljeno na realnom nacionalnom političkom programu.

INSTRUKCIJA ZA SIPA, OBA I DRK:
PRVO POHAPSITE NOVINARE
Kada vam je bog dao da provodite Državni Udar, onda to morate raditi kako spada. U svakoj vukojebenoj zemlji vojna sila jedno jutro zauzme poštu, zgradu vlasti i radio stanicu. I objavi narodstvu: Odsad samo demokratski, reformalno i funkcionalno.
Za detaljnija uputstva, molim da se obratite pisanim zahtjevom.
Dakle, želim da savjetujem SIPI i toj OBA, DRK je Državna Regulatorna Kaznionica, da ne gube vrijeme na istrage protiv novinara i urednika Nezavisnih novina, pošto su objavili popis prisluškivanih telefona građanstva i narodstva BiH, nego da ih odmah pohapse.
To bi značajno poboljšalo Državni Udar koji provodite sistematski, otkad vas je formiralo. Jer, SIPA, OBA i GRAP su klasični primjeri puzajućeg državnog udara. Nevidljivog preuzimanja vlasti. Koji je na djelu u BiH, otkako je neko ovdje halucinantno prvi put pomenuo Reforme. SIPA je nastala kao agencija za čuvanje ćoškova i zaštitu štićenih lica. Pominjale su se i istrage ali to je upravo to izvirivanje iza uglova. Onda je sticajem raznih reformi postala SIPA-HOBOTNICA, policijska agencija. OBA je nastala otimanjem obavještajne nadležnosti od Republike Srpske pošto je od teškog karcinoma izumro i posljednji Aidovac. Granična policija je počela kao Granična služba koja je u rejonu od tri ili pet kilometara od granice imala nadležnost nad vrbacima i zukvištma kod prevoza ovaca i goveda bez distola i Pašoša. Sada je to Policija, STJ.
A poznato je da su mediji jedna od prepreka za nevidljivo preuzimanje vlasti. Ako neće da sarađuju po najboljim evropskim standardima.
Kod slučaja Nezavisne protiv Prisluškivača Državoudarci su počeli sa pogrešnog mjesta. Treba prvo uhapsiti majstora na rotomašini, onog koji je kontrolisao pasere na čeverobojci. Pa onda viljuškaristu koji je dovezao rolnu papira, pa distributere, pa tek onda novinare i Glodura. Za čitaoce trenutno nema zatvorskih mjesta.
Umjesto da se javnosti objasni Afera Prisluškivanje, do u detalje, Ko koga, Ko kome, Kome u korist, Kome u svrhu, da se maše za ostavke, direktori i ministar, oni udaraju na Nezavisne novine jer su se drznule da ne iskažu opštu ljubav prema nelegalnim zajedničkim insitucijama i njihovim još nelegalnijim poslovima.
Čak i ako svaki onaj telefon ima sudsku odluku da se prisluškuje, nije jasno zašto to neki medij ne bi mogao da objavi. Nadležni mogu samo za glođomude i da istražuju ko je u njihovim monolitnim redovima odao Dražesnu Državnu Tajnu. A za nenadležno prisluškivanje? Valjda očekuju Zlatne Državne Medalje.
Državoudarci, koji su mnogo širi ešalon od pomenutih agenturacija, misle da novinarstvo, kada je u pitanju Unitarizacija, Centralizacija, Ukidanje Republike Srpske, Kriminalizacija srpskih funkcionera i institucija, Satanizacija Srba Fašista i Srba Uopšte, Dedejtonizacija, mora da bude Nezavisno UPM. A kada je u pitanju njihov rad, rad Konzorcija Agencija za Državni Udar, onda mediji moraju da se upišaju u halje. I da šute.
Neka te Sipe i Osinjaci budu sretni što su Nezavisne objavile dokumente o njihovom amaterskom djelovanju. Jer to što još rade u radionici Državnog Udara, to je za Gvantanamo. Predmet Kriminal u Zgradi Vlade i Autoputevima Republike Srpske, klasični je primjer pokušaja Državnog Udara. Kao i četverocifreno prisluškivanje Građana BiH.

STALA JE NA SVOJE NOGE

ALI ĆE MORATI DA SAČEKA

DA I JA STANEM NA SVOJE

DIKTATURA ČISTOG UMA
ILI PIŠČANIK
Srbijanska količina nepodnošljivih Političkih Baba je neiscrpna. Neke od njih su svepoznate. Nataša i dalje. Kao da je Srbija jedna velika usidjelica pa se ispod nje legu i političke usidjelice. Tako se ponašaju.
Postojala je neka emisija Peščanik. Kažu kultna emisija. Neke Dve Svetlane. Emitovala se na B92. To su kreature iz vrste Kukavičije Jaje. Inostrani finansijatori nađu igrača ili igračicu, i babe igraju, i finansiraju emisiju a onda emisija nađe emitera. Tako i u BiH. Mnogi plaćaju Drugo Mišljenje. A mnogi naplaćuju. Sve me nešto svrbucka da je i u ovom slučaju ta formula.
Koliko vidim, nedavno je ta Kuća B92 u goste, u emisiju, pozvala Kostu Čavoškog, poznatog Karadžofila i ostalo. Dabome da je rekao da u Srebrenici nije bilo genocida.
Onda na scenu stupaju Dve Svetlane Prve Srbije, jer sve te Babe smatraju da je njihovo mišljenje prvo, čisto i neporočnoe, kao što su i same, a sve ostalo je Trećerazredna Srbija koja nije raščistila sa svojim zlodjelima koja su joj, inače, urođena, ko međedu šape, i ultimatirale B92 da se izvini gledaocima za ono što je pričao Kosta Karadžovski. Oni rekli Jok.
A one ugasile emisiju. Rekle Klik.
Ništa. Nakon Denisa Latina, svaka šuša ima emisiju. A svaka druga misli da mijenja svijet.
Dve Svetlane, međutim, pripadaju posebnoj sekti Misija Isrbiteljstva. Iz Srbalja treba istjerati srpstvo na način da ga im se ogadi, da ga se ponizi u dugom nizu decenija i da ga se proskribuje.
Takve sekte nemaju drugi narodi na ovim prostorima. A nisu ni bolji ni gori od Srba. Šta hoće te Babe i jedan Petar. Niko nije Hagu na Bosforu dao toliko svojih „zločinaca“ i zločinaca. Niko drugi se ne maši tako za rešetke kao Srbi. Šta dobijaju Babe ako kažemo da je u Srebrenici istrijebljeno svih sto hiljada žrtava rata u BiH i da su ih sve pobili Srbi.
Mislim da Babe nisu svesne ali mislim da čini istrebljenje Srba pomoću Genocida u Srebrenici i ostalih Nameta Na Naciju.
To što rade te zloistorijske protuve je, u stvari, Diktatura Čistog Uma. Samo njihov um, i stav, je čist. Svako ostalo mišljenje je usrano. Dve Nesvetle Svetlane imaju, imale su, emisiju i umesto da kao sav kreauturalni svet, u toj emisiji kažu šta hoće, mislim, ono što misle, kakogod to izgledlao, one traže da drugi misle kako one kažu. Svakakvih diktatura ovo Balkanište je prošlo, ali ovakvih nije. Dve Svetlane žele podsuknjama da upravljaju Svetom Srbije. Mada one i ne shvataju da su samo podsuknje nekog ko upravlja tim diktaturama Prvog Stava, Druge Srbije, Trećeg Puta...
Pravi li iko u Srbiji djecu. Kao da sva muška čeljad pravi Babe. I jednog Petra.
Jeste nas unesrećile što ste ukinule emisiju, SVJ.

PEDERI U SPLITU OSTALI BEZ KITU
Pošto sam osvjedočeni peder, svakog drugog sata neko vikne Opet nešto piše onaj peder a kada je u banjalučkom Domu kulture, u predvečerje nekoliko najsvetijih ratova ovog podzemlja, čovjek potegao pištolj na mene, nakon što me je Mrski Esdees nogodupom izbacio iz Studija Sarajevske Balijske Televizije, rekao Ko ovom pederu plaća pivo, imam sva prava da ukažem na svu pozadinu učmarivanja normalne ljudske zajednice u oduševljenu publiku podrške Gej Kvir Čmar Čmir uzdrugama. Uzdruga. Izadruga. Direktno U Druga.
A povod je splitski.
Kako izdioklecijani onaj rimski car, sa Splitom se čuda dešavaju. Cijeli stadion plače, kad je umro Tito, ko da je umro Franjo. STJ. Pa onda cijeli Split gleda kako Hrkan, poseban oblik Hrvatskog Krkana, pandan Srbljaku, Srbu Divljaku, davi makedonsko deteto u tenku jna. Pa onda izaberu Keruma, o Isuse i Marija. Pa onda kamenuju pedere i novinare.
Bojim se da to ne zaustavi EUHrvatsku na putu.
No, ključno pitanje je dokle može da ide destrukcija društva i koliko destruktori imaju energije da razaraju društvo. Majke mi mile, o Hrvatima mislim svašta, da nemaju pojma o ratu, da ne znaju da pjevaju narodnjake, da ne znaju da se zajebavaju, da su veći Hrvati od Pape, ali ne mislim da među Hrvatima ima toliko pedera da bi se u jednom Splitu organizovao Čmaročep Lajv. Možda u Lipiku, ali u Splitu.
Apsurdi sa pravima svih mogućih ljudskih vrsta neminovno će dovesti do destrukcije ne samo socijalnih koordinata nego i krajnjih dvoljudskih ili troljudskih odnosa. Porodica je najugroženija. I stari dobri Ljubavni Trokut. Možete misliti tuge kad se ustanvoi da je neko član Ljubavnog Troguza. Ali ugrožene su i cijele generacije potomaka jednospolnih brakova, usvojenih, dodijeljenih ljudi. Ko ti je mama a ko tata. Šta da mu odgovorim. Moji roditelji su se jebavali u dupe pedeset godina i nisu uspjeli da me naprave. Džone, moraš da dobiješ jedinicu iz poštovanja rupoljupstva tvojih uditelja. I dvije godine ćeš rashodovanim pederima da nosiš mlijeko u debeloj flaši sa uskim grljkom, da ne mogu da je zlopupotrijebe.
Forsiranje Čmar Čmir ideologije ruši sociomoralne vrijednosti egzistencijalne istorijske ljestvice bez kojih društvo ne može da opstane.
Ako bih se sada zaljubio u djevojku od osamnaest godina i ako bi me vidjeli s njom kako se držimo za ruke, rekli bi kako sam metuzalemski sladostrasnik, pedijator, antihrist, pedofil, moralna spodoba, stari krezavi kretenoid. A ako bih objavio da imam ljubavnika, nije važno jel ga on il ga ja, svi bi rekli O, gosn Vasić ima ljudska prava, STJŽ, on je tako gej, njegova zajednica je oduševljena što je ušao u oKvir, što nam se tako duboko naguzio, mi smo ponosni i fokusirani na njega.
Niko nije ni primijetio kako se od jednog neprihvatljivog ekstrema došlo na drugu stranu do potpuno prihvatljivog i poželjnog ekstrema.
Da ne kažem ekstremiteta.