РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
НАПАДАЈУ ФУЊАРЕ
А ЗНАЧАЈНИ ПОШТУЈУ
 

До тога је довео крах муслиманске унитаристичке политике Сарајева, индуковане и усмјераване од Охаера, канцерогене Амамб и ЕУ Неонациста.
Сви су они подржавали Сарајмуслимане више него Ердоган и Турска.
И то, Сарајмуслиманима, није било упитно.
Та Политика је сада истјерана на чистину.
Само је срећа да овдје нема Рата, иначе би завршили као Украјина.
Јер им је исти Индуктор.
Сада тјерају Украјину да не прихвати Мир већ да тражи Примирје, како би могли, касније да наставе Рат против Русије и да страда још милион или два Украјинаца.
Постдејтонска Политика Сарајмуслимана није била реална.
Немогуће се борити против Хрвата, против Срба, против Русије, сада и против Америке, против Мађарске...
Сарајмуслиманска Политика, историјски је незабиљежен Аутизам Аналфабета.
Раније је на том плану борбе против Републике Српске, владала одређена уљудност, сагласност, онај ко је био истребљивачки настројен, увијао је то у Реформе, онај ко је био против ћутио је или постављао темељна питања.
Сада су Фуњаре избиле у први план.
Крњић, Конаковић, Ћудић, Изетбеговић, Хелез, Вукановић, Брабоњци Есдееса, Покрет за Осигураче...
Сви се они боре против Републике Српске а немају ништа у рукама, у референцама, у Гласовима.
Само су им начини различити, код неких су прикривени ћутњом о свакој битној теми Српске.
Борба је против Српске и кад мирно стојиш, гледаш и ћутиш, док је нападају крвници и Џелати.
Опали Селфи, пизда ти матерна.
На другој страни, Премијер Хрватске долази у Бањалуку, преко Граничног Прелаза којем Сарајмуслимани бране отварање а он је, на извјестан начин, изграђен, заједничким парама Српске и Хрватске, није сарајевским.
Долази директно у Бањалуку, иако историјски односи Срба и Хрвата нису поплочани ничим свијетлим.
До тога је директно довела политика муслиманског Сарајева.
Мађарска, борац за Суверенитет а против ЕУ, такође уважава Републику Српску. Много више него Србија.
Ради се више о поштовању Међународног Споразума, Дејтонског, него о поштовању Срба и Српске.
Јер, темељи који се поштују, штите и друге.
А, Фуњаре.
Фуњаре само смрде.

 

НАЧИНИ
РАЗАРАЊА НАЦИЈЕ:
ВЈЕШТАЧКА
ПОЛАРИЗАЦИЈА

 
Отуђење данас није филозофска категорија.
То је свакодневна и свакољудна појава.
Хадронских Ударача има скоро колико и Људи.
Свако је непрестано бомбардован честицама које истовремено разарају Свијест и запосједају је.
Апсурдно је да није само циљ Појединачна Свијест.
Циљ је Колективна Свијест као најјаче а невидљиво везиво Нације Друштва Државе.
Компакт НацијаДруштвоДржава, једина је гаранција опстанка, и у колективитету и у индивидуалитету.
У таквим условима, циљ се, најефикасније, постиже помоћу Поларизације.
Поларизација се обавља на дуги рок. Није довољна једна, оне морају да се одвијају у низу.
Мале Нације, мали Народи, мале НДД Сфере, ни близу не проучавају себе колико их проучавају њихови смртни непријатељи.
Сви се диве Арчибалду Рајсу.
Он није дошао међу Србе да их воли, већ да установи какви су.
И да ли ће реаговати на његове позиве.
Непријатељи Срба знали су, много прије, да неће реаговати.
Сад и ми знамо да нису реаговали.
Када се изучи све што треба, на сваком од ареала НДД Сфере, отварају се Поларизације припадника Нације.
За то се користе самонастајући међашни, гранични, догађаји, масовно убиство, Атентат, нека непогода... а користе се и режирани догађаји.
Први примјер је Новосадска Надстрешница.
Други примјер је Бањалучки Давид.
Јавност, Друштво, Нација, а најважније, Појединац, опкољени су и приморани да се опредјљују.
Слаби мали Појединци, бомбардовани оним Бозонима, деценију, двије, три, хватају се за ту могућност опредјељења као за сламку личне важности. То је, у њиховој немоћној Свијести, Легитимација Егзистенције.
Опредјељивање ствара подјеле, анимозитете, супротности сваке врсте. Људи, тако опредијељени, имају привид да су стварно сврстани у неке велике Војске и да морају да се боре до крви. Свакодневно исијавају и шире мржња према онима из другог Опредјељења.
У Републици Српској, огромни су ефекти Вјештачке Поларизације.
Њих је било много, у непрекинутом низу.
Рецимо, Преддсједник Републике Српске.
Од Радована до Милорада.
Све што се догодило, било је правно и уставно нутемељено, срачунато да изазива Поларизацију.
Тако, сада имамо „необјашњиву“ ситуацију да је Политичка Свијест, Политичка Подршка скоро једнако подијељена а Опозиција не постији, ни страначки ни организационо.
Велики скуп Малих Свијести, бори се за своје опредејљење, без Позадине, Логистике и Оружја, против оних који су опредијељени за оне друге који имају Странке и Организације.
Подјела постаје ирационална. Али, трајна. Не остаје увијек у пуном почетном капацитету, али се никада не може избрисати.
-----
Зашто се Војска држи у Касарнама. Иако не пријети непосредна Ратна Опасност.
Да не би групе дошле у додир са темама Поларизације.
Политичке Странке, њихове Организације, које су, у ствари, Војске, само умјесто Метака опремљене Гласовима, морају да приђу Појединцима и да их окупе у  свијестну Војску, психолошку Касарну, да их коликотолико заштите од Вјештачке Поларизације.
Иначе ће Поларизација, након одређеног времена, пријећи у Аморфизацију. У Анархизацију.
Данас, у ЕУ, имамо примјере тако тешко и неповратно аморфизованих Друштава и Нација, које се никада више неће вратити свом изворном Колективитету.
 
 
 
 
 

 

МУСЛИМАНИ И
СРПСКЕ ИЗДАЈИЦЕ,
КУРИРИ УСТАВНОГ СУДА

 
Уставни Суд једне Конфедерације, каква је БиХ, чак и кад је дејтонисана, присилна, не може да има надлежности над Законима које доноси једна Чланица Конфедерације, Република Српска.
Јер.
▪ Република Српска има комплетан систем Власти, са својим Уставним Судом на крају.
▪ Односни Закон, овај пут Закон о финансирању Политичких Странака, не задире у Десет Дејтонских надлежности Институција БиХ и не односи се ни на шта што је изван Републике Српске.
Ну.
Уставни Суд доноси одлуке, мјере, забране...
Уставни Суд у коме нема Судија Срба, Судија из Српске.
Апљувацију Уставном Суду, о том Закону о финансирању Странака, поднио је неки Бабаљ, Сарајбосанац.
Испред тог јуначког уставног чина, Актери из Есдееса и Опозиције уопште, предавали су разне поднеске Уставном Суду. И другим Институцијама, као што је ЦИК, ради поновног бројања Гласова.
Муслимански Политички Актери Сарај Чадора, такође редовно кампују пред Уставним Судом и чекају да предају своје Апљувације.
Уставни Суд БиХ, окупаторски је, протекторски, Инструмент ОХР-а и ПИК-а.
Уставни Суд се не бави својим уставним послом, који је веома малог обима.
Уставни Суд БиХ један је од најважнијих пунктова уништења Републике Српске.
Све његове одлуке срачунате су на девастацију Дејтонског Споразума и Устава БиХ, као његовог дијела.
Девастација Дејтона и Устава, значи нестанак Републике Српске.
Добро што су се турци прихватили писмоноша од Охаера до Уставног Суда.
Али тог нечасног посла прихватили су се и Српски Издајници из Опозиције Републике Српске.
Јер Бабаљуше ће добити неко мјесто у муслиманској комисији.
А понеко ће им, од Ага Сарајлија, рећи, Ђеси Паша.
Бабаљуше, Блануше, Сунеткаруше, Аналфабетуше... треба да знају да могу да представљају Републику Српску, само ако ће их Бирачи и Гласачи повезати са Српством, са Српском.
У ономе што раде задњих двадесет година, ни Хабл не може да пронађе такву везу.

 

ГРАНИЧНИ

ПРЕЛАЗ ГРАДИШКА,

НЕКРОЛОГ БиХ

 
Асе лежит Ваша Држава...
Инфантилно онемогућавање отварања новог Граничног Прелаза између Републике Српске и Хрватске, званично, ГП БиХ и Хрватске, помоћу аргумента, Није приоритет, од стране неког Експерта којег је именовала Влада Федерације БиХ, може да се подведе под класично Јетрваштво босанских муслимана.
Којег су, вијековима, практиковали између себе и својих Авлија.
Сада су добили прилику да то чине и према Србима и Хрватима.
Јер, тај нови ГП користи, углавном Србима и Хрватима.
Годишње преко старог Граничног Прелаза, у немогућим условима, пређе више од четири милиона Путника и ко зна колико возила.
Нови Прелаз је невјероватна модернизација.
И Српска и Хрватска уложили много у цијели тај пројект.
Који је могао да буде давно отворен, да није било разних опструкција из Хрватске које трају још од ере Санадера.
Сада, када је све уређено, активирала се Авлија.
То Политичко Јетрваштво Сарајевског Политичког Круга, политичких муслимана, дакле, крајњи је домет њихове европске и колективне Политике.
Сваке Политике.
Они, једноставно, нису способни за Политику, за заједнички територијални оквир, за заједничке одлуке које доносе напредак, за толеранцију и уважавање других Нација.
Они, преко неког Експерта, који је непотребан и инсталиран је само за овакве прилике, као и Судије Странци у Уставном Суду, а нарочито је непотребно да се Федерација петља у то јер је Федерација далеко од тог ГП, ударају на Хрватску, на ЕУ, на Републику Српску, на цијело подручје, од Саве до Сплита.
Тај Гранични Прелаз нема никакве везе са Федерацијом БиХ.
Ни са БиХ.
Република Српска треба да пошаље изасланика у Брисел са ставом да одваја преговоре за приступање ЕУ.
Да ће то бити преговори Републике Српске и ЕУ.
Ако хоће, хоће, ако неће, и Божепомози.

 

НЕ ЈЕБЕ СРПСКА,
ЈЕБЕ ДНЕВНИ РЕД

 
Аналфабетски политички миље Сарајева, својим вишедеценијским Чаршијањем и Јетрваштвом, испод којег је бујао Унитаризам, као неоотоманска варијанта Територијализма и Територијалистичког Нацизма, довео је до тога да су изникла два Тренда којима ни они ни ЕУ Запад не могу да управљају.
▪ Потпуни крах тзв Међународне Заједнице, механизма протектората и противсрпског европског и западног Неонацизма.
▪ Отворили су се извори свих могућих Тема постдејтонске БиХ, који су девастацијом Дејтона и противуставним дјеловањем били успјешно затрпавани.
     Сарајевски Политички Круг, Сарај Чадор, остао је на вјетрометини. Виде да је и прави и лажни Високи Представник, Охаер, потпуно ископнио. Само, још, ПИК онанише.
Виде да је напад на Институцију Предсједника Републике Српске, под етикетом напада на Додика, доживио поптуни неупсјех.
Послије тога, немају се чему надати.
Државна Имовина ће изазвати проглашење Независности Републике Српске а да се неће прекршити и једно слово Дејтонског Споразума и Устава БиХ.
У том чуђењу како је немоћан Султан Шмит, наједном се појавио Трећи Ентитет.
Сви се аналитичари, а аналитика је спала на Кликсовце, питају, Откуд сад Трећи Ентитет, кад га нема у Дејтону.
Након стотина и стотина ствари које су наметнули, отели и измислили, којих нема у Дејтону, сада откривају да у Дејтону нема  Трећег.
Данас стигла узбихузурујућа Вијест.
У Савјету Министара, којег су неуставно и недејтонски прошрили, како би то била „Влада Наше Државе“, Министри из Српске нису гласали за Дневни Ред.
Пала Сједница, пали закони, пало све.
Од свег силног Противсрпства, Противхрватства, Противхришћанства, Тужакања, Судовања, Отимања, Уставног Насиља... стигли су до Дневног Реда.
Неком је у Сарај Чадору пало на памет да отме Главног Преговарача са ЕУ, од Српске.
То не треба ни БиХ, ни ЕУ, ни Српској, ни Сарајеву, али је битно да се отме од Срба.
И онда да буде муслиман, да га се назове Државни Преговарач и да се маше Сокаком.
Није питање ко ће прије схватиити Историјски Ћорсокак.
Брисел или Сарајево.
Јер неће, ни један ни други, никад схватити.